Predmet "Kognitivna psihologija", predavač: Goran S. Milovanović, jesenji semestar 2012, Fakultet za medije i komunikacije, Univerzitet Singidunum, Beograd, Srbija. II predavanje: Istorijski razvoj kognitivne psihologije

1. PREDAVANJE II
ISTORIJSKI RAZVOJ KOGNITIVNE PSIHOLOGIJE
KOGNITIVNA PSIHOLOGIJA
Jesenji semestar 2012.
Predavač: Goran S. Milovanović

2. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE II 2
Deo I
Istorijski razvoj kognitivne psihologije

3. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE II 3
Kada počinje istorija kognitivne psihologije?
• Sa istorijom filozofije klasičnih civilizacija, pošto su pitanja o ljudskom razumu i
karakteristikama mentalnog sistema postavljana još tada?
• 50-ih godina XX veka, jer kao što ćemo danas naučiti, tek posle II Sv. Rata
nastaje specifična teorijska i metodološka naučna struktura savremene
kognitivne psihologije?
• U XIX veku, kada počinju prva eksperimentalna proučavanja u oblasti percepcije
(Veber, Fehner) – a percepcija je deo kognitivne psihologije pošto proučava
saznajne procese?
• Nema jedinstvenog odgovora. Potreban nam je „praktičan početak“ – početak
kada su postavljena pitanja koja su, u nekoj bar sličnoj formi, aktualna i danas.
• Biće da je to XVII vek...

4. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE II 4
Empirizam i racionalizam
Džordž Barkli
1685 - 1753
Džon Lok
1632 - 1704
Dejvid Hjum
1711 - 1776
Baruh Spinoza
1632 - 1677
Rene Dekart
1596 - 1650
Gotfrid Vilhelm Lajbnic
1646 - 1716

5. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE II 5
Racionalizam Rene Dekarta (1596 – 1650)
Rene Dekart
1596 - 1650
• „Meditacije o prvoj filozofiji“, 1641.
• Čulno iskustvo je varljivo i nesigurno: fenomen iluzija. Možda je
sve iluzija? Pretpostaviću da je sve iluzija i pokušati da analiziram
moju poziciju kao saznajnog bića polazeći od te pretpostavke!
• Šta je sigurno saznanje? Samim tim što sam zaključio da je čulno
saznanje varljivo, učinio sam nešto što nije bazirano na samom
čulnom saznanju  Cogito, ergo sum. Sama činjenica da mislim
nije bazirana na podacima dobijenim od čula.
• Ideje: sve što su sadržaji uma, jesu ideje.
• Postoje tri vrste ideja: ideje dobijene posredstvom čula, urođene ideje i ideje koje nastaju
kombinaciju prethodne dve vrste. Sve ideje su čisto subjektivne.
• Tri su urođene ideje: Bog, um, materija. Sve one implicitno sadrže ideju beskonačnosti –
čime se dolazi do ideje o mogućnosti beskonačne modifikacije uma i materije.
• Ideje osmišljavaju čulna iskustva: oblikuju ga, omogućavaju npr. da se fizički shvati kao
nešto trajno, kao nešto što ima karakteristike i sl.
• Da li postoji spoljašnja, fizička realnost? Ako prihvatimo realnost čulnih ideja, onda moramo
da prihvatimo i realnost fizičkog sveta koji je uzrokovao te ideje.

6. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE II 6a
Empirizam Džona Loka (1632 - 1704)
• „Ogled o ljudskom razumu“, 1690.
• Ideje: svi sadržaji misaonih procesa, ali više korespondira
savremenom pojmu reprezentacije (predstave) koji koristi
kognitivna psihologija nego Dekartov pojam ideje;
• Ideje: ako nisu proizvod samog uma (npr. nepostojeća bića i
predmeti), onda imaju korespondenciju u spoljašnjem svetu;
• Poreklo ideja je u čulnom iskustvu.
• Um prima podatke preko čula, tako dobija svoje sadržaje: ideje
 na njih primenjuje jednostavnije i složenije operacije.
• Jednostavne ideje: um ih dobija od čula, pamti i imenuje.
• Vremenom, um apstrahuje jednostavne ideje  nastaju složene ideje, pojmovi.
• Dok mislimo, svesni smo (a) ideje, tj. sadržaja koji mislimo, i (b) samog mišljenja, odn.
procesa.
• „Sadržaj mišljenja“ i „oblik mišljenja“  danas bismo rekli, kognitivna reprezentacija
(struktura) i kognitivni proces.
• Jednostavne ideje se uvek javljaju u kombinaciji: vruć vosak u ruci  toplota i mekoća.
Jednostavne ideje su isključivo čulnog porekla: njih um može beskonačno da kombinuje ali
ne i da stvara.
• Naše znanje je ograničeno dometom našeg čulnog iskustva.
Džon Lok
1632 - 1704

7. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE II 6b
Empirizam Džona Loka (1632 - 1704)
• Moć nekog objekta da proizvede ideje  njegov kvalitet
• Lok razlikuje primarne i sekundarne kvalitete objekata:
• Primarni kvaliteti: uvek su opaženi kad je opažen i sam
objekat, neodvojivi su od njega; npr. čvrstina, prostiranje,
mobilnost i oblik nekog tela;
• Sekundarni kvaliteti: mogućnosti objekta da izazove
određene senzacije – npr. boja, miris, ukus, zvuk, toplota...
nisu kvaliteti samih objekata, već znaci događaja u
objektima.
Džon Lok
1632 - 1704
• Lok je razlikovao nekoliko sposobnosti uma:
• Opažanje – bez njega je znanje nemoguće
• Zadržavanje materijala („kontemplacija“ – zamišljanje, pobuđivanje ideje) ili pamćenje
kao trajno skladištenje
• Razlikovanje ideja, poređenje ideja, kombinovanje, imenovanje i apstrahovanje

8. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE II 7
Deo I Istorijski razvoj kognitivne psihologije
Johannes Mueller Ernst Heinrich WeberHermann von Helmholtz Gustav Fechner
Fiziološko i eksperimentalno proučavanje i teorije senzornih procesa i percepcije u XIX v.

9. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE II 8
Deo I Istorijski razvoj kognitivne psihologije
Vilhelm Vunt: strukturalisti u laboratoriji

10. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE II 9
Deo I Istorijski razvoj kognitivne psihologije
• Istraživanja Vunta i saradnika u Lajpcigu bila su
obeležena specifičnim teorijskim usmerenjem koje će
jedan od njegovih učenika, Tičener, nazvati
„strukturalizmom“.
• Vuntov pristup je elementaristički: on psihologiju
posmatra kao nauku o procesima svesti, među kojima
prepoznaje senzacije, osećanja, ideje (tj. predstave),
voljne radnje i opažanja, a njen cilj je da razume na koji
način su složeni procesi svesti komponovani od
elementarnih procesa. Dakle, cilj je otkriti principe po
kojima se elementarni procesi komponuju i proizvode
složene.
• Osnovni naglasak u ovoj analizi je maksima koju će
mnoge škole psihologije (npr. geštaltisti) ponavljati:
složen proces nije prosta suma svoji elementarnih
procesa, odn. struktura celine ima osobine koje se ne
mogu prepoznati kao jednostavna kompozicija osobina
delova.
• „Stvaralačka sinteza“

11. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE II 10
Deo I Istorijski razvoj kognitivne psihologije
• Vuntova metodologija je introspektivna. Vunt je
smatrao da je jednostavnije, „niže“ kognitivne procese -
npr. percepciju i pažnju – možemo da proučavamo
eksperimentalno, ali da „više“ procese poput mišljenja
ne možemo da dosegnemo eksperimentalnom
metodologijom.
• Ubijao ih je od vežbe: poznato je iz istorije ovog perioda
da su istraživači u Vuntovoj laboratoriji morali da
provode ogroman broj časova u introspektivnim
vežbama da bi se smatralo da su savladali tu
metodologiju do te mere da se rezultati njihovog
samoposmatranja mogu uzeti kao relevantni naučni
podaci.

12. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE II 11
Deo I Istorijski razvoj kognitivne psihologije
Nešto što su voleli u Vuntovom labu: Dondersov metod oduzimanja
mentalna
operacija 1
RT
mentalna
operacija 1
mentalna
operacija 2
mentalna
operacija 3
RT1
mentalna
operacija 1
mentalna
operacija 2 RT2
Ergo, traje RT1 – RT2.
mentalna
operacija 3
RT je skraćeno od
Reaction Time
(vreme reakcije).
RT1 > RT2

13. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE II 12
Deo I Istorijski razvoj kognitivne psihologije
• Funkcionalizam je teorijsko shvatanje u kognitivnoj psihologiji
koje je poreklom iz rada velikog američkog filozofa i psihologa
Viljema Džemsa. Za razliku od strukturalista, koji su pokušali da
postave određenu fundamentalnu teoriju mentalnih procesa i
svoja proučavanje vode kroz hipoteze bazirane na tom
teorijskom okviru, Džemsov funkcionalizam postavlja za cilj
proučavanje svesti iz perspektive njihove adaptivne
vrednosti.
• Postavljanjem pitanja o tome koja je funkcija određenog
mentalnog procesa u kontekstu procesa prilagođavanja Džems
postavlja psihologiju u teorijski kontinuum sa biologijom
(uticaj darvinizma), i praktično postavlja teorijski putokaz koji
prate sve savremene teorije kognitivne psihologije.
• Njegovo delo „Principi psihologije“, napisano 1890. godine,
predstavlja sintezu njegovog napora da sistematski proučava
psihologiju (ova knjiga dan danas zvuči inspirativno kada je
čitate!)

14. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE II 13
Deo I Istorijski razvoj kognitivne psihologije
• Krajem XIX veka: Ebinghausova (Hermann Ebbinghaus)
istraživanja pamćenja.
• Sam sebi ispitanik.
• Sastavljao i učio liste besmislenih slogova, posle
određenog vremena pokušavao reprodukciju da
ustanovi kolika je ušteda u učenju.
• Danas: koristimo istu metodu.
• „Pamćenje: doprinos eksperimentalnoj psihologiji“,
1885. godine.

15. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE II 14
Deo I Istorijski razvoj kognitivne psihologije
Krajem XIX veka: Ebinghausova (Hermann Ebbinghaus) istraživanja pamćenja.

16. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE II 15
Deo I Istorijski razvoj kognitivne psihologije
• Bihejviorizam: nekad prestrogi, nekad neshvaćeni
• Suština bihejviorizma je u metodološkoj preciznosti
koja je dovedena do teorijske isključivosti: bihejvioristi,
zapravo, nisu hteli da ostanu dužni baš ništa metodi
prirodnih nauka, logici i filozofiji nauke koju su
poznavali odlično.
• Istorijski, bihejvioristički pokret je “ozvaničen”
Votsonovim člankom “Psihologija kako je vidi
bihejviorista” iz 1913. godine, u kome se Votson
ogradio od mogućnosti da se samoposmatranje razvije
do nivoa naučnog metoda i odbacivši metodu
strukturalista odbacio i sav mentalni sadržaj koji su oni
proučavali.
• Ovo preusko gledište biće prošireno Tolmanovim
uvođenjem organskih (ili organizmičkih) varijabli O u
formulu koja sada postaje S-O-R: varijable koje su
karakteristične za unutrašnja stanja organizma
posreduju između stimulusa i reakcija.

17. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE II 16
Deo I Razvoj savremene kognitivne psihologije
• Istraživanja telekomunikacija: Potrebe razvoja vojne
tehnike tokom II Svetskog rata uslovila su, u svojoj
prirodi ergonomska, istraživanja o tome kako najbolje
prilagoditi određenu tehniku (npr. tek otkriveni radar)
čoveku-operateru, i kako tu tehniku dizajnirati tako da
čovek može optimalno njom da upravlja.
• Optimalno, to znači: uz maksimalno dobru alokaciju
kognitivnih resursa, poput pažnje, u odnosu na
ograničenja u obradi informacija koja nosi čovekov
kognitivni sistem.
• Ovakva razmišljanja motivisala su posmatranje
perceptivnog i kognitivnog sistema kao prirodnih
sistema za prijem, prenos i obradu informacija, koja
podležu određenim ograničenjima, karakterističnim i za
druge prirodne sisteme, i za veštačke
telekomunikacione sisteme koje stvara čovek da bi
zadovoljio svoje potrebe.

18. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE II 17
Deo I Razvoj savremene kognitivne psihologije
• Kibernetika: Osnivač kibernetike, američki matematičar
Norbert Viner, shvatao je kibernetiku kao nauku o
upravljanju i signalizaciji u živim i neživim sistemima.
Ovako shvaćena, kibernetika je brzo prerasla u opštu
teoriju sistema, odn. pokušaj da se matematički opiše
struktura prenosa i obrade informacija u ma kom
sistemu.
• Reč “kibernetika” ima grčki koren, kybernotos, i znači:
kormilar, kočijaš, onaj koji upravlja. Razvoj kibernetike
je, baš kao i razvoj telekomunikacija, neposredno vezan
za vojne potrebe u kontekstu II Svetskog rata.
• Pojam povratne sprege (engl. feedback).
• Najveći doprinos kibernetike razvoju kognitivne
psihologije jeste razvoj jasnog teorijskog okvira.
Zahvaljujući Vinerovom shvatanju da kibernetika treba
da se odnosi i na žive i na nežive sisteme, njen teorijski
aparat omogućava posmatranje kognitivne psihologije
kao nauke u kontinuitetu sa drugim naukama o živim
(biologija) i neživim (fizika) sistemima.

19. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE II 18
Deo I Razvoj savremene kognitivne psihologije
• Teorija informacije: Teorija informacije (engl.
Information Theory) nastala je 40-ih godina XX veka u
radu američkog matematičara Kloda Šenona. Teorija
informacija je pružila jasan i jednostavan matematički,
teorijski okvir koji je omogućio kvantifikaciju, odn.
merenje informacija nezavisno u odnosu na to šta neka
informacija znači, dakle potpuno apstrahujući od
njenog značenja.
• Ključna intuicija: „iznenađenje“ koje događaj nosi. Što
je neki događaj verovatniji, manje smo iznenađeni
njegovim nastupanjem – on ne nosi veliku količinu
informacija. Retki, malo verovatni događaji nose veliku
količinu informacija.

20. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE II 19
Deo I Razvoj savremene kognitivne psihologije
Pomozite mi
da nađem moj
naučni rad!
GL
DL
GD
DD
Svaka binarna odluka koji moramo da donesemo
u izboru simbola kojima informišemo nekoga
= 1 bit informacije.
Neka simbol i ima verovatnoću pi u nekom sistemu
simbola koji koristimo. Onda on nosi ovoliku
količinu informacije:
hi = -log2pi

21. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE II 20
Deo I Razvoj savremene kognitivne psihologije
• Lingvistika: rad američkog lingviste Noama Čomskog
doveo je do revolucionarne promene u načinu na koji
lingvistika opisuje strukture prirodnih jezika.
• Skiner je u “Verbalnom ponašanju” pokušao da objasni
jezik bihejviorističkim principima
• Noam Čomski je, nasuprot ovakvom shvatanju,
predočio da je jezik produktivan: ljudi su u stanju da
razumeju rečenice koje nikada u životu nisu čuli, a
poznavanje sintaksičkih pravila im omogućava teorijski
beskonačnu produkciju različitih rečenica.
• Beskonačne varijacije jezičkih struktura nije moguće
objasniti ukoliko je jezička produkcija zasnovana ne
prethodnom iskustvu, odn. ukoliko je ona proizvod
prethodno ustanovljenih S-R veza; jezik pokazuje
daleko višu varijabilnost od struktura koje je moguće
formulisati kroz S-R veze!

22. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE II 21
Deo I Razvoj savremene kognitivne psihologije
• Noam Čomski: da je proces usvajanja jezika proces
učenja, onda bismo empirijski ustanovljavali da neka
deca nauče jezi sa šest meseci, neka sa sedam godina, a
neka sa pet; međutim, empirijske pravilnosti u
usvajanju jezika ukazuju na dinamiku koja pokazuje
daleko manje intersubjektivnog varijabiliteta nego u
slučaju koji bi predviđala teorija učenja.
• Jezički i kognitivni razvoj su blisko povezani, a kapacitet
za usvajanje jezika – čoveku urođen, tvrdio je Čomski.
• Nativizam u savremenoj formi.
• Kognitivna psihologija je, bazirajući se na ideji o
formalizaciji prirodnog jezika Čomskog, koji gramatiku
opisuje kao niz pravila različite složenosti čija
sukcesivna primena generiše sve zamislive rečenice
nekog jezika, počela da razvija sisteme pravila koje bi
kognitivni sistem u svom funkcionisanju primenjivao u
rešavanju najrazličitijih problema.

23. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE II 22
Deo I Razvoj savremene kognitivne psihologije
Istraživanja veštačke inteligencije
• O ovome smo već diskutovali na prvom predavanju
• Računarske simulacije kognitivnih procesa, dva
suštinska cilja:
1. Konstruisati veštačku inteligenciju
2. Razumeti kroz simulaciju kognitivne procese
čoveka

24. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE II 23
Deo I Razvoj savremene kognitivne psihologije
Uticaj bihejviorizma i neobihejviorizma
• Ne zaboravite – sva naša empirijska
metodologija je bihejvioristička.
• Promenila se teorijska paradigma, ne
obaveza prema racionalnoj
eksperimentalnoj metodologiji!
B. F. Skinner