Lymphatic sistem

1. 1
LIMFNI ILI IMUNSKI
SISTEM
za stomatologe 2010
LIMFNI ILI IMUNSKI
SISTEM
za stomatologe 2010
Prof.dr GORANA RANČIĆ
Institut za histologiju i embriologiju
IMUNSKI SISTEM
• SKUP ORGANA,TKIVA I SUDOVA STRATEŠKI
RASPOREĐENIH DA PREDSTAVLJAJU
OSNOVNO ODBRAMBENO TKIVO
• UČESTVUJU U STVARANJU, DIFERENCIJACIJI,
PROLIFERACIJI I SAZREVANJU ĆELIJA KOJE
POSTAJU IMUNOKOMPETENTNE – sposobne da
uklanjaju nepoznate, strane i sopstvene promenjene
ćelije i strukture
Limf(atič)ni sistem
• Ćelije, tkiva & organi
• ČINE GA:
1. Timus (grudna žlezda)
2. Koštana srž
3. Slezina (lien)
4. Limfni nodusi (čvorovi)
5. Limfni noduli (folikuli )
6. Difuzno limfno tkivo: Tonzile, MALT
Imunski
sistem
KOKOŠŠTANATANA
SRSRŽŽ
LIMFNILIMFNI ČČVORVOR
SLEZINASLEZINA
TIMUSTIMUS
LIMFNILIMFNI
SUDOVISUDOVI
DUCTUSDUCTUS
TORACIKUSTORACIKUS
TONZILETONZILE
1. koncentriše antigene u nekim limfnim organima
2. limfociti cirkulišu kroz organe da omoguće
kontakt sa antigenima – proces prepoznavanja
Funkcije limfnog tkiva
3. donose produkte imunog odgovora na
odgovarajuće mesto
4. eliminiše antigene iz tela - destruktivni odgovor
- limfocita
- makrofaga
- neutrofila
Organizacija imunskog sistema
• PRIMARNI ORGANI - STVARAJU ĆELIJE I
DIFERENTUJU IH BEZ PRISUSTVA
ANTIGENA KOŠTANA SRŽ I TIMUS
• SEKUNDARNI ORGANI- MESTO DEŠAVANJA
IMUNSKOG ODGOVORA :
SLEZINA, LIMFNI ČVOROVI, TONZILE I
DIFUZNO LIMFNO TKIVO DODATO
MUKOZAMA CREVA, RESPIRATOR-NOG I
GENITOURINARNOG, KOŽE

2. 2
• Primarni – gde se limfociti
formiraju i “edukuju”
– Koštana srž
– Timus
– Gut Associated Lymphatic Tissue
(GALT)
• Sekundarni
– Limfni čvor
– Slezina
– Tonzile
– GALT
– Bronchial Associated Lymphatic
Tissue (BALT)
Organizacija imunskog
sistema ĆELIJE UČESNICI IMUNSKOG
ODGOVORA
• LIMFOCITI: B LIMFOCITI
T LIMFOCITI
NK ĆELIJE
• AKCESORNE (POMOĆNE) ĆELIJE:
MAKROFAGI
ANTIGENPREZENTUJUĆE ĆELIJE
Langerhansove ćelije, dendritične, folikulodendritske *,
interdigitatne, epitelne retikularne ćelije timusa i B
limfociti
• EFEKTORNE ĆELIJE:
MAKROFAGI, CITOTOKSIČNE ĆELIJE, NEUTROFILI
IMUNOGENI I ANTIGENI
• IMUNOGENI- STRANE SUPSTANCE
KOJE IZAZIVAJU ODGOVOR DOMAĆINA
• ANTIGENI-MOLEKULI KOJI MOGU DA
REAGUJU SA ANTITELIMA
• ČESTO SU SINONIMI
• EPITOP- 4-6 AMINO KISELINA
KARAKTERISTIKE IMUNSKOG
SISTEMA
• RAZLIČITOST
• SPECIFIČNOST
• TOLERANCIJA
• MEMORIJA
• SAMOOGRANIČAVANJE
VRSTE IMUNOG ODGOVORA
• UROĐENI I STEČENI
• AKTIVNI I PASIVNI
• NESPECIFIČAN I SPECIFIČAN:
1.HUMORALNI- antitelima označeni
“osvajači“(intruderi) za uništenje
2.CELULARNI- cilja ćelijske antigene za
uništavanje putem limfocita
PREGLEDPREGLED ODBRANE TELAODBRANE TELA
UROĐENIUROĐENI STESTEČČENIENI

