karl gustav jung

1. KARL GUSTAV JUNG
CIVILIZACIJA
NA PRELASKU

2. Prvi urednik
Dubravka Opačić - Kostić
KARL GUSTAV JUNG
CIVILIZACIJA
NA PRELASKU
Prevele
Svetlana Stević i Dubravka Opačić-Kostić
K D ATOS
BEO G RAD
2006.

3. ODABRANA DELA K. G. JUNGA
1 - 7
Naslovna strana:
k d ,,a t o s “ i
Lektura i korektura:
Lekorsko-korektorsko odeljenje K D ,,ATO S“
Kompjuterska priprema:
Graf. ing.Radiša Tadić
Naslovna strana:
Milan Popović
Štampa:
S. Z. R.
5
S A D R Ž A J
I O nesvesnom .......................................................................
II Duša i zem lja ............................................................................... 9
III Arhaični čo v e k ........................................................................... 35
IV Duševni problem modernog čo vek a.....................................55
V Ljubavni problem studenta.............................................. 77
VI Žena u E vrop i.................................................................... 99
VII Značaj psihologije za sadašnjost................................ ^ 7
VIII O današnjem položaju psihoterapije........................ ^37
IX Predgovor za „Eseje o savremenim događajima“ .... j 59
X V otan...................................................................... .............. 177
XI Posle katastrofe.............................................................................. ^7
XII Borba sa senkom ........................................................... ^95
XIII Epilog za „Eseje o savremenim događajima“ ........ 219
X IV Sadašnjost i budućnost................................................ ^29
1. Ugroženost individue u modernom društVu................. ^47
2. Religija kao kompenzacija om asovljenja......................^47
3. Stav Zapada o pitanju relig ije....................................;.. 255
4. Samorazumevanje individue.......................................... ^60
5. Pogled na svet i psihološki način posmatranja.......... ^66

4. 6
6. Samospoznaja...................................................................... 280
7. Značaj sam ospoznaje....................................................... 289
X V Leteći tanjiri: Savremeni mit o stvarima viđenim 297
na n ebu .....................................................................................
Predgovor................................................................................ 303
1. NLO-i kao glasine......................................................... . 303
2. NLO-i u sn u ............................................................................307
3. NLO-i u slikarstvu................................................................323
4 . O istorijatu fenomena N L O ............................................... 477
5. R ezim e.....................................................................................403
6. Fenomen N LO u nepsihološkom svetlu ......................... 408
E p ilo g ....................................................................................... 415
D opuna..................................................................................... 421
Predgovor prvom engleskom izdanju.................................. 434
X V I Savest u psihološkom viđenju......................................437
XVII Dobro i zlo u analitičkoj psihologiji......................... 439
XVIII Predgovor za „Psihološke studije K.G. Junga“ 457
Toni V o lf......................................................................................451
XIX Značaj švajcarske linije u spektru E vrope............ 479
X X „Uspon jednog novog sveta“ : diskusija o knjizi
H. K ajzerlinga.......................................................................... 491
XXII Komplikacije američke psihologije.......................... 497
XXIII Sanjajući svet Indije.................................................. 511
Karl Gustav Jung: CIVILIZACIJA NA PRELASKU
Izabrana dela Karla Gustava Junga (1-7)
Šesta knjiga, sedmi tom
Izdanje dr-a Zvonimira Kostića i KD ATOS
Beograd 2006.
Naslov originala: ZIVILISATION IM UBERGANG
Prevela s originala Svetlana Stević i s engleskog poglavlja Votan, Posle
katastrofe, Borba sa senkom, Epilog za „Eseje o savremenim događaji-
ma”, Leteći tanjiri - savremenu mit o stvarima viđenim na nebu, Pred-
govor, NLO-i kao glasine, Predgovor prvom engleskom izdanju - Du-
bravka Opačić-Kostić
Biblioteka Terra Jungiana
Copyght
Patmos Verlag Gmb & Co. Kg Walter Verlag
Copyright & SCG
dr Zvonimir Kostić i KD „Atos “
Ovo izdanje je pomogla fondacija:
NETZWERK-ANALYTISCHF PSYCHOLOGIE-OSTEUROPA
GERT UND RODTRAUD SAUER
Naslovna strana
Pieter Breughel (1525-30? - 1569), Vavilonska kula

5. 8
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
159.964.26:008
930.85:159.964.26” 19”
159.963.3:159.964.2
JUNG, Karl Gustav
Civilizacija na prelasku / Karl Gustav
Jung ; prevela s originala Svetlana Stević i
(s engleskog) Dubravka Opačić-Kostić. -
Beograd : Atos, 2006 (Beograd : Zuhra
Simić). - 526 str. : ilustr. ; 20 cm. -
(Odabrana dela K. G. Junga : 1-7 ; knj.
6, tom 7) (Biblioteka Terra Jungiana)
Prevod dela: Zivilisation im Ubergang / Carl
Gustav Jung. - Tiraž 500. - Napomene i
bibliografske reference uz tekst.
ISBN 86-904569-2-9
a) Analitička psihologija - Kultura b)
Civilizacija - 20v c) Psihilogija
ličnosti d) Nesvesno
COBISS.SR-ID 128585228
9
I
O NESVESNOM
1 Za uho laika, reč ,,nesveno“ ima prizvuk nečeg metafizič-
kog, tajanstvenog. Svojstvo koje se pridodaje reči ,,nesvesno“
moglo bi s jedne strane da utiče na to što je pojam ušao u svako-
dnevni jezik kao oznaka za metafizičko Nešto: EDUARD FON
HARTMAN (EDUARD VON HARTMANN) označava kao ne-
svcsno osnovu sveta. S dmge strane, pak, okultizam je uzeo ovu
reč u upotrebu jer predstavnici ovog pravca rado pozajmljuju
mnogobrojne naučne izraze, kako bi svoje spekulacije uvili u
odežđu ,,naučenjaštva“ . Nasuprot tome, eksperimentalna psiho-
logija, koja je određeno vreme - i to sa izvesnim pravom - sebe
označavala kao jedinu naučno zasnovanu psihologiju, odnosila se
odbojno prema pojmu nesvesno, polazeasi od stava, da je sve psi-
hičko svesno, i da samo svesnost zaslužuje naziv psiha. Priznalo
se doduše da postoje ,,svetliji“ ,,tamniji“ svesni psihički sadržaji,
ali je poricano postojanje stvarnih nesvesnih sadržaja.
2 Ovo shvatanje ne bi smelo ni najmanje da zavisi od isklju-
čivo laboratorijskog istraživanja sa ,,normalnim“ ispitanicima, a
takode ni od vrste eksperimenata, koji se koliko je god moguće,
bave elementarnim psihičkim događajima, dok je skoro sasvim
izostalo ispitivanje kompleksnih psihičkih funkcija, koje se po
prirodi stvari ne mogu podvesti pod egzaktan psihički pravilnik o
ispitivanjima. Momenat koji je, međutim, po važnosti prevazila-
zio jedan od ova dva razloga, bio je trenutak zatvaranja eksperi-
mentalne psihologije pred patološkom psihologijom. U Francu-
skoj je od vrcmena RIBOA (RIBOT) psihologija stalno budnim
okom pratila abnormalneduševne fenomene. Jedan od njenih naj-
istaknutijih predstavnika, BINE (BINET), je čak ostavio izjavu,
da patološka psiha, određena teško razumljiva kolebanja normal-

