1. БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
ЗАБЛУДЕ О ДРОГАМА
1. Ппстпје ''лаке'' и ''тещке'' дрпге
НЕ. Све дрпге су ппасне. Неке дпвпде дп психишке зависнпсти, а неке и дп психишке и дп физишке зависнпсти.
2. Данас сви узимају дрпге
НЕ. Пспбе кпје узимају дрпгу крећу се у ускпм кругу себи слишних људи из шега ппгрещнп закљушују да дрпге
узимају сви.
3. Све треба прпбати
НЕ. Пспба кпја има зрелпст зна да пдреди щта је дпбрп, а щта није, има зреп пднпс према аутпритетима и
уважава преппруке друщтва у кпме живи.
4. Марихуана није ппасна
НЕ. Све дрпге су ппасне, па и марихуана, јер мпгу дпвести дп пзбиљних и трајних ппремећаја менталнпг и
телеснпг здравља.
5. Ппвременп узимати дрпге није ризишнп
НЕ. Мпзак шпвека евплуцијпм није припремљен за упптребу дрпга и оихпвп узимаое дпвпди дп ппремећаја
и испада функција нервнпг система.
ИСТИНЕ
6. Мпгуће је престати са узимаоем дрпга
ДА. Прирпдни развпј сваке пспбе пптппмпгнут пд стране ппрпдице и струшоака впди ка излешеоу.
7. Ппсле лешеоа мпже се живети нпрмалнп
ДА. Укпликп се лешеое заппшне на време и траје кпликп треба живпт се мпже наставити тамп где је ''стап''.
8. Свакп је кпваш свпје среће
ДА. Иакп не све, мнпгп щта зависи пд лишнпг труда и наппра да се пстваре жељени циљеви.
9. Живпт без дрпга мпже бити леп
ДА. Чпвек је утпликп срећнији укпликп је нащап вище разлишитих активнпсти кпје му дпнпсе задпвпљствп и
без вещташких стимуланса.
10. Тещкп је бити млад у данащое време
ДА. Али прихватити изазпв, истрајати у напприма и стићи дп циља дпнпси великп задпвпљствп и
(самп)ппщтпваое.

2. ИСТПРИЈА НАРКПМАНИЈЕ
Дефиниција наркпманије кап ''страсти за уживаоем'' у дрпгама је давнп превазиђена, јер је наркпманија
евплуирајући пппримила мнпге щире димензије и прерасла ппсег пбишне страсти, и развијајући се, на
негативну страну пп људе ппстала пбележје једне целе културе и једнпг нпвпг принципа и нашина живпта,
ппстала бплест.
Ппстала је тренд, пдгпвпр на свакпдневну мпнптпнпст или дисфункципналнпст друщтва у кпме живимп, инат
према свему щтп је нпрмалнп и разумнп, улазница у друщтвп, нашин да се прекрати време или неистраженп
прпстранствп без кпјег се живпт не сматра кпмплетним.
Данас се дрпга, псим на неким местима где се задржала кап неизбежан деп културе или паганских ритуала
(Бпливија, Перу, Камбпча, Мексикп, Турска, ппједине афришке земље итд.) узима из мнпгп разлпга: тренд,
пптреба за прпналажеоем себе унутар себе щтп је ппсебнп израженп кпд адплесцената кап једна пд фаза у
кризи идентитета, пптреба за лакщим прпналажеоем себе унутар средине, щтп је ппет карактеристишнп за
адплесценте шије је психишкп стаое у тпм перипду живпта вепма крхкп и кпмпликпванп, и кпји теже ка тпме
да се пп сваку цену уклппе у неку већу и самим тиме стабилнију средину; инат и бунт прптив света,
ппистпвећиваое са лажним идплима и пнај најппаснији фактпр пд свих шпвекпвих најпревртљивијих пспбина
кпја је крпз истприју била извпр највећег успеха и најгприх прппасти – радпзналпст.
Гптпвп је немпгуће дппрети дп свих пних кпји су у кпнтакту са дрпгпм. С пбзирпм на шиоеницу да ју је
маспвна прпизвпдоа ушинила неверпватнп јефтинпм, дрпга и самим тиме наркпманија је ппстала глпбална
ппјава. Пна није вище разпнпда најбпгатијих, већ и ''бпгатствп сирпмащних''.
Наркпманија је зависнпст пд дрпга. Пва, наизглед једнпставна дефиниција је резултат мнпгих главпбпља,
расправа и несппразума међу струшоацима у дугим и уппрним ппкущајима да наушнп пбјасне људскп
искуствп са дрпгама пд древних времена па дп данас. У разлишитим делпвима света и искуства су била
разлишита. Владимир Худплин 1987. гпдине пву врсту зависнпсти дефинище кап прекпмернп, редпвнп
уживаое дрпге, збпг шега наступа заступнпст.
Тамп где се алкпхпл традиципналнп кпристип кап средствп за ппущтаое и брзп ппстизаое задпвпљства,
дрпга се најшещће није кпристила. У другим делпвима света, ппсебнп у пним у кпјима су биљке из кпјих се
дпбијају дрпге биле ''дпмаће културе'' и узгајале се кап кпд нас щљива или пщеница, људи су кпристили
дрпге да би се веселили, да би издржали наппран рад на ппљима или када би извпдили религипзне ритуале.
Такпђе су знали да кпристе дрпге и у сампубилашке сврхе када би скрхани бплещћу и неиздрживим бплпвима
дрпгу узимали да све тп прекрате. Када се ствари такп ппсматрају пнда би тещкп мпгли рећи да је дрпга
''шистп'' урбани или мпдерни фенпмен – напрптив, пна ппстпји векпвима.
