SlideShare a Scribd company logo
1 of 39
Ћелијски циклус
Ћелијске деобе
ИНТЕРФАЗА
генетички материјал је
декондензован
МИТОЗА
генетички материјал је
упакован у хромозоме
Генетички
материјал
ЦИКЛУС ЋЕЛИЈЕ
• Живот вишећелијског организма почиње
од оплођене јајне ћелије – зигота.
• Зигот пролази кроз серију од више хиљада
деоба при чему настају све ћелије и ткива
вишећелијског организма.
• Код човека, тај број је око 1014 ћелија.
• Вишећелијски организам се састоји
од:
–телесних (соматских) и
–полних (герминативних) ћелија или
гамета.
• Раст и диференцијација
соматксих ћелија одвија
се кроз деобу МИТОЗУ, а
• обезбеђивање следеће
генерације кроз
формирање полних ћелија
одвија се кроз деобу
МЕЈОЗУ
• Период између две деобе се
назива интерфаза
• Интерфаза је период раста и
припреме ћелије за деобу.
–најдужа фаза у животу ћелије
–Процес деобе заузима веома мали
део укупног ћелијског циклуса
–Ако бисмо претпоставили да циклус
ћелије траје 24 часа, митоза би
трајала 4, а приод интерфазе 20.
Интерфаза
ПРИМЕР ЖИВОТНОГ ЦИКЛУСА ЋЕЛИЈЕ
Деоба ћелије
Интерфаза
•Раст ћелије
•Транскрипција
•Синтеза
протеина
•Репликација ДНК
•Синтеза хистона
•Деоба центрозома
Раст и
припрема за
деобу
2n
2 хроматиде
2 молекула DNK
S синтетска
G2 постсинтетска
2n
2 хроматиде
2 молекула DNK
2n
1 хроматидa
1 молекул DNK
постсинтетска
G1
G2 контролна
тачка
G1 контролна
тачка
контрола митозе
Кључни процеси у интерфази су:
• раст ћелије до величине
карактеристичне за њену врсту; ћелија
која не достигне одређену величину
неће моћи да се подели;
• репликација DNK која омогућава да у
деоби кћерке ћелије добију међусобно
исту количину ДНК, односно исте гене;
сестринске хроматиде су, уствари,
будући хромозоми кћерки-ћелија које ће
настати деобом.
G0
• Ћелије које немају способност дељења, као
што су попречно-пругасте мишићне ћелије,
нервне ћелије или, рецимо, еритроцити
уласком у G1 фазу у њој трајно остају.
• Пошто G1 фаза истовремено представља
читав ћелијски циклус ових ћелија, она се у
том случају означава као G0 фаза.
• Ћелије које се током целог свог живота
налазе у G0 фази називају се нецикличне
ћелије. Оне свој животни век окончавају
ћелијским умирањем, а ћелије које имају
способност деобе завршавају деобом на нове
ћелије.
ЋЕЛИЈСКЕ ДЕОБЕ
Једно од основних својстава сваке ћелије је
способност деобе при чему се формирају две кћери
ћелије са исим одликама као и мајка ћелија
- кружни молекул ДНК се
удваја и том приликом је
повезан са ћелијском
мембраном,
- удвојени молекули се
раздвајају,
- ћелија расте и када
удвостручи величину
ћелијски зид и мембрана се
угибају на средишњем делу
ћелије и на тај начин се
одвајају две ћелије.
ПРОКАРИОТСКЕ ЋЕЛИЈЕ СЕ ДЕЛЕ ФИСИОНОМ
ДЕОБОМ:
МИТОЗА
• Митозом се деле
– соматске ћелије са диплоидним бројем хромозома
– протозое, алге и неке гљиве приликом бесполног
размножавања
• Кћерке ћелије добијају међусобно једнак број
хромозома (обе су диплоидне) и количину DNK,
а истовремено имају и једнак број хромозома
као мајка-ћелија (2n) од које су настале.
*Гиф ради ако преузмете презентацију
ПРОФАЗА
• Скраћивање и задебљавање
хроматинских конаца тј.
формирање видљивих
хромозома.
• Центриоле крећу ка
половима ћелије
• Почиње образовање деобног
вретена кога граде
микротубуле нанизане једна
на другу од центриола ка
екватору ћелије
• Дезинтегрише се једрова
опна
• Jедарца се губе.
• После разлагања једрове
опне, хромозоми се
распоређују по ћелији и каче
за микротубуле растућег
деобног вретена