3. 3
STEČENI ILI SPECIFIČNI
IMUNSKI ODGOVOR
• IMA SPOSOBNOST UČENJA
• DUGOŽIVEĆI LIMFOCITI
• USKO SARAĐUJE SA UROĐENIM IMUN.
• ZAVISI OD DEOBE LIMFOCITA KOJI SU
SPECIFIČNI ZA ODREĐENI ANTIGEN
1. HUMORALNI ODGOVOR B ZAVISNI
2. ĆELIJSKI (CELULARNI) T ZAVISNI
LIMFOCITI: glavna ćelijska komponenta
limfnog tkiva
• 70 % limfocita cirkuliše iz krvotoka u limfno tkivo.
Nadgledaju okolno tkivo. Zatim se vraćaju u krvotok.
• Zrele, dugoživeće ćelije. Uglavnom T- ćelije. One
posle prepoznavanja odgovaraju na strane antigene.
• 30 % limfocita ne izlazi i ostaje u krvnim sudovima.
• Nezrele, kratkoživeće ćelije
Ili aktivisane ćelije upućene u određena tkiva.
LIMFOCITI (20-25%)
• MALI 7-8 μM
• SREDNJI 10-12μM
• VELIKI do 18 μ m
• Jedro okruglo i hetreohromatično
• Slabo vidljive granule (lizozomi)
• Citoplazma oskudna i bazofilna
• Životni vek: nekoliko meseci do nekoliko godina
Limfocitna klasifikacija
• T limfociti – obezbeđuje celularni imunitet. 60-
80% cirkulišućih limfocita.
• B limfociti – obezbeđuju humoralni imunitet
baziran na produkciji antitela.
20-30% cirkulišućih limfocita
• NK ćelije – obezbeđuje celularni imunitet.
Cilj su im transformisane ćelije (i.e. kancerske,
genetski neispravne ćelije).
5-10% cirkulišućih limfocita.
LIMFOCITI
““BRANIOCIBRANIOCI””
B T
PRISUTNI U KRVI, LIMFI I LIMFNIM
ORGANIMA
KOŠTANA
SRŽ
LIMFOCIT LIMFOCIT

4. 4
Limfociti - funkcionalna podela
• B limfociti
– Poseduju BCR-površinski imunoglobulin gde
se vezuje antigen
– Odgovaraju na pojedinačnu antigenu
stimulaciju i ulaze u blastnu reverzionu
fazu stvarajući:
– 1. plazma ćelije koje sekretuju
specifična antitela
– 2. memorijske B ćelije
T-Limfociti
• Zreli T limfociti imaju TCR – T ćelijski
receptor koji je slične strukture kao antitelo i
specifičan je za 1 antigen.
• Oni se aktiviraju kada receptor dođe u kontakt
sa Ag koji je pričvršćen-pokazan od neke
druge ćelije(e.g. na membrani makrofaga ili na
nekoj stranoj ćeliji)
• Posle aktivacije ćelije su:
• T-helper (pomažuće) ćelije – sekretuju CITOKINE
pomažu B ćelijama
stimulišu makrofage
• Citotoksične T ćelije (killer T ćelije)
ubijaju ćelije ako imaju (pokazuju) antigen
• Memorijske T ćelije
ostaju u telu
T-Limfociti SUBTIPOVI T LIMFOCITA
• POMAŽUĆI - HELPERI- TH
-TH1 REGULIŠU CELULARNI ODGOVOR
-TH2 REGULIŠE HUMORALNI ODGOVOR
• CITOTOKSIČNI
-SUPRESORSKI
-MEMORIJSKI
• AKTIVIRANI T LIMFOCITI SEKRETUJU
CITOKINE (INTERLEUKINE)
NK LIMFOCITI-Prirodne ubice
• NI T NI B, RANIJI NAZIV 0 LIMFOCITI
• NEMA TCR
• IMA CD16
• NE ZAHTEVA ANTIGENU STIMULACIJU
• UBIJA PERFORINOM, FRAGMENTINOM
PERFORIN IZAZIVA UNIŠTENJE
STRANIH ILI TUMORSKIH ĆELIJA

