Anatomija celija i tkivo

Anatomija celija i tkivo

• 1.
  ANATOMIJA ĆELIJA ITKIVA
• 2.
  Matične ćelije (eng.stem cell) su zapravo “temelj” izgradnje celokupnog ljudskog organizma. Imaju fascinantan potencijal da se dele i stvaraju nove tipove ćelija u organizmu. Od njih može nastati bilo koji tip ćelija koje ima organizam čoveka.
• 3.
  Naučnici koji sebave ovom naukom veruju da će podmlađivanje tkiva matičnim ćelijama, molekularnim popravkama kao i zamenom starih organa novim, eventualno omogućiti ljudima da imaju neograničeni životni vek.
• 4.
  Посматрајући испод микроскопатанко исечене режњеве плуте запазио је шупљине које су по облику биле сличне шупљинама у пчелињем саћу. Назвао их је ћелијама. Хук са тадашњим микроскопом није могао да види све делове ћелије. Видео је само празне ћелијске просторе оивичене ћелијским мембранама, али је то било довољно да прикаже ћелију као основну структурну јединицу организма.
• 5.
  ЋЕЛИЈА ЈЕ ОСНОВНАЈЕДИНИЦА ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ ЖИВИХ ОРГАНИЗАМА
• 6.
  ЋЕЛИЈСКА МЕМБРАНА обавијаћелију даје јој облик одређује величину штити од различитих утицаја селективно је пропустљива
• 7.
  У изградњи ћел.мембране учествују:  двоструки липидни слој у који су уграђени протеини  протеини – ензимски систем који омогућава промет материја  угљени хидрати – на површини ћелије чини слој - гликокаликс
• 8.
  Размена са спољашњомсредином обавља се преко ћелијске мембране, односно протеинских молекула. Овакву грађу имају и све мембране ћелијских органела
• 9.
  РИБОЗОМИ
• 10.
  Сваки рибозом сесастоји од велике и мале субјединице
• 11.
  Рибозоми су ћелијскеорганеле у којима се обавља процес синтезе протеина, тада се спајају и образују комплетну ћелијску органелу
• 12.
  Низ рибозома утоку синтезе протеина означен је као полирибозом
• 13.
  ЕНДОПЛАЗМАТИЧНИ РЕТИКУЛУМ јећелијска органела која је грађена од система мембрана које се увлаче у виду каналића и проширења у цитоплазму
• 14.
  Простиру се иодржавају комуникацију између једрове опне и ћелијске мембране. За спољашњу мембрану ендоплазматичног ретикулума везују се рибозоми у време када се у њима синтетишу протеини – гранулирани ендоплазматични ретикулум, када нису присутни полирибозоми означен је као глатки ендоплазматични ретикулум
• 15.
  ГОЛЏИЈЕВ АПАРАТ Голџијевапарат је систем густо пакованих мембрана са којих полазе везикуле са упакованим метаболичким продуктима ћелије
• 16.
  Обично се налазиу близини једра, нарочито га пуно има у ћелијама жлезданог ткива јер им је основна улога да учествују у секреторним функцијама ћелије
• 17.
  МИТОХОНДРИЈЕ су ћелијскеорганеле са двојном мембраном, спољашња је глатка и пропустљива за велике молекуле, унутрашња је мање пропустљива и гради читав низ набора-кристе (повећавају укупну површину)
• 18.
  На површини унутрашњемембране у виду чворића налазе се ензими који омогућавају процес ћелијског дисања. У митохондријама се налазе мали молекули митохондријске ДНК и рибозоми
• 19.
  Ове органеле суглавни извори енергије (‘’топлане ћелије’’) јер се врши синтеза једињења богатог енергијом АТП (аденозин трифосфат) АТП – енергија = АДП АДП + вишак енергије = АТП
• 20.
  ЛИЗОЗОМИ су ћелијскеорганеле углавном лоптастог облика оивичене једноструком мембраном. Садрже хидролитичке ензиме и у њима се разграђују различити молекули и делови ћелије који јој више не користе
• 21.
  ШТА СМО НАУЧИЛИ Препознај ћелијске органеле на следећим слајдовима
• 22.
  1
• 23.
  2
• 24.
  3
• 25.
  4
• 26.
  1 – к 2 – е 3 – и 4 – б 5 – а 6 – г 7 – в 8 – д 1 1 – г 2 – б 3 – а 4 – в 2 1 – в 2 – а 3 – г 4 – б 3 1 – д 2 – б 3 – в 4 – а 5 – г 4
• 27.
  TKIVA
• 28.
  TKIVA • Tkivoje skup ćelija iste građe, funkcije i embrionalnog porekla • Nauka koja proučava tkiva: HISTOLOGIJA • U telu životinja postoje 4 vrste tkiva:  epitelno  vezivno  mišićno  nervno
• 29.