Реш дрпга, у извпрнпм пблику пзнашава непрерађени лек или сваку материју (биљну, живптиоску или
минералну) кпја мпже служити за прављеое лекпва. Реш ''дрпга'' у свакпдневнпм гпвпру најшещће везујемп
за злпупптребу дрпга или зависнпст пд дрпга. Дрпгпм се сматра свака супстанца или материја кпја свпјим
унпщеоем у прганизам меоа једну или вище оегпвих функција (физиплпщке – рад унутращоих пргана или
система; психишке – свест, мищљеое, ппажаое, ппнащаое...).
Материје кпје имају свпјства дрпге мпгу бити прирпдне и вещташке. Стари Грци су знали прекп 500 биљних,
минералних и живптиоских дрпга. У мнпгим древним културама и данас, дрпга се кпристи кап лек, кап
средствп кпјим се дпстизалп мистишнп искуствп, врхунски дпживљаји и увиди, прпрпшке визије најшещће кпд
Индијанаца, Тибетанаца, Шамана и Јпгина. У неким земљама Далекпг и Блискпг истпка дрпге су се
традиципналнп кпристиле на исти нашин кап щтп се у Еврппи кпристип алкпхпл. Ппсебнп у тпку религипзних
ритуала да би се ппстигла стаоа измеоене свести за кпје се верпвалп да приближавају бпжанствима.
Тещкп је пдредити ташнп време настанка дрпга. Јпщ у сумерским таблицама ппстпје записи п пдређеним
супстанцама кпје када се унпсе у прганизам меоају свест људи. У грпбницама фарапна, у пећинама Перуа,
бивще цивилизације Инка, нађене су куглице ппијума, а на каменим зидпвима прпнађена је урезана биљка
кпнппље, касније идентификпвана кап канабис.

3. Кпд нас први наркпмани ппјавили су се у Бепграду 1965. гпдине. У тпј групи билп је шетири-пет ушеника и
некпликп студената. Сви су се ппзнавали некпликп гпдина пре узимаоа дрпге и углавнпм их је везивала
заједнишка љубав према Битлсима и Рплинстпунсима, или слишне идеје п живпту. Заједнишки су шитали
Сузукија, Фрпма и Лап Цеа. Вплели су сатима да медитирају уз музику или да, ппдстакнути Хесепм,
размищљају п путу на истпк. Једнпм решју, тп је била група младих ''интелектуалаца'' са щирпкпм сферпм
интереспваоа, али без снаге за акцију или јасних идеја впдиља у живпту, јединп щтп су желели била је нека
жудоа за прпменпм у једнплишнпм живпту. У тп време враћа се некпликп младића из инпстранства кпји
пришају п свпм искуству са дрпгпм, али кпји је не дпнпсе, нити птвпренп не нагпварају пстале да их следе.
Ипак, пве прише не пстају без пдјека у дущама пних кпји их слущају. Прва дрпга у Бепграду, са кпјпм је
заппшета епидемија наркпманије, заправп и није била дрпга у класишнпм смислу. Радилп се п прелудину,
ппзнатпм пп психпстимулативним свпјствима, а кпји се кприси у медицини кап средствп за смаоеое апетита,
у лешеоу гпјазнпсти. Ппщтп у тп време прелудин није бип пзнашен кап дрпга, мпгап је да се слпбпднп купује у
апптекама. Збпг свпјих стимулативних свпјстава, прелудин ппстаје вепма пппуларан међу бепградским
наркпманима. Кприсници пве дрпге имали су утисак да лебде, били су слпбпднији у ппхпђеоу са другима,
били су сталнп у ппкрету... Пвај дпживљај је бип крајое примамљив за пспбе кпје су дп тада исппљавале
пасивнпст и пдсуствп билп каквих иницијатива, а и узимаое прелуда није билп ппд ударпм власти, па није
билп бпјазни пд закпнских казни. Из гпдине у гпдину су се ппјављивале нпвије дрпге и све већи брпј
кприсника истих.
Дефиниција наркпманије – реш је гршкпг ппрекла и пзнашава пп дефиницији страст за уживаоем у пппјним
дрпгама, а наркпман је самим тим пнај кп дрпгу ужива.
Наркпманија кап пблик зависнпсти пд хемијских средстава укљушује кпмпулзивну упптребу средстава кпја
изазива и зависнпст пд дрпге, а карактерищу је:
- непдпљива жудоа за настављаоем узимаоа дрпге – психпактивне супстанце (тј. супстанце кпје меоају
стаое свести, распплпжеое и ппнащаое) прирпднпг или синтетишкпг ппрекла
- дугим узимаоем дрпге дплази дп ппраста тплеранције, па се кплишина дрпге ппвећава ради ппстизаоа
пдгпварајућег фармакп-динамишкпг и психплпщкпг ефекта
- психишка или физишка зависнпст, или и једна и друга
- апстиненцијални синдрпм, накпн престанка узимаоа дрпге
- щтетне ппследице за ппјединца и друщтвп
Мада се на први ппглед шини једнпставним, разврставаое дрпга, пднпснп оихпва класификација, кап и
класификација зависнпсти кпја иде уз оихпву (злп)упптребу није ни малп једнпставан ппсап. Разлпг за тп
лежи у шиоеници да се зна велики брпј супстанци кпје мпгу изазвати зависнпст, а оихпв пппис се практишнп
из гпдине у гпдину щири. С друге стране, неке дрпге имају вищеструка дејства, па их је затп теже ''пмеђити''
једнпм фармакплпщкпм скупинпм.
Наркпманија или зависнпст пд дрпга је снажна везанпст пспбе за неку психпактивну супстанцу, кпја се
исппљава кап непдпљива страст за оеним кпнзумираоем. 1957. гпдине Светска здравствена прганизација
дефинисала је наркпманију кап: ''стаое перипдишне или хрпнишне интпксикације изазванп ппнпвљеним
унпщеоем дрпге''. Мпжемп разликпвати три врсте зависнпсти: психишку, физишку и стаое тплеранције.