5. 5
POMAŽUĆE ĆELIJE
• ANTIGENPREZENTUJUĆE ĆELIJE - APC
• Makrofagi, Langerhansove ćelije,
dendritične, folikulodendritične*, inter-
digitatne, M ćelije*, epitelne retikularne ćelije
timusa i B limfociti
• Birbekove granule
• Brojni nastavci tj. dendriti
Makrofag uništava bakteriju
APC
• FOLIKULODENDRITI
ČNA ĆELIJA
B Limfociti
• INTERDIGITATNA
ĆELIJA
T Limfociti
T limfociti, Dendritične ćelije i B
limfociti
(interleukins)
Humoralni imunski odgovor
Cytotoxic T cell
Perforin
Granzymes
CD8TCR
Class I MHC
molecule
Target
cell Peptide
antigen
Pore
Released
cytotoxic
T cell
Apoptotic
target cell
Cancer
cell
Cytotoxic
T cell
A specific cytotoxic T cell binds to a
class I MHC–antigen complex on a
target cell via its TCR with the aid of
CD8. This interaction, along with
cytokines frm helper T cells, leads to
the activation of the cytotoxic cell.
1 The activated T cell releases perforin
molecules, which form pores in the
target cell membrane, and proteolytic
enzymes (granzymes), which enter the
target cell by endocytosis.
2 The granzymes initiate apoptosis within the
target cells, leading to fragmentation of the
nucleus, release of small apoptotic bodies,
and eventual cell death. The released
cytotoxic T cell can attack other target cells.
3
1
2
3
CelCelularniularni iimunmunski odgovorski odgovor
Vezivanje za
inficiranu ćeliju
Aktivacija
perforina
Apoptoza
inficirane ćelije

6. 6
TT--ććelije uelije u hhumoralumoralnomnom ii ccelelularnomularnom
iimunmunskom odgovoruskom odgovoru
LIMFNI ORGANI
TIMUS
BILOBARNI organ
NEPOTPUNO
LOBULISAN
LIMFOEPITELNI
ORGAN
STROMA:
KAPSULA, SEPTE I
EPITELNE
RETIKULARNE
ĆELIJE
PARENHIM:
LIMFOCITI
RASPOREĐENI U
KORU – SPOLJA I
MEDULU - UNTRA
TIMUS
TIMUS
Šematski prikaz