• Суперспирализација се
наставља, али није потпуна
МЕТАФАЗА
• Хромозоми су
максимално
спирализовани
• Завршава се
образовање деобног
вретена (конци деобног
вретена се пружају од
центриола на половима
ћелије до хромозома на
екватору ћелије)
• хромозоми се налазе
на екватору ћелије где
образују
екваторијалну раван
• сваки хромозом је,
преко кинетохора,
повезан концима
деобног вретена и са
једним и са другим
полом ћелије
(пошто је кинетохор паран,
један се везује за један, а
други за супротни пол
ћелије)
AНАФАЗА
• Центромере се уздужно
деле чиме се сестринске
хроматиде раздвајају –
хромозом се поделио на два
нова хромозома.
• Хроматиде, које су сада
нови хромозоми, се крећу ка
половима скраћивањем
микротубула деобног
вретена.
• За кретање хроматида ка
половима потроши се неколико
молекула ATP-a.
• Од сваког хромозома једна
хроматида одлази на један,
а друга на други пол ћелије
– тиме се на половима
налази подједнак број
хроматида.
• У људској ћелији, чијих се 46
хромозома поделило на 92
хроматиде, по 46 хроматида
(нових хромозома) се налази
на сваком полу ћелије.
Телофаза
• Завршна фаза
митозе (грч. тхелос
= крај), обухвата:
• хромозоми се
декондезују
(деспирализују) и
полако прелазе у
интерфазне
(хроматин);
• ишчезавају конци
деобног вретена;
• око хромозома на
половима ћелије
образује се једрова
опна;
• образује се једарце.
Телофаза
ЦИТОКИНЕЗА - почиње током телофазе
• Код животињских ћелија –
ДЕОБНА БРАЗДА која се,
помоћу микрофиламената
(контрактилни прстен),
сужава
• Код биљних ћелија – Голџијев
апарат формира везикуле испуњене
материјалом за ћелијски зид и
ћелијску мембрану, које се
постављају по средини ћелије и
формирају ЋЕЛИЈСКУ ПЛОЧУ
Значај митозе
• Ћелијска деоба телесних ћелија
омогућава:
– браздање оплођене јајне ћелије и
формирање вишећелијског организма;
– раст органа и организма
– обнављање ткива или изгубљених делова
тела
– зарастање рана и регенерацију
МЕЈОЗА
• У полним органима животиња и биљака настају
полне ћелије – гамети.
• При томе од једна диплоидне ћелије после две
узастопне деобе настају четири хаплоидне
ћелије
• Гамети имају половину укупног броја хромозома од
оног који је карактеристичан за телесне ћелије. То је
хаплоидни број n.
• У процесу оплођења, мушки и женски гамети се
спајају у зигот са 2n хромозома из кога се развија
новa јединкa.
• Телесне ћелије нове јединке имају диплоидан број
хромозома 2n.
• Мејоза се још назива и редукциона
деоба јер се у њој број хромозома
смањује са диплоидног на
хаплоидни број.
• Биолошки смисао редукционе
деобе – мејозе је одржавање
сталног броја хромозома тј.
константне количине наследног
материјала карактеристичног за
врсту.
*Гиф ради ако преузмете презентацију
Прва мејотичка деоба -
Мејоза I
Профаза I
• Веома комплексан процес, за разлику од профазе
митозе, у коме се дешавају процеси са важним
генетичким последицама.
– спаривање хомологих хромозома
– одвија се кросинговер.
– хромозоме називамо биваленти или тетраде јер
садрже 4 хроматиде.
Метафаза I
• Као и метафаза
митозе, метафаза I
мејозе почиње када
једарна овојница
нестане
• Деобно вретено је
формирано и парови
хомологих хромозома
се постављају у
екваторијалну раван
• Центромере бивалента
су оријентисане ка
супротним половима
• Кључна фаза
мејозе у којој се у
ствари дешава
редукција
• Кидају се спојеви на
хијазмама, хомологи
хромозоми се
раздвајају и цели
хромозоми одлазе
на супротне полове
ћелије
• уочимо разлику у односу на
митозу – у анафази митозе
долази до поделе хромозома тако