Кпликп ће брзп наступити и каква ће бити прирпда и јашина зависнпсти зависи пд мнпгих шинилаца: врсте
дрпге и оених фармакплпщких свпјстава, пд нашина, ушесталпсти, кплишине и дужине кпнзумираоа, пд
лишнпсти зависника и оегпвих пптреба, оегпве ппрпдишне и друщтвене средине итд.
Тпксикпманија је стаое перипдишне или хрпнишне интпксикације изазванп пптребпм пспбе за некпм
психпактивнпм, тпксишнпм супстанцпм, кап и оенпм дужпм злпупптребпм. Тпксикпманија мпже дпвести дп
пщтећеоа прганизма и дп физишкпг, интелектуалнпг, духпвнпг и мпралнпг прппадаоа лишнпсти тпксикпмана.
Најппзнатије тпксикпманије су алкпхплизам, наркпманија и никптинска зависнпст.

4. Хабитуација дрпге је патплпщка жеља за злпупптребпм хемијских супстанци кпја резултира пре психплпщкпм
негп физиплпщкпм зависнпщћу. Хабитуирани кприсник мпже искусити нелагпднпст слишну ппвлашеоу дрпга.
Нашини кпнзумираоа ппијата
Инхалираоем (''пущеоем''). Да ли је тп лепак, цигарета марихуане или евентуалнп малп херпина на фплији
хватајући трашак дима приликпм тппљеоа истпг, није нарпшитп важнп. Битнп је да апспрбује у прганизам
прекп плућа. Брзина ефекта варира пд квалитета и врсте сампг ппијата.
Пралнп (''гутаоем''). Да ли је тп таблета ЛСД или неки други ппијат раствпрен у шащи впде није важнп.
Желудац врщи апспрпцију. Брзина ефекта варира пд квалитета и врсте ппијата кап и пд тпга да ли је и кпликп
ппјела неке хране пре кпнзумације.
Интраназалнп (''ущмркаваоем''), пппуларнп названи снифери (sniff-щмркаое) . Да ли је тп херпин, кпкаин,
измрвљена таблета. Капилари и слузпкпжа нпса врщи ппсап апспрпције. Брзина ефекта углавнпм зависи пд
квалитета сампг ппијата.
Интравенпзнп (''убпдпм у вену''), названи у кругпвима наркпмана ганери (gun-пищтпљ, симбплика са
щприцем). Билп да се ''ганују'' херпинпм, кпкаинпм, спидпм, у пвпм слушају је ''неппхпднп'' да ''ствар'' иде
директнп у крвптпк, најкраћим и најбржим путем дп мпзга и наравнп ефекта. Кап щтп је ппменутп, ефекат је
практишнп инстант, тј. време кпје је пптребнп да убризгају ''рпбу'', нереткп и не стигну да изваде ган (щприц)
из вене.
Стпнд је карактеристишнп стаое у кпме је кпнкретна пспба ''угащена'' ппд утицајем ''превище'' ппијата, кап
стаое сна, али нереткп прпжетп кратким интервалима назпвимп буднпсти (свеснпсти). Лпкације и тренуци
стпнда нису пдређени, најшещће бизарни и сампм кприснику. Примери изненаднпг стпндираоа у аутпбусу,
купатилу, кафићу, тпку разгпвпра, на клупи итд. су нереткп праћени падпвима, збпг нестабилнпг пслпнца или
тпталне изгубљенпсти и забправа, пита где је и защтп је кренула, щта је и защтп пришала и сл. Стаое прилишнп
ппдсећа на екстремнп ппспану пспбу кпја се бпри да пстане будна, сам шин падаоа и ппнпвнпг ппдизаоа
главе се назива ''кљуцаоем''. Тежина стпндираоа варира и зависи пд пкплнпсти, кплишине и квалитета
ппијата (укљушујући и нашин администрације).
Реткп је пут дп игле директан и углавнпм је уткан ппстепеним пеоаоем степеник пп степеник зависнпсти.
Пример, кпд инхалација не ''делује'' вище (ппжељнп) прелази се на један пд следећих или кад щмркаое не
делује прелази се на иглу. Екстремнп реткп се иде у назад, тј. са игле на щмркаое и слишнп. Пбишнп је тп
ппкущај наркпмана да смаои зависнпсти пд тежег или је прекине пптпунп. Акп наркпман ту пдлуку није
дпнеп сам, ппкущај пстаје ппкущај. Наравни, нищта у наркпманији није генерализпванп. Такп да правила кпја
важе за некпг, не мпрају да важе за друге. Врлп је битнп да пдмах на ппшетку схватите да је дејствп ппијата и
реакције пспба на исте индивидуална.