7. 7
Timusna stroma sastoji se od mreže
epithelnoretikularnih ćelija
• Timusni cortex sadrži:
- Tamno obojene T limfocite u razviću
- Tip I epitelnoretikularne ćelije na granici
cortex/kapsula
- Tip II epitelnoretikularne ćelije u cortexu: razdeljuje
limfocite i edukuje ih
- Tip III epitelnoretikularne ćelije na granici
cortex/medulla
- Makrofagi: fagocituju T limfocite koji nisu prošli
edukaciju (98% T-limfocita).
• Timusna medula sadrži:
- svetlije obojene veće limfocite.
- Tip IV epithelnoretikularne ćelije na granici
cortex/medulla.
sa tipom III, stvaraju cortex/medulla barijeru.
- Tip V epithelnoretikularne ćelije medule: odeljuju
limfocite
- Tip VI epithenoretikularne ćelije formiraju
Hassallova tela:
. koncentrične mase tipa VI ćelije
. produkuju timusne hormone
TIMUS
Nezreli T-limfocti iz koštane srži (timociti)
naseljavaju preko krvnih sudova koru
timusa gde započinje njihovo sazrevanje.
U toku sazrevanja timociti se pomeraju ka
meduli a iz medule samo zreli T-limfociti
putem krvnih sudova napuštaju timus i
odlaze do sekundarnih limfnih organa!
T limfocitna diferencijacija T limfocitna diferencijacija
• Diferencijacija i sazrevanje T limfocita
podrazumevaju prepoznavanje antigena i
sopstvenih molekula.
• Ako ne prepoznaju antigene i sopstvene
molekule, eliminišu se apoptozom!
DIFERENCIJACIJA
T LIMFOCITA
• T LIMFOCITI KOJI
REAGUJE SA SOP-
STVENIM PROTEINIMA
(zabranjeni klonovi)
SE UNIŠTAVAJU
I FAGOCITUJU
(98%) U KORI
KRVNO-TIMUSNA BARIJERA
• SPECIFIČNA VASKULARIZACIJA
TIMUSA
• KONTINUIRANI KAPILARI U KORI
• (ENDOTELNA ĆELIJA I BAZALNA
LAMINA)
• KONTINUIRANI SLOJ EPITELNIH
RETIKULARNIH ĆELIJA TIPA II
• NAIVNI ILI VIRGIN T LIMFOCITI
NAPUŠTAJU MEDULU PREKO
POSTKAPILARNIH VENULA

8. 8
• Štiti limfocite u razvoju od
antigensa
(Inače bi antigeni prolazili
kroz endotel)
• Krvni sudovi cortex su
omotani sa
epithelnoretikularnim
ćelijama u 5 slojeva
– Endotelium
– Endotelna bazalna lamina
– Perivaskularno Vez.tk sa
makrofagima
– Bazalna lamina
epithelnoretikularnih ćel.
– Epithelnoretikularne ćelije
Krvno-Timusna Barijera e.g. blood vessel
HASSALLOVO TELAŠCE HISTOFIZIOLOGIJA TIMUSA
• PROLIFERACIJA I DIFERENCIJACIJA T
LIMFOCITA- EDUKACIJA I INSTRUKCIJA
• STVARANJE HORMONA:
• TIMOZIN, TIMOPOETIN, TIMUSNI
HUMORALNI FAKTOR, TIMULIN
• PROMENE GRAĐE I FUNKCIJE SA
STARENJEM- ZAMENA MASNIM
TKIVOM - INVOLUCIJA TIMUSA
INVOLUCIJA TIMUSA-
ZAMENA PARENHIMA
MASNIM TKIVOM
LIMFNI ČVOR
• Najbrojniji limfni organ
• STROMA:
• KAPSULA, SEPTE I RETIKULARNA
VLAKNA I RETIKULARNE ĆELIJE
• PARENHIM:
• LIMFOCITI RASPOREĐENI U:
• KORTEKS I MEDULU

9. 9
LIMFNI
ČVOR
KORA:
SPOLJAŠNJA
UNUTRAŠNJA
MEDULA:
MEDULARNE
TRAKE
LIMFNI ČVOR
Okružen je fibroznom kapsulom koju probija
veliki broj tzv. aferentnih limfnih sudova koji
donose limfu koja se izliva u subkapsularni ili
marginalni sinus.
Ispod subkapsularnog sinusa se nalazi KORA:
spoljašnji korteks i unutrašnji parakorteks.
LIMFNI ČVOR
LIMFNI FOLIKULI
U spoljašnjem korteksu su smešteni gusti
agregati limfocita koji čine folikuli. U sredini
folikula se nalazi svetlija zona koja se naziva
germinativni centar- a oko njega je tamnija
zona-korona. Deo okrenut izvoru infekcije
naziva se kapa i sadrži B memorijske limfocite.
Ovakav folikul se naziva sekundarni folikuli.
Folikuli bez germinativnog centra se nazivaju
primarni folikuli.

