Голџијев апарат
Голџијев апарат (комплекс или област) је ћелијска органела у којој
протеини (беланчевине) и липиди (масти), који су створени у
ендоплазматичном ретикулуму (Епр-у), добијају своју коначну
структуру, обележавају се, сортирају и усмеравају ка коначном
одредишту у ћелији.
Све је почело када је 1898. године Камило Голџи, проучавајући грађу
Пуркињеових неурона малог мозга импрегнацијом солима сребра,
запазио у близини једра тамно обојене мреже. Касније је ова органела
добила име по њему.
Голџијев апапарат је обично локализован у близини једра. Међутим у
појединим ћелијама, као што су призматичне ћелије цревног епитала,
смештен је у вршном региону цитоплазме изнад једра.
Његова величинаварира у зависности од типа ћелија и степена ћелијске
активности. Он је врло добро развијен у секреторним деловима, као нпр.
у ћелијама респираторног епитела које продукује мукус (секрет
гликопротеинске природе), као и у ћелијама пљувачних жлезда,
ћелијама егзокриног панкреаса, и спрематозоида.
Структура Голџијевог апарата изучава се најбоље електронским
микроскопом. Изграђен је од два дела:
 Сакуле
 Везикуле
Сакуле су у облику пљоснатихмембранскихкеса, а на бочним крајевима
су благо проширене и издужене. Премо положају у односу на
гранулирани ендоплазматични ретикулум (Г-епр) се деле на:
1) Цис-сакуле ( оне су близу и окренуте ка Г-епр)
2) Транс-сакуле ( оне су удаљене од Г-епр)
3) Мед-сакуле (оне се налазе између цис и транс кеса)
Везикуле се налазе око сакула, и према положају се деле на три врсте:
1) Прелазне или преносне ( оне се налазе измедју Г-епр и цис кеса)
2) Бочне ( оне се налазе уз проширене, бочне стране сакула)
3) Секреторне (оне се налазе уз транс сакуле)
Функција Голџијевог апарата је следећа:
Образовање протеина и липида починје у Епр, али се у њему не
одиграва до краја. Протеини своју коначну структуру стичу у
Голџијевом апарату, што важи и за липиде. У Епр се стварају
терцијерне структуре протеина, и додајуим се ланци угљених хидрата
у процесу гликолизације. На тај начин настају гликопротеини. У
Голџијевом апаратусе врши обрада олигосахариднихкомпоненти тих
гликопротеина, тако да постају различити, чиме су обележени да се
усмере ка тачном одредишту.
Из Епр. у Голџијев апарат доспевају:
 Секреторни протеини ( они који ће ћеија избацити у
међућелијски простор)
 Протеини и липиди који ће бити послати у ћелијску мембрану
 Протеини који ће образовати лизозоме
 У биљним ћелијама у Голџијевом апарату се обавља синтеза
производа који су намењени вакуоли, ћелијском зиду и плазми
мембране.
Протеини се усмеравају највише у три правца:
 Лизозомални правац, који обухвата обраду и сортирање
ензима за примарни лизозом
 Конститутивно-секреторни пут, за протеине који се избацују у
ванћелијски матрикс и плазма мембрану
 Регулисано-секреторни за секреторне протеине
Према свим раније наведеним карактеристикама о овој ћелијској
органели можемо закључити колико је она важна и неопходна за наш
организам, и колико би свако од нас имао мана у здрављу без њега.

Голџијев апарат - Влада Папрић

  • 1.
    Голџијев апарат Голџијев апарат(комплекс или област) је ћелијска органела у којој протеини (беланчевине) и липиди (масти), који су створени у ендоплазматичном ретикулуму (Епр-у), добијају своју коначну структуру, обележавају се, сортирају и усмеравају ка коначном одредишту у ћелији. Све је почело када је 1898. године Камило Голџи, проучавајући грађу Пуркињеових неурона малог мозга импрегнацијом солима сребра, запазио у близини једра тамно обојене мреже. Касније је ова органела добила име по њему. Голџијев апапарат је обично локализован у близини једра. Међутим у појединим ћелијама, као што су призматичне ћелије цревног епитала, смештен је у вршном региону цитоплазме изнад једра.
  • 2.
    Његова величинаварира узависности од типа ћелија и степена ћелијске активности. Он је врло добро развијен у секреторним деловима, као нпр. у ћелијама респираторног епитела које продукује мукус (секрет гликопротеинске природе), као и у ћелијама пљувачних жлезда, ћелијама егзокриног панкреаса, и спрематозоида. Структура Голџијевог апарата изучава се најбоље електронским микроскопом. Изграђен је од два дела:  Сакуле  Везикуле
  • 3.
    Сакуле су уоблику пљоснатихмембранскихкеса, а на бочним крајевима су благо проширене и издужене. Премо положају у односу на гранулирани ендоплазматични ретикулум (Г-епр) се деле на: 1) Цис-сакуле ( оне су близу и окренуте ка Г-епр) 2) Транс-сакуле ( оне су удаљене од Г-епр) 3) Мед-сакуле (оне се налазе између цис и транс кеса) Везикуле се налазе око сакула, и према положају се деле на три врсте: 1) Прелазне или преносне ( оне се налазе измедју Г-епр и цис кеса) 2) Бочне ( оне се налазе уз проширене, бочне стране сакула) 3) Секреторне (оне се налазе уз транс сакуле) Функција Голџијевог апарата је следећа: Образовање протеина и липида починје у Епр, али се у њему не одиграва до краја. Протеини своју коначну структуру стичу у Голџијевом апарату, што важи и за липиде. У Епр се стварају терцијерне структуре протеина, и додајуим се ланци угљених хидрата у процесу гликолизације. На тај начин настају гликопротеини. У
  • 4.
    Голџијевом апаратусе вршиобрада олигосахариднихкомпоненти тих гликопротеина, тако да постају различити, чиме су обележени да се усмере ка тачном одредишту. Из Епр. у Голџијев апарат доспевају:  Секреторни протеини ( они који ће ћеија избацити у међућелијски простор)  Протеини и липиди који ће бити послати у ћелијску мембрану  Протеини који ће образовати лизозоме  У биљним ћелијама у Голџијевом апарату се обавља синтеза производа који су намењени вакуоли, ћелијском зиду и плазми мембране. Протеини се усмеравају највише у три правца:  Лизозомални правац, који обухвата обраду и сортирање ензима за примарни лизозом  Конститутивно-секреторни пут, за протеине који се избацују у ванћелијски матрикс и плазма мембрану  Регулисано-секреторни за секреторне протеине Према свим раније наведеним карактеристикама о овој ћелијској органели можемо закључити колико је она важна и неопходна за наш организам, и колико би свако од нас имао мана у здрављу без њега.