Skip to main content
UploadLanguage (EN)Support
BusinessMobileSocial MediaMarketingTechnologyArt & PhotosCareerDesignEducationPresentations & Public SpeakingGovernment & NonprofitHealthcareInternetLawLeadership & ManagementAutomotiveEngineeringSoftwareRecruiting & HRRetailSalesServicesScienceSmall Business & EntrepreneurshipFoodEnvironmentEconomy & FinanceData & AnalyticsInvestor RelationsSportsSpiritualNews & PoliticsTravelSelf ImprovementReal EstateEntertainment & HumorHealth & MedicineDevices & HardwareLifestyle
Uploaded byplavaplaneta
31,612 views

Građa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević

Education◦
Autor: Dunja Ercegovčević
• Ćelija je osnovna strukturna i funkcionalna jedinica građe svih živih bića, osim virusa. • U prirodi postoje mnogi organizmi koji se sastoje od jedne ćelije. • Ćelije se međusobno razlikuju, ali imaju neke zajedničke osobine: ~ Rast koji karakteriše neku vrstu ćelije ~ Obavljanje određenih funkcija ~ Primanje signala iz spoljašnje sredine koje ćelija na određeni način odgovara ~ Život ćelije se završava ili deobom ili ćelijskom smrću ~ Jedinstven hemijski sastav ~ Jedinstvena građa ~ Metabolizam (svi procesi koji se odvijaju u živoj ćeliji, kako sinteze, tako i razgradnje materija)
• Ćelije mogu imati različite oblike: ~ Eritrociti (krv) ~ Mišićne ~ Stoma na listu ~ Nervna ~ Dijatomeja ~ Paramecijum ~ Spermatozoidi ~ Masna ~ Koštane • Ćelije mogu imati različitu građu i oblike u zavisnosti od funkcije.
Razlike između biljne i životinjske ćelije
• Na površini svake ćelije nalazi se ćelijska membrana. • Ćelijska membrana sačinjena je od dva sloja masti (fosfo – liipidi) i proteina koji su uronjeni između ta dva sloja fosfo – lipida. • Uloge membrane su: ~ Daje oblik ćeliji ~ Ograničava ~ Štiti ~ Selektivna prpustljivost • Selektivna prpustljivost je osobina zahvaljujući kojoj membrana kontroliše šta može u nju da uđe, a šta da izađe pomoću proteina koji su u obliku ,,tunela‚‚. Prolaz je regulisan po
• Citoplazma predstavlja unutrašnji sadržaj ćelije, odvojen od jedra, u kome se nalaze ćelijske organele. • Tečna je, želatinozna masa koja neprekidno struji. • Najvećim delom je sačinjena od VODE u kojoj se nalaze neorganske (minerali) i organske (belančevine, masti, šećeri) materije neophodne ćeliji. • Citoplazma ima: mehaničku ulogu (održava oblik i formu ćelije), zaštitnu ulogu (služi kao jastuk u slučaju da dođe do naglog udara ćelije i na taj način zaštiti ćelijske organele), mesto je vitalnih reakcija neophodnih za život (ćelijski metabolizam).
• Sastoji se od mnogobrojnih vlakana • Daje ćeliji oblik i čvrstinu i prisutan je u svim tipovima ćelija. • Izgrađen je od preko 20 belančevina koje omogućavaju: • Promenu oblika ćelije • Kretanje organela i same ćelije • Međusobno povezivanje ćelija • Deobu ćelija i kretanje hromozoma jer izgrađuju deobno vreteno.
• Mitrohondije su energetske organele, u kojima se stvara energija neophodna ćeliji kroz proces ćelijskog disanja. • Za mitrohondije se može reći da su kao ćelijske termoelektrane.
• Građa jedra: 1. Jedrov ovoj (od 2 membrane) 2. Jedrove pore 3. Jedarce 4. Hromatin (nasledni materijal) 5. Jedrova plazma (gušća od citoplazme) • Hromatin je nasledni materijal koji je isti u svakoj ćeliji jednog organizma. • Hromatin je sačinjen od dezoksiribonukleinske kiseline (DNK) • GENI su delići DNK, i predstavljaju osnovne jedinice nasleđivanja i promenljivosti svakog živog bića • Kada ćelija obavlja svoju ulogu, molekul DNK je raspleten, u vidu konca, i tada ga označavamokao HROMATIN • Kada se ćelija deli, molekul DNK je 1-jedrov ovoj; 3-jedrove spiralizovan i onda je u vidu HROMOZOMA. pore; 4-jedarce; 5- hromatin; 6-jedrova plazma.
• Jedarce služi za stvaranje ribozoma. • Loptastog oblika. • Jedarce se nalazi u unutršnjem sadržaju jedra (nukleoplazmi) od koje nije odvojeno membranom. • Jedro može da sadrži jedno ili više jedarca.
• Ribozomi su granule koje učestvuju u sintezi proteina. • Ne možemo ih nazvati pravim organelama jer nisu odvojeni od citoplazme sopstvenom membranom. • Ribozomi se nalaze i u nekim organelama kao što su plastidi, mitohondrije i jedro, pa se takvi ribozomi označavaju kao organalni ribozomi. • Ribozomi predstavljaju glavnu sponu između informacija uskladištenih u DNK i ćelije jer se na njima vrši prevođenje „zapisa“ sa gena u proteine.
• Endoplazmatični retikulum je organela koja je izgrađena od membrana i pruža se gotovo kroz celu ćeliju poput mreže. Pruža se od jedra pa kroz ćeliju pa sve do spoljašnje ćelijske membrane. • Razlikuju se dva tipa endoplazmatičnih retikuluma:  Hrapavi endoplazmatični retikulumi (granulirani) - uloga mu je sinteza proteina zajedno sa ribozomima  Glatki endoplazmatični retikulumi učestvuje u sintezi masti, razgradnji otrova i holesterol pretvara u vitamin D uz pomoć Sunčane svetlosti.
• Goldžijev aparat je ćelijska organela koja je dobila ime po naučniku Kamilo Goldži–ju koji ga je otkrio. • Funkcija Goldžijevog aparata : ~ Završnica sinteze belančevina i masti ~ Sekrecija (izlučivanje) • Vezikule, mehurići koji se odvajaju od Goldžijevog aparata, u sebi sadrže materije koje je potrebno sprovesti u neki drugi deo tela od ćelije u kojoj su nastali. To se obavlja procesom sekrecije. Vezikule otplivaju do ćelijske membrane, stope se sa njom i njihov sadržaj se pri tome izbaci iz ćelije.
• Lizozomi imaju oblik kesica obavijenih jednostrukom membranom. • Nazivaju se ’’ organele za varenje’’ . • U njima se mogu razložiti različite materije, strane materija ili čak čitave ćelije (npr. bakterije), delovi sopstvene ćelije a u određenim uslovima i čitava ćelija (’’kese samoubice’’)
• Centriole su nemembranske organele koje izgledajukao kratke cilindrične ili granularne strukture. • Nalaze se u blizini jedra i Goldžijevog aparata. • U ćelijama se obično nalazi samo jedan par centriola koje su upravne jedna na drugu. • Funkcija ove organele je obrazovanje deobnog vretena, strukture neophodne za deobu ćelije.