Прпмене у ппнащаоу кпд наркпмана:
изражена склпнпст лагаоу, вараоу, крађи, прпблеми с пплицијпм;
напущтаое старих пријатеља, избегаваое пришаоа п нпвим;
ппседпваое веће кплишине нпвца;
шеста и безразлпжна љутоа, насилнишкп ппнащаое, раздражљивпст и тајнпвитпст;
љутоа и избегаваое разгпвпра п дрпгама, смаоена мптивација, недпстатак енергије и
сампдисциплине, низак степен сампппуздаоа;
смаоенп занимаое за раније активнпсти и хпбије, ппадаое щкплскпг успеха;
све слабије щкплске пцене, шести непправдани изпстанци, леопст, знакпви телеснпг прппадаоа;
тещкпће у памћеоу и кпнцентрацији;
слаба кппрдинација ппкрета, неппвезан, нејасан гпвпр;
нездрав изглед;
запущтаое лишне хигијене;

5. закрвављене пши, изразитп прпщирене или сужене зенице;
ппремећај ритма спаваоа и прехране;
губитак телесне тежине, умпр или хиперактивнпст;
ппседпваое прибпра кап щтп су луле, цигаретни папир, ампуле и мале бпшице, капљице за пши,
щприцеви, игле, нагпреле кащике или шеппви бпца, ватице и сл.;
ппседпваое дрпга: разлишитих врста таблета, бели, смеђи прах, сувп лищће, семенке, неппзнате
биљке у цветоацима, перфприсани кпмадићи папира с цртежима, бпце алкпхплних пића или плин за
упаљаше кпји брзп нестаје. Прпналажеое дрпга или предмета за упптребу дрпге свакакп треба
схватити кап пзбиљан знак
Други набрпјани знакпви нису специфишни и указују пре свега на тп да се са дететпм нещтп
дпгађа. Прпмена фризуре, нашина пдеваоа, гпвпра и ппнащаоа и распплпжеоа, нпрмална је
адплесцентску дпб. Каткад је тещкп разликпвати нпрмалне и пшекиване прпмене ппнащаоа
адплесцената пд пних кпје су ппследица злпупптребе алкпхпла и псталих дрпга. Љутоа, прпмене
распплпжеоа, губитак интереса мпгу указивати и на ппстпјаое других прпблема, кап щтп је
депресија. У свакпм слушају, акп су прпмене изразите и дугптрајне, захтевају пажљивије
ппнащаое. Рпдитељи шестп питају мпже ли се и какп утврдити ппстпјаое неке супстанце у телу.
Најједнпставније је ушинити анализу урина и утврдити ппстпје ли трагпви дрпге у оему, а тп се
мпже ушинити у лабпратприји или кпд куће, ппмпћу тракица или плпшица кпје се набављају у
апптеци.
Пп нашину делпваоа на свест имамп:
 депресиве – пва врста дрпга свпјим делпваоем успправа функције прганизма, какп
физишке такп и психишке (канабис, лепкпви, херпин, метадпн...)
 халуцинпгене – пва врста дпга меоа нашин на кпји пспба види, шује и псећа свет пкп себе,
оихпв ''прпизвпд'' су кпнфузија и халуцинације (ЛСД, псилпцибин гљиве, кактус пејптл,
канабис у виспким дпзама)
 стимулансе – пва врста дрпга стимулище и убрзава све функције у људскпм прганизму,
какп физишке такп и психишке (амфетамин сулфат, метамфетамин, кпкаин, крек, екстази).
Разлпзи првпг узимаоа дрпге и даљег експериментисаоа
 радпзналпст;
 дружеое са наркпманима (угледаоа, имитација, идентификација), шестп у виду жеље за
пшуваоем пријатељства са врщоацима кпји узимају дрпгу;
 сугестија индуктпра (старијег, искуснијег наркпмана);
 лишна несигурнпст;
 у циљу сампанализе;
 пптреба за дпказиваоем ''зрелпсти'';
 бунтпвнищтвп;
 пслпбађаое пд псећаја дпсаде;
 неспремнпст за супшаваое са прпблемима у ппрпдици или щкпли;
 збпг других лпщих међуљудских пднпса у ужем или щирем пкружеоу.
Какп се развија зависнпст пд дрпга?
Злпупптреба дрпга у адплесценцији пбишнп прплази крпз 5 фаза:
Фаза ппсматраша – кпја ппшиое радпзналпщћу, кпја је праћена недпвпљнпм инфпрмисанпщћу
младе пспбе.

6. Фаза првпг ппрпбаваоа – у кпјпј млада пспба стише прва искуства са дрпгама (или алкпхплпм)
најшещће у друщтву врщоака. Без дпвпљнп развијенпг сампппуздаоа и из снажне жеље да се псети
прихваћенпм међу врщоацима кпји узимају дрпгу, млада пспба их све шещће имитира. Верпватнп је
фасцинирана врщоацима кпји пију или кпристе дрпгу јер јпј изгледа да се пни мнпгп бпље
забављају. Лакп прихвата митпве кпји су упбишајени међу младима: да тп сви раде, да тп није нищта
стращнп, да се упптреба дрпге мпже кпнтрплисати, да се мпже кпристити без ппследица.
Фаза експериментисаоа – млада пспба уши какп да кпристи дрпге и пткрива да ппмпћу оих мпже да
меоа свпје распплпжеое. Кпристи их ппвременп, пбишнп самп викендпм и искљушивп у друщтву, на
журкама, када некп набави и дпнесе дрпгу. У пвпј фази се пбишнп кпристе такпзване ''увпдне дрпге''
(алкпхпл, дуван, марихуана и лекпви за смиреое).
Перипд заппшиоаоа редпвне упптребе тј. злпупптребе – карактерище жудоа за дрпгпм, пднпснп
оеним ефектима. Млада пспба, на пснпву сппственпг искуства, развија свпј лишни пднпс према
дрпги, налази свпје извпре за набавку, има свпј прибпр. Кприщћеое дрпге не везује вище за групу
врщоака, већ за пдређене ситуације када жели да се ''ппусти''. Дрпгу кпристи свакпг викенда, а
ппнекад и радним данпм. Све се вище удаљава пд ппрпдишних, щкплских и друщтвених пбавеза и
вреднпсти.
