Download as PDF, PPTX
Citoskelet compress
- 1.
- 2. Ćelijski skelet (citoskelet)je izgrađen od preko 20 vrsta citoplazmatičnih proteina koji omogućavaju promenu oblika ćelije, kretanje organela i same ćelije kao i međusobno povezivanje ćelija. Naziv je dobio analogno skeletu u našem telu jer pruža potporu ćeliji. Otkriven je sedamdesetih godina prošlog veka, a može se proučavati i specijalnim tehnikama bojenja citoskelet
- 3. Osnovni strukturni delovicitoskeleta su: 1. mikrofilamenti (lat. filamentum = konac, nit) čiji je osnovni sastojak protein aktin; molekuli aktina se udružuju u dva lanca spiralno uvijena jedan oko drugog i grade aktinski filament 2. mikrotubuli (mikrocevčice) su u obliku šupljeg cilindra; u ćeliji se mogu nalaziti kao pojedinačne ili grupisane u snopove; 3. prelazni (intermedijerni) filamenti dobili su ime po tome što im je prečnik nešto veći od mikrofilamenata, a manji od prečnika mikrotubula; koliko je za sada poznato, imaju ih samo životinjske ćelije; grade ih veoma različiti proteini. citoskelet
- 4.
- 5.
- 6.
- 7.
- 8. Aktinski filamenti imajudijametar 5-9 nm. Veoma retko se nalaze pojedinačno; češće grade snopove ili mrežu. citoskelet Mreže aktinskih filamenata
- 9. citoskelet Aktinski filamenti ilimikrofilamenti predstavljaju končastu formu proteina aktina koji je označen kao F aktin. Ovi filamenti imaju oblik dvostruke spirale koja je nasta polimerizacijom globularnih subjedinica označenih kao G aktin. Aktinski krajevi rastu tako što se na njihove krajeve dodaju novi monomeri G aktina pri čemu je jedan pol brzorstući ili pozitivan (+), dok je drugi spororastući ili negativan (-) pol. G-aktin čini 10-15% ukupnog proteinskog sadržaja u ćeliji. monomer aktina + kraj - kraj aktinski filament
- 10. + kraj - kraj ATP citoskelet Aktinskikrajevi rastu tako što se na njihove krajeve dodaju novi monomeri G aktina pri čemu je jedan pol brzorstući ili pozitivan (+), dok je drugi spororastući ili negativan (-) pol. G-aktin čini 10-15% ukupnog proteinskog sadržaja u ćeliji. Mogu se nadovezivati i tako povećavaju dužinu
- 11. citoskelet Uloge: Promena oblikaćelije Kretanju ćelijskih organela Ameboidni pokreti ćelija Kontrakcija mišićnih ćelija
- 12.
- 13. Sarkolema Miofibrila Sarkoplazmatični retikulum bogat jonima Ca Mitohondrije Jedro Sarkoplazma Mišićnaćelija – mišićno vlakno Cilindričnog oblika vrlo krupne – do 4cm Višejedarne; oko 100 jedara Membrana- sarkolema E.R.- Sarkoplazmatični retikulum Mišićna ćelija – mišićno vlakno Cilindričnog oblika vrlo krupne – do 4cm Višejedarne; oko 100 jedara Membrana- sarkolema E.R.- Sarkoplazmatični retikulum citoskelet
- 14. Debela vlakna Tanka vlakna Miofibrila Odnostankih i debelih vlakana je 2 : 1 Mikroskopski prikaz porečno – prugastog mišićnog tkiva citoskelet
- 15. Mišićna opuštenost Mišićna kontrakcija Mišićnakontrakcija citoskelet
- 16. Vezivanje miozinskih glavaza aktiska udubljenja citoskelet
- 17. Mikrotubule se moguprepozanti kao ravne ili izuvijane šuplje cevčice, dijametra 25 nm, koje se na presecima vide kao tanki prsteni. Izgrađene su od proteina tubulina. Njegovom polimerizacijom nastaju protofilamenti koji predstavljaju gusto zbijene, spiralno orijentisane nizove. Mikrotubule su izgrađene od 13 protofilamenata. - kraj + kraj protofilamenti tubulinski dimer citoskelet Uloge: Ulaze u sastav bičeva i treplji Grade centriole i deobno vreteno Povezuju organele Omogućavaju kretanje ćelijskih struktura Kretanje hromozoma u ćel. deobama presek
- 18.
- 19. citoskelet Eukariotski bič potičedirektno iz bazalnog tela. Bič ima dve mikrotubule u svom centru povezan sa spoljnim prstenom od devet uparenih mikrotubula (struktura 9 + 2). Bazalno telo se sastoji od devet trostrukih mikrotubula povezanih kratkim proteinskim segmentima. Struktura treplji je slična strukturi biča, ali su treplje obično kraće. ćelijska membrana struktura 9 + 2 mikrotubula struktura 9x3 mikrotubula građa biča eukariota bazalno telo U osnovi svake treplje i biča je bazalno telašce koje ima isti prečnik kao i cilija ili flagela.
- 20. citoskelet Centrozom je ćelijskastruktura koja se sastoji od para centriola obično u blizini jedra.
- 21. citoskelet Deobno vreteno jestruktura koja se u ćeliji obrazuje od mikrotubula za vreme deobe i odgovorna je za kretanje hromozoma. Obrazovanje deobnog vretena počinje u profazi, a završava se u metafazi mitoze i mejoze. Niti deobnog vretena izgrađene su od ogromnog broja mikrotubula (od 5000 - 10 000) mikrotubule
- 22.
- 23.
- 24. prelazni (intermedijerni) filamenti citoskelet Prelazni(intermedijerni) filamenti Prisutni su samo u životinjskim ćelijama Pružaju mehaničku potporu ćelijskim strukturama Građeni su od pedesetak različitih proteina (uglavnom keratini)
- 25. Jedarni skelet: Mrežaproteinskih filamenata (lamini) Pripadaju prelaznim filamentima Vezan je za unutrašnju stranu membrane jedra i prožima čitavo jedro citoskelet lamina
- 26. citoskelet Uloga: Uspostavlja vezuizmeđu nukleoplazme i citoplazme Povezuje hromozome za unutrašnju membranu Učestvuje u replikaciji i transkripciji Učestvuje u apoptozi Učestvuje u razgradnji i ponovnoj izgradnji jedrove membrane i jedarceta
- 27. citoskelet Laminopatije – bolestikoje nastaju kao posledica mutacija na genima odgovornim za sintezu lamina. Progerija – bolest koja se manifestuje prevremenim starenjem Dijabetes Neke vrste gojaznosti Sem Berns 1996-2014