Изборни екологија

1. ЗАГАЂИВАЊЕ ВОДА

2. ПОДЕЛА ЗАГАЂИВАЊА
према врсти животне
средине
загађивање ваздуха
загађивање вода
загађивање
земљишта
према природи
загађивања
према природи
загађивача
загађивање
материјама
загађивање
енергијом
загађивање
пољима сила
хемијско
загађивање
физичко
загађивање
биолошко
загађивање

3. У свету, али и у нашој земљи, већина река су постале канали отпадних вода, а
кључни извори загађења су непречишћене индустријске, комуналне отпадне
воде, тешки метали, нафта, отпаци из кланица и пепео из термоелектрана.
Уз то, код нас, треба додати и неуређене депоније и илегално пражњење
септичких јама.
Око 50% загађења испуштеног у реке долази од индустријских постројења, а
само 13% комуналних отпадних вода се третира пре испуштања у водне токове.
Нафтне мрље и последице изливања нафте

4. Неуређене депоније, такође имају велики удео у загађењу вода у нашој
земљи. Последице небриге због неодговарајућег одлагања отпада све се
више осећају, а бројни извори су већ загађени. Подземне воде загађује и
претерана употреба вештачког ђубрива, а из године у годину број фармера
који користе штетне пестициде и супстанце отровне за природу све је већи.

5. Рударском експлоатацијом минералних сировина, угрожава се земљиште, вода и
ваздух. Веома је значајно загађење водотокова штетним материјама које настају у
процесу експлоатације, припреме и примарне прераде минералних сировина.
Више од 70% рудника у Србији се налази у близини већих или мањих река, а
рударским активностима и објектима су посебно угрожене реке Ибар, Тимок, Пек,
Дрина, Колубара, Ресава, а преко њих Сава и Дунав.
Избацивање отпадних вода из кланица у Дунав

6. Уништавање речних екосистема
Београд сву отпадну воду кроз 20 излива испушта директно у Дунав и Саву
без икаквог пречишћавања. (Питком водом Београд се снабдева прерадом
воде из реке Саве).
У најзагађеније реке спадају Бегеј, Топлица, Велики Луг, Лугомир, Црни
Тимок и Бор као и канал Врбас – Бечеј, док је чиста вода права реткост и
може се још наћи у планинским подручјима Студенице, Моравице, Млаве и
река у централној Србији.
Комуналне отпадне воде

7. Термоелектране производе више од 5,5 милиона тона пепела годишње, који
ствара велико загађење воде и земљишта и њихову деградацију.
Велики бачки канал представља главну артерију читавог хидросистема у
Бачкој. Изграђен је пре више од два века, а на појединим деоницама, дубина
воде у каналу је само тридесетак центиметара што је последица
нагомилавања отпадног седимента.

8. Пољопривреда је један од значајних корисника водног ресурса, али и знатно
утиче на квалитет вода, нарочито имајући у виду дејство пестицида и ђубрива
који завршавају растворени у токовима река и подземним водама.
Србија је један од највећих загађивача река азотом и фосфором. Ово стога што
постоји неодговарајуће коришћење хемијских средстава у пољопривредној
производњи, који се нестручно користе од стране пољопривредника.

9. Велико загађење водних токова нутријентима потиче са сточних фарми, као и из
кланичне индустрије.
Стајњак се одлаже у природне депресије, земљане базене, лагуне. Ова одлагалишта
немају заштитни слој, па штетне материје лако продиру у подземне воде. Течни
стајњак се најчешће усмерава, без икакве обраде, у одводне канале, а затим у реке.
Повећана концентрација нутријената са сточних фарми у водотоковима изазива
претеран развој алги. Алге убрзано троше кисеоник, обрастају водену површину и
спречавају продирање светлости, што временом доводи до престанка нормалног
функционисања воденог екосистема.

10. Слика са Сушичког врела, из кога се Ужице снабдева водом.
Једини узрок цветање алге Planktothrix rubescens и присуство нематода је
загађење органског порекла.

11. Велике количине угинуле рибе и ракова плутају Великим
бачким каналом

12. Рукавац Саве – август 2019. године