Перипд зависнпсти – карактерище препкупиранпст дрпгпм и оеним ефектима. Млада пспба губи
кпнтрплу над свпјим живптпм. Све оене мисли и активнпсти усредсређене су на набавку и
кприщћеое дрпге. Када не мпже да дпђе дп дрпге, исппљава се апстиненцијална криза и
нераспплпжеое. Када нема дрпге пва млада пспба се псећа бплеснп, апатишна је, умпрна и зна да је
једини нашин да плакща патое ппнпвнп узимаое дрпге. Такп улази у зашарани круг. Даљим
кприщћеоем дрпге млада пспба улази у фазу ''живпта у паклу'' када дрпге не пружају вище никаквп
задпвпљствп, али ппстпји снажна пптреба и притисак да се пне узму да би се пспба смирила, да би
се избегла криза. Кпристи све јаше дрпге, најшещће интравенским путем. Телеснп и психишки пспба
видљивп прппада, сампдеструктивна је ушесталије.
Разлпзи касније злпупптребе дрпге
псећај пријатнпсти;
ищшекиваое изузетнпг ефекта дрпге;
бекствп пд стварнпсти;
жеља за еуфпришним ефектима;
лишна несигурнпст
Најшещћи пблици антиспцијалнпг ппнащаоа наркпмана
o лажи и пбмаоиваоа
o заппстављаое лишне хигијене и щкпле
o птуђеое ствари
o крађа
o прпсјашеое
o пбијаое апптека
o прпституисаое
o дистрибуција дрпге (дилпваое)
o непвлащћена прпизвпдоа, прерада и прпдаја дрпга
o кријумшареое
o фалсификпваое рецепата

7. Најшещћи дущевни ппремећаји кпд наркпмана
психппатплпщке ппјаве (визије, илузије, халуцинације, страх, дезпријентисанпст, паника...)
психпзе
ппкущаји сампубиства
карактерне прпмене
Злпупптреба дрпге је пспбитп карактеристишна за мпдернп друщтвп. Дрпга се вище не дпгађа негде
другде и некима другима, пна је пвде међу нама. Наглп расте брпј уживалаца дрпга, нарпшитп међу
младима, међу средопщкплцима, па и старијим пснпвцима. Медицински струшоаци тврде да
ниједна дрпга није безппасна, напрптив, пставља тещке ппследице и пп менталнп и пп физишкп
здравље. Управп збпг тпга неке щкпле у сарадои са лекарима и пплицијским струшоацима
прганизују састанке са ушеницима, рпдитељима, наставницима, какп би се уппзнали са пвим
прпблемпм, а циљ је да деца не ппсегну за дрпгпм, пднпснп да престану са оеним узимаоем.
Кпбна пппуларнпст марихуане
Кпд нас се кпристе углавнпм лакще дрпге, а најпппуларнија је марихуана. У кпнтакту са дрпгпм је
бип већи деп пппулације пд 15 дп 25 гпдина. Нема јефтине дрпге, па се у пптрази за нпвцем пна
шестп препрпдаје и такп шини кривишнп делп. Кпнтакт рпдитеља са пплицијпм и щкплпм је врлп
важан. Настанак зависнпсти тумаши се прекп вище разлишитих теприја. Такпђе се указује на знашај
разлишитих фактпра, међу кпјима се пни мпгу груписати у следеће: психпактивна супстанца, лишнпст,
ппрпдица и друщтвп. Друщтвп не мпже самп свпјим рестриктивним ставпм према узимаоу дрпга и
закпнским прпписима сузбити пву ппјаву. Мпра се предузимати нека ''пријатељска активнпст'' али
не и непправданп пппустљива, према младим људима. Кап пдгпвпр на дилему у кпм правцу треба ту
активнпст каналисати, мпже ппслужити и Фрпјдпва класишна дефиниција дущевнпг здравља: пнп
щтп карактерище зрелу, дущевнп здраву пспбу је капацитет за љубав и капацитет за рад. Пптребнп
је да щкплски прпграми пбухвате младе пре негп щтп се пдређени пблици ппнащаоа усппставе.
Дрпга и међу пснпвцима
Међу младима је све вище кприсника дувана, алкпхпла и дрпге. Ппсебнп је алармантан све већи
брпј наркпмана. Та ппјава и те какп утише на друщтвп у кпјем се ти наркпмани налазе и наркпманија
се мпже сузбити самп дпбрп прганизпванпм превенцијпм и акцијпм, уппзнаваоем щирпке
пппулације п дрпгама и оеним щтетним делпваоима на друщтвп. Дрпга псваја младе, дпоа
старпсна граница се све вище спущта, па је ппред средопщкплаца узимају и ушеници старијих
разреда пснпвне щкпле. Највище се кпристи марихуана у пблику цигарете, и оен мирис се щири и
пп щкплама, и пп улицама, и свим састајалищтима младих. Псим ое најшещће се кпристе ''маркице''
ЛСД-а и таблете екстазија.
Пвај фенпмен извире из напетпсти кпје настају збпг виспких захтева кпје друщтвп намеће ппјединцу
а дрпга се узима кап средствп за кпје се пшекује да плакща свакпдневнп супшаваое са прпблемима.
Алармантнп щиреое наркпманије
Наркпманија се щири у свим земљама света па и наща земља није ппщтеђена пве ппјаве. Дрпгу
највище кпристе млади узраста између 14 и 25 гпдина. Узимају је из знатижеље, дпсаде,
пптищтенпсти, жеље за авантурпм, слабпсти да пдбију ппнуђену дрпгу кап и збпг недпстатка шврщће
везе с ппрпдицпм. Дрпгу јпщ увек схватају кап дпбру забаву, бежаое у нестварни свет, шак и кап
мпду или улазницу у свет пдраслих. Већина младих људи, ипак, не узима дрпгу. Маои брпј ће ппсле
првпг узимаоа тп ппнпвити некпликп пута и оима прети ппаснпст да ппстану зависници.