  žlezdani čulni trepljasti specijalni cilindričan kockast jednoslojni višeslojni masno rastresito gusto EPITELNO VEZIVNO TKIVA MIŠIĆNO NERVNO pločast hrskavičavo koštano vlaknasto krv i limfa glatko poprečnoprugasto srčano neuroni neuroglije senzitivni motorni interneuroni
• 30.
  EPITELNO TKIVO •Izgrađeno od gusto zbijenih ćelija koje formiraju slojeve • Osnovna uloga: zaštitna • Nalazi se na površini tela, oblaže unutrašnje šupljine pojedinih organa i odvodne kanale
• 31.
  EPITELNO TKIVO -podela Jednoslojni epitel Prema broju Višeslojni epitel slojeva Prema obliku ćelija pločast kockast cilindričan
• 32.
  SPECIJALNI EPITELI TREPLJAST ČULNI ŽLEZDANI Ćelije sa trepljama; u dušniku i bronhijama Ćelije luče različite materije; u sastavu žlezda Ćelije specijalizovane za primanje različtih draži; u čulnim organima Gustatorna kvržica na jeziku Mehanoreceptori čula sluha i ravnoteže
• 33.
  VEZIVNO TKIVO •Izgrađeno od vezivnih ćelija, međućelijske supstance (matriksa) koju luče ćelije i vezivnih vlakana u matriksu • Uloga: potporna; povezivanje drugih tkiva • Vrste: krv i limfa, vlaknasto vezivno tkivo, hrskavičavo tkivo, koštano tkivo
• 34.
  KRV • Tečnovezivno tkivo • Građa: tečni matriks (krvna plazma) i krvne ćelije • Uloge: transport O2 i hranljivih materija do ćelija, odvođenje CO2 i štetnih produkata metabolizma od ćelija; imunitet
• 35.
  ERITROCITI Sadrže hemoglobinkoji vezuje O2 LEUKOCITI Imaju ulogu u imunitetu – sposobnosti organizma da se brani od stranih tela TROMBOCITI Imaju ulogu u koagulaciji (zgrušavanju) krvi Trombociti u razmazu krvi
• 36.
  LIMFA • Bezbojnatečnost po sastavu slična krvnoj plazmi • Od ćelija sadrži samo limfocite • Uloga: vraćanje međućelijske tečnosti u krvotok
• 37.
  VLAKNASTO VEZIVNO TKIVO • U matriksu sadrži vezivna vlakna (kolagena i elastična vlakna) – Kolagena vlakna su debela, čvrsta i savitljiva, ali neelastična – Elastična vlakna su tanka, razgranata i elastična • Podela: • Gusto vezivno tkivo • Rastresito vezivno tkivo • Masno tkivo
• 38.
  RASTRESITO VEZIVNO TKIVO Vezivna vlakna su razbacana u matriksu Nalazi se oko krvnih sudova, nerava i pojedinih organa GUSTO VEZIVNO TKIVO Vezivna vlakna su zbijena u paralelne snopove Gradi tetive i ligamente MASNO TKIVO Izgrađeno od ćelija ispunjenih masnim kapljicama Kod odraslih osoba broj ćelija je konstantan, dok je njihova veličina promenljiva
• 39.
  HRSKAVIČAVO TKIVO •Građeno od hrskavičavih ćelija (hondrocita) koje se nalaze u malim šupljinama (lakunama) međućelijskog matriksa sa vezivnim vlaknima
• 40.
  HIJALINSKA HRSKAVICA Sadržikolagena vlakna Nalazi se u zglobovima, nosu i dušniku, rebrima ELASTIČNA HRSKAVICA Sadrži elastična vlakna Nalazi se u ušnoj školjci, grkljanu
• 41.
  KOŠTANO TKIVO Osnovnagradivna i funkcionalna jedinica je osteon građen od: • Ćelija osteocita u lakunama • Matriksa sastavljenog od organskog oseina, kolagenih vlakana i neorganskih soli Ca i Mg • Haverzovog kanala kroz koji prolaze krvni sudovi i nervi
• 42.
  KOSTNA SRŽ
• 43.
  MIŠIĆNO TKIVO •Građeno od izduženih mišićnih ćelija koje u citoplazmi imaju proteinska vlakna (miofibrile) • Aktivnošču miofibrila ćelija se skraćuje (grči - kontrahuje) i opruža. • Podela: • Poprečnoprugasto mišićno tkivo • Glatko mišićno tkivo • Srčano mišićno tkivo
• 45.
  Poprečnoprugasto mišićno tkivo Gradi skeletne mišiće. Uloga: pokretanje delova tela. Pod voljnom kontrolom Dugačke cilindrične ćelije sa više jedara i velikim brojem mitohondrija Glatko mišićno tkivo Ulazi u sastav zidova unutrašnjih organa: creva, mokraćne bešike, polnih kanala, krvnih sudova. Uloga: unutrašnji transport. Nije pod voljnom kontrolom Vretenste ćelije sa jednim jedrom Srčano mišićno tkivo Gradi srce kičmenjaka. Nije pod voljnom kontrolom. Automatski se kontrahuje Poprečnoprugaste ćelije sa jednim jedrom, i nastavcima kojima se povezuju u mrežu
• 46.