да њихове уздужне половине, тј.
хроматиде, се раздвајају и одлазе
на супротне полове ћелије
Анафаза I
• Број хромозома се тако своди на
половину, а како се биваленти раздвајају
независно, мајчински и очински
хромозоми се раздвајају у случајним
комбинацијама.
• Могућ број комбинација за 23 хромозома
је 223 тј. више од 8 милиона.
• Различитост генетичког материјала који
потомци приме од родитеља је и већи
због кросинговера.
Телофаза I
• Два хаплоидна сета
хромозома се
групишу на
супротним половима
ћелије
• Појављује се једарце
• Ствара се нова
једрова опна око
нових гарнитура
хромозома
• Јавља се преграда
која дели цитоплазму
на две ћерке ћелије
Друга мејотичка деоба – Мејоза II
• Слична је митози
• Број хромозома
који улази у митозу
II је хаплоидан
• Кључна фаза је
анафаза II у којој се
ДЕЛЕ центромере и
на полове одлазе
хроматиде
• Коначни резултат су 4 хаплоидне
ћерке ћелије, а сваки хромозом има
једну хроматиду (1 молекул DNK).
Генетичке последице мејозе
1. Мејозом се одржава сталан број хромозома
из генерације у генерацију (родитељи,
њихова деца, унуци итд.).
• Када се број хромозома у полним ћелијама не би
редуковао, дошло би до његовог дуплирања у свакој
наредној генерацији. Израчунато је да би код човека, у
том случају, на крају десете генерације број хромозома
износио 23552.
2. Раздвајање различитих облика гена и
њихово мешање у кросинговеру
3. Мешање генетичког материјала раздвајањем
хомолога у случајним комбинацијама у
анафази I
Гаметогенеза
• Образовање полних ћелија (гамета) човека
назива се гаметогенеза (генезис = постанак).
• Разликују се два типа гаметогенезе:
сперматогенеза (образовање сперматозоида) и
овогенеза (образовање јајне ћелије, овум= јајна
ћелија).
• При сперматогенези од једне ћелије мејозом
постају 4 сперматозоида и сви су функционални
(имају способност да оплоде јајну ћелију).
• У женском полу од једне ћелије такође настају 4
ћелије, али је само једна од њих функционална
– јајна ћелија, док остале три пропадају
Преглед промене броја хромозома, хроматида (мол.
ДНК) и кинетохора у фазама ћелијског циклуса у
који је укључена митоза једне ћелије човека
фаза
ћелијског циклуса
изглед
хромозома
број
хромозома
у ћелији
број
хроматида (мол.
ДНК) у ћелији
Г1 2n = 46 46
С
репликација >>>>>>
2n = 46 92
Г2 2n = 46 92
профаза 2n = 46 92
метафаза 2n = 46 92
анафаза
деоба хромозома
2n = 46
+
2n = 46
46 + 46
телофаза 2n = 46 46
Преглед промене броја хромозома, хроматида (мол.
ДНК) у фазама мејозе једне ћелије човека
фаза
ћелијског циклуса
изглед
хромозома
број
хромозома
у ћелији
број
хроматида (мол.
ДНК) у ћелији
профаза I 2n = 46 92
метафаза I 2n = 46 92
анафаза I
раздвајање хромозома
>>>>>> n = 23 +n=23 46+46
телофаза I n = 23 46
профаза II n = 23 46
метафаза II n = 23 46
анафаза II
деоба хромозома
>>>>>>
n = 23
+
n = 23
23 + 23
телофаза II n = 23 23
Литература
• http://www.bionet-skola.com/w/%C4%86elijska_deoba
• http://svet-biologije.com/category/biologija/biologija-
celije/
• http://es.slideshare.net/guest85d88f/meiosis-2doa
• Презентација Митоза – Снежана Трифуновић
• Тања Берић, Гордана Субаков-Симић, Пеђа
Јанаћковић – Биологија 1 уџбеник биологије за први
разред гимназије, Логос, Београд, 2014. Коришћени
су слајдови са цедеа који иде уз уџбеник
• Гроздановић-Радовановић, Јелена:
Цитологија, ЗУНС, Београд, 2000
• Нешковић Мирјана, Коњевић Р, Ћулафић Љубинка
(2002): Физиологија биљака, ННК, Београд
• Карлсон, П: Биокемија, Школска књига, Загреб, 1976