6. 10
nih događaja u toj meri preuveličava i izdiže u matricu (Relief),
da oni na taj način postaju razumljivi. Psiholog PJER ŽANE
(PIERRE JANET) se na Salpetriere posvetio skoro isključivo, i
to sa velikim uspehom, studijama psihopatoloških događaja.
Upravo su, inače, abnormalni psihički događaji ti, koji najjasni-
je pokazuju postojanje nesvesnog, zbog čega su baš lekari i to pre
svih specijalisti za oblasti psihičkih oboljenja, najžešće zagovara-
li i branili hipotezu nesvesnog. Dok je u Francuskoj psihologija
na taj način kroz psihopatologiju značajno obogaćena i time do-
vela do prihvatanja pojma ,,nesvesnog“ događaja, u Nemačkoj je
psihologija oplodila psihopatologiju i donela joj niz dragocenih
eksperimentalnih metoda, ne preuzimajući od psihijatrije intere-
sovanje za patološke pojave. Ova okolnost je značajno doprinela
tome da je psihopatološko istraživanje u nemačkoj nauci popri-
milo drugačiji razvoj nego u Francuskoj; ono je postalo zadatak
za praktičara - izuzimajući interesovanje u akademskim krugovi-
ma - koji je u svom profesionalnom radu bio primoran da razu-
me kompleksne duševne fenomene svojih bolesnika. Na taj način
je nastao onaj kompleks teorijskih i praktičnih shvatanja, koja se
označavaju kao ,,psihoanaliza“. Ovaj pravac je široko razvio po-
jam psihološkog nesvesnog i to u mnogo većoj meri od francu-
ske škole, koja se više bavila pojavnim oblicima nesvesnih do-
gađaja nego njihovim uzrocima i individualnim sadržajima. Ja
sam se pre petnaest godina, i to nezavisno od Frojdove škole, na
osnovu eksperimentalnih istpitivanja uverio u postojanje i značaj
nesvesnih događanja i istovremeno sam naveo metode, koje ove
događaje pokazuju. Kasnije sam uz saradnju jednog broja učeni-
ka dokazao značaj nesvesnih događaja kod duševnih bolesnika.
3 Usled ovakvog, u početku samo medicinskog razvoja, po-
jam nesvesnog je poprimio boju prirodnih nauka. U tom obliku
je zadržan u Frojdovoj školi. Po shvatanjima ove škole, čovek
kao kulturno biće ne može da odživi čitav niz nagona i želja i to
jednostavno ne može zato, jer se ne podnose sa zakonom i mo-
ralom. Čovek je, ukoliko naravno hoće da bude prilagođeno biće,
primoran na to da te želje potiskuje. Pretpostavka da čovek pose-
duje takve želje, bez daljeg je izvesna i uz malo iskrenosti može
se u svako doba uočiti kod svakog od nas. Uvid se odnosi, me-
đutim, po pravilu samo na opštu konstataciju postojanja nepod-
11
nošljivih i nedozvoljenih želja. U pojedinačnim slučajevima na-
protiv, kako iskustvo pokazuje, stvar stoji sasvim drugačije. Ispo-
stavlja se, naime, da začudo veoma često zbog potiskivanja ne-
dozvoljenih želja, tanka nit između želje i svesti biva pokidana,
čime želja postaje nesvesna. Ona se zaboravlja i na njeno mesto
stupa manje ili više razumno obrazlo.enje, ako se uopšte i traži
motiv. Postupak nastajanja nesvesnog od nepodnošljive želje na-
ziva se potiskivanje, nasuprot potčinjavanju koje pretpostavlja
da želja ostane svesna. Mada već potisnut i%aboravljen, nepod-
nošljivi sadržaj ipak postoji - sve jedno da li se sastoji od želja ili
nepodnošljivih sećanja - i svojom nevidljivom prisutnošaeu utiče
na svesne događaje. Taj uticaj se ispoljava u obliku svojevrsnih
smetnji svesnim funkcijama. Ove smetnje se nazivaju nervozni
ili psihogeni simptomi. Valja napomenuti da se ove smetnje ne
ograničavaju samo na čisto psihološke, već zahvataju i fiziološ-
ke procese. Kod ovih poslednjih, međutim, ne ometaju se nikada
elementami sastavni sadr.aji, kao što ističe JANET (ZANE), već
uvek samo, pod komplikovanim uslovima postojeaee proizvoljne
primene funkcija. Želim da objasnim ovu važnu činjenicu najed-
nom primeru: elementarni sastavni deo funkcije unošenja hrane
postoji u aktu gutanja. Ako na primer redovno gutanje ne nastu-
pa pri unošenju svake vrste tečne ili čvrste hrane, onda se radi o
takozvanoj anatomskoj ili organskoj smetnji. Ako naprotiv gutan-
je nastupa samo kod određenih jela ili samo kod određenih obro-
ka ili u prisustvu samo određenih osoba ili samo pri posebnom
raspoloženju, onda se radi o nervoznoj respektivnoj psihogenoj
smetnji. Psihogena smetnja se odnosi, dakle, na sam akt uzima-
nja jela pod određenim psihološkim, a ne psihičkim uslovima.
Ove upravo opisane smetnje psiholoških funkcija nalazimo4
naime kod histerije, dok se one kod jedne druge, isto tako velike
grupe bolesti, koju francuski lekari označavaju kao psihasteniu
(Psychasthenie), pojavljuju u pozadini u prilog čisto psiholoških
smetnji.
Ove poslednje mogu poprimiti sve moguće oblike, kao pri-
silne predstave, strahovi, depresije, promene raspoloženja, fanta-
zije, bolesni afekti i impulsi itd. U osnovi svih ovih pojava nala-
zimo potisnute, to jest psihičke sadržaje, koji su postali nesvesni.
Na osnovu ovakvih činjenica, formirao se prethodno skicirani po-

7. 12
jam nesvesnog kao skupnost svih nepodnošljivih i potisnutih žc-
lja zajedno sa zaključavanjem svih neprijatnih i zbog toga poti-
snutih sećanja.
5 Na drugoj strani je, opet, na osnovu iskustva, lako dokazi-
va činjenica, da je pretežna većina nepodnošljivih sadržaja u me-
đusobnoj zavisnosti sa fenomenom seksualnog života. Seksual-
nost je osnovni nagon, koji je, kao što svako zna, najviše okružen
tajanstvenošću i nelagodnošću i koji kao ljubav može biti uzrok
najmoćnijih afektnih bura, najjače čežnje, najdubljeg očajanja,
najvećih briga i najneprijatnijih utisaka. Seksualnost je telesno
organizovana i psihički veoma razgranata važna funkcija, na ko-
joj počiva čitava budućnost čovečanstva. Ona je, dakle, u naj-
manju ruku isto toliko važna kao i ishrana, premda je nagon dru-
ge vrste. Dok se, pak, funkcija ishrane u svim varijacijama od
jednostavnog komada hleba do esnafske slave sme odvijati pred
svačijim očima i samo se zbog mogućeg katara želuca ili opšte
skupoće mora ograničiti, seksualnost je skrivena ispod moralih
tabua i mora se podrvgnuti nizu zakonskih odredbi u smislu ogra-
ničenja. Ona nije kao funkcija ishrane prepuštena slobodnoj od-
merenosti pojedinca. Stoga je razumljivo da se upravo oko tog pi-
tanja grupiše niz jakih interesa i afekata jer se po pravilu afekti
događaju uvek umesto neostvarenog prilagođavanja. Seksualnost
je, uostalom, kao što je već rečeno, osnovni nagon ljudskog bića
- dovoljan povod za poznatu FROJDOVU teoriju, koja sve pove-
zuje sa seksualnošću i upravo o nesvesnom stvara sliku, po kojoj
se ono pojavljuje kao ncka vrsta svaštarnice, u kojoj su smeštene
sve potisnute dečje želje, jer su bile nedozvoljene, kao i sve ka-
snije nedozvoljene seksualne želje. Ma koliko da je ovakvo shva-
tanje nesimpatično, ipak mu se mora priznati da je opravdano.
Ako smo skloni da razumemo sve ono što je FROJD smestio u
pojam seksualnosti videćemo da je on preko svake dozvoljene
mere proširio granice ovog pojma, tako da bi se za ono, što on za-
pravo misli, bolje izrazilo kao ,,Eros“, naslanjajući se na antičke
filozofske predstave o Pan-Erosu, koji svedočeći o stvaralačkoj
ulozi, upravlja čitavom živom prirodom. Za to je upravo „seksu-
alnost“ vrlo nesrećan izraz. Pojam seksualnosti je najpre čvrsto
utisnut i ima tako određene granice, da se i reč ljubav usteže od
toga da mu po značenju bude ravna.
13
A FROJD ipak misli često na ljubav kada govori samo o
seksualnosti, što se lako može dokazati na brojnim primerima iz
njegovih pisama.
Ceo frojdovski pravac se vezao za teoriju seksualnosti. Ne-6
ma sigurno ni jednog mislioca ili istraživača bez predrasuda, ko-
ji ne bi bez premišljanja uvideo i priznao izvanredan značaj sek-
sualnih i ljubavnih doživljaja i konflikata. Ali se nikada neće do-
kazivati, da je seksualnost onaj osnovni nagijn i ono biće ljudske
duše. Nauka ,,bez predrasuda“ će šta više priznati činjenicu da
je psiha krajnje komplikovana tvorevina, koja se doduše može bi-
ološki obuhvatiti i može se pokušati da se objasni biološkim ele-
mentima, ali da nam pored toga donosi još mnogo drugih zago-
netki, čije rešavanje postavlja zahteve, koje jedna jedina nauka,
kao biologija, nije u stanju da ispuni. Ma šta današnja ili buduća
biologija postavila ili prihvatila kao ,,nagone“, biće sigurno sa-
svim nemoguće, da se jedan kvalitativno jasno određeni nagon
kao seksualnost, postavi kao poslednji osnov za objašnjenje. Bio-
logija i uopšte naše prirodne nauke su prevazišle taj stadijum: ne
povezuje se više sve samo sa ,,snagom“, kao što se to rado čini-
lo ranije sa elementom toplote i sa elektricitetom. Naučili smo da
skroman pojam, nazvan energija, unesemo kao osnovu za objaš-
njenje svih kvantitativnih promena.
Uveren sam da prava naučna metoda u psihologiji mora ta- ?
kođe doći do mišljenja, da dinamična zbivanja duše nisu poveza-
na sa ovim ili onim određenim nagonom - čime bi spala na ste-
pen teorije o toploti - već će ona štaviše prihvatiti i nagone u pod-
ručje psihe i izvesti princip objašnjenja iz njihovog međusobnog
odnosa. Stoga sam ukazao na to da je korisno, ako se prihvati hi-
potetička veličina, neka ,,energija“, kao psihološka osnova za po-
jašnjenje i da se ona označi kao ,,libido“ u klasičnom smislu re-
či, kao „burni zahtev“, a da se time ne iskaže ništa o njenom sa-
stavu. Dinamička zbivanja se uz pomoć jedne takve veličine mo-
gu objasniti bez ikakve smetnje i bez onog nezaobilaznog prisi-
ljavanja, bez koga se dakako ne može krenuti napred kod kon-
kretnog osnova za objašnjenje. Ako, dakle, Frojdov pravac ob-
jašnjava religiozno osećanje ili i inače neku od duhovnoj sferi
svojstvenih veličina kao „ništa drugo nego“ nedozvoljenu, poti-
snutu i naknadno ,,sublimiranu“ seksualnu želju, onda ovom po-

