Predmet "Kognitivna psihologija", predavač: Goran S. Milovanović, jesenji semestar 2012, Fakultet za medije i komunikacije, Univerzitet Singidunum, Beograd, Srbija. XII predavanje: Neuralne osnove kognitivnih procesa i funkcija

1. PREDAVANJE XII
NEURALNE OSNOVE KOGNITIVNIH PROCESA I FUNKCIJA
KOGNITIVNA PSIHOLOGIJA
Jesenji semestar 2012.
Predavač: Goran S. Milovanović

2. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII 2
Deo I
Kratak istorijski pregled
neurofizioloških istraživanja
kognitivnih funkcija

3. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII 3
Preskačemo dug period spekulacija o odnosu moždanih i psihičkih procesa i krećemo od perioda
u kome je fiziologija potpuno naturalizovana a priprema se istorijski razvoj empirijske psihologije.
Kraj XVIII veka, dilema se javlja u naučnoj raspravi:
Da li mozak funkcioniše kao celovit sistem ili su za obavljanje posebnih psihičkih funkcija
odgovorne specijalizovane zone u mozgu?
Dva pristupa neuralnim osnovama psihičkih funkcija: lokalizacionizam i holizam.
Franc Jozef Gal: frenologija
„Frenološka mapa“ iz 1883.
• Fakulteti (sposobnosti)
• Tendencije (motivi)
• Osećanja (emocije)
 Gal: mozak ima onoliko organa
koliko ima fakulteta, tendencija i
emocija!

4. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII 4
Franc Jozef Gal: frenologija
Gal i njegovi saradnici identifikuju 27 organa odn. dominantih funkcija.
Metod: kranoskopija – baziran na pogrešnoj ideji da su fizičke karakteristike lobanje (oblik i kranijalne
izbočine) empirijski indikatori razvijenosti posebnih moždanih funkcija.
„Unapređenje“ Špurchajma, knjiga „Fiziognomski sistem“ iz 1815.
Još u XIX veku, Gal i saradnici nailaze na ozbiljan otpor prema frenologiji, koja se otvoreno smatra
šarlatanstvom.

5. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII 5
Pjer Flurans
Fluransov doprinos je dvostruk: (a) on je razvio metode nanošenja preciznijih, lokalizovanih lezija
eksperimentalnim životinjama kojima je prvi put omogućen empirijski test lokalizacionističke
hipoteze, i (b) on je artikulisao holističke argumente u raspravi lokalizacionizam vs. holizam.
Ogledi na pticama: lezije (povrede) različitih delova mozga ne dovode sistematski do različitih
poremećaja; ptice se, posle nekog vremena, oporavljaju.
Fluransovi empirijski rezultati ukazuju na to da moždane funkcije jesu lokalizovane; ipak, neke
moždane funkcije nije uspeo jasno da lokalizuje (pamćenje i druge kognitivne funkcije) – za njih
smatra da su distribuirane kroz ceo centralni nervni sistem.
Pjer Flurans je kritičar lokalizacionističke hipoteze i zauzima drugačije, holističko teorijsko stanovište.
1822. predaje Francuskoj akademiji nauka izveštaj koji je od njega
tražila po naređenju Imperatora Napolena Bonaparte: razviti
metodologiju kojom bi se razrešila kontroverza oko lokalizacije
moždanih funkcija i ustanovilo da li je ono što tvrde Gal i saradnici
tačno.

6. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII 6
Karl Lešli
Lešli trenira pacove da trče kroz lavirint.
U suštini tragajući za lokusom „engrama“, tj. memorijskih tragova – gde se skladišti u nervnom sistemu
ono što je naučeno – Lešli selektivno nanosi lezije na različita mesta u centralnom nervnom sistemu
pacova, očekujući da pronađe region gde će se lezija odraziti na mogućnost rešavanja naučenog
lavirinta.
Na njegovo iznenađenje, otkriva da takav region ne postoji. Ali otkriva i nešto drugo: količina
oštećenog tkiva je ono što se nalazi u vezi sa uspešnošću u rešavanju lavirinta koji je jednom već
naučen!
Lešli: nema lokalizacije, argumenti u prilog holističkom shvatanju odnosa moždanih i psihičkih funkcija
(pre bi se reklo u odnosu moždanih funkcija i ponašanja, u ovom slučaju).
Karl Lešli je bio bihejviorista koji je u početku sarađivao sa Votsonom
ali ga je nerviralo to što Votsona naizgled uopšte nije interesovao
odnos moždanih funkcija i ponašanja...

7. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII 7
Džon Hjulings Džekson: relativizacija lokalizacionističkog argumenta
Džon Hjulings Džekson primećuje da postoji pravilan odnos između dela mozga koji je zahvaćen
epileptičnim napadom i grčenja određenih delova tela.
Ipak, nije izneo jasne argumente u prilog lokalizacionizmu: zbog toga što pri povredama mozga
pojedine funkcije bivaju delimično, ali ne potpuno izgubljene, Džekson zaključuje da funkcije nisu
strogo lokalizovane.
Džekson tako relativizuje lokalizacionističku poziciju.
Džon Hjulings Džekson je bio engleski neurolog, čuven po
istraživanjima i opisu epilepsije.

8. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII 8
Lokalizacija jezičkih funkcija: istraživanja XIX veka
Rana istraživanja Žan Batist Bujoa: na osnovu posmatranja većeg broja kliničkih slučajeva zaključuje
da su jezičke funkcije lokalizovane u frontalnom delu mozga. Bujo je Galov učenik.
Ipak: Bujo previđa da svi pacijenti koje je pregledao a koji imaju poremećaj jezičkih funkcija imaju
povredu leve moždane hemisfere; takođe, njegove studije pate od ozbiljnih metodoloških
nedostataka.
Pjer Pol Broka
Broka saopštava nalaze o pacijentu koji nije mogao da govori dok su sve
ostale psihičke funkcije bile neoštećene. Čuveni „slučaj Tan“.
Povreda je lokalizovana u donjem delu frontalnog režnja leve moždane
hemisfere; kontralateralno je oštećena motorika. Broka: motorika nije
uzrok poremećaja jezičke funkcije u „slučaju Tan“: odgovoran je
frontalni režanj leve hemisfere. Potkrepljuje ovo sa još nekoliko
kliničkih slučajeva.
Broka veruje da su sve
jezičke funkcije
lokalizovane u zoni koju
danas nazivamo po
njemu.

9. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII 9
Finija lokalizacija jezičkih funkcija: Karl Vernike
Karl Vernike
Vernike opisuje slučaj pacijenta sa povredom zadnjeg dela temporalnog
režnja leve moždane hemisfere: rečenice su gramatične, ali nemaju smisla;
pacijent ima problema sa razumevanjem reči.
Vernikeova afazija: poremećaj govorne funkcije manifestuje se na nivou
značenja reči i rečenica dok je gramatičnost iskaza sačuvana.
Brokaova afazija: agramatizam, semantika je očuvana ali ne i sposobnost
manipulisanja sintaksičkim informacijama.
Brokaova afazija: agramatizam
Vernikeova afazija: poremećaj na nivou semantike

10. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII 10
Korbinijan Brodman: topografija zona u mozgu prema njihovoj citoarhitekturi
Korbinijan Brodman
Istraživanja Brodmana i Fogta početkom XX veka: razlikuju 47 zona (polja)
koja korespondiraju određenim funkcijama a razlikuju se prema neuralnoj
arhitekturi (svojstvima organizacije neuralnih struktura koja dominiraju
određenim poljima).
Gruba podela Brodmanovih polja: vizuelna percepcija, auditivna percepcija,
telesne senzacije i motorika. Primarna i sekundarna, ponekad i tercijarna
polja.
lateralna površina
medijalna površina

11. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII
Deo Ib
Metode i tehnike
istraživanja neurofizioloških osnova
kognitivnih procesa i funkcija

12. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII metode 1
Deo I Metode i tehnike ispitivanja kognitivnih procesa
Neurofiziološke/neuropsihološke metode
• Ispitivanja kognitivih funkcija oštećenog mozga. Istorijski posmatrano, ispitivanje
kognitivnih funkcija oštećenog mozga praktično je stvorilo oblast kognitivne
neuropsihologije.
• Oštećenja kognitivnih funkcija mogu da budu potpuna ili selektivna, što zavisi od
stepena i mesta povrede centralnog nervnog sistema.
• Ispitivanje toga koja kognitivna funkcija, na koji način i u kojoj meri jeste oštećena,
i povezivanjem nalaza takvih ispitivanja sa lokalitetom povrede tkiva centralnog
nervnog sistema, izvodi se zaključak o lokalizaciji određene kognitivne funkcije.

13. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII metode 2
Deo I Metode i tehnike ispitivanja kognitivnih procesa
Neurofiziološke/neuropsihološke metode
• PRIMER: Neki od prvih ovakvih nalaza ukazali su na lokalizaciju jezičkih funkcija:
povrede frontalnog dela leve moždane hemisfere praćene su gramatičkim
poremećajima, tj. problemima u manipulisanju gramatičkim (sintaksičim)
osobinama verbalnog materijala, dok su povrede temporalnog režnja leve
moždane hemisfere praćene kognitivnim oštećenjem funkcije razumevanja
značenja.
• Kognitivne funkcije nisu lokalizavane jednostavno: jedna kognitivna funkcija (npr.
jezička) je i diferencirana (njeni različiti aspekti/podsistemi su lokalizovani u
različitim delovima centralnog nervnog sistema).
• PRIMER: Slučaj anterogradne amenzije pacijenta HM: otkriće uloge struktura
temporalnog režnja (posebno značajne funkcije hipokampusa) za formiranje
memorijskih reprezentacija.

14. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII metode 3
Deo I Metode i tehnike ispitivanja kognitivnih procesa
Indirektne tehnike ispitivanja neoštećenog mozga
• Vada test: ubrizgavanje sodijum amitala u jednu od arterija dovodi do
kratkotrajnog blokiranja rada jedne od moždanih hemisfera; u tom kratkotrajnom
periodu, vršenjem određenih testova kognitivnih funkcija, možemo da saznamo
koja moždana hemisfera je odgovorna za koju moždanu funkciju, ili njen određeni
aspekt.
• Lateralana ekspozicija stimulusa: vizuelne stimuluse možemo da prikazujemo
pod tačno određenim vizuelnim uglom u odnosu na fiksacionu tačku koja se nalazi
ispred ispitanika (na ekranu monitora, npr).
• Kratkotrajnom ekspozicijom stimulusa lateralno u levu ili desnu stranu
postižemo to da je sa velikom verovatnoćom najveći deo informacija koji
stimulus sadrži prosleđen centralnom nervnom sistemu kroz levi ili desni
vizuelni kanal; tako možemo selektivno da opteretimo levu, ili desnu
moždanu hemisferu kognitivnom obradom prikazanih stimulusa.
• Slično, auditivne stimuluse možemo da emitujemo dihotički (na jedno, ili
drugo uho).

15. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII metode 4
Deo I Metode i tehnike ispitivanja kognitivnih procesa
Direktne tehnike ispitivanja moždanih funkcija
• Elektroencefalografija (EEG) podrazumeva
postavljanje većeg broja eksploratornih elektroda na
površnu lobanje i njihovo povezivanje sa poligrafom
preko kojeg se registruje električna aktivnost u
mozgu putem beleženja talasa različitih frekvencija i
amplituda.
• Kada se ispitivanje ovom metodom odvija tako što
se ispitanicima daju određeni kognitivni zadaci (odn.
oni učestvuju u određenom eksperimentu u
kognitivnoj psihologiji dok se EEG-om prati moždana
aktivnost), o talasima koje registrujemo govorimo
kao o događajem izazvanom potencijalu (engl.
Event-Related Potential; može i: evocirani
potencijal).
• Ova tehnika nosi puno šuma u merenju: dobijeni
rezultati se uprosečuju na većem broju merenja da
bi se rezulati stabilizovali, eksperimentalna greška
smanjila, i tek onda podležu statističkoj analizi.
Hans Berger, 1924: prvi Elektroencefalogram.

16. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII metode 5
Deo I Metode i tehnike ispitivanja kognitivnih procesa
Direktne tehnike ispitivanja moždanih funkcija
• Pozitronska emisiona tomografija (engl. Positron
emission tomopgraphy – PET scan) se bazira na
detekciji pozitivno naelektrisanih čestica koje
emituje radiokativna supstancija (niske, bezopasne
radioaktivnosti – naziva se još i markerom u ovakvim
tehnologijama) koja je ubrizgana ispitaniku.
• Tehnika se, slično funkcionalnoj magnetnoj
rezonanci, bazira na praćenju razlika u protoku krvi u
centralnom nervnom sistemu: aktivniji delovi
centralnog nervnog sistema troše više energije, a za
sagorevanje im je potreban kiseonik, koji donosi krv
(hemoglobin u krvi, podsetimo se, vezuje kiseonik).
• Različiti kognitivni zadaci različito angažuju različite
delove mozga, tako da pozitronskom emsionom
tomografijom možemo da pratimo koje delove
mozga je aktivirao specifičan kognitivni zadatak.
Dole: PET skener; gore: PET sken ljudskog mozga

17. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII metode 6
Deo I Metode i tehnike ispitivanja kognitivnih procesa
Direktne tehnike ispitivanja moždanih funkcija
• Funkcionalna magnetna rezonanca (engl. fMRI –
functional Magnetic Resonance Imaging) se uvodi u
široku upotrebu u kognitivnoj neuropsihologiji
početkom 90-ih godina XX veka i predstavlja –
prema mnogima – revolucionarnu tehniku
istraživanja u neurofiziologiji.
• Tehnika se bazira na praćenju razlika u magnetnoj
rezonanci određenih atomskih jezgara u zonama
aktivnosti centralnog nervnog sistema. Tehnika nije
invazivna, odn. za razliku od neuroodslikavanja
pozitronskom emisionom tomografijom,
odslikavanje fMRI metodom ne zahteva unos
nikakvih supstanci u organizam.

18. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII 11
Deo II
Neuralne osnove prepoznavanja
objekata, pažnje i operativne memorije

19. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII 12
Detekcija odlika: istraživanja Hjubela i Vizela
Nobelova nagrada 1983.
Odgovori kompleksne ćelije u vizuelnom
kortekstu makaki majmuna

20. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII 13
Od odlika ka složenijim složajevima
„Gnostičke jedinice“ u temporalnom režnju
prepoznavanje odlika
prepoznavanje složenijih
sklopova (lica, šake, objekti)
Ideja o „gnostičkim jedinicama“: neki (donji) delovi temporalnog režnja selektivno reaguju na
složenije sklopove (ljudsko lice ili šaka). Ideja je žestoko kritikovana.
Alternativa: hipoteza neuralnog ansambla – prepoznavanje složenih sklopova je rezultat
kompozitne aktivacija većeg broja neurona čija interakcija omogućava ispravnu identifikaciju.

21. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII 14
Klinički nalazi u oblasti prepoznavanja
Povrede mozga mogu da dovedu do poremećaja u prepoznavanju objekata u raznim čulnim
modalitetima (mi se fokusiramo na vizuelni): agnozije.
Dva osnovna tipa: aperceptivna i asocijativna agnozija.
Poremećaji u ranim
fazama obrade
Nemogućnost pridavanja
smisla već oformljenom perceptu
lezije
anoksije
trovanje
ugljen-monoksidom
Aperceptivna agnozija  povrede parijetalnog režnja desne hemisfere:
- slab uspeh na testovima diskriminacije oblika
- slab uspeh na testovima vizuelnog usaglašavanja
- slab uspeh na testovima precrtavanja, itd.
Ponekad je diskriminacija dobra ali problemi nastaju u prepoznavanju crteža ili fotografije.
Teškoća u prepoznavanju poznatog objekta prikazanog iz neobične perspektiva (deficit konstantnosti
objekta prema Vorigtonovoj).
INTEGRATIVNA AGNOZIJA: nemogućnost prepoznavanja delimično zaklonjenog objekta; na drastičan
način se manifestuje na crtežu ljudske figure (svaki element figure se crta izolovano!)

22. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII 15
Aperceptivne agnozije
Teškoće da se precrta prikazani objekat, ali daleko bolja
postignuća kada se crta na osnovu pamćenja.
Svi elementi slike su tu, ali njihov
raspored očigledno nije dobar.
Izvor slika: wikipedia.org

23. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII 16
Neuralni korelati pažnje
Istraživanja primenom elektroencefalografije (EEG): više eksploratornih elektroda prati razvoj
moždanih talasa vezanih za izlaganje određenih stimulusa (event-related brain potentials).
metoda dihotičkog slušanja...
Eksperimenti Stivena Hilijarda:
koristi EEG i traži od ispitanika da
usmere pažnju na jedan od dva
auditivna kanala.
Pratimo N1 auditivni potencijal
(prvi auditivni talas koji se javlja
pri ekspoziciji auditivnog
stimulusa).
N1 amplituda sa praćenog kanala
amplituda sa prigušenog kanala
0 100 200 ms
Kasnija istraživanja: potvrda da se proces
zaista odigrava u auditivnom kortekstu
(rana selekcija; bez uticaja značenja).

24. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII 17
Neuralni korelati pažnje
Vizuelna pažnja:
+ +
Uputstvo ispitaniku: gledajte u fiksacionu tačku a pažnju obraćajte gore-levo (ili
dole-desno, zavisno od eksperimentalne situacije)
P1
400 ms
t=0
Obraćana pažnja
Nije obraćana pažnja
Eksperiment Roberta Isona i
saradnika: pratimo P1 (tzv. prvi
pozitivni talas) koji se javlja pri
ekspoziciji vizuelnog stimulusa.
Kasnija istraživanja: maksimalni P1 se
dobija u okcipitalnom režnju na kontralaterlanoj
strani od strane u kojoj je prikazan stimulus.

25. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII 18
Neuralni korelati operativne memorije
Brodman 40: povreda ove zone
vodi ka umanjenom kapacitetu
operativne memorije kada je u
pitanju verbalni materijal.
Brodman 44: povreda ove zone
vodi ka smanjenoj mogućnosti
obnavljanja materijala u
operativnoj memoriji.
Samo veoma selektivne lezije
omogućavaju ovakva saznanja:
povreda Brodman 44. bi kao po
pravilu dovela do Brokaove
afazije (Šelis i Vorington opisuju
ovakav slučaj).

26. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII 19
Deo III
Neuralne osnove
dugotrajne memorije

27. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII 20
Dve vrste poremećaja su posebno interesantne u proučavanju neuralnih osnova dugotrajne
memorije: amnezije i agnozije.
Amnezije
Sindrom koji se manifestuje kroz različite oblike oštećenja pamćenja, odn. kao nemogućnost
pobuđivanja materijala iz dugotrajne memorije.
Slučaj pacijenta H.M.
• U pokušaju tretmana teškog oblika
epilepsije odstranjen deo struktura
temporalnog režnja
• Dobro su poznate povrede koje su nanete
ovim hirurškim zahvatom:
• Odstranjen veliki deo tkiva hipokamusa
(hipokampus potpuno van funkcije);
veliki deo tkiva amigdaloidnih jedara.
• Posledica: kompletna anterogradna
amnezija, delimična retrogradna
amnezija (događaji nekoliko godina pre
operacije)

28. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII 21
Dve vrste poremećaja su posebno interesantne u proučavanju neuralnih osnova dugotrajne
memorije: amnezije i agnozije.
Amnezije:
distinkcija između deklarativne (eksplicitne) i proceduralne (implicitne) memorije
tabla sa sijalicama
Zadatak ispitanika: pritisnuti određeni
taster kada se upali određena sijalica
 RT
Raspored paljenja: u nekim sekvencama
slučajan, u nekim sekvencama pravilan
ali komplikovan!
Rezultat ovakvog i sličnih eksperimenata:
• Posle nekog vremena, kraće RT na paljenje
sijalica koje su deo pravilne sekvence.
• Isti nalaz se dobija kod osoba koje pate od
anterogradne amnezije!
 Ne mogu da ekspliciraju neka znanja (kao znanja
koja inače sadrže sistemi deklarativne memorije), ali
mogu da ih usvoje!

29. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII 22
Agnozije
Poremećaji prepoznavanja objekata: veoma retke, oko 1% ukupne populacije pacijenata sa
povredama mozga ima simptome određene agnozije.
Asocijativne agnozije: očuvana sposobnost formiranja percepta (rane faze), ali je onemogućen
pristup memorijskim jedinicama koje bi obezbedile prepoznavanje objekta (značenje).
Vizuelna asocijativna agnozija: povrede donjeg dela okcipitalno-temporalnog režnja. Pacijent nije
u stanju da pripiše značenje objektu koju mu je prikazan:
• pacijent može da precrta objekat;
• pacijent može i da nabraja karakteristike objekta;
• može da prepozna objekat ako taktilno manipuliše njim;
• nemogućnost imenovanja, navođenja funkcije i kategorizacije.
Ima ih raznih i raznolikih:
Anomija: pacijent prepoznaje objekat ali nije u stanju da ga imenuje.
Semantička demencija: pacijent ne pokazuje nikakvo znanje o objektu.
Simultanagnozija: pacijent opisuje pojedine elemente scene ali ne može da ih integriše u celinu.
Kategorijalna agnozija: nemogućnost prepoznavanja objekata određene kategorije.
Prozopagnozija: nemogućnost prepoznavanja lica.
Aleksija: nemogućnost čitanja reči i slova.
Kolorna agnozija: poremećaj prepoznavanja i adekvatne upotrebe boja.

30. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII 23
Agnozije
Poremećaji prepoznavanja objekata: veoma retke, oko 1% ukupne populacije pacijenata sa
povredama mozga ima simptome određene agnozije.
Auditivne agnozije:
• Potpuna gluvoća za reči (pure word deafness): pacijent nije u stanju da razume govor,
iako mu je auditivna percepcija očuvana i nema simptome afazije; npr. ne može da piše
po diktatu (iako može da tekst prepisuje, spontano da piše i prati pisana uputstva).
• Neverbalna auditivna agnozija: pacijent ne može da prepozna auditivne složajeve, npr.
zvuk zvona, zvukove koje proizvode određene životinje i sl.
• Amuzija: oštećenje muzičke percepcije i ekspresije (ne može da peva, da zviždi, ne može
emocionalno da reaguje na melodiju niti da je prepozna).
Taktilne agnozije:
• Somatosenzorna agnozija je poremećaj koji se manifestuje kao nemogućnost
prepoznavanja objekata dodirom, uprkos očuvanoj taktilnoj percepciji (poznat još i kao
astereognozija).
• Ovo je unilateralni poremećaj koji nastaje usled kontralateralne povrede donjeg dela
parijetalnog režnja.
• Ponekad su pacijenti u stanju da nabroje karakteristike objekta koji ispituju ali ne i da ga
na osnovu njih prepoznaju.

31. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII 24
Deo IV
Neuralne osnove jezika

32. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII 25
Afazije: poremećaji jezičkih funkcija izazvani povredama leve moždane hemisfere.
Brokaova afazija
• Posledica povrede dela frontalnog režnja leve moždane hemisfere (Brokaova zona, 44. i
45. Brodmanovo polje). Pošto zahvata donji deo motornog korteksa, po pravilu je praćena
i poremećajima motorike.
• Posledice motornih poremećaja: spor govor, „sakadičan“, loša artikulacija, „telegrafski
govor“ (spor, kratke rečenice), ravna prozodija rečenice.
• Izostavljaju se funkcionalne reči: predlozi, sveze, određeni i neodređeni član, u jezicima
sa infleksionom morfologijom izostavljaju se infleksioni sufiksi: „Izvede... pas... bašta“.
• Razumevanje govora naizgled očuvano, ali: „Dečak je pojeo kolač“ – Brokaov afazičar
ovo razume, za razliku od „Marko je uvredio Petra“ – Brokaov afazičar ima problema da
razume ovu rečenicu (da li je Marko uvredio Petra ili je Petar uvredio Marka?)
• U razumevanju rečenica, Brokaovi afazičari se oslanjaju na ekstralingvističke faktore:
verovatnoće događaja, znanja o realnom svetu. Agramatizam: teškoća ili nemogućnost
baratanja gramatičkom informacijom, osnovna je odlika ovog oblika afazije.

33. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII 26
Afazije: poremećaji jezičkih funkcija izazvani povredama leve moždane hemisfere.
Vernikeova afazija
• Posledica povrede dela temporalnog režnja leve moždane hemisfere (Vernikeova zona,
42. Brodmanovo polje, ali nekad i u 21. i 39. Brodmanovom polju).
• Govor Vernikeovog afazičara je očuvan, rečenice imaju očekivanu dužinu, artikulacija je
normalna, sintaksa i morfologija su naoko očuvane.
• Govorni poremećaj se manifestuje u sadržaju produkovanih iskaza: rečenice nemaju
smisla, reči se zamenjuju rečima sa drugačijim značenjem, javlja se „parafazični žargon“
(uvođenje nepostojećih reči u jezik).
• Problem ne samo u jezičkoj produkciji, već i u razumevanju pojedinačnih reči i rečenica:
Vernikeov afazičar ne razume govor koji mu je upućen, niti razume pojedinačne reči.

34. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII 27
Afazije: poremećaji jezičkih funkcija izazvani povredama leve moždane hemisfere.
Konduktivna afazija
• Posledica povrede fascikulus
arkuatusa, primarnog nervnog
puta koji povezuje Brokaovu i
Vernikeovu zonu.
• Nemogućnost ponavljanja
besmislenih slogova i pseudoreči,
ali i reči, rečenica i pojedinih fraza.
• Očuvani gramatika, semantika i
prozodija rečenice.
• Osobe sa konduktivnom afazijom često ponavljaju istu reč ili izostavljaju reči, a ponekad
zamenjuju glasove u reči (najčešće konsonante).
• Problem sa nalaženjem „prave reči“ koju onda zamenjuju opisom.
• Pretpostavlja se zbog narušene veze Brokaove i Vernikeove zone osobe sa konduktivnom
afazijom više koriste funkcije desne hemisfere (neverbalne informacije).

35. Kog.Psi, Jesen 2012: PREDAVANJE XII 28
Transkortikalna senzorna afazija
• Posledica povrede zona koje okružuju Vernikeovu zonu.
• Govor je fluentan, artikulacija normalna, prozodija rečenice očuvana, ali iskazi koje osobe sa
transkortikalnom senzornom afazijom produkuju nemaju smisla.
• Izraženi problemi sa razumevanjem i imenovanjem.
• Specifičnost: osobe sa ovim sindromom pokazuju sposobnost reprodukcije dugih i
komplikovanih sadržaja; često ponavljaju reči ili delove iskaza sagovornika, tako odajući utisak
da razumeju šta im je rečeno; nisu u stanju da čitaju i pišu.
Transkortikalna motorna afazija
• Posledica povrede zona iznad Brokaove zone (6. Brodmanovo polje): prekinuta je veza
između Brokaove zone i motornog korteksa.
• Osobe sa ovom povredom imaju problema u započinjanju rečenice i organizaciji rečenice; nisu
u stanju da odgovore na složenija pitanja, ali mogu da daju kratke odgovore „da“/“ne“ tipa.
• Spontani govor je redak i sastoji se od jedne ili dve reči uz dobro očuvanu artikulaciju. U stanju
su da ponove duže iskaze, a razumevanje govora je očuvano.
Globalna afazija: masivne povrede leve hemisfere, oštećene takoreći sve jezičke funkcije.