More Related Content

What's hot (20)

Celijske organele- mitohondrije hloroplasti
Celijske organele- mitohondrije hloroplastiCelijske organele- mitohondrije hloroplasti
Celijske organele- mitohondrije hloroplasti
 
Organogeneza
OrganogenezaOrganogeneza
Organogeneza
 
Sistem organa za varenje
Sistem organa za varenjeSistem organa za varenje
Sistem organa za varenje
 
Mejoza
MejozaMejoza
Mejoza
 
Tkiva
Tkiva Tkiva
Tkiva
 
Oplođenje
OplođenjeOplođenje
Oplođenje
 
Mendelova pravila nasleđivanja
Mendelova pravila nasleđivanjaMendelova pravila nasleđivanja
Mendelova pravila nasleđivanja
 
Šta je genetika
Šta je genetikaŠta je genetika
Šta je genetika
 
3. Prokariotska i eukariotska celija
3. Prokariotska i eukariotska celija3. Prokariotska i eukariotska celija
3. Prokariotska i eukariotska celija
 
Spermatogeneza
SpermatogenezaSpermatogeneza
Spermatogeneza
 
Krvni sistem (1)
Krvni sistem (1)Krvni sistem (1)
Krvni sistem (1)
 
Razviće životinja
Razviće životinjaRazviće životinja
Razviće životinja
 
Brazdanje
BrazdanjeBrazdanje
Brazdanje
 
Биологија развића
Биологија развићаБиологија развића
Биологија развића
 
BIOLOGIJA
BIOLOGIJABIOLOGIJA
BIOLOGIJA
 
Pasivni transport kroz ćelijsku membranu
Pasivni transport kroz ćelijsku membranuPasivni transport kroz ćelijsku membranu
Pasivni transport kroz ćelijsku membranu
 
Varijabilnost
VarijabilnostVarijabilnost
Varijabilnost
 
Građa ćelije
Građa ćelijeGrađa ćelije
Građa ćelije
 
Наследне болести - урадила Марина Трајановић
Наследне болести - урадила Марина ТрајановићНаследне болести - урадила Марина Трајановић
Наследне болести - урадила Марина Трајановић
 
Mitoza
MitozaMitoza
Mitoza
 

Similar to Celijski ciklus

Митоза и мејоза
Митоза и мејозаМитоза и мејоза
Митоза и мејозаVioleta Djuric
 
Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević RadicaMitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radicanasaskolatakmicenja
 
Biologija - Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Biologija - Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević RadicaBiologija - Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Biologija - Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radicanasaskolatakmicenja1
 
животни циклус ћелије митоза
животни циклус ћелије митозаживотни циклус ћелије митоза
животни циклус ћелије митозаDanijela Djordjevic
 
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptxRazmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptxBojana96
 
Nikola milenkovic deoba celije
Nikola milenkovic deoba celijeNikola milenkovic deoba celije
Nikola milenkovic deoba celijeNikolaMilenkovic1
 
ћелијски циклус
ћелијски циклусћелијски циклус
ћелијски циклусjecapopovic
 
Građa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
Građa ćelije - 7. razred, Dunja ErcegovčevićGrađa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
Građa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčevićplavaplaneta
 
Гаметогенеза
ГаметогенезаГаметогенеза
ГаметогенезаVioleta Djuric
 
1) Strukturne aberacije hromozoma i 2)Numeričke aberacije hromozoma
1) Strukturne aberacije hromozoma i 2)Numeričke aberacije hromozoma1) Strukturne aberacije hromozoma i 2)Numeričke aberacije hromozoma
1) Strukturne aberacije hromozoma i 2)Numeričke aberacije hromozomaDejana Maličević
 
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanje
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanjeNivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanje
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanjeEna Horvat
 
8. Celijske deobe amitoza i mitoza
8. Celijske deobe amitoza i mitoza8. Celijske deobe amitoza i mitoza
8. Celijske deobe amitoza i mitozaltixomir
 
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica DimitrijevićHemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica DimitrijevićNašaŠkola.Net
 
Biologija -pripremna_nastava
Biologija  -pripremna_nastavaBiologija  -pripremna_nastava
Biologija -pripremna_nastavamilorad22
 

Similar to Celijski ciklus (20)