8. 14
stupku, u flzici odgovara sledeći način objašnjenja: elektricitet
nije ništa drugo nego uhvaćen pad vode i doveden cevovodom do
turbine, dakle ništa drugo do ,,kulturno“ zauzdan vodopad, što je
argumentacija koja dobro pristaje proglasu za zaštitu prirodne
okoline, ali ne i naučnom razmišljanju. U psihologiji bi jedno ta-
kvo objašnjenje bilo primereno samo onda kada bi se dokazalo
kako dinamička osnova bića nije ništa drugo nego seksualnost; to
znači, prevedeno na fiziku, da padajuća voda jedino i samo može
da proizvodi elektricitet. U tom slučaju bi se smelo reći, da elek-
tricitet nije „ništa drugo“ nego vodopad dovučen u kablove.
8 Ako dakle odbijemo isključivu teoriju seksualnosti nesve-
snog i pustimo na njeno mesto shvatanje o energetici, moramo da
kažemo, kako nesvesno sadrži sve opšte psihičko, čiji prag vred-
nosti svest ne dostiže ili više ne dostiže ili će tek dosegnuti. Sa
ovakvim uverenjem možemo sebi da predstavimo kako bi otpri-
like nesvesno moralo da izgleda. Već smo upoznali potiskivanja
kao sadržaje nesvesnog. Tome dodajemo još sledeće: i sve, što
smo zaboravili. Zaboravljeno, naime, ne znači ,,izbrisano“, već
samo znači, da je sećanje postalo sublimisano, ispod praga, što
znači da je njegov energetski intenzitet tako opao, da ne može vi-
še da se pojavi u svesti, zbog čega je naravno, izgubljeno, za sve-
sno ali ne i za nesvesno. Moglo bi se primetiti, da je to samo fa-
9on de parler i ništa više. Šta sam time mislio pojasnio bih najed-
nom primeru. Uzmimo dvojicu ljudi: jedan nije nikada pročitao
ni jednu knjigu, drugi je pročitao hiljadu knjiga; obojici oduzme-
mo odgovarajuća sećanja za period od deset godina, u kojima je
jedan samo živeo, a drugi pročitao hiljadu knjiga. Obojica znaju
podjednako malo, a ipak će svako bez daljeg, otkriti onoga, koje
čitao knjige i, nota bene, razumeo ih. Doživljaji ostavljaju trago-
ve u svojim rezultantama, iako su davno zaboravljeni, i na njima
može da se prepozna njihovo prvobitno iskustvo. Ovaj dugotraj-
ni posredni uticaj privlači utiske đa se ne zagube, i oni se održa-
vaju, iako više nisu sposobni za svesnost.
9 Osim zaboravljenog postoje opažanja na pragu podsvesti,
bilo da su to jednostavna čulna opažanja ispod praga slušnog nad-
ražaja ili iz spoljnog vidnog polja, bilo da su pojmovno prihva-
ćena opažanja (apercepcije) unutrašnjih ili spoljašnjih zbivanja.
10 Svi ovi materijali sačinjavaju lično nesvesno. Nazivamo ga
ličnim, jer se sastoji od sve samih iskustava iz ličnog života. Ako
15
otuda nešto dospe u nesvesno, onda se prihvata u asocijativnim
vezama nesvesnog materijala, čime u određenim slučajevima na-
staju veze od velikog značaja, koje kao ,,prisećanja“ prelaze ili
se uzdižu do svesnog.
Pojmom ličnog nesvesnog nije, međutim, u potpunostin
obuhvaćena suština nesvesnog. Ako bi nesvesno bilo samo lično,
onda bi teorijskih moralo biti moguće da se sve fantazije dušev-
nog bolesnika povežu unazad sa individućdnim doživljajima i
utiscima. Nesumnjivo da se veliki deo takvog materijala povezu-
je sa ličnom životnom pričom, ali postoje povezanosti u fantazi-
ji, čiji bi se koreni uzaludno tražili u individualnoj predistoriji. A
kakve su to fantazije? To su - jednom rečju rečeno - mitološke
fantazije. To su veze koje ne odgovaraju nikakvim doživljajima
ličnog postojanja, već prosto samo mitovima.
Odakle samo potiču ove mitološke fantazije, ako ne iska-12
ču iz ličnog nesvesnog i time iz iskustava ličnog bitisanja? Ne-
sumnjivo dolaze iz mozga - upravo iz mozga i ne iz ličnih trago-
va sećanja, već iz nasleđene strukture mozga. Takve fantazije
imaju uvek originalan, ,,stvaralački“ karakter. One nalikuju no-
vim produktima, nastaju očigledno u stvaralačkoj delatnosti mo-
zga, a ne samo u reproduktivnoj. Sa našim telom, kao što je po-
znato, dobijamo i visokorazvijeni mozak, koji sobom donosi či-
tavu svoju istoriju i, ako se stvaralački aktivira, crpi upravo iz
svoje istorije, iz istorije sveta. Pod ,,istorijom“ se svakako podra-
zumeva istorija koju mi stvaramo i koja se naziva „objektivna
istorija“. Stvaralačka fantazija nema nikakve veze sa tom istori-
jom, već isključivo sa onom prastarom, sa prirodnom istorijom
prenošenom živo od pamtiveka: naime sa stmkturom mozga. I
ta struktura priča svoju istoriju, koja je istorija sveta, jedan bes-
krajni mit o smrti i ponovnom rađanju i onim raznolikim oblici-
ma, koji su nastanjeni uz ovu misteriju.
To nesvesno, što leži zakopano u stmkturi mozga i što svo-13
je živo prisustvo najavljuje samo u stvaralačkoj fantaziji, to je
nadlično nesvesno. Ono živi u stvaralačkom čoveku, objavljuje
se u viziji umetnika, u inspiraciji mislioca, u unutrašnjem doživ-
ljaju vernika. Nadlično nesvesno je kao opšte rasprostranjena
struktura mozga, jedan opšte rasprostranjen ,,svevremeni“ i ,,sve-
znajući“ duh. Ali ono zna čoveka, kakavje uvek bio, a nikada ka-
kavje u ovom trenutku, zna ga kao mit. Zbog toga i veza sa nad-