10. 10
LIMFNI ČVOR
Limfni folikuli su sastavljeni uglavnom od
B-limfocita.
Korteks sadrži brojne limfne folikule
Parakorteks čini mnoštvo parakortikalnih
difuzno raspoređenih T limfocita
LIMFNI ČVOR
Medula limfnog čvora se nalazi ispod
parakorteksa i sadrži medularne trake koje se
nalaze između medularnih sinusa.
Medularne trake su sačinjeni uglavnom od B
limfocita, makrofaga i plazma ćelija
LIMFNI SINUSI
• OBLOŽENI LITORALNIM ĆELIJAMA
• SUBKAPSULARNI
• PARATRABEKULARNI ILI KORTIKALNI
• MEDULARNI
Limfa sa periferije iz subkapsularnih sinusa
ide duž kortikalnih ili trabekularnih sinusa i
prodire ka tzv. medularnim sinusima
odakle napušta limfni čvor putem
eferentnog limfnog suda.

11. 11
FUNKCIJA LIMFNOG ČVORA
• FILTRACIJA LIMFE
• UKLANJANJE TKIVNO NASTALIH
ANTIGENA
• PROLIFERACIJA LIMFOCITA I
PLAZMOCITA
• STVARANJE IMUNOGLOBULINA
SLEZINA
NAJVEĆI LIMFNI ORGAN
NEMA KORU I MEDULU!!
• POSEDUJE PULPE- SUNĐERASTO TKIVO
ISPUNJENO LIMFOCITIMA I KRVI
PARENHIM: LIMFOCITI
• BELA PULPA: PERIARTERIJSKI LIMFNI
OMOTAČ I LIMFNI FOLIKULI SLEZINE
• CRVENA PULPA: BILLROTHOVE TRAKE I
SLEZINSKI SINUSI
SLEZINA
STROMA:
KAPSULA
TRABEKULE
RETIKULARNO VEZIVO
PARENHIM:
BELA PULPA – OKO
ARTERIJA
CRVENA PULPA – U
OBLIKU TRAKA OKO
KAPILARA
SLEZINA
BELABELA
PULPAPULPA
CRVENACRVENA
PULPAPULPA
• STROMA IMA FIBROZNU KAPSULU I
TRABEKULE
• OSNOVU ČINI RETIKULARNO TKIVO
SLEZINA

12. 12
BELA PULPA SLEZINE:
1.PALS-
PERIARTERIJSKI
LIMFNI OMOTAČ T LY
2. LIMFNI FOLIKULI
SLEZINE –
MALPIGIJEVA
TELAŠCA B LY
a. centralis lieni
LIMFNI FOLIKUL SLEZINE
OTVORENA I ZATVORENA
CIRKULACIJA
CRVENA PULPA:
1.BILROTOVE TRAKE:
MAKROFAGI
SVE ĆELIJE KRVI (Er, Ly, Mo)
2. SINUSOIDNI
KAPILARI
SPECIJALNI VENSKI SA
UZDUŽNIM OTVORIMA
CRVENA PULPA SLEZINECRVENA PULPA SLEZINE

13. 13
CRVENA PULPA
SLEZINE
BILROTOVE TRAKE
SINUSOIDNI
KAPILARI
CRVENA PULPA SLEZINE
Makrofagi
Fenestrovani
endotel
sinusoidnih
kapilara
FUNKCIJA SLEZINE
• FILTAR ZA KRV
• UKLANJANJE OSTARELIH I OŠTEĆENIH
ĆELIJA KRVI
• METABOLIZAM GVOŽĐA
• HEMATOPOEZA U FETUSNOM PERIODU
• DEPO KRVI