Celijski ciklus1
Celijski ciklus1Celijski ciklus1
Celijski ciklus1
 
Митоза и мејоза
Митоза и мејозаМитоза и мејоза
Митоза и мејоза
 
Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević RadicaMitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
 
Biologija - Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Biologija - Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević RadicaBiologija - Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Biologija - Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
 
животни циклус ћелије митоза
животни циклус ћелије митозаживотни циклус ћелије митоза
животни циклус ћелије митоза
 
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptxRazmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
 
Razvice2 placenta
Razvice2 placentaRazvice2 placenta
Razvice2 placenta
 
Nikola milenkovic deoba celije
Nikola milenkovic deoba celijeNikola milenkovic deoba celije
Nikola milenkovic deoba celije
 
ћелијски циклус
ћелијски циклусћелијски циклус
ћелијски циклус
 
Građa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
Građa ćelije - 7. razred, Dunja ErcegovčevićGrađa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
Građa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
 
Гаметогенеза
ГаметогенезаГаметогенеза
Гаметогенеза
 
1) Strukturne aberacije hromozoma i 2)Numeričke aberacije hromozoma
1) Strukturne aberacije hromozoma i 2)Numeričke aberacije hromozoma1) Strukturne aberacije hromozoma i 2)Numeričke aberacije hromozoma
1) Strukturne aberacije hromozoma i 2)Numeričke aberacije hromozoma
 
Цитологија
ЦитологијаЦитологија
Цитологија
 
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanje
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanjeNivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanje
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanje
 
8. Celijske deobe amitoza i mitoza
8. Celijske deobe amitoza i mitoza8. Celijske deobe amitoza i mitoza
8. Celijske deobe amitoza i mitoza
 
деоба ћелије
деоба ћелиједеоба ћелије
деоба ћелије
 
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica DimitrijevićHemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
 
Danijela Rikic i3
Danijela Rikic i3Danijela Rikic i3
Danijela Rikic i3
 
Biologija -pripremna_nastava
Biologija  -pripremna_nastavaBiologija  -pripremna_nastava
Biologija -pripremna_nastava
 
Једро
ЈедроЈедро
Једро
 

More from Ljubica Lalić Profesorski Profil

More from Ljubica Lalić Profesorski Profil (20)

Populaciona genetika
Populaciona genetikaPopulaciona genetika
Populaciona genetika
 
Mehanizmi nasledjivanja 2017
Mehanizmi nasledjivanja 2017Mehanizmi nasledjivanja 2017
Mehanizmi nasledjivanja 2017
 
Informacioni molekuli
Informacioni molekuliInformacioni molekuli
Informacioni molekuli
 
Cula 2017
Cula 2017Cula 2017
Cula 2017
 
Alge
AlgeAlge
Alge
 
004 neurofiziologija uvod1b
004 neurofiziologija   uvod1b004 neurofiziologija   uvod1b
004 neurofiziologija uvod1b
 
Fiziologija zivotinja uvod 2016
Fiziologija zivotinja   uvod 2016Fiziologija zivotinja   uvod 2016
Fiziologija zivotinja uvod 2016
 
Srce
SrceSrce
Srce
 
Krvne grupe
Krvne grupeKrvne grupe
Krvne grupe
 
Imunski sistem i vakcinacija
Imunski sistem i vakcinacijaImunski sistem i vakcinacija
Imunski sistem i vakcinacija
 
Nukleinske kiseline 2016 djs
Nukleinske kiseline 2016 djsNukleinske kiseline 2016 djs
Nukleinske kiseline 2016 djs
 
Autonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistemAutonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistem
 
Regulacija fotosinteze c4 i cam
Regulacija fotosinteze   c4 i camRegulacija fotosinteze   c4 i cam
Regulacija fotosinteze c4 i cam
 
Oksidativni metabolizam
Oksidativni metabolizamOksidativni metabolizam
Oksidativni metabolizam
 
Upijanje vode putem korena
Upijanje vode putem korenaUpijanje vode putem korena
Upijanje vode putem korena
 
Ekologija čovekovih predaka
Ekologija čovekovih predakaEkologija čovekovih predaka
Ekologija čovekovih predaka
 
Poreklo i evolucija čoveka
Poreklo i evolucija čovekaPoreklo i evolucija čoveka
Poreklo i evolucija čoveka
 