9. 16
ličnim ili kolektivnim nesvesnim znači nadrastanje čoveka pre-
ko sebe samoga, smrt za njegovo lično biće i ponovno rađanje u
jednoj novoj sferi, kao što je to bukvalno predstavljeno u nekim
antičkim mitsterijama. U svakom slučaju, bez žrtve čoveka, ona-
kvog kakav je u sadašnjosti, ne može se dostići čovek kakav je
uvek bio (i kakav će uvek biti). O ovoj žrtvi ličnog čoveka, naj-
bolje zna da ispriča, svakako, umetnik, ako se ne zadovoljimo već
sadržajem Jevandelja.
14 Ne smemo samo sebi stvoriti predstavu kao da su mitološ-
ke fantazije nasleđene predstave. O tome nema ni govora, već su
to urođene mogućnosti predstava, uslovi za fantastično predstav-
ljanje a priori, otprilike uporedive sa KANTOVIM kategorijama.
Uruđen' uslovi ne daju nikakve sadržaje, već stečenim sadržaji-
ma dodeijir’! odredene oblike. Ovi opšti, nasleđenom strukturom
mozga dati usl^vi, predstavljaju razlog za sličnost simbola i mo-
tiva mitova na čitavoj Zemlji.
Kolektivno ncsvesno je ona tamna pozadina na kojoj se ja-
sno izdvaja funkeija nrilagođavanja svesti. Skoro da smo izazva-
ni da kažemo, kako jd sve valjano u psihi obuhvaćeno funkeijom
prilagođavanja, a sve što nije, stvara neodredenu pozadinu, iz ko-
je primitivnom čoveku izranjaju opasne senke i noćne utvare i
od njega zahtevaju žrtve i ceremonije, a koje bi našem biološki
orijentisanom shvatanju htele da izgledaju kao beskorisne i be-
smislene. Mi se smejemo primitivnom sujeverju, smatramo da
smo iznad toga, ali pntom potpuno previđamo, da od te pozadi-
ne, koju ismevamo kao muzej neprikladnih stvari, trpimo uticaj
na isto tako netajanstven način kao i oni primitivni. Oni imaju sa-
mo jednu drugu teoriju, naime teoriju veštičarenja i duhova. Ovu
teoriju smatram veoma interesantnom i smislenom i čak značaj-
nijom od akademskog stanovišta naše nauke. Dok visoko obra-
zovan moderan čovek svakodnevno pokušava da utvrdi, koja di-
jeta odgovara njegovom nervoznom kataru želuca i koja greška u
dijeti je kriva za novi napad, primitivni čovek na ispravan način
traži psihičke uzroke, i metodu lečenja koja deluje psihički. Zbi-
vanja u nesvesnom utiču na nas isto tako kao i na primitivne lju-
de; mi nismo ništa manje opsednuti demonima bolesti, naša je du-
ša isto tako u opasnosti da bude pogođena neprijateljskim utica-
jem, mi smo isto toliko plen zlonamernih duhova mrtvih ili žrtve
magičnog šarma, koji zrači iz neke strane ličnosti. Mi to samo na-
17
zivamo drugačije, a nalazimo se ispred onog primitivnog čoveka
taman toliko koliko na to utiče samo drugačiji naziv. To je, kao
što je poznato, vrlo malo, pa ipak, s druge strane, vrlo mnogo. Za
čovečanstvo je to kada se nađe neki novi naziv stalno značilo
oslobađanje od košmarnog sna.
Ova zagonetna pozadina, koja je kao oblacima prekrivalais
noćnu tamu prašuma od nezapamćenih vremena smenjujućim, ali
ipak uvek sličnim prilikama, podseća najviše na izobličeno ogle-
danje dnevnog života, koje se noću ponavlja*ha čudesan i zastra-
šujući načinž; to su ,,revenants“ duhova mrtvih, slike sećanja, ko-
je uzlaze bežeći i poput senki iz tamnice prošlosti, koja ne odra-
žava ništa živo, ili su to osećanja, zaostala u nekom upečatljivom
doživljaju, koja su se personifikovala u obličje duha. Prividno
sve samo posledično delovanje, nedobrodošli gorki naknadni
ukus ispražnjenog pehara proteklog dana, otpad i nekorisno. Ako,
međutim, zagledamo pažljivije, otkrićemo da iz te, prividno samo
negativne pozadine izlaze moćni imperativi, koji u najvećoj meri
utiču na delanje primitivnog čoveka. Ove odrednice imaju čas
magični, čas religiozni oblik, a povremeno i oba oblika istovre-
meno kao nerazlučivu mešavinu. Oba su, pored borbe za posto-
janjem, najvažniji činioci primitivne psihologije. U njima se sre-
ćemo sa duhovnim elementom, koji se pojavljuje samostalno u
oblicima projektovane čulnosti čisto animalno-reflektorno oboje-
ne primitivne psihe, i mi Evropljani se povremeno moramo samo
začuditi, koliko duševni doživljaj može da ima ogroman uticaj na
primitivnog čoveka. Čulna neposrednost objekta hvata se za nje-
ga i kod duhovnog čoveka. Misao mu se javlja, on je ne misli,
već mu se ona pojavljuje u projektovanom čulnom opažanju, ta-
ko reći kao halucinacija ili bar kao izuzetno živ san. Zbog toga
misao kod primitivnog čioveka može u toj meri da mu pokrije i
čulnu realnost, da bismo kod nekog Evropljanina, koji bi se po-
našao na sličan način, govorili o opseni.
Ove svojstvenosti primitivne psihologije, koje ovde mogui6
tek da dodirnem, veoma su važne za shvatanje kolektivnog ne-
svesnog. Jedno jednostavno razmišljanje može nam pomoći da
razumemo značaj ovog pitanja: mi imamo kao kulturni ljudi isto-
rijsku starost od oko hiljadupetstotina godina. Pre toga dolazi
praistorijski vremenski raspon, znatno veće,ali neodređene duži-

10. 18
a onda dolaze neodređeno mnoge hiljade godina samo kamenog
doba, do unazad verovatno beskrajno mnogo dužeg vremena, u
kome je ostvaren korak od životinje do čoveka. Još pre pedeset
generacija bili smo tako reći primitivci. Kulturni sloj, ta simpati-
čna patina, mogla bi dakle da bude izuzetno tanka i delikatna u
poređenju sa moćno oformljenim primitivnim slojevima duše.
Ovi slojevi, međutim, formiraju kolektivno nesvesno, zajedno sa
ostacima životinjskog, koji ukazuju unazad na beskrajne, maglo-
vite dubine.
17 Hrišćanstvo je podelilo germanskog varvara na donju i
gornju polovinu i tako mu je pošlo za rukom - potiskivanjem tam-
ne strane - da udomi svetlu stranu i da je učini vičnom za kultu-
ru. Ali donja polovina strasno teži oslobođenju i dmgom udom-
ljenju. Do tada ostaje ujedinjena sa ostacima praistorije, sa ko-
lektivnim nesvesnim, što mora da znači svojevrsno i rastuće oživ-
ljavanje kolektivno nesvesnog. Ukoliko se više gubi bezuslovni
autoritet hrišćanskog pogleda na svet, utoliko će se osetnije okre-
nuti „plava neman“ u svojoj podzemnoj tamnici i zapretiti nam
probijanjem napolje sa pustošećim posledicama. Ova pojava se
događa kod pojedinca kao psihološka revolucija, kao što može da
nastupi i kao socijalni fenomen.
18 Prema mom shvatanju, ovaj problem ne postoji kod Jevre-
jina. On je imao već antičku kultum i stekao je povrh toga i kul-
turu svog domaćeg naroda. On poseduje dve kulture, ma kako to
paradoksalno zvučalo. On je odomaćen u većoj meri, ali je u opa-
koj nedoumici za ono nešto u čoveku, što dodimje zemlju, što od-
ozdo prima novu snagu, za ono zemaljsko, što germanski čovek
u opasnoj koncentraciji u sebi skriva. Naravno da arijevski Evro-
pljanin najduži deo vremena nije primetio ništa od toga, možda će
primetiti sada, u ovom ratu - možda i neće. Jevrejin pak ima ma-
lo od toga - gde će on dodirnuti svoju zemlju ? Tajna zemlje ni-
je šala i nikakav paradoks. Morali smo na primeru Amerike da vi-
dimo, kako se već u dmgoj generaciji razmere lobanje i karlice
kod svih evropskih rasa indijaniziraju. To je tajna američke zem-
lje.
19 Svako tle ima tako svoju tajnu. O tome posedujemo nesve-
snu sliku u duši: jednu vezu duha sa telom, kao i ono sa svojom
zemljom. Neka mi čitalac oprosti ovaj fugurativni način izraža-
19
vanja i pokuša da shvati šta mislim. Nije lako da se to adekvat-
no opiše ma koliko inače bilo određeno. Postoje ljudi - i to ne
mali broj njih - koji žive s one strane i iznad svog tela, oni leb-
de kao bestelesne senke iznad svoje zemlje, svog zemaljskog,
upravo iznad svog tela. Drugi žive sasvim u njoj. Jevrejin živi po
pravilu u prijateljskom susedstvu sa zemaljskim, a da ipak ne ose-
ća moć zemaljskog. Ono je, čini se, s vremenom nešto oslabilo.
U toj okolnosti bi se mogla pojaviti specifič^a jevrejska potreba
da sve reducira na svoje materijalne početke: Jevrejinu je potreb-
no početno, prvobitno kao protivteža opasnoj prevazi njegovih
dveju kultura. Nešto više primitivnosti mu ne škodi, naprotiv:
potpuno razumem, da FROJDOVE i ADLEROVE redukcije na
primitivne seksualne želje i na primitivne težnje za moć za Jevre-
jina imaju u sebi nešto dobrobitno i zadovoljavajuće jer je pojed-
nostavljujuće, zbog čega se FROJD sa izvesnom opravdanošću
zatvara pred mojim prigovorima. Za germanski mentalitet su,
međutim, ove specifično jevrejske doktrine potpuno nezadovolja-
vajuće, jer mi Germani imamo u sebi još uvek pravog varvarina,
koji ne dopušta da se s njim šali i čija pojava za nas ne znači
olakšanje i prijatno prolaženje vremena. Kad bi se iz ovog rata
nešto naučilo! Sa šaljivim i grotesknim tumačenjima nećemo se
približiti našem nesvesnom. Jevrejski orijentisan psihoterapeut
kod Germana ne dodiruje one setne i humorističke ostatke iz vre-
mena Davida, već varvarina od preključe, naime biće kome ne-
ka stvar na najneprijatniji način odjednom postaje ozbiljna. Ovu
ljutitu osobinu varvarina zapazio je i NIČE, svakako iz sopstve-
nog iskustva - zbog toga ceni jevrejski mentalitet i zbog toga pro-
poveda igranje i letenje i ne uzimanje za ozbiljno. On je pritom
prevideo, da nije varvarin taj koji uzima za ozbiljno, već ono što
uzima njega ozbiljno. To zlo biće ga hvata. A koga je uzelo
ozbiljnije nego upravo samog NIČEA?
Čini mi se da bi problem nesvesnog valjalo uzeti kao neš-20
to vrlo ozbiljno. Ogroman pritisak savesti ka dobrom, snažna mo-
ralna snaga hrišćanstva, ne govori samo u korist hrišćanstva, već
dokazuje i snagu potčinjene i potisnute suprotnosti, antihrišćan-
skog, varvarskog elementa. To što u nama još postoji neki deo,
koji uopšte može da nas dohvati, koji može da nas uzme ozbil-
jno, ne smatram samo opasnom, već i dragocenom i simpatičnom