14. 14
CRVENA PULPA SLEZINE
Makrofagi
Fenestrovani
endotel
sinusoidnih
kapilara
KRAJNICI ILI TONZILE
• Tonzile su strateški raspoređene u usnoj duplji
da spreče ulazak bakterija, virusa tj. antigena
• Tonzile su uvlačenja površinskog epitela
(KRIPTE) oko koga su grupisani agregati
limfnog tkiva, a koje su delimično
inkapsulisane
• Primarni i sekundarni limfni folikuli su
prisutni
• Limfnoepitelna kooperacija
Tonzile
• Waldejerov prsten od tonzila -limfnog tkiva
na ulazu u orofarings
– Adenoidi: krov faringsa
– Palatinalne tonzile: faringsni lukovi
– Lingualna tonzila: baza jezika
– Tonsilae tubarie: bočne strane faringsa
KRAJNICI ILI TONZILE
TONZILE NEP^ANI
KRAJNIK
FARINKSNA
TONZILA
LINGVALNA
TONZILA
TUBARNA
TONZILA
broj 2 1 skup grupisanih
manjih
tonzila
2
broj kripti 10-20 povr{ina
neravna, bez
kripti
jedna kripta po
tonzili
nepoznat
epitel plo~astoslojevit
bez
oro`avanja
respiratornog
tipa
plo~astoslojeviti
bez
oro`avanja,
delimi~no
keratinizova
n
respiratornog
tipa
kapsula nepotpuna od
fibroznog
veziva
tanka delimi~na nema nema
NEPNEPČČANI KRAJNIKANI KRAJNIK
KRIPTEKRIPTE

15. 15
PLOPLOČČASTOSLOJEVITIASTOSLOJEVITI
EPITEL TONZILEEPITEL TONZILE
INFILTRISANINFILTRISAN
LIMFOCITIMALIMFOCITIMA
JEZIČNA TONZILA
sa doleležećim mukoznim pljuvačnim žlezdama
i skeletnim mišićima jezika
LN
**
Tongue with lingual tonsil, Odd-046
Adenoid ili
faringsna
tonzila
Faringealna tonzila/adenoidi, pokrivena je cilijarnim,
pseudoslojevitim trorednim epitelom
Limfocitna invazija pseudoslojevitog epitela
**
**
faringealna tonzila

16. 16
MALT, GALT I BALT
• MALT (mucosa-associated lymphoid tissue):
• Opšti termin za neinkapsulisane limfne folikule
nađene u mukozi brojnih organa.
• GALT (gut-associated lymphoid tissue):
– MALT u digestivnom traktu
– Uključuje Peyerove ploče u ileumu, i limfne agregate
u apendiksu.
• BALT (bronchial-associated lymphoid tissue)
DIFUZNO LIMFNO TKIVO Imunski sistem mukoza-MALT, GALT,
BALT,RALT
Površina sluzokože gastrintestinalnog, respirator-
nog i urinarnog trakta je naseljena limfocitima i
akcesornim ćelijama kako bi se ostvarila zaštita od
inhaliranih ili hranom uzetih antigena.
U mukozi gastrointestinalnog trakta limfociti su u tri glavna
regiona:
u epitelnom sloju (uglavnom T limfociti)
u lamini propriji gde mogu biti difuzni ili gusto zbijeni T Ly
u vidu folikula u apendiksu ili udruženih folikula, tzv.
Peyer-ovih ploča u ileumu (uglavnom B Ly)
LIMFNO TKIVO UDRUŽENO SA RAZLIČITIM SLUZKOŽAMA
MALT CREVA
LIMFNO TKIVO UDRUŽENO SA RAZLIČITIM
SLUZKOŽAMA - MALT
LIMFNO TKIVO UDRUŽENO SA RAZLIČITIM
SLUZKOŽAMA – MALT (DETALJ)
M (microfold) ćelije su modifikovane ćelije epitela koji
direktno pokriva Peyerove ploče i koje učestvuju u
zahvatanja antigena i transportuje ih u dole ležeće limfne
strukture

17. 17