Učenje i viši kognitivni procesi 7. Učenje, IV Deo: Neasocijativno učenje, efekti ranog učenja i učenje po modelu

1. UČENJE I VIŠI KOGNITIVNI PROCESI
Prolećni semestar 2013.
Predavač: Goran S. Milovanović
Predavanje 7
UČENJE – Deo IV: Neasocijativno učenje,
efekti ranog učenja i učenje po modelu

2. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo IV – Predavanje 7 2
NEASOCIJATIVNE FORME UČENJA
Habituacija
• Kada smo izloženi ponavljanju izvesnih stimulusa,
kognitivni sistem stvara reprezentacije
(memorije) tih stimulusa...
• ... koje ponekad mogu da vode tome da
ponovljeni stimulus u budućnosti
ignorišemo!
• HABITUACIJ A (Def.): izostanka odgovora na
prvobitno primetne stimuluse koje je rezultat
ponavljanja tih stimulusa.
• Habituaciju, kao oblik neasocijativnog
učenja, pokazuju svi organizmi ikad
proučavani.
• Neasocijativne forme učenja: kada je u učenju
prisutan samo jedan (očigledan) stimulus...
• ...tj. kada nema šta da se asocira.
Habituacija reakcije trzanja
na jak zvuk kod pacova
(stilizovan nalaz).

3. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo IV – Predavanje 7 3
NEASOCIJATIVNE FORME UČENJA
Karakteristike habituacije
• Ne generalizuje se široko na druge stimuluse
 stimulus-specifičnost habituacije
• Dishabituacija: ako je habituacija razvijena na
neki stimulus S1, emitovanje stimulusa S2 dovodi
do reakcije.
• Spontani oporavak reakcije od habituacije: ako
posle habituacije prođe određeno (duže) vreme,
stara reakcija se vraća.
• Habituacija se javlja na srazmerno slabe
stimuluse.
• Ako je stimulus veoma, veoma intenzivan,
fiziološka ograničenja perceptivnog sistema će
sprečiti da do habituacije dođe.
Dehabituacija reakcije trzanja na
jak zvuk kod pacova nakon
senzitizacije šokom
(stilizovan nalaz).
šok

4. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo IV – Predavanje 7 4
NEASOCIJATIVNE FORME UČENJA
Senzitizacija
• Šok se ne daje u paru sa nekom drugom draži.
Samo šok.
• Posledica: posle nekog vremena, bilo kakav
stimulus u akvarijumu  ribica beži u drugi
kraj akvarijuma
• Fenomen senzitizacije.
SENZITIZACIJA (Def.): pojava dovoljno intenzivnog stimulusa dovodi do povećanje osetljivosti
organizma, tako da i prethodno neutralne draži neko vreme izazivaju reakciju.
Relativno kratkrotrajni efekti senzitizacije: ako pacovima date elektrošok tokom habituacije
reakcije trzanja na zvuk, postićićete dehabituaciju čiji će efekat potrajati 10-15 minuta.
Kod ljudi, senzitizacijom nekim inenzivnim stimulusom možete da izazovete promenu u
psihogalvanskoj reakciji kože koja će potrajati neko kratko vreme.
Senzitizacija nije stimuls-specifična: posle dovoljno intezivnog stimulusa, svi stimulusi koji se
uopšte pojave mogu da izazovu reakciju.

5. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo IV – Predavanje 7 5
NEASOCIJATIVNE FORME UČENJA
Senzitizacija: Greterov (1938) eksperiment pseudouslovljavanja
• Ispitanici su majmuni, bezuslovna draž je jak auditivni
signal, uslovna draž je zvuk zvona.
• Prvo se prikazuje BD, a zatim UD. Posle 10 ponavljanja, i
neutralni stimulus (zvuk zvona) počinje da izaziva reakciju
straha.
• Zatim: uvođenje kontrolne grupe kojoj je samo bezuslovna
draž izložena deset puta.
 Posledica: kada se po prvi put u ovoj grupi izloži
neutralna draž, opet reakcija straha.
• Dakle, uslovljavanje unazad nije pravo uslovljavanje: ono je
posledica senzitizacije.
US
BS
Uslovljavanje unazad
US posle BS

6. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo IV – Predavanje 7 6
NEASOCIJATIVNE FORME UČENJA
Primovanje (kod ne-ljudskih organizama)
Bluejay
(Cyanocitta cristata)
Bond, A.B. & Kamil, A.C. (1999).
Searching image in blue jays: Facilitation and interference
in sequential priming. Animal Learning & Behavior 27: 461-471

7. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo IV – Predavanje 7 7
NEASOCIJATIVNE FORME UČENJA
Perceptivno učenje
• Sama izloženost vizuelnim stimulusima neko
vreme vodi ka tome da se diskriminativna moć u
odnosu na te stimuluse povećava.
• Jednostavno: postajemo sve više i više osetljivi na
razlike među tim stimulusima.
• Primovanje: vodi ka ubrzanju prepoznavanja
• Perceptivno učenje, međutim: vodi ka finijoj
diskriminaciji.

8. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo IV – Predavanje 7 8
NEASOCIJATIVNE FORME UČENJA
Ekspoziciono učenje
Eleanor Gibson i Volk, 1956
Metod pre-diferencijacije
• Grupa A: eksperimentalne životinje (pacovi) koji
su živeli u okruženju izloženi vizuelnim
geometrijskim stimulusima
• trouglovi i krugovi po zidovima;
• ne zahtevaju se niti treniraju ma kakve
reakcije u odnosu na ove stimuluse.
• Grupa B: eksperimentalne životinje (pacovi)
• Trening diskrimacije između dve grupe stimulusa
• Rezultat. Grupa A brže nauči diskriminaciju od
grupe B.
Marcel Duchamp: Anemic Cinema

9. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo IV – Predavanje 7 9
EFEKTI RANOG UČENJA
Uvod: padale su teške reči...
Najpoznatiji teorijski zastupnik ideje: pa, Frojd.
Rano učenje? Tvrdnje o ranom učenju:
• Mladi organizmi „posebno osetljivi“, na njih je lakše uticati
• Efekti ranog iskustva su trajni (jača verzija: ireverzibilni)
Definiše se uzrastom na kom se odigrava
(dani, nedelje, meseci, godine).
Pod uticajem psihoanalitičke škole: klasično shvatanje ranog iskustva
• Permanento i ireverzibilno (izrazita trajnost i samo delimična i teška promenljivost)
• Donald Heb dodaje: rano učenje je neprimetno i sporo
• Odigrava se u kritičkom ili senzitivnom periodu; posle njega, manje efikasno, efekti manje
trajni
• Efekti ranog učenja nisu specifični nego opšti.
Da ne prođe kurs bez mene...

10. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo IV – Predavanje 7 10
EFEKTI RANOG UČENJA
Utiskivanje
• Spalding ga opisuje još 1873, šire interesovanje posle
istraživanja Konrada Lorenza (1937).
• Karakteristično za neke vrste ptica (pačići, pilići,
guščići): urođena tendencija da se prati prvi pokretni
objekat koji vide, najčešće – majka.
• Tendencija jeste urođena, ali istraživanja pokazuju da
je rano iskustvo (učenje) ima presudan značaj u
izboru objekta koji će se pratiti.
• Vezivanje za objekat koji će se pratiti je vremenski
ograničeno: kritički period za utiskivanje.
• Engl. Imprinting: izbor objekta koji će se pratiti biva
„utisnuto“ u nervni sistem, i jednom kada se to
dogodi, nema više promene.

11. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo IV – Predavanje 7 11
EFEKTI RANOG UČENJA
Utiskivanje
• Lorenz: izglegao guščiće u inkubatoru. Prvi pokretni objekat
koji su mogli da opaze bio je sam Konrad Lorenz – i pratili su
ga kuda god da krene.
• Spalding: tek izleglim pilićima stavljao kapuljaču na glavu.
Posle dva dana, skida jednoj grupi pačića kapuljaču, nežno im
spušta šaku preko glave – pačići prate njegovu šaku.
• Drugoj grupi: posle četiri dana. Posledica: pačići se plaše
šake, beže od nje i pokušavaju da se sakriju među knjigama i
predmetima na stolu.
• Drugo istraživanje: posle tri dana skida se kapuljača i pile se
stavlja pored kvočke; posle kratkog perioda (oko 1 min),
počinje da prati kvočku. Ako je kapuljača skinuta tek desetog
dana, pile se plaši kvočke i beži od nje.
• U prvim danima: dominira instinkt praćenja, a zatim ovaj
instinkt smenjuje strah.

12. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo IV – Predavanje 7 12
EFEKTI RANOG UČENJA
Utiskivanje
• Hes i Remzi: izleganje pačića u inkubatoru, zatim
premeštanje u eksperimentalni seting za utiskivanje (kružna
pista po kojoj se kreće model patka koji preko zvučnika
emituje ljudsku imitaciju pačijeg gakanja).
• Prvi put stavljeno na pistu, pače prati mehanički model.
Različite grupe – u različito vreme posle izleganja. Rezultat:
kritički period za utiskivanje kod pačića je 5 – 30 sati posle
izleganja, najuspešnije u periodu 13 – 15 sati posle izleganja.
Posle 30 sati – nema utiskivanja.
• Izbor između dva objekta: ako se utiskivanje izvrši u odnosu
na mehanički model patka, u situaciji koja nudi i mehanički
model patke koja emituje prave snimke majčinske vokalizacije
– izbor je ipak mehanički model patka sa imitacijom
vokalizacije. Dakle, ne prirodni model, već utisnuti model!

13. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo IV – Predavanje 7 13
EFEKTI RANOG UČENJA
Utiskivanje: shvatanja Konrada Lorenca
• Shvatanja Konrada Lorenca o utiskivanju:
• verovao da je utiskivanje karakteristično za neke vrste
ptica;
• verovao da je utiskivanje specifičan oblik učenja
nesvodiv na druge oblike;
• kasnije promenio mišljenje: verovatno je u pitanju
specifičan oblik uslovljavanja!
• Karakteristike utiskivanja po Lorencu:
• Odigrava se samo u kritičnom periodu
• Veza stvorena utiskivanjem je trajna, ireverzibilna
• Životinja se ne ponaša po principu pokušaja i
pogrešaka niti biva nagrađivana ili kažnjavana da bi se
izvršilo utiskivanje
• Potrebna je samo izloženost stimulusima u pravom
trenutku
• Poseban oblik učenja? – Ekspoziciono učenje
• Kod nekih vrsta pasa nužno da bi mogli da budu
pripitomljeni – ako u prvih 12 meseci života ne
vide čoveka, nikada neće moći to da budu.
Konrad Lorenc

14. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo IV – Predavanje 7 14
EFEKTI RANOG UČENJA
Utiskivanje: generalne osobine
Utiskivanje – oko čega se svi slažu...
• Utiskivanje se odigrava brzo i po principu „sve ili ništa“
• Samo u kratkom vremenskom intervalu: kritički period
• Rezultati utiskivanja su permanentni i ireverzibilni
•Još neke osobine utiskivanja:
• Odslikava se u preferenciji prema objektima (Hes i Remzi)
• U blizini utisnutog objekta životinja pokazuje znake zadovoljstva
• Blizina utisnutog objekta može da služi kao nagrada
• U nesigurnim situacijama životinje traže zaštitu i sigurnost u
blizini utisnutog objekta
• Ima dugotrajna dejstva ne samo u praćenju utisnutih objekata
već i u domenu socijalnih odnosa i naročito u domenu seksualnih
odnosa
• Manifestuje se u afektivnoj vezanosti za određene objekte – sve
ostalo, preferencija, praćenje, izgleda da su posledice ove
činjenice.

15. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo IV – Predavanje 7 15
Imprintovane rode i guske lete sa glajderom.

16. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo IV – Predavanje 7 16
EFEKTI RANOG UČENJA
Razno izlaganje struktuiranim stimulusima: efekti „bogatih“ i „siromašnih“ sredina
Seting: mladi organizmi se izlažu nestruktuiranim fizičkim
stimulusima:
• spoljašnja temperatura
• zvuk (buka)
• svetlo
• električni šokovi
• manipulisanje rukama (držanje u naručju, rukama)

17. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo IV – Predavanje 7 17
EFEKTI RANOG UČENJA
Razno izlaganje struktuiranim stimulusima: efekti „bogatih“ i „siromašnih“ sredina
Najčešće: izlaganje elektrošoku i manipulacija rukama
(odvajanje mladunčeta od majke, držanje u rukama neko vreme,
odlaganje u poseban kavez, npr. jednom dnevno).
• Nalaz: ovakvi tretmani imaju trajne posledice.
• Nalaz: posledice dve opisane procedure su veoma slične.
• Levajn: oba tretmana podrazumevaju izlaganje stresnoj
situaciji, zato imaju slične efekte.
• Fizičke posledice rane stimulacije:
• Životinje izlagane ovakvim tretmanima su naprednije: brže rastu, pre progledaju,
prosečno su teže, pre odlakave, određene reakcije i njihova koordinacija se javljaju
ranije.
• Neki antropološki nalazi sugerišu da je slične zaključke moguće izvesti i za ljude!
• Bihejvioralne posledice rane stimulacije:
• Životinje izlagane ovakvim tretmanima se u kasnijem životu bolje snalaze u stresnim
situacijama; reaguju brže, kraće i adaptivnije u stresnim i konfliktnim situacijama.

18. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo IV – Predavanje 7 18
EFEKTI RANOG UČENJA
Razno izlaganje struktuiranim stimulusima: efekti „bogatih“ i „siromašnih“ sredina
Levajnova hormonalna hipoteza
• Rana stimulacija dovodi do značajnih trajnih promena u
aktivnosti hormonalnog sistema.
• Rana stimulacija utiče na sazrevanje, trajno menjajući onaj
deo nervnog sistema koji reguliše aktivnosti hormonalnog
sistema hipofiza-nadbubrežna žlezda
 fiziološki sistem koji podržava rad simpatičkog i
parasimpatičkog sistema u regulisanju odgovora
na stres, tzv. „fight or flight response“.
Dakle, Levajn smatra da je rana stimulacija dovela do jednog
oblika učenja – učenja imunog sistema.

19. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo IV – Predavanje 7 19
EFEKTI RANOG UČENJA
Razno izlaganje struktuiranim stimulusima: efekti „bogatih“ i „siromašnih“ sredina
Seting: zahvaljujući prirodnim eksperimentima ili eksperimentima na
životinjama saznajemo više o efektima lišavanja stimulacije („siromašna
sredina“) ili učenja („bogata sredina“) u ranim, kritičnim periodima.
I tu su padale teške reči...
Čak i veoma prosti oblici ponašanja i veoma jednostavne psihičke
funkcije rezultat su dugotrajnog i neprimetnog ranog učenja (Heb).
Rezultati ranog učenja ne mogu se u potpunosi nadoknaditi kasnijim
učenjem.

20. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo IV – Predavanje 7 20
EFEKTI RANOG UČENJA
Razno izlaganje struktuiranim stimulusima: efekti „bogatih“ i „siromašnih“ sredina
Nalazi fon Zendena (1932, po Donaldu Hebu)
• Ljudi koji su progledali prvi put u odraslom dobu posle operacije
katarakte.
• Interindividualne razlike postoje, ali generalno: morali su mesecima pa
i godinama da uče opažanje sasvim jednostavnih oblika i predmeta.
• Postoji gruba podela na figuru i pozadinu.
• Precizno opažanje i identifikovanje oblika nije postojalo: pacijenti
često depresivni zbog sporog napredovanja, gube motivaciju.
• Nedostaje generalizacija stimulusa.

21. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo IV – Predavanje 7 21
EFEKTI RANOG UČENJA
Razno izlaganje struktuiranim stimulusima: efekti „bogatih“ i „siromašnih“ sredina
Risenovi eksperimenti
• 4. dana posle rođenja eksperimentalne životinje su lišene normalnog
viđenja i stavljene u eksperimentalne uslove:
• I grupa: potpuna lišenost vizuelne stimulacije  dovodi do
organskog oštećenja čula vida (organska degeneracija
mrežnjače);
• II grupa: poluprozirni zavoj na oči, 7 meseci. U ovoj grupi se
razvijaju osnovni vizuelni refleksi: zenica se skuplja pri izlaganju
svetla, na iznenadno svetlo životinje se trzaju. Međutim, neki
uobičajeni vizuelni refleksi izostaju: ne zatvaraju oči na naglo
prilazeći predmet, nema normalnog praćenja objekta pogledom,
koordinarcije očiju i fiksacije nepokretnog predmeta.
• III grupa: kontrolna grupa, držana u mračnim kavezima, ali
svakod dana 90 minuta prilike da normalno posmatraju svet oko
sebe: nisu se razlikovale od normalnih životinja.

22. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo IV – Predavanje 7 22
EFEKTI RANOG UČENJA
Razno izlaganje struktuiranim stimulusima: efekti „bogatih“ i „siromašnih“ sredina
Rano iskustvo i sposobnost rešavanja problema
• Eksperiment Donalda Heba
• I grupa pacova lišena vida u veoma ranoj fazi života
• II grupa pacova lišena vida u odraslo doba
• U 8. mesecu života, testovi sposobnosti rešavanja problema:
• 5 meseci prolazi od oslepljenja do testa
• Efekat ranog lišavanja: I grupa slabija od II grupe u
testovima rešavanja problema
• Rano lišavanje ima teže posledice nego kasnije lišavanje
vizuelnog iskustva.
• Klark i saradnici: slično, eksperimentalne životinje su psi
• Na nekoliko testova sposobnosti grupa sa siromašnim ranim
iskustvom postiže lošije rezultate od grupe istog uzrasta sa
normalnim ranim iskustvom.

23. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo IV – Predavanje 7 23
BANDURINA TEORIJA UČENJA PO MODELU
Uvod
• Albert Bandura, 60-ih godina XX veka, prvi počinje da govori o
učenju po modelu (engl. Modeling) kao novom obliku učenja koji nije
prethodno proučavan.
• Bandura i Volters, 1963: „Socijalno učenje i razvoj ličnosti“. Pre
njihovog rada govori se o: imitaciji, učenju uloga, identifikaciji,
introjekciji, inkorporaciji.
• Bandura: u svim tim procesima postoji nešto zajedničko: učenje na
osnovu posmatranih uzora odn. modela. Najpre se posmatra
ponašanje uzora a onda se ono posle izvesnog vremena ponavlja.
• Cilj Alberta Bandure: stvoriti teoriju koja odgovara fenomenu
učenja po modelu i obuhvata sve zajedničke procese koji su
kognitivne i motivacione prirode.
Albert Bandura

24. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo IV – Predavanje 7 24
BANDURINA TEORIJA UČENJA PO MODELU
Eksperimentalno istraživanje (Video)
Eksperiment Bandure iz 1965: I faza
• Agresivno ponašanje modela prema lutki -
film od 5 minuta:
• udarci čekićem u nos...
• ponašanje je praćeno verbalnim
komentarima...
• zatim neka odrasla osoba ulazi u sobu
i...
1. Potkrepljuje agresiju (verbalna nagrada)
2. Kažnjava agresiju (verbalna kazna)
3. Ponaša se indiferentno prema agresiji
modela

25. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo IV – Predavanje 7 25
BANDURINA TEORIJA UČENJA PO MODELU
Eksperimentalno istraživanje (Video)
Eksperiment Bandure iz 1965: II faza
• Deca se jedno po jedno uvode u prostoriju
u kojoj se nalazi i lutka iz filma:
1. Agresija pohvaljena  povišena agresija
prema lutki
2. Indiferentnost prema agresiji  povišena
agresija prema lutki
3. Agresija osuđena  manje agresije prema
lutki.
• Naknadni test: nagrađuju se sva deca koja su bila u stanju da opišu ponašanje modela ili da ga
motorno prikažu; posle uvođenja nagrade, sva deca „uspešno ispoljavaju agresiju“ koju je
ispoljio model.
• Zaključak: supstitutivno potkrepljenje ili kažnjavanje (potkrepljivanje modela) je faktor
delatnosti, ne učenja.

26. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo IV – Predavanje 7 26
BANDURINA TEORIJA UČENJA PO MODELU
Specifične karakteristike učenja po modelu
(pokušaj operacionalizacije)
1. Učenjem po modelu ljudi stiču nove oblike ponašanja.
• Ovo je u najmanju ruku problematično kod klasičnog uslovljavanja i instrumentalnog
učenja. Ipak situacija nije teorijski čista; (a) npr. UR nije = BR u klasičnom uslovljavanju,
ili (b) Skinerova metoda oblikovanja – „proizvodnja“ nove reakcije potrekpljivanjem
aproksimativnih bihejvioralnih koraka ka željenom ponašanju.
2. Kod učenja po modelu nema potkrepljenja: onaj koji uči jednostavno posmatra model.
• Ipak, osoba koja reprodukuje ponašanje modela može biti na neki način nagrađena
samim izvođenjem ponašanja – podražavanje može da se zasniva na
samopotkrepljenju.
3. Kod učenja po modelu ne mora da se izvodi nikakva aktivnost da bi se nešto naučilo.
Učenje se odigrava na osnovu posmatranja modela: opservaciono učenje.
• Da, ali ima učenja i van domena učenja po modelu ili van socijalnih situacija u kojima
do učenja dolazi samo posmatranjem; opservaciono učenje teško da je termin koji
može da se rezerviše samo za oblik učenja koji diskutuje Bandura.

27. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo IV – Predavanje 7 27
BANDURINA TEORIJA UČENJA PO MODELU
Specifične karakteristike učenja po modelu
(pokušaj operacionalizacije)
4. Kod učenja po modelu ponavljanje nije neophodno za učenje.
• Ok, ali ima klasičnog uslovljavanja za koje je potrebno samo jedno zajedničko izlaganje
US i BS: averzivno uslovljavanje je dobro poznat primer.
5. Učenje po modelu je spontanto, tj. ne postoji svesna namera da se podučava. Model
najčešće ne pokušava da namerno nauči učenika nečemu
• Da, ali se u socijalnim situacijama i instrumentalno učenje često izvodi bez svesne
namere da se potkrepljenjem učvrsti određeno ponašanje.
6. Ponašanje stečeno ponekad i samo jednim posmatranjem uzora može da ima trajne
posledice.
• Ipak, trajna dejstva imaju modeli koji se posmatraju duže vreme; s druge strane, i samo
jedno izlaganje US i BS zajedno može da ima trajne posledice.

28. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo IV – Predavanje 7 28
BANDURINA TEORIJA UČENJA PO MODELU
Funkcije supstituitivnog potkrepljenja po Banduri
1. Informativna (kognitivna) funkcija: koje ponašanje će biti nagrađeno?
2. Sticanje još detaljnijih informacija: pod kojim sredinskim uslovima (u kojim situacijama) se
koje ponašanje nagrađuje, a koje kažnjava; dalje, ko ga vrši , prema kome je usmereno.
3. Insentivno-motivaciono dejstvo: supstitutivno potkrepljenje kod subjekta stvara očekivanje
da će pod datim uslovima za isto ponašanje i sam biti na isti način potkrepljen  to
očekivanje deluje motivaciono i vodi ka delatnosti.

29. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo IV – Predavanje 7 29
BANDURINA TEORIJA UČENJA PO MODELU
Funkcije supstituitivnog potkrepljenja po Banduri
4. Supstitutivno uslovljavanje emocionalnog uzbuđenja:
(1) subjekt posmatra izraze emocionalnog stanja modela  ti izrazi kod njega
izazivaju slične emocije;
(2) istovremeno, posmatra ponašanje izvedeno pod određenim uslovima;
(3) prostorno-vremenski dodir (a) ponašanja u datim uslovima i (b) emocija je osnovni
uslov za klasično uslovljavanje (!)
 uslovljenje emocije (pozitivne ili negativne) postaju pokretači ili inhibitori
imitativnog ponašanja!
5. Promena statusa modela: indirektan način dejstva, jer nagrade i kazne koje dobija
model mogu da utiču na njegov socijalni i personalni status; model sa visokim personalnim i
socijalnim statusom će se pre podražavati.
6. Promena vrednosti osobe koja daje nagrade i kazne: ako subjekt opaža da su nagrade
koje uzor dobija neopravdane, a kazne nepravedne, smanjuje se opaženi ugled osobe koja
daje nagrade i kazne  smanjuje se i sama vrednost nagrada i kazni  gubi se podsticajno
dejstvo na imitativno ponašanje.