11. 20
osobenošću. To je jedna još nedodirnuta svojina, jedno mladalaš-
tvo, jedno blago nepotrošenog, jedno obećanje ponovnog rađan-
ja. Bilo bi ipak potpuno pogrešno ceniti nesvesno isključivo zbog
njegovog vrednog svojstva i posmatrati ga u izvesnoj meri kao
izvor otkrovenja. Ono i nije ništa drugo do svet prošlosti, oživljen
jednostanošću svesnog stava. Kada naime život poprimi neki jed-
nostrani pravac, onda radi upravljanja organizma samim sobom u
nesvesnom dolazi do nagomilavanja svih onih faktora, koji su u
svesnom postojanju paralelno mogli vrlo malo da govore i žive.
Iz te činjenice proizilazi teorija o kompenzaciji u odnosu na ne-
svesno, koju sam postavio naspram teorije o potiskivanju.
2
1 Nesvesno se ponaša dopunjujuće u odnosu na sadržaj sve-
sti; ne nekako suprotstavljeno, već može ponekada da se poklo-
pi sa svešću i to onda kada se svesni stav približi životnom opti-
mumu. Ukoliko se, pak, više svesni stav približava životnom op-
timumu utoliko postaje slabija samostalna delatnost nesvesnog,
utoliko više pada njegova vrednost i postaje, u momentu kada je
dostignut optimum, jednaka nuli. Može se, dakle, reći da dokle
god sve dobro stoji i dok je čovek na onom putu, koji za njega
znači individualni i socijalni životni optimum, nema uopšte go-
vora o nesvesnom. To što upravo u naše vreme uopšte dolazimo
na to da govorimo o nesvesnom, već je dokaz, da ne stoji sve ka-
ko treba. Govor o nesvesnom se, međutim, ne može staviti na te-
ret samo analitičkoj psihologiji: sa tim se započelo u celom obra-
zovanom svetu posle Francuske revolucije i to sa MESMEROM.
Tada se, doduše, nije govorilo o nesvesnom, već o „animalnom
magnetizmu“, koji pak nije ništa dmgo, nego ponovno otkrićc
primitivnog pojma energije duše iz nesvesnog, upravo kroz po-
novno oživljavanje u potentia postojećih, izvornih mogućnosti
predstava. Dok se animalni magnetizam postepeno proširivao
kao epidemija u čitavom zapadnom svetu, što potpuno naliči po-
novo oživljenom verovanju u fetiše - oživljavanje neživog pred-
meta - ROBERT MAJER (MAYER) je uzdigao primitivan dina-
mički stav, koji se i njemu, kao što je sam opisao, prisilno namet-
nuo iz nesvesnog kao inspiracija, do naučnog pojma energerike!
U međuvremu se pomeranje stola pri seansama oslobodilo svo-
jih početaka i poraslo do spiritizma, do modernog verovanja u du-
hove, novog rađanja šamanističke religiozne forme naših preda-
ka. Ovaj razvoj ponovo oživljenih sadržaja nesvesnog, koji još
21
traje, poslednjih decenija je doveo do snažnog širenja sledećih vi-
ših razvojnih stupnjeva, naime do gnostičko-eklektičnih sistema,
teosofije i antroposofije, istovremeno do početaka analitičke psi-
hologije, koja je prvobitno proizašla iz francuske psihopatologi-
je, specijalno iz škole o hipnozi, a koja pokušava da naučno do-
kuči fenomene nesvesnog: iste pojave, koje teozofsko-gnostičke
sekte čine pristupačnim naivnim dušama u obliku misterija.
Iz ovakvog razvoja se može uvideti da »nalitička psihologi- 22
ja nije nikakav izolovani činilac već da pripada određenom isto-
rijskom okviru. To što ovo ometanje ili ponovno oživljavanje ne-
svesnog pada upravo u vreme oko 1800. godine, moram da dove-
dem u vezu sa Francuskom revolucijom, koja je bila manje poli-
tička, a više duhovna revolucija, jedna opšta revolucija zapalji-
vog materijala, koji je sakupilo francusko prosvetiteljstvo. Prvo
zvanično spuštanje hrišćanstva u revoluciji, moralo je ostaviti
snažan utisak na nesvesnog paganina u nama, jer od tada nije
imao mira. U najvećem Nemcu onog vremena, GETEU (GOET-
HE) smeo je čak da živi, a u HELDERLINU (HOLDERLIN) smeo
je bar da glasno priziva blaženstvo Grčke. I od tadaje dehristijan-
zacija pogleda na svet brzo napredovala, uprkos povremenoj re-
akciji. Uporedo s tim, ruku pod mku, uvoženi su tuđi bogovi. Po-
red već pomenutog fetišizma i šamanizma, od vremena ŠOPEN-
HAUERA (SCHOPENHAUER) uvozio se budizam. Misteriozne
religije su se brzo širile, kao i onaj viši oblik šamanizma, Christi-
an Science. Začetak monističke religije srećemo u monističkom
pokretu. Ova slika živo podseća na prve vekove našeg računan-
ja vremena, kada je Rim počeo da ismeva svoje stare bogove i ka-
da se zbog toga ukazala potreba da se uvedu drugi, efikasniji bo-
govi. Tada se isto tako primalo gotovo sve što se pojavljivalo, od
najnižeg, najprljavijeg sujeverja do najviših procvata ljudskog
duha. Naše vreme na fatalan način podseća na onu epohu, kada i
nije sve stajalo tako dobro i kada je isto tako nesvesno izbilo u
prednji plan i ponovo donelo ono prastaro. Da, duhovni haos je
tada bio verovatno još uvek manji nego danas.
Kao što će čitalac primetiti, propustio sam da govorim 023
medicinskoj strani nesvesnog, na primer o pitanju, kako nesvesno
stvara simptome nervoze. O tome sam govorio na dmgim mesti-
ma i zbog toga sam to ovom prilikom izostavio. Uostalom, ne iz-