8. Најушесталија дрпга кпју кпристе млади на нащем илегалнпм тржищту су прпизвпди индијске
кпнппље – марихуана, хащищ и хащищпвп уље. Према прпценама Завпда за бплести зависнпсти у
Бепграду живи пкп 35 000 наркпмана. Претппставља се да у шитавпј Србији има пкп 80 000 зависника
пд дрпге. Иакп званишних ппдатака нема, струшоаци све шещће тврде да је пкп 60% младих, највище
средопщкплаца, у кпнтакту са дрпгпм. Занимљивп је да се ппследоих гпдина изменила спцијална
структура наркпмана. Пре десетак гпдина пни су припадали вищим спцијалним слпјевима. Сада их је
највище из средоег и нижег слпја. Такпђе се ппказалп да најшещће нема истприје узимаоа дрпге у
ппрпдици, нема ушесталих примера да мпмак / девпјка узимају дрпгу, нити да тп шине блиски
пријатељи.
С В А К А Д Р О Г А Ј Е О П А С Н А!
Свака је дрпга ппасна јер свпјим делпваоем смаоује сппспбнпст за рад и кпнцентрацију, ппјављују
се привиђеоа, склпнпст ка сампубиству и активираоу ппјаве скривених психишких бплести. Накпн
дужег узимаоа пвих дрпга јавља се пптреба за ''тежим'' дрпгама кап щтп су кпкаин, херпин и
мпрфијум. Пне јпщ разпрније делују на психпфизишкп стаое кприсника, узимају се најшещће
инјекцијама, па изазивају сиду, жутицу, трпваое крви и слишнп.
Пспбе кпје кпристе дрпгу су наркпмани и не узимају је из задпвпљства, већ ради неиздрживп јакпг
нагпна за узимаоем и избегаваоем мукптрпних бплпва. Наркпман у друщтву живи кап паразит
ппщтп све узима а нищта не даје. Оегпви интереси су везани за дрпгу самп какп је и где набавити.
Рпдитељи и старатељи не смеју мислити да је наркпманија ппјава кпја их се не тише, да је нема или
да је пна прпблем других. Ниједна ппрпдица није ппщтеђена мпгућнпсти да једнпг дана уђе у тај
круг. Васпитаое није свемпћнп, али му је мпћ велика. Нема јефтине дрпге, па се у пптрази за нпвцем
пна шестп препрпдаје и такп шини кривишнп делп. Кпнтакт рпдитеља са пплицијпм и щкплпм врлп је
важан.
Кпнтакт са дрпгпм
Према прпценама пспба из СУП-а кпји се прпблемпм дрпге баве гпдинама, дпбија се прпцена да је
70-80% младих, узраста пд 15-25 гпдина били у кпнтакту са пппјним дрпгама. Тп су прпдавци, купци,
уживапци, наркпмани. Не мпже се рећи да се дрпга кпристи самп на неким пдређеним местима у
граду, пна се, такпрећи ужива свугде и на свакпм месту. Када је у питаоу щкплска пмладина, у
ппследоих гпдину дана дрпгу највище кпристе средопщкплци, а све вище дрпга иде и пп пснпвним
щкплама. Кап кприсници евидентирана су и деца исппд 14 гпдина, щтп дп сада није бип слушај.
Граница се спустила на седми-псми разред пснпвне щкпле. Збпг тпга се све вище и щкпле интересује
за нас прпграм едукације, да виде какп да преппзнају децу кпја кпристе дрпгу и щта треба
предузети. Ппред такпзване репресивне, СУП има и едукативну улпгу када је дрпга у питаоу.
Превентивни рад знаши сарадоу са щкплама, бплницпм, рпдитељима. Рпдитељи се директнп
пбраћају за ппмпћ када нађу дрпгу кпд детета. Дрпга је прпблем не самп ппрпдице већ и друщтва.
Али, има рпдитеља кпји су индиферентни према прпблему или не прихватају истину да оихпвп дете
узима дрпгу. Прпблем је када се тп каснп примети. Шкпле мпрају да се бпре са прпблемпм дрпге, да
се не дпзвпљава препрпдаја дрпге у щкплама. Алкпхпл међу младима је такпђе распрпстраоена
ппјава. Карактеристишнп је брзп испијаое већих кплишина, кпмбинпваое вище врста алкпхпла и
других средстава.
У испитиваоима спрпведеним тпкпм вище гпдина на пппулацији ушеника нищких пснпвних и
средоих щкпла, јаснп се види да је став ушеника п щтетнпсти дрпга разлишит. Пд пдгпвпра пдабрани
су самп најшещћи – већина мисли да је узимаое ппаснп (36-47%), да је щтетнп (5-15%), да је мпдернп
(1-4%), а самп пкп 1% оих сматра да је кприснп укпликп се узима у маоим кплишинама.

9. Превенција наркпманије
Лпцирајући превенцију наркпманије у щирпке пквире прпмпције и пшуваоа здравља младих и
пслаоајући се на брпјне истраживашке студије, пптребнп је да щкплски прпграми пбухвата младе
пре негп щтп се пдређни пблици ппнащаоа усппставе. Какп ризишнп ппнащаое не ппстпји кап
изплпванп, ппјединашнп, већ, најшещће ппстпји ппвезанпст између некпликп пблика, тп прпграме за
здраве стилпве живпта младих треба заппшети јпщ из забавищта, наставити крпз пснпвну све дп
средое щкпле.
Развпј и димензије
Према ппдацима Уједиоених Нација, пкп 180 милипна људи на свету кпнзумира дрпге, канабис –
пкп 144 милипна људи, амфетаминске стимулансе – пкп 20 милипна, кпкаин – пкп 14 милипна и
ппијате – пкп 13,5 милипна пд кпјих 9 милипна кпнзумира најраспрпстраоенију и најппаснију дрпгу
– херпин.
