Predmet "Kognitivna psihologija", predavač: Goran S. Milovanović, jesenji semestar 2012, Fakultet za medije i komunikacije, Univerzitet Singidunum, Beograd, Srbija. V predavanje: Operativna memorija

1. PREDAVANJE V
OPERATIVNA MEMORIJA
KOGNITIVNA PSIHOLOGIJA
Jesenji semestar 2012.
Predavač: Goran S. Milovanović

2. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE V 2
Viljem Džems
• Primarna memorija
• Sekundarna memorija
Džekobs
• Opseg memorije?
• Izlaganje serije brojeva
• Varira broj izloženih stimulusa
• 50% uspešne reprodukcije je
kriterijum
Četiri ključne odlike operativne memorije (prema Kostić, 2006):
(1) informacije koje se nalaze u operativnoj memoriji su osmišljenje tj. imaju
značenje
(2) zadržavanje informacija u operativnoj memoriji je kratkotrajno,
(3) informacije u operativnoj memoriji je moguće obnavljati, i
(4) informacijama koje se nalaze u operativnoj memoriji je moguće manipulisati.

3. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE V 3
Pregled predavanja
Koliko je trajanje (zadržavanje) materijala u operativnoj memoriji?
• Tipične eksperimentalne paradigme u istraživanju operativne memorije
Koliki je kapacitet operativne memorije (koliki obim materijala skladišti)?
• Pojam rekodovanja, odn. grupisanja u smislene jedinice
Da li je moguće operativnu memoriju jasno razdvojiti od dugotrajne memorije?
• Eksperimentalna metodologija učenja tj. pamćenja liste stimulusa
• Eksperimentalna diferencijacija funkcija dva memorijska sistema
Na koji način se pretražuju informacije u operativnoj memoriji?
• Eksperiment Sola Sternberga
Bedlijev model radne memorije
• Revizija koncepta operativne memorije  radna memorija, dosta složeniji
koncept od operativne memorije
• Eksperimenti Bedlija i Hiča
• Komponente radne memorije i redistribucija resursa
• Revizija modela radne memorije: epizodički bafer i dugotrajna memorija

4. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE V 4
Deo I
Zadržavanje informacija
u operativnoj memoriji

5. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE V 5
Koliko se zadržava informacija u operativnoj memoriji?
Braun i Petersonovi: kako ispitivati zadržavanje informacije u operativnoj memoriji
nezavisno od procesa obnavljanja materijala?
Eksperiment Brauna i Petersonovih: uvođenje distraktora
18s

6. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE V 6
Koliko se zadržava informacija u operativnoj memoriji?
Eksperiment Brauna i Petersonovih: da li je distraktor doveo do interferencije tj. aktivnog
brisanja materijala iz operativne memorije?
Eksperiment Voa i Normana: nema razlike između sledeće dve grupe...
Koji broj prethodi ovom broju?
Koji broj prethodi ovom broju?

7. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE V 7
Koliko se zadržava informacija u operativnoj memoriji?
Eksperiment Brauna i Petersonovih: da li je distraktor doveo do interferencije tj. aktivnog
brisanja materijala iz operativne memorije?
Eksperiment Tolanda:
• Jedna grupa radi zadatak Brauna i Petersonovih
• Druga grupa radi sličan zadatak ali brojeve čita umesto da ih sama generiše
• Druga grupa bolja u reprodukciji, iako teorija spontanog gubljenja traga ne
predviđa da tip distrakcije ima efekta na zadržavanje materijala
• Zaključak: zadatak-distraktor Brauna i Petersonovnih proizvodi interferenciju
Kepel i Andervud:
• Reanaliziraju podatke dobijene u jednom od narednih ogleda Petersonovih
• u prvim seansama tokom eksperimenta, reprodukcija trigrama je bolja nego u
kasnijim
•  implicira da je prethodno prikazivanje trigrama imalo uticaja na kasnije
prikazivanje trigrama tokom eksperimenta.
•  Proaktivna interferencija ili proaktivna inhibicija!

8. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE V 8
Koliko se zadržava informacija u operativnoj memoriji?
Eksperiment Brauna i Petersonovih: da li je distraktor doveo do interferencije tj. aktivnog
brisanja materijala iz operativne memorije?
Eksperiment Vikensa i Vikensa i saradnika: efekat promene kategorije stimulusa
• (a) prikazuju trigrame dvema grupama ispitanika
• (b) beleže pad u reprodukciji već posle trećeg prikazivanja (sa 90% na oko 40%)
• (c) u četvrtom prikazivanju jednoj grupi prikazuju brojeve umesto slova
• (d) drugoj grupi nastavljaju da prikazuju slova
• (e) nalaze da je procenat reprodukcije naglo skočio u grupi koja je sa slova prešla na
brojeve, a nastavio da opada u grupi koja je nastavila da radi sa slovima
Promena kategorije stimulusa kao da „resetuje“ nivo reprodukcije u operativnoj
memoriji.

9. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE V 9
Deo II
Kapacitet operativne memorije

10. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE V 10
Koliki je obim materijala koji operativna memorija obuhvata?
Džordž Miler: „Magični broj sedam +/- dva“
U zavisnosti od čulnog modaliteta, kognitivni sistem može da razlikuje od 4 do 24 stimulusa.
To je između 2 i 4.5 bita informacija.
Miler je prvi koji je napravio razliku između elemenata i smislenih jedinica u diskusijama o
kapacitetu obrade informacija.
Pod određenim uslovima, jedan element može da predstavlja jednu smislenu jednicu, ali
jedna smislena jedinica (engl. chunk) može da okuplja i više elemenata.
U kontekstu nekog zadatka u kome treba da pamtimo slova, svako prikazano slovo biće
tretirano kao jedna smislena jedinica, pa je tako i svaki element – jedna smislena jedinica.
Okupljajući elemente u smislene jedinice, kognitivni sistem može da podigne nivo količine
informacija koje je u stanju da obradi. Miler: rekodiranje.
T G Z RAD RED LOM

11. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE V 11
Koliki je obim materijala koji operativna memorija obuhvata?
Džordž Miler: „Magični broj sedam +/- dva“
Mardokov eksperiment (1961)
T G R
Ulica,
Svetlo,
Šolja
LOV
I II III
I (trigrami): tri elementa i tri smislene jedinice
II (tri reči): tri elementa i tri smislene jedinice
(obrati pažnju na Kostićevo objašnjenje
u udžbeniku – kao da implicira da su reči bile dužine tri slova)
III (reči od tri slova): jedna smislena jedinica
Isti nalazi kao u
zadatku Brauna i
Petersonovih.
Skoro da nema
grešaka u reprodukciji!

12. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE V 12
Deo III
Funkcionalna autonomija
operativne memorije

13. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE V 13
Da li možemo jasno da razdvojimo operativnu od dugotrajne memorije?
Operativna memorija zadržava informacije do 20-ak sekundi...
• u njoj je materijal osmišljen...
• u njoj materijalom može da se manipuliše (videćemo uskoro)...
• u njoj se nešto održava i dok je ometate...
• Ok, ona je veoma složen kognitivni podsistem; gde prestaje operativna a počinje
dugoročna memorija?
Da bismo odgovorili na ovo pitanje moramo nešto da naučimo eksperimentalni metodama
proučavanja učenja i pamćenja...

14. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE V 14
Da li možemo jasno da razdvojimo operativnu od dugotrajne memorije?
Metodologija proučavanja učenja i pamćenja: učenje liste
1. Kašika
2. Stolica
3. Šolja
4. Ljubav
5. Tableta
6. Miris
7. Orhideja
...
Slobodna reprodukcija
(bilo kojim redom)
1. Kašika
2. Stolica
3. Šolja
4. Ljubav
5. Tableta
6. Miris
7. Orhideja
...
Redna reprodukcija
(1, 2, 3,...,7.)

15. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE V 15
Da li možemo jasno da razdvojimo operativnu od dugotrajne memorije?
Metodologija proučavanja učenja i pamćenja: učenje liste
Reprodukcija
(slobodna ili redna)
Lista 1
Reprodukcija
(slobodna ili redna)
Lista 2
. . .
Reprodukcija
(slobodna ili redna)
Lista N
Neposredna reprodukcija
Lista 1 Lista 2 . . . Lista N
Reprodukcija
(slobodna ili redna)
Konačna reprodukcija

16. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE V 16
Da li možemo jasno da razdvojimo operativnu od dugotrajne memorije?
Slobodna neposredna reprodukcija:
jedna lista, odmah reprodukcija, bilo kojim redom
Efekat pozicije u nizu: najbolje se
reprodukuju stimulusi s kraja liste,
nešto slabije od njih stimulusi sa
početka liste, a reprodukcija je
najlošija za stimuluse prikazane u
sredini liste.
(a) efekat početka (engl. primacy
effect)
(b) efekat kraja (engl. recency effect).
Glenzerova hipoteza: dva mehanizma, jedan za efekat početka, drugi za efekat kraja.
kodiranje
u dugoročnoj
memoriji
zadržavanje
u operativnoj
memoriji

17. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE V 17
Da li možemo jasno da razdvojimo operativnu od dugotrajne memorije?
Slobodna neposredna reprodukcija:
jedna lista, odmah reprodukcija, bilo kojim redom
Glenzerov eksperiment
Grupa I Grupa II Grupa III
lista od 15 stimulusa
Reprodukcija
odmah
Reprodukcija
posle 10 sec
Reprodukcija
posle 30 sec
Najjači efekat kraja
Slabiji efekat kraja
Najslabiji efekat kraja
U svim grupama isti
efekat početka.

18. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE V 18
Da li možemo jasno da razdvojimo operativnu od dugotrajne memorije?
Slobodna neposredna reprodukcija:
jedna lista, odmah reprodukcija, bilo kojim redom
Krejkov eksperiment
• 10 lista stimulusa
• Neposredna slobodna reprodukcija Vs. konačna slobodna reprodukcija

19. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE V 19
Deo IV
Pretraga operativne memorije

20. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE V 20
Kako se pretražuje materijal koji zadržava operativna memorija?
Sternbergovi eksperimenti
Pretraga operativne memorije je redna i do iscrpljenja. ne
da

21. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE V 21
Kako se pretražuje materijal koji zadržava operativna memorija?
Sternbergovi eksperimenti
Pretraga operativne memorije
je redna i do iscrpljenja.
Na pretragu je moguće uticati
nizom faktora:
(a) Intenzivnom vežbom moguće je
postići bržu pretragu po jedinici
prikazanog skupa.
(b) Verovatnoća stimulusa je takođe
faktor pretrage: što se neki
stimulus češće pojavljuje u
eksperimentu, to je vreme
potrebno da se on identifikuje u
ovakvim zadacima kraće.
(c) Ponavljanje stimulusa u skupu
takođe ima efekta: stimulus koji
se više puta pojavljuje u
prikazanom skupu biva brže
identifikovan.

22. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE V 22
Deo V
Radna memorija

23. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE V 23
Kako se pretražuje materijal koji zadržava operativna memorija?
Alen Bedli: RADNA MEMORIJA
Sadrži tri komponente:
(1) centralnog izvršioca
(2) fonološku petlju i,
(3) vizuelno-spacijalnu matricu.
Sve komponente radne memorije raspolažu određenom količinom kognitivnih resursa, a
suma tih resursa jednaka je ukupnom kapacitetu resursa radne memorije.
Centralni
izvršilac
Fonološka
petlja
Vizuelno-
spacijalna
matrica

24. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE V 24
Kako se pretražuje materijal koji zadržava operativna memorija?
Alen Bedli: RADNA MEMORIJA
Centralni izvršilac je najvažnija komponenta čije su funkcije (a) kontrola i usmeravanje
pažnje, (b) distribucija kognitivnih resursa, (c) započinjanje obnavljanja materijala i (d)
donošenje različitih odluka vezanih za funkcionisanje radne memorije.
Fonološka (ili artikulatorna) petlja memorijski podsistem zadužen za obnavljanje
auditivnog i verbalnog materijala.
Vizuelno-spacijalna matrica je zadužena za iste funkcije u domenu integrisanja
prostornih i vizuelnih informacija.
Centralni
izvršilac
Fonološka
petlja
Vizuelno-
spacijalna
matrica

25. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE V 23
Kako se pretražuje materijal koji zadržava operativna memorija?
Eksperimenti Bedlija i Hiča
Stimulusi
Odgovor 1
(verifikacija)
Odgovor 2
(reprodukcija)
Stimulusi
Odgovor 1
(verifikacija)
Stimulusi Odgovor 2
(reprodukcija)

26. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE V 26
Kako se pretražuje materijal koji zadržava operativna memorija?
Eksperimenti Bedlija i Hiča
Verifikacija Reprodukcija
Tamna linija: eksplicitno data instrukcija da reprodukcija treba da bude tačna.
Svetla linija: nema eksplicitne instrukcije da se da tačna reprodukcija.

27. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE V 27
Kako se pretražuje materijal koji zadržava operativna memorija?
Bedlijeva revizija modela radne memorije
Uvođenje epizodičkog bafera i njegova uloga