12. 22
lazim iz okvira svoje struke, jer psihoterapija ne shvata samo ne-
ke porodične razmirice, nesrećne ljubavi i slične stvari, već i ono
opšte pitanje psihološkog prilagođavanja uopšte; naime, pitanje
kako treba da se postavimo s jedne strane prema ljudima i stvari-
ma i, s druge strane, prema sebi samima. Lekar koji se bavi te-
lom, mora da poznaje telo; lekar koji tretira dušu, mora da je po-
znaje.Ko posmatra dušu samo iz ugla seksualnosti ili lične žud-
nje za moć, poznaje samo jedan deo ljudske duše. Taj deo mora
da se poznaje, ali i drugi delovi, i posebno one stvari, koje sam
ovde naznačio - problem modemog odnosa između svesnog i ne-
svesnog. Samo prost biološki školovan pogled nije dovoljan da bi
se ovaj problem shvatio, jer sa rasnom higijenom se ne sprovo-
di ni jedna praktična politika, a posmatranje ljudskog života sa
stanovišta samoodržanja i razmnožavanja je suviše jednostrano.
Nesvesno nudi svakako mnogo različitih pogleda na sebe. Do sa-
da se, međutim, predugo zastalo kod izvesnih spoljnih svojstava
nesvesnih izraza, naime, kod starinskog jezika nesvesnog i sve
je bukvalno shvaćeno. Nesvesno ima snažan, slikovit jezik. Naši
snovi to dokazuju. Ali to je primitivan jezik, kakav je od ranije
bio - verna slika bogatog, vedrim bojama obojenog sveta. Takva
svojstva ima i nesvesno; ono je kompenzaciona, dopunjujuća sli-
ka sveta u ogledalu. Smatram da se nesvesno ne može iskazati ni
samo kao prosta nagonska priroda, ni kao metafizička realnost,
niti se ikako može podići do osnove sveta, već ga treba razume-
ti kao psihičku pojavu, kao i svest. Šta je duša znamo isto toliko,
koliko i šta je život. Dovoljno tajna da budemo nesigumi, koliko
sam Ja svet i koliko je svet Ja! Nesvesno je, međutim, u svakom
slučaju stvarno, jer deluje. Ono ima svakako drugačiju vrstu
stvarnosti nego spoljni svet, naime, psihološku stvarnost. Stoga
izgleda kao da naša svesnost stoji između dva sveta ili dve stvar-
nosti, ili, možda bolje rečeno, između dve sasvim različite vrste
psiholoških pojava ili stvari. Jedna polovina opažanja dolazi do
svesti kroz čula, druga kroz intuiciju, kroz posmatranje unutraš-
njih, od strane nesvesnog podstaknutih zbivanja. Spoljna slika
sveta nam dopušta da sve razumemo kao delovanje pokretačkih
fizičkih i psiholoških sila, ali unutrašnja slika sveta dozvoljava da
sve razumemo kao delovanje duhovnog bića. Slika sveta, koju
nam prosleđuje nesvesno, ima mitološku prirodu. Umesto prirod-
nih zakona stoje namere bogova i demona, umesto prirodnih na-
23
gona deluju duše i duhovi. Obe slike sveta jedna drugu ne podno-
se i nema logike koja bi mogla da ih objedini: jedna slika povre-
đuje naše osećanje, druga naš razum. Ipak je čovečanstvo još ra-
nije osetilo potrebu, da obe slike sveta nekako ujedini. Na tom
zadatku radili su filozofi, zaštitnici religije i umetnici.
Tražimo i svakako ćemo uvek tražiti „srednji put“, trasu, na24
kojoj se podeljeno spaja. ŠILER (SCHILLER) je verovao da je
pronašao taj put u umetnosti i to u ,,simboli^‘ umetnosti. Umet-
nik bi stoga morao da poseduje tajnu srednjeg puta. Usuđujem se
na osnovu iskustva da u to sumnjam. Ja sam, naime, mišljenja da
se spajanje racionalne i iracionalne istine događa manje u umet-
nosti, a mnogo više u simbolu, jer simbol ima u svom biću dve
strane, racionalno (prema razumu) i iracionalno (prema nerazu-
mu). U jednom se istovremeno izražava i drugo, tako da obuhva-
ta oba istovremeno, a da nije ni jedno ni drugo.
Odakle pak potiče simbol? Sa ovim pitanjem dolazimo do 25
najyažnije fukcije nesvesnog: naime do funkcije formiranja sim-
bola. Sa ovom fukcijom imamo sasvim čudnovatu okolnost. Ona,
naime, postoji samo uslovno. Kompenzaciona (dopunjujuća)
funkcija je prirodna i stalno postojeća funkcija nesvesnog. Ona
proizilazi iz sasvim jednostavne činjenice, da sve pobude, misli,
želje i težnje, koje su pogodne da prolaze kroz naš razumni sva-
kodnevni život, bivaju od saživota isključene, na taj način dospe-
vaju u pozadinu i konačno, padaju u nesvesno. Tamo se postepe-
no sakuplja sve potisnuto, potčinjeno, neviđeno i necenjeno i s
vremenom raste u jednu veličinu, koja počinje da utiče na svesno.
Ovaj uticaj bi bio sasvim suprotstavljen našem svesnom stavu,
ako bi se nesvesno sastojalo samo od nesvesnih i od sadržaja
isključenih iz svesti. U njemu, međutim, kao što smo videli, nije
tako, već nesvesno sadrži i tamne izvore instinkta i intuicije, ono
sadrži sliku čoveka, kakav je bio od ranije, od nezamislivih vre-
mena, ono sadrži sve one sile, čije živo delovanje sama razum-
nost, svrsishodnost i urednost građanskog bitisanja nikada ne bi
mogla da probudi; one stvaralačke snage koje uvek iznova mogu
ljudski život da dovedu do uzvišenih novih otkrića, novih formi i
novih ciljeva. Otuda uticaj nesvesnog na svest ne nazivam jedno-
stavno suprotstavljenim, već kompenzirajućim, dopunjujućim, u
tom smislu što je u stanju da svesti sve to pridodaje, što spreča-
va sasušivanje i okoštavanje u jednom jednosmernom pravcu.

13. 24
2
6 Ova funkcija deluje sama od sebe, ali je zbog obogaljeno-
sti instikata kulturnog čoveka višestruko preslaba, da bi mogla
efikasno da preobliči jednostrani pravac svesti, koji ljudsko
društvo u celini podržava. Zbog toga joj je potrebna i bila joj je
potrebna i stalna pomoć umetnosti, da bi na svetlost dana izdi-
gla lekovito sadejstvo nesvesnih snaga. Uglavnom su religije bi-
le te koje su ovaj posao obavljale na različite načine. One su od-
ređenim shvatanjem ili sagledavanjem išle u susret nesvesnom,
tako što su pojave nesvesnog označavale kao božje ili demon-
sko ukazivanje prstom ili otkrovenja ili opomene. Time su skre-
tale posebnu pažnju na sve pojave nesvesne prirode, bilo da su
to snovi, vizije, osećanja, fantazije ili njihove projekcije (izmeš-
tanja napolje) u osobenim, neobičnim ljudima, ili u upadljivim
događanjima u živoj i neživoj prirodi. Ali time što su religije sa
tako svesnom pažnjom išle u susret nesvesnom, omogućile su
prelivanje nesvesnih sadržaja i snaga u svesni život, vršile uticaj
na njega i menjale ga. Religiozno shvatanje sa tog stanovišta zna-
či svesnu veštačku pomoć, koja izlazi u susret nesvesnom time
što njegovu kompenzacionu funkciju oprema svešću visoke
vrednosti, funkciju koja, ako se na nju ne obrati pažnja, češće
ostaje bez dejstva. Ona daje nesvesnom sadržaju značajnu vred-
nost kroz veru ili kroz sujeverje, što znači kroz shvatanje sa ja-
ko naglašenim osećanjima, koju ono a priori ne poseduje, koju
pak s vremenom ipak može da dosegne, ali tada, međutim, u vr-
lo neprijatnom obliku. Kada se nesvesni sadržaji zbog trajnog
neobraćanja pažnje nagomilaju, onda oni konačno izvrše pritisak
na svest, i to kao bolesni uticaj. Zbog toga postoje nervozne smet-
nje isto toliko kod primitivnih, koliko i kod kultivisanih Evroplja-
na. Histerične Crnkinje ili Crnci nisu retkost. Iz tog iskustva po-
tiče u svakom slučaju veliki deo primitivnih strahova od demona,
koji primorava na magijske postupke odvraćanja od njih.
27 Kompenzaciona funkcija nesvesnog ne sadrži, naravno,
svesno vrednovanje već potiče sasvim iz svesnog formiranja
shvatanja. Nesvesno daje najviše samo začetke za svesno formi-
ranje uverenja i respektivnih simbola. Stoga se može reći: ftrnk-
cija nesvesnog za formiranje simbola postoji i ne postoji, sve za-
visi. Ovaj joj je paradoksni kvalitet inače zajednički sa simbolom.
Podsećamo se na onu anegdotu o mladom rabinu, koji je bio
25
KANTOV učenik: jednog dana dođe kod njega stari rabin da bi
ga vratio verovanju otaca, ali svi argumenti propadnu. Onda ko-
načno starac izvuče ozloglašeni šofar, rog, u koji se duva kod
proklinjanja jeretika (kako se dogodilo SPINOZI) i upita mladi-
ća: „Znaš li ti, šta je ovo?“. Mladić odgovori hladnokrvno: ,,Da,
to je rog nekog jarca.“ Na to starac od zaprepašćenja pade niči-
ce.
Štaješofar? Onjeste takođe samo rog jarca. On je isto 2
8
tako u određenoj situaciji i simbol. Ali samo*kada je mrtav. Sim-
bol se ubija ako uspemo da šofar povežemo sa rogom jarca. Rog
jarca, međutim, može kroz simbolizaciju postati i šofar.
Kompenzaciona funkcija se izražava u sasvim određenim29
gmpama materijala, na primer u snovima, u kojima se ne nalazi
ništa ,,simbolično“,° toliko malo kao na jednom rogu jarca. Da bi
se skinuo veo njegovog simboličkog svojstva, potreban je odre-
đeni, svesni stav, naime voljnost, da se sadržaj sna razume kao
simboličan, najpre čisto kao pokušaj i da se prepusti iskustvu iz
života, da li se u službi vođenja života ispostavlja kao korisno ili
potrebno ili preporučljivo, da se sadržaji sna razumeju simbolič-
ki. Daću jedan mali primer za pojašnjenje ovog teškog pitanja:
jedna starija pacijentkinja, koja je, kao i mnogi drugi, na proble-
mu rata malo posustala, ispričala mi je sledeći san, koji je imala
pre nego što je došla kod mene:
Ona peva crkvene pesme, koje posebno naglašavaju njenu 3
0
veru u Hrista, između ostalih, poznatu protestantsku pesmu:
Christi Blut und Gerechtigkeit,
Das ist mein Schmuck und Ehrenkleid;
Damit will ich vor Gott bestehn,
Wenn ich zum Himmel werd eingehn.
Ich glaub an Jesum, welcher spricht:
Wer glaubt, der kommt nicht ins Gericht *.
Dok peva, ona vidi kako ispredprozora divlje uokolo ska-
če bik, kojiprijednom skoku odjednom lomi nogu. Ona vidi kako
* Hristova krv i pravednost, / to je moj ukras i odora časti; /s time ću
pred Boga stati/ kada na nebo dođem. /Verujem u Hrista koji govori:/ ko veru-
je, taj ne ide pred sud itd.

