Ћелијска органела-митоходрије
Органела ућелијској биологији је
специјализована подјединица ћелије која је
функционално издвојена од остатка ћелије
властитом липидним двослојем.
2.
МИТОХОНДРИЈЕ
• Мембранске органелеприсутне у ћелијама
скоро свих еукариотских организама.
• Представљају кратке и штапићасте
структуре, ширине од 0.5-1 микрометара, а
дужине неколико микрометара
• Изузетно су покретне органеле и
константно мењају свој облик.
3.
• Њихов садржајје обавијен двема
мембранама – спољашњом, глатком која је
пропустљива за крупне молекуле и
унутрашњом, која је мање пропустљива и
гради низ набора (криста), између којих се
налази међумембрански простор.
• Митохондријска унутрашњост је испуњена
матриксом.
Унутрашња митохондријална
мембрана
• Иманеколико пута већу површину од
спољашње мембране.
• Своју површину знатно увећава наборима или
кристама оријентисаних према центру
органеле.
• Кристе могу варирати по величини, броју и
облику.
• У неким случајевима унутрашња мембрана
образује формације које се слепо завршавају-
тубуле.
6.
Матрикс
• Испуњава унутрашњостмитохондрија и
представља мешавину неколико стотина
ензима који конвертују продукте
метаболизма угљених-хидрата, липида и
протеина кроз Кребсов циклус до угљен-
диоксида и воде уз ослобађање енергије у
облику молекула АТП-а.
7.
• Сви процесикоји се одвијају у ћелији у
некој од својих фаза захтевају утрошак
енергије.
• Хидролизом АТП-а обезбеђује се хемијска
енергија неопходна за те процесе.
• Од АТП-а се ослобађа једна фосфатна група
при чему настаје аденозин-дифосфат АДП.
• Временом се АТП троши и мора бити
синтетисан нови молекул АТП-а. Управо то
обнављање АТП-а одвија се у
митохондријама.
8.
• Постоје ћелијеса једном и више хиљада
митохондрија. Број зависи од функције
ћелије.
• Уколико је улога ћелије пренос нервних
импулса ту ће бити мањи број
митохондрија него у мишићни ћелијама
(којима треба много енергије).
• Зрели еритроцити их уопште не садрже, док
метаболички активне ћелије имају између
1000 и 2000 митохондрија.
9.
• Митохондрије суорганеле које се понашају
као дигресивни систем који узима
хранљиве материје, разлаже их и ослобађа
енергију за ћелију.
• Овај процес стварања енергије познат је
као ћелијско дисање.
Миа Миливојевић 1-4