Predmet "Kognitivna psihologija", predavač: Goran S. Milovanović, jesenji semestar 2012, Fakultet za medije i komunikacije, Univerzitet Singidunum, Beograd, Srbija. VIII predavanje: Analogne predstave i epizodička memorija

1. PREDAVANJE VIII
ANALOGNE PREDSTAVE I EPIZODIČKA MEMORIJA
KOGNITIVNA PSIHOLOGIJA
Jesenji semestar 2012.
Predavač: Goran S. Milovanović

2. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 2
U kom formatu su uskladištene informacije u našem dugotrajnom pamćenju?
Auditivni kod (naša omiljena pesma, zvuk talasa koji se razbijaju o obalu...)
Verbalni kod (rečenica koju je izgovorila draga osoba pred put...)
Fonološki kod (prozodija odn. melodija rečenice koju je neko izgovorio...)
Grafemski kod (zamišljamo rečenicu odštampanu na papiru...)
Vizuelni kod (koja je vaša omiljena životinja..?)
Simbolički kod: apstraktne osobine, kako mogu da se kombinuju, kako se ponašaju u
različitim kontekstima... „JEZIK UMA“.

3. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 3
U kom formatu su uskladištene informacije u našem dugotrajnom pamćenju?
Panthera tigris

4. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 4
U kom formatu su uskladištene informacije u našem dugotrajnom pamćenju?
Tiger, tiger, burning bright
In the forests of the night,
What immortal hand or eye
Dare frame thy fearful symmetry?
Panthera tigris?
„Tiger“, William Blake, 1757-1827.

5. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 5
U kom formatu su uskladištene informacije u našem dugotrajnom pamćenju?
Da li je Panthera tigris opasan?
Jeste, vidi kakve zube ima, i koliki je, i kako
reži, i mislim da je gladan, i...
agens
akcija
recipijent
... terminalno stanje
... povreda
... strah
... stres
Opasan!
ANALOGNA REPREZENTACIJA:
sadrži karakteristike onoga što predstavlja!
SIMBOLIČKA REPREZENTACIJA:
Ne sadrži nužno karakteristike onoga
što predstavlja!

6. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 6
Analogne reprezentacije su naš posao ovaj put...
Oblast mentalne vizualizacije (mental imaging):
Transformacije i manipulacije vizuelnim predstavama našeg pamćenja.
Ali prvo moramo nešto da naučimo o pamćenju vizuelnog materijala uopšte.

7. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 7
Deo I
Vizuelne predstave i
mentalna vizuelizacija

8. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 8
Skladištenje i pobuđivanje vizuelnih predstava
Osnovno pitanje: da li postoji razlika u pamćenju vizuelnog i verbalnog materijala? Koje su
karakteristike pamćenja vizuelnog materijala?
Drugo pitanje: da li je materijal u dugotrajnoj memoriji kodiran jedinstveno
(samo u simboličkom kodu) ili postoji dvostruko kodiranje (u analognom i simboličkom
kodu)? Da li su simboličke i analogne predstave varijante jednog istog, globalnog koda?
Specifičnosti u skladištenju i pobuđivanju vizuelnih predstava
PAMTE SE FANTASTIČNO!

9. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 9
Skladištenje i pobuđivanje vizuelnih predstava
Osnovno pitanje: da li postoji razlika u pamćenju vizuelnog i verbalnog materijala? Koje su
karakteristike pamćenja vizuelnog materijala?
Specifičnosti u skladištenju i pobuđivanju vizuelnih predstava:
PAMTE SE FANTASTIČNO!
1. Eksperiment Nikersona: prikazuje 600 slika, zatim u test fazi prikazuje te slike uparene
sa „novim“ slikama. Rezultat: nivo tačne rekognicije je 93% odmah posle prikazivanja
slika, a pada na tek 63% posle godinu dana (!).
2. Eksperiment Šeparda: prikazuje 600 slika, u test fazi neke od njih prikazuje sa „novim“
slikama, rezultat: nivo tačne reprodukcije je 97%.
3. Eksperiment Stendinga, Konecia i Hejbera: 2560 slika u trajanju od po deset sekundi
po slici; nivo tačne reprodukcije koji beleže iznosi 90%!
Rekognicija „bolje radi“ od reprodukcije: Rok i Engelstin prikazuju seriju besmislenih
oblika, a traže reprodukciju posle raznih vremenskih intervala (do mesec dana); nalaz je da
broj reprodukovanih oblika naglo opada, ali i posle mesec dana ostaje visok (ipak ne tako
visok kao u zadacima prepoznavanja; prepoznavanje je lakše!).

10. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 10
Skladištenje i pobuđivanje vizuelnih predstava
Osnovno pitanje: da li postoji razlika u pamćenju vizuelnog i verbalnog materijala? Koje su
karakteristike pamćenja vizuelnog materijala?
Ipak, ne pamte se svi vizuelni materijali podjednako dobro!
Eksperiment Goldstina i Čensa:
71%
48%
33%
Efekat smisaonosti materijala

11. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 11
Skladištenje i pobuđivanje vizuelnih predstava
Osnovno pitanje: da li postoji razlika u pamćenju vizuelnog i verbalnog materijala? Koje su
karakteristike pamćenja vizuelnog materijala?
Ipak, efekat smisaonosti materijala ne može da objasni sve razlike u reprodukciji vizuelnog
materijala... Eksperiment Nelsona, Meclerove i Rida:
Stimulusi A:
rečenica koje opisuje
vizuelnu scenu
Stimulusi B:
fotografija
vizuelne scene
Stimulusi C:
crtež
vizuelne scene
Stimulusi D:
„sveden“ crtež
vizuelne scene
Nema nikakve razlike u procentu tačne reprodukcije za tri tipa vizuelnih stimulusa.

12. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 12
Teorija dvostrukog i jedinstvenog koda
Alan Paivio: pokazuje da se u zadacima slobodne reprodukcije bolje reprodukuju reči
koje označavaju konkretne pojmove nego reči koje označavaju apstraktne pojmove.
Objašnjenje: reči koje označavaju konkretne
pojmove mogu da se vizualizuju; one su kodirane
dvostruko:
(a) Verbalni kod
(b) Vizuelni kod
Teorija dvostrukog koda

13. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 13
Teorija dvostrukog i jedinstvenog koda
Zenon Pilišin: ukoliko su mentalne predstave potpune replike objekata koje opažamo,
onda količina informacija koju one nosi prevazilazi memorijske kapacitete.
Mi pamtimo samo određene karakteristike
objekata vizuelne percepcije, i te odlike su
osmišljene.
(a) Ako su ključne karakteristike koje pamtimo osmišljene, za reprezentaciju je dovoljan
propozicioni (simbolički kod).
(b) Dakle, nisu potrebna dva sistema kodiranja, već je sve moguće ostvariti jednim jedinstvenim
sistemom.
Teorija jedinstvenog koda: u prilog ovoj teoriji govore sva eksperimentalna istraživanja
koja pokazuju da se u dugotrajnoj memoriji skladišti smisao slike a ne slika kakvu su
registrovala čula.
Ovakvim nalazima se relativizuje razlika između vizuelnog i simboličkog koda.
Goldstin i Čens: ljudska lica, mrlje od mastila i pahuljice!

14. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 14
Teorija dvostrukog i jedinstvenog koda
Zenon Pilišin: Mi pamtimo samo određene karakteristike objekata vizuelne percepcije, i te
odlike su osmišljene.
Više eksperimentalnih nalaza koji pokazuju da se besmislene slike bolje pamte kada se
eksperimentalnim manipulacijama indukuje smisao tih slika. Bauer, Karlin i Djuik, 1975:
besmisleno
„oči mačke
u mraku“
Transformacija
koja narušava
smisao
Transformacija
koja ne narušava
smisao

15. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 15
Mentalna vizualizacija
Kao što svi znamo, mi na mentalnom planu možemo da vizuelne predstave
transformišemo i da njima manipulišemo na različite načine.
Da li su te transformacije i manipulacije iste kao one koje možemo da izvedemo u
realnosti?

16. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 16
Mentalna vizualizacija
Da li se mentalne predstave skaliraju „prirodno“?
Da li su veličine objekata na mentalnim slikama proporcionalne realnim veličinama?
Eksperiment Stivena Koslina
1700
1900
2100
2300
2500
2700
2900
zec-slon zec-muva
Realni odnosi
"Da"
"Ne"
1700
1900
2100
2300
2500
2700
2900
zec-slon zec-muva
Invertovani odnosi
"Da"
"Ne"

17. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 17
Mentalna vizualizacija
Efekat simboličke distance (ilustracija; u exp. se koristi izmišljena mapa!)

18. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 18
Mentalna vizualizacija
Eksperiment Šeparda i Meclerove (mentalna rotacija)
(prema Shepard, 1994)

19. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 19
Mentalna vizualizacija
Eksperiment Hegartija
eksperiment verifikacije odnosa
slike i rečenice

20. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 20
Deo II
Epizodička memorija

21. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 21
Epizodička i semantička memorija:
da li su funkcionalno i strukturalno odvojive?
Eksperiment Hanigana i saradnika
Besmislene rečenice
+
beli šum
Besmislene rečenice
+
beli šum
Besmislene rečenice
+
beli šum
I grupa II grupa III grupa
Besmislene rečenice
bez
belog šuma
Kontekst koji omogućava
da se besmislene
rečenice osmisle

22. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 22a
Autobiografska sećanja
Istraživanja Lintonove, Vagenara i Barklija
Dva procesa koji utiču na prisećanje autobiografskih memorija:
1. Potpuno („pravo“) zaboravljanje događaja
2. „Stapanje“ nekih događaja u jedinstvene događaje (sve po istoj šemi).
• Lintonova: 6 godina zapisuje na karticama događaje iz svog života + njihove datume
• Autobiografska sećanja nestaju sporo i konstantnim tepom
• Funkcija zaboravljanja je linearna
• Relativno nizak procenat zaboravljenog
• Vagenar: beleži preko 2000 događaja iz svog života u periodu od 6 godina
• Beleži i emotivni ton (neutralan, pozitivan, negativan)
• Bolje se pamte prijatni od neprijatnih događaja, ali važi samo za događaje koji
nisu stariji od godinu i po dana
• Vremenski interval nije značajan faktor zaboravljanja (poput Lintonove:
visok procenat zapamćenog)
Metodološki poprilično problematične studije...

23. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 22b
Autobiografska sećanja
Istraživanja Lintonove, Vagenara i Barklija
• Barkli : od trojice studenata zahteva da 4 meseca svakodnevno beleže događaje
iz svojih života...
• Posle dve o po godine, daje im listu opisa doživljaja i zahteva da
izdvoje one za koje veruju da su njihovi; nekim doživljajima je namerno
donekle izmenjen sadržaj;
• Tačnost prepoznavanja originalnih doživljaja je oko 85% (!)
• Ipak, u 50% slučajeva se i doživljaj sa izmenjenim sadržajem prepoznaje
kao svoj
• Vremenom je došlo do uklapanja nekih događaja u opštu šemu;
događaj koji je parafraziran sa određenim izmenama prepoznat je
kao događaj koji se zaista odigrao.
Metodološki poprilično problematične studije...

24. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 23
Fleš-sećanja

25. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 24
Fleš-sećanja

26. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 25
Fleš-sećanja
Najser i Harš, neposredno posle tragedije „Čelendžera“:
zadaju anektu sa 220 stavki, postavljajući pitanja o samom
događaju, mestu gde su ispitanici bili kada se tragedija
dogodila i sl.
Posle 32 meseca uspeli su da ponovo kontaktiraju oko
polovine ispitanika i ponovo im zadali istu anketu.
Na oko 150 pitanja od 220 zadatih ispitanici su davali
različite odgovore u odnosu na prvo anketiranje;
čak 25% ispitanika dalo je potpuno različite odgovore
od prvobitnih.

27. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 26
Fleš-sećanja
Vinograd i Kilindžer: sećanje na događaje iz 60-ih godina XX veka...
1963. 1969.
Neočekivanost, nepredvidljivost i emotivni naboj ne moraju da budu faktori fleš sećanja...

28. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 27
Svedočenje očevidaca i pouzdanost epizodičke memorije
Eksperiment Loftusove, Milera i Bernsa
I grupa: slajdovi prikazuju fotografije automobila koji stoji na raskrsnici na kojoj je
znak zabrane, zatim skreće i udara pešaka.
II grupa: slajdovi prikazuju fotografije automobila koji stoji na raskrsnici na kojoj je
znak upozorenja, zatim skreće i udara pešaka.
TEST FAZA: I grupa (vide znak zabrane na raskrsnici):
• Pitanje sa konzistentnom informacijom: „„Da li je neki automobil pretekao
automobil koji je stajao na raskrsnici na kojoj je bio znak zabrane?“
• Pitanje sa inkonzistentnom informacijom: „Da li je neki drugi automobil pretekao
automobil koji je stajao na raskrsnici na kojoj je bio znak upozorenja?“
• Pitanje u kome se ne pominje nikakav saobraćajni znak (neutralna informacija).

29. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE VIII 28
Svedočenje očevidaca i pouzdanost epizodičke memorije
Eksperiment Loftusove, Milera i Bernsa
Konzistentna informacija u pitanju: 75% tačnih odgovora.
Inkonzistentna informacija u pitanju: 41% tačnih odgovora.