14. 26
životinja pati. Misli kako bi se životinja morala ubiti i ne želi vi-
še da gleda. Potom se budi.
31 Patnja životinje oživljava uspomene na mučenje životinja,
čiji je neželjeni svedok bila. Ona mrzi takve stvari i zbog njih se
izuzetno uzbuđuje, što se zasniva na nesvesnom izjednačavanju
sa mučenom životinjom (sa-patnja!) Žena nosi nešto u sebi što
se izražava kroz sliku životinje koja se muči. Ova slika je oči-
gledno izazvana kroz posebno naglašavanje verovanja u Hrista u
pesmama koje je upravo pevala, jer dok je pevala, bik se uzbu-
dio i pritom povredio. Ova svojevrsna povezanost budi u njoj od-
mah.
Asocijaciju na duboku religioznu uznemiranost, koju je
osećala zbog svetskog rata, koji je duboko potresao njeno vero-
vanje u Božju dobrotu i dovoljnost hrišćanskog pogleda na svet.
Taj potres bi trebalo da se umiri kroz naglašavanje hrišćanskog
verovanja, koje sledi u pesmi, ali on umesto toga pobuđuje onaj
animalni element u nesvesnom, koji se odslikava kroz bika. Taj
element je upravo onaj, koji se kroz hrišćanski simbol žrtve pri-
kazuje kao žrtvovan i savladan. U hrišćanskoj misteriji to je žr-
tvovano jagnje. U sestrinskoj religiji hrišćanstva, koja je bila i
najuspešnija konkurentkinja hrišćanstvu, u mitraizmu, nije to bi-
lo žrtvovanje jagnjeta već bika, koji je bio glavni kultni simbol.
Uobičajena slika na oltaru bilo je savladavanje bika kroz božju
svetu zemlju Mitru. Nalazimo, dakle, istorijski sasvim blisku ve-
zu između hrišćanstva i žrtve bika. Hrišćanstvo je ovaj paganski
element potisnulo, ali u momentu kada se važenje hrišćanskog
verovanja pojavljuje kao uzdrmano, probija se ponovo onaj ele-
ment u prednji plan. To je životinjsko-instinktivno, koje preti da
probije, ali pokušaj oslobađanja mu slama jednu nogu, što znači
instinkt osakaćuje samog sebe. Iz čisto životinjsko-nagonskog
proizilaze i one veličine koje ograničavaju moć instinkta. Iz istog
korena, iz koga izbija neograničeni, slepi nagon, dolaze i prirod-
ni zakoni i oblici, koji vezuju i slamaju izvornu snagu. Ako je
pak animalno razdvojeno kroz potiskivanje iz svesti, onda može
nastupiti takav slučaj, da ono samostalno izbije, na nekontrolisan
i nesavladiv način. Takvo izbijanje se završava uvek nekom ka-
tastrofom sa samodestrukcijom. Time opet prvobitno opasno po-
staje nešto što je vredno sažaljenja, što zapravo izaziva naše sao-
sećanje. Ogromne sile, koje je svetski rat oslobodio okova, vo-
27
de do samodestrukcije jer nemaju opstajuću mudrost ljudskog
vođstva. Naš pogled na svet se pokazao suviše suženim da bi ova
nasilja obuhvatio nekom kulturnom formom.
Ako bih sada ovoj dami u poodmaklom dobu objasnio bika 32
kao seksualni ,,simbol“, ne bi time ništa dobila, naprotiv, samo bi
izgubila religiozno gledište, što nikada nije prednost. U jednom
ovakvom slučaju se ne radi o ili - ili, već o pokušaju nesvesnog
- kada hteli ne hteli stojimo naspram prdbnom simboličnom
shvatanju - da dovedemo u sklad visoku vrednost hrišćanskog
principa sa naizgled nespojivom suprotnošću životinjskog instik-
ta, na putu sažaljenja punog razumevanja. Svakako nije slučajno
što istorijsko hrišćanstvo nema odnos prema životinji. Ovaj nedo-
Statak, koji niži ljudi češće osećaju (posebno u poređenju sa bu-
dizmom !), izazvao je, kao što je poznato, jednog modernog pe-
snika, da prikaže Hrista koji žrtvuje svoj život i za patnju neme
životinje. Princip hrišćanske ljubavi za bližnjeg može se proširiti
i na životinju, naime na životinju u nama, i prihvatiti u ljubavi
ono, što je jedno, definitivno suviše strogo shvatanje, grozno po-
tisnulo. Kioz potiskivanje u nesvesno, u izvore, iz kojih je pro-
isteklo, životinjsko postaje još životinjskije, i zbog toga ni jed-
na religija nije u toj meri polivena nevinom, strašno prolivenom
krvlju, kao hrišćanska crkva, i nikada svet nije video krvaviji rat,
od rata hrišćanskih nacija. Zbog toga se potisnuto životinjsko po-
javljuje pod opasnim oblicima, ako izađe iz sebe sama na povr-
šinu i vodi, ako probije, do samorazaranja, do samoubistva naci-
ja. Kada bi, međutim, svaki pojedinac imao bolji odnos prema
svojoj ,,životinji“, imao bi drugačiju ocenu vrednosti života. On-
da bi mu ,,život“ bio bezuslovni, moralni princip i on bi se već
instinktivno bunio protiv svake institucije ili organizacije, koja
ima silu, da u velikim razmerama uništi život.
Ovaj jednostavni san ne stavlja snevačici pred oči ništa dru- 33
go, do vrednost hrišćanstva, osećanje tog velikog dobra i postav-
lja uz njega suprotno, nesputano prirodno biće, koje se, prepušte-
no svom tutnjanju, nesretno povređuje i time izaziva sažaljenje -
ništa više. Tumačenje, koje bi afekat religioznog raspoloženja po-
vezalo sa potiskivanjem nagona, bilo bi - posebno u ovom sluča-
ju - sasvim neplodno i nekorisno razarajuće. Ako, naprotiv, ho-
ćemo da objasnimo, da je sadržaj sna simboličan i hoće da