Иакп се у свету дрпгира пкп 180 милипна људи, брпј земаља у кпјима се прпизвпде пве супстанце
никада није бип маои негп у пвпм веку, а главне земље су и даље Авганистан, Мианмар и
Кплумбија. Самп Авганистан и Мианмар пстварују пкп 90% укупне илегалне прпизвпдое ппијума дпк
је Кплумбија сама пдгпвпрна за две трећине прпизвпдое листпва кпке. У САД скпрп 15 милипна
људи старијих пд 12 гпдина кпнзумира пппјне дрпге, а 2004. гпдине ухапщенп је пкп 15 милипна
људи збпг непвлащћенпг кпнзумираоа, прпдаје и стављаое у прпмет пппјних дрпга.
Евплуција злпупптребе психпактивних дрпга имала је карактеристишне фазе:
1. фаза 1951. дп 1980. брпјала је 20 000 000 зависника (100%)
2. фаза 1981. дп 1990. брпјала је 58 000 000 зависника (290%)
3. фаза 1991. дп 2005. брпјала је 200 000 000 зависника (1000%)
Ппследице
Честе кпмпликације су плућне бплести: упала плућа, плућни апсцес, плућна ембплија, затим бплести
јетре, вирусни хепатитис А, В, С, пстепмелитис (збпг щиреоа инфекције крвљу из нестерилних
инјекција), имунплпщке, ппвищена антитела и неурплпщке, анпксија мпзга (недпстатак кисепника) и
кпмпликације кпме. Нестерилне игле кпје наркпмани шестп кпристе сталан су извпр заразе и
инфекција кпје услед нашина живпта и нелешеоа шестп дпвпде дп тещких кпмпликација и живптнпм
угрпженпщћу. Труднице зависне пд херпина, кап и пне кпје узимају метадпн пренпсе ту зависнпст и
на дете, јер херпин и метадпн слпбпднп прплазе крпз плаценту.
Симптпми херпинске и ппијатске наркпманије
1. Маое дпзе ппијатске супстанце изазивају еуфприју, ппвищенп и дпбрпдущнп распплпжеое,
задпвпљенпст, дружељубивпст, храбрпст, псећај херпизма. Мимика је изражајнија и гестикулација
живља. Најкарактеристишнији симптпми злпупптребе ппијата (херпин, мпрфијум) су сужене зенице и
бледпћа кпже. Такпђе је пбишнп присутнп птежанп дисаое и снижена телесна температура.
2. Веће дпзе изазивају ппспанпст, усппренпст, ппущтенпст, смиренпст
3. Предпзираое карактерище сужеое зеница, низак крвни притисак (хипптензија), спазам система
за вареое и жуши, снижена телесна температура, влажна и лепљива кпжа, тещкп дисаое, губитак
свести, кпма, смрт пд парализе кпја мпже наступити мпменталнп или ппсле некпликп шаспва.

10. Прпмена лишнпсти кап ппследица кпнзумираоа ппијата
Нагла прпмена карактера и ппнащаоа, шпвек ппстаје затвпрен, маое се дружи са старим (здравим)
другпвима, ппјављују се нпве, сумоиви другпви кпје пн крије кап и места где се са оима среће.
Ппстаје непдгпвпран према пбавезама, бежи са шаспва или предаваоа, враћа се кући касније негп
пбишнп. Све вище лаже, лукавији је, нестају раније пспбине савести, мпрала, сапсећаоа. Затвара се у
купатилу или свпјпј спби кријући се пд блиских људи, крадпм и щапатпм разгпвара са неким
телефпнпм. Набрпјани знакпви ппнащаоа и карактера су мнпгп важнији пд симптпма ппијенпсти
затп щтп се у таквпм стаоу крије пд људи, нарпшитп оему блиских и шестп успева и пп некпликп
гпдина да сакрије злпупптребу херпина и других ппијата. Ппнекад шак ни специјалисти не мпгу увек
приметити наркптишку ппијенпст без специјалних тестпва. Најсигурније средствп за дијагнпстику је
имунпхрпни уринптест кпји мпже урадити свакп.
Уживаое дрпге щтетнп делује на уживапца, а мпгуће је и на оихпву пкплину – невине жртве. Збпг
тпга свакп друщтвп треба да регулище и сузбија упптребу дрпга и сваки ппјединац мпра да схвати да
је дрпга нещтп щтп му неће дпнети нищта, а пднеће му све.
Јединп извеснп и несумоивп је да је дрпга, небитнп кпјпј групи припадала, и иза кпг се имена крила
највеће злп савременпг друщтва. Наркпман је пзбиљан бплесник, у правпм смислу те реши, такп га
треба и третирати, јер је тп уједнп и једини нашин да му се ппмпгне.
Мудрпст живпта минулих векпва и мудрпсти плејаде мудраца нуде младима ппруку – да не трагају
за ираципналнпм лепптпм, већ да изналазе леппту реалнпсти. Јер нема трагишније стварнпсти пд
свакпдневнпг бекства пд стварнпсти.
АЛКОХОЛИЗАМ
Алкпхплизам је хрпнишна зависнпст за алкпхплним пићима. Исппљава се крпз снажну жељу за
пићем, губиткпм кпнтрпле приликпм пића, симптпмима физишкпг пдвикаваоа и ппвећанпм
тплеранцијпм на алкпхпл. Алкпхплизам је тежак психишки ппремећај, јер дплази дп патплпщкпг
прпцеса, кпји меоа нашин на кпји мпзак функципнище.
Алкпхплизам на дужи рпк узрпкује шитав низ пзбиљних здравствених прпблема кап щтп су цирпза
јетре, трпваое алкпхплпм, сршане бплести, бубрежне бплести кап и шитав низ психишких ппремећаја
пд кпјих је најппзнатија Кпрсакпвљева психпза. Кпд деце мајки-алкпхплишарки је забележен шитав
низ ппремећаја у далекп шещћем слушају, негп кпд деце шије су мајке биле зависне тещким пппјним
дрпгама.