  NERVNO TKIVO •Izgrađeno od nervnih ćelija koje sprovode nervne impulse – neurona i potpornih ćelija – neuroglija
• 47.
  Građa neurona •Telo neurona • Nastavci: dendriti i akson • Mijelinski omotač (oko aksona) dendriti Motorni neuron telo neuriona jedro završni dugmići akson mijelinski omotač
• 48.
  Vrste neurona •Senzitivni neuroni – prenose impuls od receptora do CNS-a • Motorni neuroni – sprovode impuls od CNS-a do efektora (mišića ili žlezda) • Interneuroni – povezuju senzitivne i motorne neurone
• 49.
  Refleksni luk •Put nervnog impulsa od receptora preko senzitivnog neurona do centra u CNS-u, pa preko motornog neurona do efektora senzitivni neuron motorni neuron receptor efektor (mišić) Kičmena moždina
• 50.
  žlezdani čulni trpljasti specijalni cilindričan kockast jednoslojni višeslojni masno rastresito gusto EPITELNO VEZIVNO TKIVA MIŠIĆNO NERVNO pločast hrskavičavo koštano vlaknasto krv i limfa glatko poprečnoprugasto srčano neuroni neuroglije senzitivni motorni interneuroni
• 51.
  KOŽNI SISTEM •Nalazi se na površini tela • Uloge: Zaštita od mehaničkih povreda, hemijskih materija, mikroorganizama, zračenja, isparavanja Čulna – prima draži iz spoljašnje sredine  Izlučivanje, disanje, ishrana Termoregulacija
• 52.
  Građa kože Kičmenjaci Višeslojni epidermis (pokožica) – epitelno tkivo Dermis – vezivno tkivo Kožne žlezde: jednoćelijske i višećelijske Čulni organi Koža sisara
• 53.
  SKELETNI SISTEM •Uloge: Potporna – daje oblik i čvrstinu telu Zaštitna – štiti unutrašnje organe Kretanje – zajedno sa mišićima
• 54.
  MIŠIĆNI SISTEM Uloge:  Kretanje tela, pokretanje delova tela  Učestvuje u ishrani, varenju, disanju, izlučivanju, cirkulaciji telesnih tečnosti
• 55.
  ČULNI SISTEM •Obaveštava telo o promenama u spoljašnjoj i unutrašnjoj sredini • Receptori u sastavu čula primaju draži i prevode ih u nadražaje koji se nervnim ćelijama sprovode do centralnog nervnog sistema
• 56.
  Vrste receptora Mehanoreceptori Primaju mehaničke draži. Nalaze se u čulu dodira, čulu sluha i ravnoteže Termoreceptori Primaju termičke draži, reaguju na promene temperature Fotoreceptori Primaju svetlosne draži. Nalaze se u čulu vida Hemoreceptori Primaju hemijske draži. Nalaze se u čulu ukusa i čulu mirisa
• 57.
  НЕРВНИ СИСТЕМ •Прима информације о променама у спољашњој и унутрашњој средини од рецептора, обрађује информације и обезбеђује адекватан одговор организма • Контролише све животне функције и понашање организма
• 58.
  ENDOKRINI SISTEM •Endokrini sistem čine ENDOKRINE ŽLEZDE (žlezde sa unutrašnjim lučenjem) koje svoje produkte – hormone – izlučuju direktno u krv. Krvlju se hormoni prenose do ciljnih tkiva na koja deluju • Uloga: regulatorna – regulišu različite procese u organizmu
• 59.
  hipotalamus hipofiza štitnažlezda nadbubrežne žlezde pankreas jajnici testisi
• 60.
  SISTEM ORGANA ZAVARENJE • Uloga: unošenje hrane, mehanička i hemijska obrada hrane, apsorpcija hranljivih materija, izbacivanje nesvarenih ostataka
• 61.
  SISTEM ORGANA ZADISANJE • Uloga: razmena gasova sa spoljašnjom sredinom • ĆELIJSKO DISANJE C6H12O6 + O2 → CO2 + H2O + E [ATP]
• 62.
  TRANSPORTNI (CIRKULATORNI) SISTEM • Transport kiseonika i hranljivih materija do ćelija, odvođenje ugljen-dioksida i štetnih produkata metabolizma od ćelija • Tipovi sistema: otvoren i zatvoren
• 63.
  POLNI SISTEM •Uloga: razmnožavanje – ostavljanje potomstva Polno razmnožavanje Gametogeneza: stvaranje polnih ćelija (gameta) u polnim žlezdama Oplođenje: spajanje polnih ćelija Rezultat oplođenja: zigot
• 64.
  Spermatozoid (n) Jajnaćelija (n) oplođenje Zigot (2n) Embrion (2n) razviće