Paleobiologija 2 lj 2015
Paleobiologija 2 lj 2015Paleobiologija 2 lj 2015
Paleobiologija 2 lj 2015
 
Evoluciona biologija 2015
Evoluciona biologija 2015Evoluciona biologija 2015
Evoluciona biologija 2015
 
Mehanizmi nasledjivanja 2014
Mehanizmi nasledjivanja 2014Mehanizmi nasledjivanja 2014
Mehanizmi nasledjivanja 2014
 

Celijski ciklus

  • 2. ИНТЕРФАЗА генетички материјал је декондензован МИТОЗА генетички материјал је упакован у хромозоме Генетички материјал
  • 3. ЦИКЛУС ЋЕЛИЈЕ • Живот вишећелијског организма почиње од оплођене јајне ћелије – зигота. • Зигот пролази кроз серију од више хиљада деоба при чему настају све ћелије и ткива вишећелијског организма. • Код човека, тај број је око 1014 ћелија. • Вишећелијски организам се састоји од: –телесних (соматских) и –полних (герминативних) ћелија или гамета.
  • 4. • Раст и диференцијација соматксих ћелија одвија се кроз деобу МИТОЗУ, а • обезбеђивање следеће генерације кроз формирање полних ћелија одвија се кроз деобу МЕЈОЗУ
  • 5. • Период између две деобе се назива интерфаза • Интерфаза је период раста и припреме ћелије за деобу. –најдужа фаза у животу ћелије –Процес деобе заузима веома мали део укупног ћелијског циклуса –Ако бисмо претпоставили да циклус ћелије траје 24 часа, митоза би трајала 4, а приод интерфазе 20. Интерфаза
  • 6. ПРИМЕР ЖИВОТНОГ ЦИКЛУСА ЋЕЛИЈЕ Деоба ћелије Интерфаза •Раст ћелије •Транскрипција •Синтеза протеина •Репликација ДНК •Синтеза хистона •Деоба центрозома Раст и припрема за деобу 2n 2 хроматиде 2 молекула DNK S синтетска G2 постсинтетска 2n 2 хроматиде 2 молекула DNK 2n 1 хроматидa 1 молекул DNK постсинтетска G1 G2 контролна тачка G1 контролна тачка контрола митозе
  • 7. Кључни процеси у интерфази су: • раст ћелије до величине карактеристичне за њену врсту; ћелија која не достигне одређену величину неће моћи да се подели; • репликација DNK која омогућава да у деоби кћерке ћелије добију међусобно исту количину ДНК, односно исте гене; сестринске хроматиде су, уствари, будући хромозоми кћерки-ћелија које ће настати деобом.
  • 8. G0 • Ћелије које немају способност дељења, као што су попречно-пругасте мишићне ћелије, нервне ћелије или, рецимо, еритроцити уласком у G1 фазу у њој трајно остају. • Пошто G1 фаза истовремено представља читав ћелијски циклус ових ћелија, она се у том случају означава као G0 фаза. • Ћелије које се током целог свог живота налазе у G0 фази називају се нецикличне ћелије. Оне свој животни век окончавају ћелијским умирањем, а ћелије које имају способност деобе завршавају деобом на нове ћелије.
  • 9. ЋЕЛИЈСКЕ ДЕОБЕ Једно од основних својстава сваке ћелије је способност деобе при чему се формирају две кћери ћелије са исим одликама као и мајка ћелија
  • 10. - кружни молекул ДНК се удваја и том приликом је повезан са ћелијском мембраном, - удвојени молекули се раздвајају, - ћелија расте и када удвостручи величину ћелијски зид и мембрана се угибају на средишњем делу ћелије и на тај начин се одвајају две ћелије. ПРОКАРИОТСКЕ ЋЕЛИЈЕ СЕ ДЕЛЕ ФИСИОНОМ ДЕОБОМ:
  • 11. МИТОЗА • Митозом се деле – соматске ћелије са диплоидним бројем хромозома – протозое, алге и неке гљиве приликом бесполног размножавања • Кћерке ћелије добијају међусобно једнак број хромозома (обе су диплоидне) и количину DNK, а истовремено имају и једнак број хромозома као мајка-ћелија (2n) од које су настале. *Гиф ради ако преузмете презентацију
  • 12.
  • 13. ПРОФАЗА • Скраћивање и задебљавање хроматинских конаца тј. формирање видљивих хромозома. • Центриоле крећу ка половима ћелије • Почиње образовање деобног вретена кога граде микротубуле нанизане једна на другу од центриола ка екватору ћелије • Дезинтегрише се једрова опна • Jедарца се губе. • После разлагања једрове опне, хромозоми се распоређују по ћелији и каче за микротубуле растућег деобног вретена • Суперспирализација се наставља, али није потпуна
