Predmet "Kognitivna psihologija", predavač: Goran S. Milovanović, jesenji semestar 2012, Fakultet za medije i komunikacije, Univerzitet Singidunum, Beograd, Srbija. III predavanje: Modeli organizacije kognitivne obrade informacija/Čulna memorija

1. PREDAVANJE III
MODELI ORZGANIZACIJE KOGNITIVNE OBRADE INFORMACIJA
ČULNA MEMORIJA
KOGNITIVNA PSIHOLOGIJA
Jesenji semestar 2012.
Predavač: Goran S. Milovanović

2. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE III 2
Deo I
Modeli organizacije
kognitivne obrade informacija

3. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE III 3
Deo I Modeli organizacije kognitivne obrade informacija
Po ko zna koji put: razlika između „nižih“ i „viših“ kognitivnih procesa.
Niži kognitivni procesi bliži, vrše neposredniju, elementarniju obradu
informacija od podataka koja dobijamo od čula; ti podaci pre stižu do njih nego
do viših kognitivnih procesa.
U ovom i naredna dva predavanja diskutujemo upravo niže kognitivne procese:
• Čulna memorija
• Prepoznavanje oblika i pažnja
• Operativna (kratkoročna) memorija
Pre svega ovoga, moramo da naučimo nešto o teorijama organizacije
kognitivne obrade informacija: kojim redom, kako i zašto se kognitivni procesi
nižu u fazama obrade?
Kostić predstavlja prikaz određenog minimalnog teorijskog koncenzusa u
proučavanju kognitivnog sistema sa kojim bi se verovatno složila velika većina
istraživača (Kostić, 2006).

4. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE III 4
Deo I Modeli organizacije kognitivne obrade informacija
(1) Kognitivni sistem je odgovoran za kognitivne procese i na taj način određuje
elementarni predmet istraživanja kognitivne psihologije: zadatak kognitivne psihologije
da pruži strukturalni i funkcionalni opis kognitivnog sistema. Pod strukturalnim opisom
podrazumevamo identifikaciju komponenti kognitivnog sistema, a pod funkcionalnim –
identifikaciju funkcija tih komponenti, kao i način na koji se komponente kognitivnog
sistema nalaze u interakciji.
(2) Moguće je ustanoviti određenu hijerarhiju kognitivnih procesa u lancu obrade
podataka koji su dobijeni od čula; izvesno je da kognitivna obrada nije trenutna i da se
odvija u fazama, uključujući veći broj procesa i podprocesa, ili: kognitivnih operacija i
podoperacija. Serijalna (redna) organizacija kognitivnih procesa: faze.
(3) U kognitivnoj psihologiji imamo više dobro poznatih empirijskih razloga da tvrdimo da je
kognitivna obrada informacija često paralelna, da kognitivni procesi funkcionišu u složenim
interakcijama, te da je slika kognitivne obrade informacija koja se odvija redno, sa
progresivnom složenošću, ipak samo aproksimacija realnog kognitivnog funkcionisanja.
Kostić, 2006.

5. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE III 5
Deo I Modeli organizacije kognitivne obrade informacija
Model Atkinsona i Šifrina (1968 – i dopunjen kasnije)

6. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE III 6
Deo I Modeli organizacije kognitivne obrade informacija
Krejk i Lokhart: teorija nivoa obrade
nivo obrade
fizičkih karakterika
nivo obrade
fonoloških karakteristika
nivo obrade
značenja „dubina
obrade“

7. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE III 7
Deo I Modeli organizacije kognitivne obrade informacija
Krejk i Lokhart: teorija nivoa obrade
• Eksperiment Krejka i Talvinga
• Količina zadržanog materijala (test
reprodukcije) varira sa „dubinom
obrade“
• Kritika teorije nivoa obrade
• Cirkularnost u naučnom objašnjenju
• Paralelnost u kognitivnoj obradi reči
(konekcionisti 80-ih; diskutovaćemo to
kad dođe vreme)

8. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE III 8
Deo II
Čulna memorija

9. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE III 9
Deo II Čulna memorija
Još Urlik Najser:
• vizuelni aspekt čulne memorije naziva ikoničkom memorijom
(engl. iconic memory)
• a njen auditivni aspekt – ehoičkom memorijom
(engl. echoic memory).
Kostić (2006) predlaže sledeću sistematizaciju osobina senzorne memorije:
(1) Informacije u čulnoj memoriji reprezentuju celokupan materijal koji su registrovala naša čula,
dok se tek deo tog materijala prosleđuje daljim fazama kognitivne obrade informacija;
(2) informacije u čulnoj memoriji zadržavaju se samo kratkotrajno, od pola sekunde do nekoliko
sekundi; nalaz varira sa promenom čulnog modaliteta (vizuelni ili auditivni) koji ispitujemo; i
konačno,
(3) materijal u čulnoj memoriji nije osmišljen.

10. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE III 10
Deo II Čulna memorija
Eksperimenti Džoržda Sperlinga
Reprodukcija:
4-5 slova uspešno
Reprodukcija naznačenog reda:
praktično sve
ZAKLJUČAK: U nekom intervalu,
mora da je ikonička memorija
zadržala sve informacije dobijene
od čula!

11. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE III 11
Deo II Čulna memorija
Eksperimenti Džoržda Sperlinga: a koliko se dugo materijal zadržava?
*
A F H
J K I
R G P
Visok ton
Srednji ton
Dubok ton
ISI
Posle ISI od 450-500 ms,
Reprodukcija u zadatku delimičnog
izveštaja spada na nivo one u
zadatku potpunog izveštaja.
ZAKLJUČAK: Ikonička memorija
zadržava materijal oko 0.5 sec!
Odgovor!

12. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE III 12
Deo II Čulna memorija
Eksperiment Eriksona i Kolinsa
ISI
Stimulusi Eriksena i Kolinsa. Pri kratkotrajnom ISI, dva besmislena skupa tačaka
zajednički tvore trigram (tri slova) koji su ispitanici u stanju da prepoznaju; već za
ISI > 100ms, to više nije moguće.

13. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE III 13
Deo II Čulna memorija
Eksperimenti Džoržda Sperlinga: a da li je materijal osmišljen?
A F 0
9 7 I
3 G P
Brojevi
Slova
Rezultat: veoma loša reprodukcija.
ZAKLJUČAK: materijal u ikoničkoj memoriji nije osmišljen; on je prekategorijalan.
Odgovor!

14. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE III 14
Deo II Čulna memorija
Ehoička memorija
Prvi eksperimenti: četiri zvučnika Moreja,
Bejtsa i Bareta.

15. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE III 15
Deo II Čulna memorija
Ehoička memorija
Tehnika za ispitivanje ehoičke memorije
Darvina, Tervija i Kraudera.

16. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE III 16
Deo II Čulna memorija
Ehoička memorija
• Pri potpunom izveštaju, reprodukcija oko 20%!
• Delimični izveštaj bolji od potpunog izveštaja
• Funkcija opadanja reprodukcije slična kao i za ikoničku memoriju, ali se materijal
se zadržava do četiri sekunde!
• Materijal nije osmišljen (brojevi i slova; ponovo bezuspešno reprodukcija)

17. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE III 17
Deo II Čulna memorija
Kritika koncepta čulne memorije
(1) U pitanju je perzistencija aktivacije receptora, ne poseban memorijski domen
• Barbara Sakit iznosi hipotezu da čulna memorija nije pravi memorijski domen, već da su
svi fenomeni demonstrirani eksperimentima koje smo diskutovali posledica perzistencije u
aktivaciji receptora odgovarajućeg čulnog modaliteta
• Di Lolo: ako je to tako, onda duža ekspozicija  duže zadržavanje materijala.
• Di Lolovi eksperimenti efektno obaraju ovakvu hipotezu, jer pokazuju da pri produženoj
ekspoziciji stimulusa dolazi do kraćeg, a ne do dužeg zadržavanja materijala u čulnoj
memoriji.
• EEG: Mantisalo i Natanen postavljaju eksploratorne elektrode svojim ispitanicima kojima
daju zadatak da čitaju određeni tekst
• s vremena na vreme tokom čitanja emituje ton određene visine
• nalazi pokazuju da nekih 200 ms posle pojave tona počinje registracija jednog
evociranog potencijala (talasa) koji se polako gubi i traje ukupno oko 4 sec

18. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE III 18
Deo II Čulna memorija
Kritika koncepta čulne memorije
(2) Hejberova kritika: koncept čulne memorije nije ekološki validan
• U ekološki validnim uslovima, u uslovima u kojima se opažanje i kognitivna obrada odvijaju
u realnom životu, tahistoskopsko izlaganje stimulusa jednostavno ne postoji!
• Hejber smatra da koncept čulne memorije nema ekološku validnost: naše opažanje je u
prirodnim uslovima kontinuiran proces koji se ne sastoji od registrovanja informacija
„iseckanih“ na kratke ekspozicije;
• Nalazi o čulnoj memoriji su tako artefakti eksperimentalne procedure, pre nego
svedočanstvo o nekom pravom kognitivnom podsistemu.
• Inspirativna kritika: neki rezultati Trizmanove pokazuju da se u ikoničkoj memoriji
odražavaju i elementi dinamike vizuelnih scena, tj. da nije u pitanju samo zadržavanje
statističkih i diskretnih vizuelnih slika.