Učenje i viši kognitivni procesi 4. Debata o racionalnosti

1. UČENJE I VIŠI KOGNITIVNI PROCESI
Prolećni semestar 2013.
Predavač: Goran S. Milovanović
Predavanje 3
ODLUČIVANJE – Deo III: Debata o racionalnosti

2. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Odlučivanje, Deo III – Predavanje 3 2
Problem racionalnog izbora
• Rana matematička deskripcija problema
• Odgovara normativnim i deskriptivnim zahtevima podjednako
• Specifično rešenje (postulira averziju prema riziku)
• Stroga formalizacija problema
• Odgovara isključivo normativnim kriterijumima
• Opšte rešenje (otvoreno pitanje karakteristika f-je korisnosti)
• Stroga formalizacija problema
• Odgovara prvenstveno deskriptivnim kriterijumima
• Održava kontinuitet sa normativnim teorijama
• Opšte rešenje + pretpostavke o kanoničkoj formi teorije
(averzija prema gubicima, averzija prema riziku, profil
ponderisanja verovatnoća)

3. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Odlučivanje, Deo III – Predavanje 3 2
Problem racionalnog izbora

4. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Odlučivanje, Deo III – Predavanje 3 2
Problem racionalnog izbora

5. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Odlučivanje, Deo III – Predavanje 3 5
DEBATA O RACIONALNOSTI
Morise, namestio
si formulaciju
problema!
Zbogom,
normativna
teorijo...
Ejmose, ja kažem
da mi pravimo čisto
deskriptivnu
teoriju...Važi.
Ljudi su
ograničeno
racionalni, i to
nije strašno.
Umro sam 1957, a nije baš
da od ’47. nisam imao čime
da se bavim.

6. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Odlučivanje, Deo III – Predavanje 3 6
Ljudi su racionalni:
panglosijanska pozicija
1. Odstupanja od normativne teorije su posledica primene specifičnih metodoloških procedura;
promena određene metodološke procedure tako vodi ka efektima nekih procesa koji nemaju suštinske
veze sa proučavanim procesima (npr. odlučivanjem) za koje se tvrdi da imaju normativne osnove.
2. Odstupanja od normativne teorije su posledica „pogrešno postavljenog problema“, npr. kada
eksperimentalna situacija kojom se dobijaju odstupanja od racionalnosti ne predstavlja uzorak realne
strukture sredine u kojoj se proučavani problem rešava, ili kada deskripcija problema onemogućava
kognitivni sistem da prepozna strukture informacija na koje bi inače primenio normativno adekvatna
rešenja (npr. kao u slučaju Sevidžove razvijene deskripcije Aleovog paradoksa).
3. Odstupanja od normativne teorije su posledice grešaka merenja ili „šuma“ inherentnog radu
kognitivnog sistema (npr. kao što to pretpostavljaju neke savremene stohastičke teorije odlučivanja).

7. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Odlučivanje, Deo III – Predavanje 3 7
Ljudi su racionalni:
Panglosijanska pozicija
Danijel Kaneman o panglosijanskoj poziciji – oni uvek nude...
„...zgodnu zbirku odbrana koje mogu da se iskoriste ako su ispitanici okrivljeni za greške:
privremeno ludilo, teško detinjstvo, da su žrtve nameštaljke ili loše sudijske procene - jedno
od ovih će sigurno proraditi, i obnoviti pretpostavku racionalnosti“ (citirano prema
Kahneman, 1981).

8. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Odlučivanje, Deo III – Predavanje 3 8
Ljudi nisu baš racionalni:
Melioristička pozicija
MELIORIZAM: doktrina o tome da institucije ljudskog društva, pa i položaj čoveka u
Univerzumu u celini, nisu baš najbolji, ali nisu ni nepopravljivi – mi možemo da uložimo
napor i poboljšamo ih.
(i) Ograničenja u procesnoj moći i drugim (npr. memorijskim) resursima kognitivnog
sistema kao posledicu imaju odstupanje od normativno adekvatnih rešenja problema.
(ii) Dejstvo određenih faktora koje normativne teorije nisu uključile u svoje analize kao
posledicu ima odstupanje od normativne racionalnosti.
(iii) Kognitivni sistem ne reprezentuje problem koji rešava na način na koji su to
pretpostavile normativne teorije, što dovodi do odstupanja od normativne racionalnosti.

9. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Odlučivanje, Deo III – Predavanje 3 9
DEBATA O RACIONALNOSTI
Debata se ne odnosi samo na racionalnost odlučivanja.
Normativne teorije vs. Psihološke funkcije
Logika vs. Ljudsko rezonovanje
Teorija verovatnoće vs. Donošenje sudova u uslovima neizvesnosti
Geometrija vs. Percepcija, opažanje sličnosti
Teorija odlučivanja vs. Empirijsko odlučivanje
Teorija kauzalnih modela vs. Kauzalno učenje
Statistička teorija učenja vs. Realno ljudsko učenje
RASPRAVLJAMO JEDAN PO JEDAN TEORIJSKI KONCEPT KOJI JE RAZVIJEN
U OKVIRU DEBATE O RACIONALNOSTI

10. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Odlučivanje, Deo III – Predavanje 3 10
Herbert Sajmon: ograničena racionalnost i zadovoljavanje
Herbet Sajmon
• Ljudi su ograničeno racionalni: njihove odluke pokazuju izvesnu
strukturu i one su očigledno donete u pravcu adaptacije, ali nisu
savršene i ne povinuju se nužno normativnim principima.
• Funkcija korisnosti koja zadovoljava: diskretna funkcija korisnosti
koja tek pravi razliku između prihvatljivih i neprihvatljivih ishoda u
nekom kontekstu izbora.
• Strategije koje tek zadovoljavaju mogu da budu shvaćene kao
racionalne, ali tek kada se u analizu uključe faktori kao što su
(i) cena kognitivnog izračunavanja odn. mentalnog napora
koji osoba ulaže u rešavanje problema,
(ii) mogućnost da sve alternativne akcije za rešavanje
problema nisu uvek dostupne sistemu koji se analizira, ili
(iii) mogućnost da kognitivni sistem jednostavno nema
uvek i u svakoj situaciji na raspolaganju stabilan, uređen skup
preferencija.
• Herbert Sajmon nikada nije iskoristio koncept iracionalnog.

11. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Odlučivanje, Deo III – Predavanje 3 11
Koen: rasprava o pojmu normativne adekvatnosti
Kada mi to znamo da je nešto normativno adekvatno rešenje za određeni kognitivni problem? –
Izuzetno komplikovano, duboko, filozofsko i metodološko pitanje.
• Aksiomatizovane teorije logike (u odnosu na ljudsko rezonovanje), geometrije (u odnosu na
ljudsku percepciju, opažanje sličnosti itd), verovatnoće (u odnosu na ljudsko suđenje),
odlučivanja (u odnosu na ljudsko odlučivanje)..?
• Koen (1981): zalaže se za (prihvatljivu) tvrdnju da normativni okvir treba odabrati tako da
odgovara najpribližnije našem empirijskim znanju o zajedničkim ljudskim intuicijama u
domenu na koji se određena kognitivna funkcija odnosi.
• Intuitivnost nekog aksiomatskog okvira nije njegova nužna karakteristika. Primer: neeuklidske
geometrije i njihova primenljivost.
• Svakodnevne ljudske intuicije u određenim domenima stvarnosti se ne poklapaju nužno sa
aksiomatskim okvirima tih domena, čak i kada aksiomi neke teorije mogu da budu opravdani
ukazivanjem na njihovo intuitivno značenje.

12. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Odlučivanje, Deo III – Predavanje 3 12
Koen: rasprava o pojmu normativne adekvatnosti
Svakodnevne ljudske intuicije u određenim domenima stvarnosti se ne poklapaju nužno sa
aksiomatskim okvirima tih domena, čak i kada aksiomi neke teorije mogu da budu opravdani
ukazivanjem na njihovo intuitivno značenje.
Neki panteri nisu sisari.
Neki sisari nisu labudovi.
Neki panteri nisu labudovi.
Neki svinje nisu mamuti.
Neki mamuti nisu prasci.
Neki svinje nisu prasci.
Beth, 1955.
Logika se bavi validnošću logičkog argumenta – da li on poštuje pravila igre tj. sintaksu.
Semantika se bavi istinitošću.
Ljudski um koji se bavi svakodnevnim problemima uopšte nije obavezan da to zna.
Da li ljudi rezonuju racionalno?

13. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Odlučivanje, Deo III – Predavanje 3 13
Čomski: kompetencija i performansa
Distinkcija između kompetencije i performanse u kognitivnoj psihologiji poreklom je iz lingvistike; prvi
je ovu distinkciju uveo Čomski (Chomsky, 1965).
Jasno se razlikuju
(a) internalizovana, ne nužno svesna pravila upotrebe
nekog jezika koja dele svi njegovi govornici i koja suštinski
omogućavaju komunikaciju među njima, od
(b) u govornoj i pisanoj praksi opservabilnih jezičkih formi
koje ne moraju da budu savršeno formirane u skladu sa
internalizovanim pravilima.
Distinkcija kompetencije i performanse je, u metodologiji lingvistike,
poslužila da se idealizovane jezičke strukture odrede kao predmet
proučavanja: sintaksa nekog jezika može da se proučava ne uzimajući
u obzir nesistematske greške u redosledu reči u rečenici, upotrebi
padeške gramatike ili jednostavno greške u govoru koje nisu
sistematske prirode.
Generalizovana u kognitivnoj psihologiji, ova distinkcija igra istu ulogu
u debati o racionalnosti.

14. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Odlučivanje, Deo III – Predavanje 3 14
Kompetencija i performansa
Ludvig fon Mizes (čuveni ekonomista):
Ako neko gađa iz luka strelom, pokušavajući da
pogodi metu, i neprestano promašuje, on nije
„neracionalan“.
On je loš strelac.
Inspiracija za sve teorije odlučivanja koje u
osnovi imaju ideju:
Očekivana korisnost + Teorija o grešci

15. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Odlučivanje, Deo III – Predavanje 3 15
Optimalnost i kognitivna ekonomija
• Herbert Sajmon: postoje kognitivna
ograničenja; cena izračunavanja mora da se
uračuna kao korekcija u priču o tome da li
nešto jeste ili nije normativno adekvatno.
• Optimalna alokacija kognitivnih resursa = vid
racionalnosti. Da li koristimo naše kapacite
racionalno = da li ih alociramo na optimalan
način?
• Kako razdvojiti pitanje o ograničenosti resursa
od pitanja o normativnoj adekvatnosti (ako je
to uopšte moguće – svaki kognitivni proces
nešto košta)?

16. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Odlučivanje, Deo III – Predavanje 3 16
Proceduralna i deskriptivna invarijantnost
PROCEDURALNA INVARIJANTNOST
• Zaključci o određenim kognitivnim funkcijama ne treba da se menjaju u zavisnosti
od toga koji metod registrovanja relevantnog ponašanja izaberemo. Posebno ne
zaključci o tome da li se to ponašanje povinuje racionalnim normama ili ne.
DESKRIPTIVNA INVARIJANTNOST
• Zaključci o određenim kognitivnim funkcijama ne treba da se menjaju u zavisnosti
od načina deskripcije relevantnih stimulusa. Posebno ne zaključci o tome da li se to
ponašanje povinuje racionalnim normama ili ne.

17. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Odlučivanje, Deo III – Predavanje 3 17
Evolucija i racionalnost
Harvi (robotičar): kognitivne funkcije možemo da posmatramo kao racionalne sa
stanovišta...
(i) da su one proizvodi evolucionog procesa tokom kojeg su organizmi prilagođavani
specifičnim uslovima sredine u kojoj žive, ili sa stanovišta
(ii) da su one racionalne na način na koji to kolokvijalno kažemo za više kognitivne
funkcije čoveka - specifične prvenstveno zahvaljujući distinktivnoj odlici čoveka da koristi
jezik.

18. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Odlučivanje, Deo III – Predavanje 3 18
Evolucija i racionalnost
• Ingenioznost Darvinovog uvida: sistemi koji „na prvu“
izgledaju kao da su mogući samo kao posledica
inteligentnog dizajna, mogući su kao posledica
prirodnih procesa...
• Evolucioni procesi su procesi optimizacije (oprezno sa
ovom tvrdnjom!): evolucija „pokušava“ da postigne
ono što može, odn. da maksimizuje adaptivnu
vrednost svake karakteristike, svakog organizma,
uzimajući u obzir ograničenja koja nameće sredina u
kojoj se prilagođavanje odvija.
• „Nužna racionalnost“ – kako su optimizacioni procesi
uopšte uspeli da dovedu do nečega što je prilagođeno
„do pola“, ili „ograničeno racionalno“?
• Evolucija ne uspeva uvek da maksimizuje adaptivnu
vrednost. Optimalnost nije uvek moguće postići.
Čarls Darvin

19. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Odlučivanje, Deo III – Predavanje 3 19
Evolucija i racionalnost
• Evolucija radi sa materijalom sa kojim već raspolaže.
• Ukoliko je danas potrebna modifikacija neke
kognitivne funkcije da bi se ljudski rod adaptirao na
novootkrivenu klasu kognitivnih problema – evolucija
će morati da razvije novu funkciju polazeći od već
zatečenih funkcija.
• A već zatečene funkcije već rešavaju neke druge
probleme i ne obećavaju da su savršena polazna tačka
za evoluciju novih rešenja.
• Ishod? Optimizacija do mere u kojoj je to moguće.
Ograničena racionalnost može da bude posledica
ograničenja u evoluciji kognitivnog sistema koja su
posledica prethodne dinamičke istorije sistema.
• Naučite da živite s tim. Davno, davno, važno je bilo
samo dobro zviznuti koplje.

20. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Odlučivanje, Deo III – Predavanje 3 20
Ekološka racionalnost
• Normativne standarde ne treba tražiti u disciplinama
poput matematičke statistike i logike, već u strukturi
informacija koja prožima našu ekološku nišu.
• Ljudski um ne raspolaže idealnim ni optimalnim rešenjima,
već su rešenja onakva kakva su mogla da evoluiraju da bi
rešila specifične probleme u specifičnim sredinama.
• Pojam heuristika: kognitivne strategije koje ne koriste sve
informacije koje struktura nekog problema nosi.
• Gigerencerova kritika Kanemana i Tverskog: ljudski um ne
greši ako koristi heuristike. Naprotiv, heuristici su ekološki
racionalni – nisu „podešeni“ za normativnu teoriju
odlučivanja ili teoriju verovatnoće, već na sredinu takvu
kakva jeste.
• Ni sredina koja okružuje čoveka ne sadrži idealne
reprezentacije problema koje rešavaju normativne teorije!
Gerd Gigerencer

21. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Odlučivanje, Deo III – Predavanje 3 21
Environmentalna racionalnost
Argument environmentalne racionalnosti ćemo u narednim diskusijama koristiti u sledećem
usko specifikovanom značenju:
(i) Empirijski nalazi koji govore o ograničenoj racionalnosti zapravo su posledica
racionalnih, normativnih procesa, ako se interpretacija tih nalaza vrši pod pretpostavkom da
(iia) kognitivni sistem integriše podatke koji su mu predstavljeni u određenoj
problemskoj (eksperimentalnoj) situaciji sa
(iib) drugim podacima relevantnim za strukturu tog problema koji su memorijski
uskladišteni kao prethodne reprezentacije tog kognitivnog sistema.
Svaki put kada se te prethodne informacije koje kognitivni sistem koristi, integrišući ih sa
informacijama koje sadrži struktura aktualnog problema adaptacije kojoj je izložen, odnose na
neku deskripciju ekološki relevantnog okruženja u kom kognitivni sistem inače rešava taj
problem adaptacije, govorićemo o tom objašnjenju kao pozivanju na environmentalnu
racionalnost.
Argument očigledno cilja na reinterpretaciju nalaza o ograničenoj racionalnosti u nalaz o
racionalnosti.