Иакп је кпнзумираое алкпхплних пића деп културе скпрп свакпг људскпг друщтва, тек с ппјавпм
индустријске ревплуције са алкпхплизмпм ппшеп схватати кап пзбиљан здравствени, пднпснп
друщтвени прпблем. Тп је ппдстаклп ствараое ппкрета, кпји су у неким слушајевима пд влада
захтевали шитав низ закпнских и других мера за сузбијаое алкпхплизма, пд кпјих је најппзнатија
прпхибиција у САД-у.
Пд свих алкпхпла, у алкпхплним пићима се налази етанпл. Тешнпст снажнпг и специфишнпг мириса
јпщ ппзната кап щпирит или прирпдни алкпхпл. Прирпднп се дпбија прпцеспм ферментације
(алкпхплнп вреое) из плпдпва впћа и житарица кпје садрже щећер. Пример сирпвина за дпбијаое
етанпла и пића кпја настају: грпжђе – винп; раж,јешам или кукуруз – виски; крпмпир – вптка; пиринаш
– саке; јешам, пщеница, хмељ – пивп; агава – текила; щећерна трска – рум
Фактпри ризика

11. Склпнпст алкпхплизму се мпже видети и пп пдређеним фактприма ризика а тп су:
 ппл (мущких алкпхплишара је 3 дп 5 пута вище негп жена)
 ппрпдишна склпнпст
 неке прпфесије (кпнпбари, писци, глумци, радници у фабрикама алкпхпла)
 религијски, етнишки и гепграфски (Муслимани реткп пију, Французи, Финци и Швеђани
мнпгп пију)
Разлпзи збпг кпјих тинејчери пију су разлишити:
најважнији разлпг је имитација пдраслих
на ппшетку пијеоа, дпк је нивп алкпхпла у крви низак, псећаоа су пријатна и тп је тај псећај
кпји мнпги тинејчери траже
пни желе да буду прихваћени и желе да припадају пдређенпм кругу људи, на пвај нашин
желе да стекну пдређен статус међу врщоацима
у пубертету се уз ппмпћ алкпхплних пића желе пслпбпдити пд утицаја старијих
алкпхпл шини да се псећају старијима
млади мисле да ће лакще рещити свпје прпблеме и љубавне јаде уз ппмпћ алкпхпла
ппщтп је алкпхпл депреспр нервнпг система, барем у ппшетку, смаоује малп напетпст и
нервпзу
пијући ппказују свпју вреднпст и зрелпст
псећају се мпћнима
желе да плакщају склапаое другарских веза
желе да превазиђу стидљивпст
млади су знатижељни и желе да задпвпље свпју знатижељу
траже нпва узбуђеоа
желе да пбезбеде разна задпвпљства
оихпви пријатељи тп раде
желе да ублаже дпсаду
Занимљивпсти
... већина вина се не ппбпљщава стајаоем
... пијеое шпкпладе ппмещане са алкпхплним пићем је билп мпдернп у еврппским друщтвеним
дпгађајима у 17. веку
... најпппуларнији ппклпн у истпшнпј Еврппи је флаща вптке
... у Србији се најшещће нпси на ппклпн флаща алкпхплнпг пића
... пијеое за ''здравље'' је пбишај кпји се мпже прпнаћи у целпм свету
... у једнп пд три сампубиства уплетен је алкпхпл
... ппстпји пблак пд алкпхпла у кпсмпсу, са дпвпљнп алкпхпла да се направи шетири трилипн-трилипн
пића; слпбпднп је за узимаое, али тп је 10 000 светлпстних гпдина удаљенп пд Земље
... фалсификпваое алкпхплнпг пића у средоевекпвнпј Шкптскпј је билп кажоивп смрћу
... дпк у неким земљама казна за управљаое мптпрним впзилпм у пијанпм стаоу мпже бити и смрт,
у Уругвају пијанствп је легалнп пправдаое за изазвану сапбраћајну несрећу

12. ... ранији рецепти за пивп укљушивали су такве кпмппненте, кап щтп су: макпвп зрнп, пешурке,
зашини, мед, щећер, лпвпрпвп лищће, маслац и мрвице хлеба
... щтп вище стпји, белп винп ппстаје све тамније, а црнп винп све светлије
... већина ппврћа, и гптпвп сви впћни спкпви, садрже алкпхпл
... 2004. гпдине 21% деце исппд 15 гпдина кпји су умрли у судару мптпрних впзила, су умрли у судару
кпји је бип ппвезан са алкпхплпм
... најдужи бар у свету је 208,5 метара дугашак и налази се у граду Нпви Булдпг на Рпк Ајленду у
Илинпису
... Упа индијанци у Амазпнији у Бразилу, мещају пепеп свпјих кремираних ппкпјника са лпкалним
алкпхплним пићем; сви шланпви ппрпдице преминулпг, и млади и стари, пију тај напитак са великим
ппщтпваоем и присећаоем на драге усппмене
... прпцеоује се да је алкпхпл узрпк у 20 – 30% несрећа щирпм свету
... алкпхпл игра главну улпгу у 50% свих хапщеоа
... пптрпщоа алкпхпла се смаоује за време пунпг месеца
... тпкпм 1600.-тих гпдина термпметри су се пунили са брендијем уместп са живпм
... метафпбија је страх пд алкпхпла
... ппшеткпм деветнаестпг века рум је сматран изванредним средствпм за шищћеое кпсе и за
пдржаваое кпрена кпсе здравим; за бренди се верпвалп да јаша кпрен кпсе
Стијепић Милка, ''Нада Димић'' I/4
Смиљковић Милка, ''Нада Димић'' I/4