2. • Ćelija je osnovna strukturna i funkcionalna jedinica
građe svih živih bića, osim virusa.
• U prirodi postoje mnogi organizmi koji se sastoje
od jedne ćelije.
• Ćelije se međusobno razlikuju, ali imaju neke
zajedničke osobine:
~ Rast koji karakteriše neku vrstu ćelije
~ Obavljanje određenih funkcija
~ Primanje signala iz spoljašnje sredine koje ćelija
na određeni način odgovara
~ Život ćelije se završava ili deobom ili ćelijskom
smrću
~ Jedinstven hemijski sastav
~ Jedinstvena građa
~ Metabolizam (svi procesi koji se odvijaju u živoj
ćeliji, kako sinteze, tako i razgradnje materija)
3. • Ćelije mogu imati različite oblike:
~ Eritrociti (krv)
~ Mišićne
~ Stoma na listu
~ Nervna
~ Dijatomeja
~ Paramecijum
~ Spermatozoidi
~ Masna
~ Koštane
• Ćelije mogu imati različitu građu i
oblike u zavisnosti od funkcije.
6. • Na površini svake ćelije nalazi se
ćelijska membrana.
• Ćelijska membrana sačinjena je
od dva sloja masti (fosfo – liipidi) i
proteina koji su uronjeni između
ta dva sloja fosfo – lipida.
• Uloge membrane su:
~ Daje oblik ćeliji
~ Ograničava
~ Štiti
~ Selektivna prpustljivost
• Selektivna prpustljivost je
osobina zahvaljujući kojoj
membrana kontroliše šta može u
nju da uđe, a šta da izađe
pomoću proteina koji su u obliku
,,tunela‚‚. Prolaz je regulisan po
7. • Citoplazma predstavlja unutrašnji
sadržaj ćelije, odvojen od jedra, u
kome se nalaze ćelijske organele.
• Tečna je, želatinozna masa koja
neprekidno struji.
• Najvećim delom je sačinjena od
VODE u kojoj se nalaze neorganske
(minerali) i organske
(belančevine, masti, šećeri) materije
neophodne ćeliji.
• Citoplazma ima: mehaničku ulogu
(održava oblik i formu
ćelije), zaštitnu ulogu (služi kao
jastuk u slučaju da dođe do naglog
udara ćelije i na taj način zaštiti
ćelijske organele), mesto je vitalnih
reakcija neophodnih za život (ćelijski
metabolizam).
8. • Sastoji se od mnogobrojnih
vlakana
• Daje ćeliji oblik i čvrstinu i
prisutan je u svim tipovima ćelija.
• Izgrađen je od preko 20
belančevina koje omogućavaju:
• Promenu oblika ćelije
• Kretanje organela i same ćelije
• Međusobno povezivanje ćelija
• Deobu ćelija i kretanje
hromozoma jer izgrađuju deobno
vreteno.
9. • Mitrohondije su
energetske
organele, u kojima
se stvara energija
neophodna ćeliji
kroz proces
ćelijskog disanja.
• Za mitrohondije se
može reći da su kao
ćelijske
termoelektrane.
10. • Građa jedra:
1. Jedrov ovoj (od 2 membrane)
2. Jedrove pore
3. Jedarce
4. Hromatin (nasledni materijal)
5. Jedrova plazma (gušća od citoplazme)
• Hromatin je nasledni materijal koji je isti u
svakoj ćeliji jednog organizma.
• Hromatin je sačinjen od
dezoksiribonukleinske kiseline (DNK)
• GENI su delići DNK, i predstavljaju
osnovne jedinice nasleđivanja i
promenljivosti svakog živog bića
• Kada ćelija obavlja svoju ulogu, molekul
DNK je raspleten, u vidu konca, i tada ga
označavamokao HROMATIN
• Kada se ćelija deli, molekul DNK je 1-jedrov ovoj; 3-jedrove
spiralizovan i onda je u vidu HROMOZOMA. pore; 4-jedarce; 5-
hromatin; 6-jedrova
plazma.
11. • Jedarce služi za
stvaranje ribozoma.
• Loptastog oblika.
• Jedarce se nalazi u
unutršnjem sadržaju
jedra (nukleoplazmi) od
koje nije odvojeno
membranom.
• Jedro može da sadrži
jedno ili više jedarca.
12. • Ribozomi su granule koje
učestvuju u sintezi proteina.
• Ne možemo ih nazvati pravim
organelama jer nisu odvojeni od
citoplazme sopstvenom
membranom.
• Ribozomi se nalaze i u nekim
organelama kao što su
plastidi, mitohondrije i jedro, pa
se takvi ribozomi označavaju
kao organalni ribozomi.
• Ribozomi predstavljaju glavnu
sponu između informacija
uskladištenih u DNK i ćelije jer
se na njima vrši prevođenje
„zapisa“ sa gena u proteine.
13. • Endoplazmatični retikulum je
organela koja je izgrađena od
membrana i pruža se gotovo
kroz celu ćeliju poput mreže.
Pruža se od jedra pa kroz
ćeliju pa sve do spoljašnje
ćelijske membrane.
• Razlikuju se dva tipa
endoplazmatičnih retikuluma:
Hrapavi endoplazmatični
retikulumi (granulirani) - uloga
mu je sinteza proteina zajedno
sa ribozomima
Glatki endoplazmatični
retikulumi učestvuje u sintezi
masti, razgradnji otrova i
holesterol pretvara u vitamin D
uz pomoć Sunčane svetlosti.
14. • Goldžijev aparat je ćelijska organela
koja je dobila ime po naučniku
Kamilo Goldži–ju koji ga je otkrio.
• Funkcija Goldžijevog aparata :
~ Završnica sinteze belančevina i
masti
~ Sekrecija (izlučivanje)
• Vezikule, mehurići koji se odvajaju
od Goldžijevog aparata, u sebi
sadrže materije koje je potrebno
sprovesti u neki drugi deo tela od
ćelije u kojoj su nastali. To se obavlja
procesom sekrecije. Vezikule
otplivaju do ćelijske
membrane, stope se sa njom i njihov
sadržaj se pri tome izbaci iz ćelije.
15. • Lizozomi imaju oblik kesica
obavijenih jednostrukom
membranom.
• Nazivaju se ’’ organele za
varenje’’ .
• U njima se mogu razložiti
različite materije, strane
materija ili čak čitave ćelije
(npr. bakterije), delovi
sopstvene ćelije a u
određenim uslovima i čitava
ćelija (’’kese samoubice’’)
16. • Centriole su nemembranske
organele koje izgledajukao
kratke cilindrične ili granularne
strukture.
• Nalaze se u blizini jedra i
Goldžijevog aparata.
• U ćelijama se obično nalazi
samo jedan par centriola koje
su upravne jedna na drugu.
• Funkcija ove organele je
obrazovanje deobnog
vretena, strukture neophodne
za deobu ćelije.
