Влада Папрић

1. Голџијев апарат
Голџијев апарат (комплекс или област) је ћелијска органела у којој
протеини (беланчевине) и липиди (масти), који су створени у
ендоплазматичном ретикулуму (Епр-у), добијају своју коначну
структуру, обележавају се, сортирају и усмеравају ка коначном
одредишту у ћелији.
Све је почело када је 1898. године Камило Голџи, проучавајући грађу
Пуркињеових неурона малог мозга импрегнацијом солима сребра,
запазио у близини једра тамно обојене мреже. Касније је ова органела
добила име по њему.
Голџијев апапарат је обично локализован у близини једра. Међутим у
појединим ћелијама, као што су призматичне ћелије цревног епитала,
смештен је у вршном региону цитоплазме изнад једра.

2. Његова величинаварира у зависности од типа ћелија и степена ћелијске
активности. Он је врло добро развијен у секреторним деловима, као нпр.
у ћелијама респираторног епитела које продукује мукус (секрет
гликопротеинске природе), као и у ћелијама пљувачних жлезда,
ћелијама егзокриног панкреаса, и спрематозоида.
Структура Голџијевог апарата изучава се најбоље електронским
микроскопом. Изграђен је од два дела:
 Сакуле
 Везикуле

3. Сакуле су у облику пљоснатихмембранскихкеса, а на бочним крајевима
су благо проширене и издужене. Премо положају у односу на
гранулирани ендоплазматични ретикулум (Г-епр) се деле на:
1) Цис-сакуле ( оне су близу и окренуте ка Г-епр)
2) Транс-сакуле ( оне су удаљене од Г-епр)
3) Мед-сакуле (оне се налазе између цис и транс кеса)
Везикуле се налазе око сакула, и према положају се деле на три врсте:
1) Прелазне или преносне ( оне се налазе измедју Г-епр и цис кеса)
2) Бочне ( оне се налазе уз проширене, бочне стране сакула)
3) Секреторне (оне се налазе уз транс сакуле)
Функција Голџијевог апарата је следећа:
Образовање протеина и липида починје у Епр, али се у њему не
одиграва до краја. Протеини своју коначну структуру стичу у
Голџијевом апарату, што важи и за липиде. У Епр се стварају
терцијерне структуре протеина, и додајуим се ланци угљених хидрата
у процесу гликолизације. На тај начин настају гликопротеини. У

4. Голџијевом апаратусе врши обрада олигосахариднихкомпоненти тих
гликопротеина, тако да постају различити, чиме су обележени да се
усмере ка тачном одредишту.
Из Епр. у Голџијев апарат доспевају:
 Секреторни протеини ( они који ће ћеија избацити у
међућелијски простор)
 Протеини и липиди који ће бити послати у ћелијску мембрану
 Протеини који ће образовати лизозоме
 У биљним ћелијама у Голџијевом апарату се обавља синтеза
производа који су намењени вакуоли, ћелијском зиду и плазми
мембране.
Протеини се усмеравају највише у три правца:
 Лизозомални правац, који обухвата обраду и сортирање
ензима за примарни лизозом
 Конститутивно-секреторни пут, за протеине који се избацују у
ванћелијски матрикс и плазма мембрану
 Регулисано-секреторни за секреторне протеине
Према свим раније наведеним карактеристикама о овој ћелијској
органели можемо закључити колико је она важна и неопходна за наш
организам, и колико би свако од нас имао мана у здрављу без њега.