Ćelijske organele - Darko Stevanović - Danijela Veljković

Ćelijske organele - Darko Stevanović - Danijela Veljković

• 1.
  -Biologija- Ćelijske organele Darko Stevanović I4 Aleksinačka gimnazija Aleksinac Profesor: Nebojša Lazarević 1
• 2.
  Ćelijske organele • Svaka ćelija se sastoji iz citoplazme sa ćelijskim organelama i ćelijske membrane koja ih ograđuje od spoljašnje sredine. U zavisnosti od njihove funkcije i oblika postoje : • Endopolazmatična mreža i ribozomi • Goldžijev aparat • Lizozomski sistem • Vakuole • Mitohondrije • Hloroplasti • Citoskelet 2
• 3.
  Ribozomi  Oni odlikuju i prokariotske i eukariotske ćelije,nalaze se u citoplazmi ćelija,kao i u mitohondrijama i hloroplastima. Vrlo su mali,svega 30nm i sastoje se iz velike i male podjedinice. Svaku od tih podjedinica čine proteini i ribozomske ribonukleinske kiseline,jedne od 3 klasa RNK.Kako ne sadrže membranu neki od biologičara ih ne ubrajaju u organele.  Njihova glavna funkcija je u sintezi proteina,a da bi u njoj učestvovali oni moraju biti povezani tako da grade poliribozom. Poliribozom može slobodno da pluta u citoplazmi,ili da bude povezan za Endoplazmatični retikulumom. Slobodni ribozomi učestvuju u sintezi proteina koji odlikuju citoplazmu i citoskelet,kao i proteina koji su deo membrana citoplazminih organela. 3
• 4.
  Endoplazmatična mreža,retikulum  To je citolazmina organela koju formiraju sistemi membrana koji naležu jedan na drugog. Mogu biti slobodni,ili pričvršćeni za deo jedrovog ovoja. Te membrane su izgrađene od lipida,proteina i ugljenih hidrata. • Postoje dve vrste retikuluma: • Granuliran,kada se na površini citoplazme nalaze poliribozomi. • Glatki tip,gde se nikada ne mogu naći poliribozomi i obično imaju cevkoliku građu. Uloga retikuluma je u sintezi proteina i lipida. U granuliranom retikulumu se sintetišu proteini i dodaju im se oligosaharidi,na taj način se formiraju membraniski proteini. Dok se u oblasti glatkog retikuluma obavlja sinteza lipida ćelijske membrane. 4
• 5.
  Goldžijev aparat  Prvi naučnik koji je zapazio ovu organelu je bio Goldži,Italjan,po kome je ova organela i dobila ime.  Izgrađen je od membrana koje ograničavaju unutrašnji prostor i cisterne. Te membrane su sastavlene od sakula – kesica. Nekoliko sakula čini diktiozom, jedinicu građe Goldžijevog aparata. Oko njih se nalazi veći broj vezikula, koje imaju prenosnu ulogu.  Funkcija ove organele se najviše može povezati sa funkcijom Endoplazmatičnog retikuluma. Zato što se u cisternama sakula Goldzijevog aparata vrši izmena oligarhjskih komponenata proteina,a zatim i razvrstavanje proteina,i najzad,njihovo usmeravanje i izdvajanje iz ovog aparata. 5
• 6.
  Lizozomi i lizozomskisistem  Oni su povezani i sa procesima endocitoze i sa procesima sinteze enzima.  Sva živa bića unose u svoj organizam razne bakterije i sičušne organizme,oni se unose pomoću enoditoznih vezikula i kada dođu u organizam razlažu se pomoću ovih organela. To razlaganje obavljaju hidrolitički enzimi , oni te materije razlažu na proteine, lipide, ugljene hidrate i nukleinske kiseline.Ti enzimi se nazivaju primarni enzimi. Onog trenutka kada se primarni enzimi spoje sa ovim vezikulama oni postaju sekundarni enzimi. A nakon završenog razlaganja,ovi enzimi izlaze iz vakuola i ona materija što ostane se naziva tercijalni enzim. • Lizozomi mogu da obavljaju 2 vrste razlaganja: • Heterofagiju – kada razlažu druge materije • Autofagiju – kada počnu da razlažu same sebe. 6
• 7.
  Vakuole  One odlikuju biljne ćelije i poput drugih organela omeđene su membranom,koja se naziva tonoplast. Unutar tonoplasta se nalazi vakuolarni sadržaj - vodena sredina sa jonima,malim molekulima i mnogim organiskim kiselinama. Pored ovih supstanici mogu se naći i – proteini,pigmenti,tanini,kao i hidrolitički enzimi. Oni su ti koji imaju glavnu ulogu i razlažu brojne supstrate u vakuolarnom sadržaju. Iz tog razloga vakuole se mogu porediti sa lizozomima. 7
• 8.
  Mitohondrije  Da bi sama ćelija mogla da funkcioniše ona mora koristiti energiju,tu energiju dobija iz ovih organela. Hemijsku energiju za sve procese pruža hidroliza adenozin-trifosfata – ATP-a,to podrazumeva da se oduzme jedna fosfatna grupa i nastane adenozin- difosfat.  Građa – sastoje se iz spoljašnje mitohondrijske membrane ,koja je u dodiru sa citolazmom i unutrašnje membrane, koja ograničava unutrašnjost mitohondrije,ona je mnogo puta veća od spoljašnje,ali pored toga razlikuje se i po tome što ima kriste – prevoje. Unutrašnji deo,koji je kao citoplazma se naziva mitohondrijski matriks. U tom matriksu se nalazi DNK i ribozomi mitohondrije,što je samo još jedan od znakova da mitohondrija vrši hidrolizu. 8
• 9.
  Hloroplasti  Oni spadaju u takozvane plastide,imaju zelenu boju koja potiče od pigmenta hlorofila. Sastoje se od ovojnice hloroplasta,a unutar nje je stroma, što je isto što i matriks kod mitohondrija. U stromi se nalaze tilakodni sistemi, tu spadaju tilakoidi strome i tilakoidi granuma. Glavna funkcija ove organele je mogućnost obavljanja fotosinteze. Tokom tog procesa,hlorofil apsorbuje Sunčevu energiju i kroz niz procesa je pretvara u ATP. Zahvaljujući ovom procesu se prečišćuje sav ugljendioksid u vazduhu i mi zauzvrat dobijamo kiseonik. Pored svih ovih delova,hloroplasti sadrže i DNK i ribozome hloroplasta, nalik mitohondrijama. 9
• 10.
  Citoskelet  On je izgrađen od struktura vlaknastog i cevkastog oblika i formiraju ćelijski skelet, citoskelet. Zahvaljujući njemu sve organe u ćeliji mogu da se kreću usklađeno. Pored ove njegova funkcija je i u održavanju stalnog oblika ćelije,a ima i ulogu u ćelijskoj deobi.  Osnovni elmenti koji ga čine su aktinski filamenti i mikrotubule.  Filamenti su vlaknasti i sadrže aktin,mogu i da se povezuju i u perlasti niz. Oni su ti koji upravljaju kretanjem ostalih organela.  Mikrotubule su cevkolike građe i njihova glavna uloga je u ćelijskoj deobi,tačnije stvaranju centriola. 10