  • 14.
  • 15.
  • 16. МЕТАФАЗА • Хромозоми су максимално спирализовани • Завршава се образовање деобног вретена (конци деобног вретена се пружају од центриола на половима ћелије до хромозома на екватору ћелије) • хромозоми се налазе на екватору ћелије где образују екваторијалну раван • сваки хромозом је, преко кинетохора, повезан концима деобног вретена и са једним и са другим полом ћелије (пошто је кинетохор паран, један се везује за један, а други за супротни пол ћелије)
  • 17.
  • 18. AНАФАЗА • Центромере се уздужно деле чиме се сестринске хроматиде раздвајају – хромозом се поделио на два нова хромозома. • Хроматиде, које су сада нови хромозоми, се крећу ка половима скраћивањем микротубула деобног вретена. • За кретање хроматида ка половима потроши се неколико молекула ATP-a. • Од сваког хромозома једна хроматида одлази на један, а друга на други пол ћелије – тиме се на половима налази подједнак број хроматида. • У људској ћелији, чијих се 46 хромозома поделило на 92 хроматиде, по 46 хроматида (нових хромозома) се налази на сваком полу ћелије.
  • 19.
  • 20. Телофаза • Завршна фаза митозе (грч. тхелос = крај), обухвата: • хромозоми се декондезују (деспирализују) и полако прелазе у интерфазне (хроматин); • ишчезавају конци деобног вретена; • око хромозома на половима ћелије образује се једрова опна; • образује се једарце. Телофаза
  • 21.
  • 22. ЦИТОКИНЕЗА - почиње током телофазе • Код животињских ћелија – ДЕОБНА БРАЗДА која се, помоћу микрофиламената (контрактилни прстен), сужава • Код биљних ћелија – Голџијев апарат формира везикуле испуњене материјалом за ћелијски зид и ћелијску мембрану, које се постављају по средини ћелије и формирају ЋЕЛИЈСКУ ПЛОЧУ
  • 23. Значај митозе • Ћелијска деоба телесних ћелија омогућава: – браздање оплођене јајне ћелије и формирање вишећелијског организма; – раст органа и организма – обнављање ткива или изгубљених делова тела – зарастање рана и регенерацију
  • 24. МЕЈОЗА • У полним органима животиња и биљака настају полне ћелије – гамети. • При томе од једна диплоидне ћелије после две узастопне деобе настају четири хаплоидне ћелије • Гамети имају половину укупног броја хромозома од оног који је карактеристичан за телесне ћелије. То је хаплоидни број n. • У процесу оплођења, мушки и женски гамети се спајају у зигот са 2n хромозома из кога се развија новa јединкa. • Телесне ћелије нове јединке имају диплоидан број хромозома 2n.
  • 25. • Мејоза се још назива и редукциона деоба јер се у њој број хромозома смањује са диплоидног на хаплоидни број. • Биолошки смисао редукционе деобе – мејозе је одржавање сталног броја хромозома тј. константне количине наследног материјала карактеристичног за врсту.
  • 26. *Гиф ради ако преузмете презентацију
  • 27.
  • 29. Профаза I • Веома комплексан процес, за разлику од профазе митозе, у коме се дешавају процеси са важним генетичким последицама. – спаривање хомологих хромозома – одвија се кросинговер. – хромозоме називамо биваленти или тетраде јер садрже 4 хроматиде.
  • 30. Метафаза I • Као и метафаза митозе, метафаза I мејозе почиње када једарна овојница нестане • Деобно вретено је формирано и парови хомологих хромозома се постављају у екваторијалну раван • Центромере бивалента су оријентисане ка супротним половима
