Изборни екологија

1. ХЕМИЈСКИ ЗАГАЂИВАЧИ

2. Следеће људске активности најчешће доводе до промена у
природи и биосфери:
најразличитији видови уништавања вегетације, која представља основу
природних еколошких система. Човек користи вегетацију за огрев, грађевински
материјал, намештај, стварање пољопривредног земљишта, исхрану домаћих
животиња, изградњу насеља итд.
загађивање копнених и водених екосистема различитим врстама природних и
вештачких загађивача. Ова негативна човекова делатност изазива снажне и често
неповратне промене у живом свету, које се одражавају на здравствено и
генетичко стање људске популације;
уништавање појединих биљних и животињских врста директно, или индиректно
– уништавањем њихових станишта
искоришћавање минералних и енергетских богатстава Земље, што, уз
истовремено уништавање површинских екосистема, доводи до промене физичких
и хемијских фактора средине

3. Уништавање шумских екосистема
- повећана концентрација угљен-диоксида
- оштећење озонског омотача
- драстична промена климе

4. - Једно стабло у процесу фотосинтезе годишње произведе кисеоника довољно за
четворочлану породицу
- Просечно стабло годишње искористи 12 kg CO2
.
Шуме – ‘’плућа света’’

5. У САД у последња два века шуме су уништене као никада у историји
човечанства, остала је свега 1/5 постојећих шума
Африка – ½ шума сасвим ишчезла
Тајланд – ¼ шумских пространстава
Филипини – у последњих пет година изгубило 1/7 шума
Блиски Исток, Медитеран умногоме изгубиле свој првобитни изглед
Према подацима Уједињених Нација ‘’ 80 милиона азијаца секу годишње око
48 милиона јутара шуме (2/3 светске производње тврдог дрвета долази из
Југоисточне азије

6. У Србији 2,7 милиона хектара је под шумом (око 30% укупне површине).
Од шума Шумадије није много остало, по најновијим подацима сачувана је само
¼ шумског екосистема.

7. Озон – спречава продор УВ зрака, а настаје у атмосфери 40 километара изнад Земље.
УВ зраци – меланом коже
Антарктик, Аустралија, Нови Зеланд

8. Минерална и енергетска богатства
Руде метала: гвожђе, бакар, злато, сребро, олово, цинк...
Руде неметала: кухињска со, гипс, глина, песак, кречњак, мермер, дијамант
Фосилна горива: угаљ, нафта

9. Уништавање биљних и животињских врста
Стопа изумирања врста, само у 20. веку 1000 пута већа од природне
1970 – 2003 – нестала 1/3 кичмењака
процена је да ће у наредних 50 година нестати милион морских врста
Због индустријске глобализације у Индији угрожено 46 000 биљних и 81 000
животињских врста; у Бразилу 55 000 биљних врста

10. загађивање копнених и водених екосистема
Загађење је присуство загађивача у животној средини које изазива негативне
промене и представља опасност по жива бића и природу.
Загађивачи (полутанти) представљају све врсте материје и енергије које су
остаци онога што човек производи, користи и на крају одбацује.

11. ПОДЕЛА ЗАГАЂИВАЊА
према врсти животне
средине
загађивање ваздуха
загађивање вода
загађивање
земљишта
према природи
загађивања
према природи
загађивача
загађивање
материјама
загађивање
енергијом
загађивање
пољима сила
хемијско
загађивање
физичко
загађивање
биолошко
загађивање