L136 - Biologija - Ćelijske organele - Jelena Stojanović - Barbara Jovčić Takmičenje na portalu www.nasaskola.net "biramo najbolju lekciju" februar 2012. godine, tema, predmet, učenika, nastavnik, Gimnazija Aleksinac

1. Biologija
Ćelijske organele
Aleksinačka gimnazija
Učenik
Prof. Barbara Jovčić Jelena Stojanović

2. Celijske organele

3. Celijske organele
• Celijske organele su delovi celije koji imaju sopstvenu
membranu i odredjenu funkciju u celiji.
• Vrste organela:
– Ribosomi
– Endoplazmina mreza (retikulum)
– Goldzijev aparat
– Lizosomi
– Vakuole
– Mitohondrije
– Plastidi
– Hloroplasti
– Citoskelet
– Jedro

4. RIBOSOMI
• Ribosomi su celijske organele koje se nalaze u
unutrasnjosti mitohondrija i hloroplasta. Sacinjavaju ih
dve podjedinice – mala i velika.Ribosomi su nuzni za
sintezu proteina.Ribosome tokom sinteze proteina
povezuje informaciona RNK.Ribosomi i informaciona
RNK zajedno cine poliribosom.

5. Endoplazmina mreza
• Endoplazmina mreza (retikulum) je celijsa
organela koju formiraju membrane i unutrasnji
prostor koji te membrane omedjavaju.Postoje
dve forme endoplazminog retikuluma:
• 1.U slucaju granuliranog endoplazminog
retikuluma membrane formiraju plocaste
strukture.One omedjavaju unutrasnji prostor ili
cisternu endoplazmine mreze.Na citoplazminoj
povrsini membrana nalaze se poliribosomi.

6. Endoplazmina mreza
• 2.Membrane koje formiraju drugi tip
endoplazminog retikuluma- glatku
endoplazminu mrezu,obrazuju cevoliku
razgranatu mrezu.Ove membrane omedjavaju
unutrasnji prostor-cisternu.
• Endoplazmin retikulum obezbedjuje sintezu
proteina i sintezu lipida.

7. Goldzijev aparat
• Goldzijev aparat je citoplazmina organela koju
cine nekoliko elemenata. U izgradnji ucestvuju
membrane koje omedjavaju unutrasnji prostor.
Membrane formiraju strukture diskoidnig oblika,
nazvane sakulama. Nekoliko sakula postavljenih
jedna uz drugu cine diktiosom.Funkcije
Goldzijevog sistema najtesnje su povezane sa
ulogom kolu ima endoplazmina mreza.U oblasti
granuliranog endoplazminog retikuluma obavlja

8. Goldzijev aparat
• se sinteza proteina i dodaju im se pocetne
oligosaharidne komponente.U cisternama sakula
Goldzijevog aparata vrse se izmene na
oligosaharidnim komponentama proteina.

9. Goldzijev aparat

10. Lizosomi
• Lizosomi su citoplazmine organele koje
obuhvataju niz komponenata raznolikog
morfoloskog izgleda.
• Celije zivotinja procesom endocitose unose
rastvorne i narastvorne supstance.Unesen
materijal nalazi se u endocitotskim vezikulama,
odnosno fagosomima i razlaze se zahvaljujuci
komponenata lizosomskog sistema.To
razlaganje obavljaju enzimi koji se nazivaju
hidrolitickim enzimi.

11. • Ovi enzimi se sintetisu u granuliranom
endoplazminom retikulumui,posle razvrstavanja
u Goldzijevom aparatu,nalaze se u vezikulama
malog precnika,koji se oznacavaju kao primarni
lizosomi.Primarni lizosomi se spajaju sa
endocitotskim vezikulama i fagosomima i
zajednicki formiraju sekundarni lizosomi.Proces
tokom koga komponente lizosomskog sistema
razlazu materije unete u celiju oznacava se kao
heterofagija.

12. Vakuole
• Vakuole su citoplazmine organele koje odlikuju
biljne celije.One su omedjane membranom koja
se oznacava kao tonoplast.Unutrasnjost vakuole
ispunjena je vakuolnim sadrzajem. U vakuolama
se mogu nalaziti i druge materije-proteini,
tanini,hidroliticki enzimi.Zato se vakuole mogu
smatrati organelama uporednim sa lizosomskim
sistemom celija zivotonja.

13. Mitohondrije
• Mitohondrije su celijske organele u cijoj izgradnji
ucestvuju dve membrane.Jedna od njih,nazvana
je spoljasnja mitohondrijska membrana,u dodiru
je sa citoplazmom. Druga,nazvana
unutrasnja,ona ogranicava unutrasnjost
mitohondrije.Izmedju dve membrane nalazi se
medjumembranski prostor koji je ispunjen
mitohondrijskim matriksom.Mitohondrije su
jedine citoplazmine organele koje poseduju
sopstvenu DNK i sopstvene ribosome.

14. Plastidi
• Plastidi su celijske organele koje odlikuju i
citoplazmu celija zivotinja,ali i organele koje su
specificne za biljke.Zavisno od toga da ji je celija
deo lista,korena ili,latice cveta,razlikujemo
nekoliko vrsta plastida.U celijama listova nalaze
se hloroplasti,u celijama latica cvetova
hromoplasti,a u nekim celijama korena prisutni
su amiloplasti.Uloga plastida je razlicita.

15. Plastidi

16. Hloroplasti
• Hloroplasti predstavljaju formu plastida koja
odlikuje celije zelenih delova biljaka.Imaju dve
membrane.One zajedno sa medjumembranskim
prostorom formiraju ovojnicu
hloroplasta.Spoljasnja membrana ovojnice je u
dodiru sa citoplazmom,a unutrasnja membrana
omedjava stromu.Hloroplasti imaju sposobnost
da sintetisu ATP i postojanja vise od jedne
membrane koje ucestvuju u morfoloskom
organizovanju.

17. Citoskelet
• Pored celijskih organela u citoplazmi se nalaze i
strukture vlaknastog oblika koje formiraju
unutrasnji celijski skelet.Uloge citoskeleta su
brojne i veoma znacajne za zivpt celije.Osnovni
elementi celijskog skeleta su aktinski filamenti i
mikrotubule.Aktinski filamenti su vlaknaste
strukture koje grade protein aktin.Mikrotubule su
suplje cevolike strukture koje izgradjuju protein
tubulin.

18. Jedro
• Postoje morfoloski izdvojene oblasti unutar koje
se nalazi nasledni materijal,postoje jedro,
predstavlja jedno od osnovnih svojstava
eukariotske celije.Jedro cine jedrov
ovoj,nukleoplazma,hromatinski materijal i
jedarce kao njegov deo.

19. Jedro
• Jedrov ovoj odlikuju brojna mesta kruznog
oblika, kojase nazivaju jedrove pore.
Najuocljivija komponenta prisutna u
nukleoplazmi je nasledni materijal-hromatin.
Osnovu hromatinskog materijala cine molekuli
DNK,histonski i nehistonski proteini.Molekul
DNK je sposoban za udvajanje-replikaciju.

20. Jedro

21. Literatura
• Udžbenik za biologiju za prvi razred
gimnazije prirodno matematičkog smera