  • 31. • Кључна фаза мејозе у којој се у ствари дешава редукција • Кидају се спојеви на хијазмама, хомологи хромозоми се раздвајају и цели хромозоми одлазе на супротне полове ћелије • уочимо разлику у односу на митозу – у анафази митозе долази до поделе хромозома тако да њихове уздужне половине, тј. хроматиде, се раздвајају и одлазе на супротне полове ћелије Анафаза I
  • 32. • Број хромозома се тако своди на половину, а како се биваленти раздвајају независно, мајчински и очински хромозоми се раздвајају у случајним комбинацијама. • Могућ број комбинација за 23 хромозома је 223 тј. више од 8 милиона. • Различитост генетичког материјала који потомци приме од родитеља је и већи због кросинговера.
  • 33. Телофаза I • Два хаплоидна сета хромозома се групишу на супротним половима ћелије • Појављује се једарце • Ствара се нова једрова опна око нових гарнитура хромозома • Јавља се преграда која дели цитоплазму на две ћерке ћелије
  • 34. Друга мејотичка деоба – Мејоза II • Слична је митози • Број хромозома који улази у митозу II је хаплоидан • Кључна фаза је анафаза II у којој се ДЕЛЕ центромере и на полове одлазе хроматиде • Коначни резултат су 4 хаплоидне ћерке ћелије, а сваки хромозом има једну хроматиду (1 молекул DNK).
  • 35. Генетичке последице мејозе 1. Мејозом се одржава сталан број хромозома из генерације у генерацију (родитељи, њихова деца, унуци итд.). • Када се број хромозома у полним ћелијама не би редуковао, дошло би до његовог дуплирања у свакој наредној генерацији. Израчунато је да би код човека, у том случају, на крају десете генерације број хромозома износио 23552. 2. Раздвајање различитих облика гена и њихово мешање у кросинговеру 3. Мешање генетичког материјала раздвајањем хомолога у случајним комбинацијама у анафази I
  • 36. Гаметогенеза • Образовање полних ћелија (гамета) човека назива се гаметогенеза (генезис = постанак). • Разликују се два типа гаметогенезе: сперматогенеза (образовање сперматозоида) и овогенеза (образовање јајне ћелије, овум= јајна ћелија). • При сперматогенези од једне ћелије мејозом постају 4 сперматозоида и сви су функционални (имају способност да оплоде јајну ћелију). • У женском полу од једне ћелије такође настају 4 ћелије, али је само једна од њих функционална – јајна ћелија, док остале три пропадају
  • 37. Преглед промене броја хромозома, хроматида (мол. ДНК) и кинетохора у фазама ћелијског циклуса у који је укључена митоза једне ћелије човека фаза ћелијског циклуса изглед хромозома број хромозома у ћелији број хроматида (мол. ДНК) у ћелији Г1 2n = 46 46 С репликација >>>>>> 2n = 46 92 Г2 2n = 46 92 профаза 2n = 46 92 метафаза 2n = 46 92 анафаза деоба хромозома 2n = 46 + 2n = 46 46 + 46 телофаза 2n = 46 46
  • 38. Преглед промене броја хромозома, хроматида (мол. ДНК) у фазама мејозе једне ћелије човека фаза ћелијског циклуса изглед хромозома број хромозома у ћелији број хроматида (мол. ДНК) у ћелији профаза I 2n = 46 92 метафаза I 2n = 46 92 анафаза I раздвајање хромозома >>>>>> n = 23 +n=23 46+46 телофаза I n = 23 46 профаза II n = 23 46 метафаза II n = 23 46 анафаза II деоба хромозома >>>>>> n = 23 + n = 23 23 + 23 телофаза II n = 23 23
  • 39. Литература • http://www.bionet-skola.com/w/%C4%86elijska_deoba • http://svet-biologije.com/category/biologija/biologija- celije/ • http://es.slideshare.net/guest85d88f/meiosis-2doa • Презентација Митоза – Снежана Трифуновић • Тања Берић, Гордана Субаков-Симић, Пеђа Јанаћковић – Биологија 1 уџбеник биологије за први разред гимназије, Логос, Београд, 2014. Коришћени су слајдови са цедеа који иде уз уџбеник • Гроздановић-Радовановић, Јелена: Цитологија, ЗУНС, Београд, 2000 • Нешковић Мирјана, Коњевић Р, Ћулафић Љубинка (2002): Физиологија биљака, ННК, Београд • Карлсон, П: Биокемија, Школска књига, Загреб, 1976