15. 28
snevačici da mogućnost za pomirljivo, i njoj samoj unutrašnje
objedinjujuće shvatanje, onda time dobijamo dragocenu polaznu
tačku za tumačenje, koje suprotstavljene vrednosti dovodi u sim-
boličan sklad i otvara novi put unutrašnjeg razvoja. Kasniji sno-
vi onda moraju, pri konsekventnom pridržavanju ovakvog shva-
tanja, da pruže sredstva za njegovo razumevanje, što dalje sledi
iz simboličnog spajanja animalnog elementa sa najvišim moral-
nim i intelektualnim dostignućima ljudskog duha. Prema mom is-
kustvu to i jeste stvamo slučaj, jer je nesvesno stalno ukompen-
zacionom stavu prema odgovarajućem položaju svesti. Stoga ni-
kako nije svejedno kakav stav svesno zauzimamo prema proble-
mu nesvesnog. Ukoliko o nesvesnom mislimo manje dobrona-
memo, kritičnije, odbojnije ili s više potcenjivanja, utoliko će
njegov sadržaj biti više međusobno suprotstavljen; i utoliko će
nam više izmicati stvarna vrednost nesvesnog.
34 Nesvesno ima, dakle, za nas samo onda funkciju stvaranja
simbola ako smo voljni da u nesvesnom prepoznamo simbolični
element. Proizvodi nesvesnog su čista priroda.
Priroda nije sama po sebi voditeljica, jer ona nije tu zbog
volje čoveka. Ali ako hoćemo da je koristimo kao voditeljicu, on-
da smemo sa našim starima zajedno da kažemo: „Naturam si se-
quemur ducem, nunquam aberrabimus“ (ako sledimo prirodu kao
voditeljicu, nećemo nikada zalutati). Fenomen magnetne igle ne
vodi brod. Moramo najpre hteti da kompas proglasimo za vodi-
ča i moramo na njemu još da izvršimo određenu korekciju, jer on
ne pokazuje ni tačno ka severu. Tako je i sa vodećom funkcijom
nesvesnog. Nesvesno se može koristiti kao izvor simbola sa po-
trebnom svesnom korekcijom, ali koju mi treba da prenesemo na
svaku prirodnu pojavu da bismo je stavili u službu naših potreba.
35 Smatraće se da ovakvo shvatanje nije dovoljno naučno jer
se nigde ne vidi povratna veza sa uzročnim osnovicama, tako da
bi se sigurno moglo reći, to nije ništa do ovo ili ono. I u ovom slu-
čaju se lagodno može primeniti objašnjenje koje u osnovi ima
seksualnost. Pitanje je međutim: šta pacijent ima od toga? Sta
ima žena na pragu starosti od toga ako se na njen problem odgo-
vori na takav način. Ili treba li da duševni tretman bude rezervi-
san za ljude ispod četrdeset godina?
36 Naravno da se može postaviti i protivpitanje: šta ima paci-
29
jent od odgovora, koji uzima religiozni problem kao prvi? Šta je
uopšte religiozni problem? Kakve veze ima, konačno, naučna
metoda sa religijom?
Za odgovor na ova pitanja, kompetentna instanca je ipak37
pacijent. Ima li on nešto od ove ili one vrste odgovora? Šta se nje-
ga, konačno, tiče nauka! Ako je on čovek sa religioznim obrazo-
vanjem, onda mu je njegov odnos prema Bogu svakako mnogo
važniji od naučno zadovoljavajućeg objašnjfnja, isto onako, kao
što je telesno bolesnom potpuno svejedno na koji će način ozdra-
viti, samo ako taj put vodi do ozdravljenja. Naš slučaj, uopšte
svaki slučaj, tretira se, međutim, samo onda ispravno ako se tre-
tira individualno. U to spada da se unesemo u problem pacijenta,
a ne da se preko njegove glave, na osnovu ,,naučnih“ principa,
daje neko možda biološki ispravno objašnjenje.
Prema mom shvatanju, naučna psihologija treba jednostav-38
no da se prilagodi životnim činjenicama duše, koju treba kao ta-
kvu posmatrati i time najpre stvoriti dublja iskustva, koja joj ap-
solutno nedostaju. Ako otuda ova ili ona individualna duša ima
seksualni konflikt, ova ili neka druga pak religiozni problem, on-
da prava nauka treba da prepozna razliku koja bode oči i prema
tome mora da se bavi kako religioznim, tako i seksualnim pro-
blemom, svejedno, da li biološko veruju ostavlja mesto bogovi-
ma ili ne. Istraživač, koji zaista nema predrasuda, ne mora nika-
kvim subjektivnim ispovedanjem vere da ometa i prisiljava ma-
terijal koji pred njim leži, a izuzetak u tom pogledu ne pravi ni
bolesni materijal. Nedozvoljena je naivnost za naše vreme, da se
na primer konflikt nervoznog bolesnika označava isključivo kao
seksualni ili isključivo kao problem moći. Ovakav postupak je
isto toliko proizvoljan, kao i tvrdnja, da ne postoji nesvesno i da
ne postoji konflikt koji podstiče bolest. Kao što vidimo da su
ideje delujuće snage na opštem planu, takve su i u pojedinačnim
dušama, u svesnom kao i u nesvesnom. Niko ne sumnja u seksu-
alnost kao u psihološki aktivan činilac, a isto tako ne treba sum-
njati ni u ideje kao u psihološki delujuće činioce. Između sveta
ideja i sveta nagona deluje u svakom slučaju tako napeta suprot-
stavjjenost, da je po pravilu samo jedan pol svestan. Drugi pol
onda vlada u nesvesnom. Dakle, ako neko u svesti stoji sasvim
pod predstavom i sugestijom nagona, onda se nesvesno stavlja

16. 30
izrazito na stranu ideje. Pošto sada nesvesni utieaj indirektno ipak
doseže do svesti i tajno na nju utiče, to u svesti nastaje kompro-
misna tvorevina: naime, od nagona potajno postaje fiksna ideja,
što znači da nagon postepeno gubi svoju stvamost na taj način što
ga nesvesno naduvava u jednu isto tako jednostranu i opštu ide-
ju. Obmuti slučaj se retko događa, naime da neko svesno stane
na stanovište ideje i da postepeno mora da doživi, da nesvesni na-
gon njegovu ideju unutra tajno ponizi do sredstva koje služi ne-
svesnim željama.
39 Pošto današnje vreme i njegove štampane novine pred-
stavljaju opštu psihijatrijsku kliniku, to svaki pažljivi posmatrač
ima dovoljno prilika da upozna takva stanovišta u praktičnoj na-
stavi. Pritom se, međutim, mora poštovati sledeće pravilo: nesve-
snojednog čoveka projektuje se na drugog, što znači, ono što kod
sebe samog previdi, prebacuje dmgome. Ovaj princip ima toliku
opštu rasprostranjenost, da činimo dobro, ako svaki put kada ho-
ćemo da nekoga grdimo, prethodno sednemo i brižljivo odmeri-
mo, šta suština onoga, što hoćemo dmgome da natovarimo na
glavu, znači za našu sopstvenu ličnost.
4
0 Ovom naizgled sporednom primedbom nailazimo na jedno
od najčudnovatijih svojstava nesvesnog: naime, na činjenicu da
nam ono sa svim svojim delovima takoreći stoji u svako doba
dostižno pred očima.
4
1 Ovo protivrečno svojstvo počiva na činjenici, da se sve ne-
svesno, ukoliko je uopšte nekako oživljeno malim dodacima
energije, premešta na određene, manje ili više odgovarajuće
objekte. čitalac će pitati, odakle se tako nešto uopšte zna? Do
spoznavanja činjenice o premešianju došlo se postepeno preko is-
kustva, to jest da u psihološkom prilagođavanju dolazi do smet-
nji i grešaka, čiji je uzrok naizgled bio u objektima. Pažljivije is-
pitivanje je, međutim, pokazalo da se radilo o nesvesnom sadrža-
ju subjekta, koji se, pošto ga subjekt nije video, prividno pome-
rio na objekt i tamo nekakvu sličnu mrlju tako uvećao, da se po-
javila kao dovoljan razlog za smetnju.
42 Postojanje ove projekcije (premeštanja) uočeno je najpre
na smetnjama u psihološkom prilagođavanju, kasnije i na njiho-
vim poboljšanjima, to jest na prividno pozitivnim svojstvima
objekta. U ovom slučaju to su previđene, poštovanja vredne oso-
31
bine sopstvene ličnosti, koje se pojavljuju na objektu i čine ga po-
sebno poželjnim.
Projekcioni karakter nesvesnog prepoznat je, međutim, U43
celosti, kroz analizu onih tamnih i neobjašnjivih osećajnih pobu-
da, koje nekim mestima, nekim prirodnim pojavama, nekim
umetničkim delima, nekim mislima i nekim ljudima damju ne-
shvatljivu čar. Ta Čarobnost se zasniva isto tako na projekciji, i to
na projekciji kolektivno nesvesnog. Ako su totnrtvi predmeti, ko-
ji imaju ,,magični“ karakter, onda neretko, već samo zajedničko
ređanje dozvoljava da se prepozna njihov značaj kao projekcije
mitološke povezanosti u kolektivnom nesvesnom. To su najčeće
određeni motivi, koji su nam poznati iz literature o mitovima i
bajkama. Pominjem, na primer, motiv tajanstvene kuće, u kojoj
stanuje veštica ili čarobnjak, gde se događa nečuveno zlodelo ili
se dogodilo, gde ima duhova, gde leži skriveno blago, itd. Projek-
cija te prastare slike se prepoznaje po tome što se jednog dana ne-
gde naiđe na tu tajanstvenu kuću, što znači da se od stvame kuće
prima utisak magičnostiž. Najčešće je onda i čitava njena okoli-
na simbolična i otuda projekcija medusobno povezane nesvesne
fantazije.
U najlepšem obličju ovu pojavu nalazimo opet kod primi-44
tivnog čoveka. Zemlja koju nastanjuje istovremeno je topografi-
ja njegovog nesvesnog. U onom posebno stasitom drvetu stanuje
bog gromova, u onom izvom je „stara žena“, u onoj šumi je po
predanju nastanjen kralj, po onom plićaku žene ne smeju jahati
zbog prisustva nekog posebnog duha, kod one stene se ne sme pa-
liti vatra zbog toga što u njoj stanuje demon, u onoj gomili ka-
menja stanuju duhovi predaka i žene moraju brzo da izgovore
jednu sročenu zakletvu da ne bi zatmdnele, jer bi duh predaka
mogao da uđe u njihovo telo. Na takva mesta je postavljeno
mnoštvo simbola i crteža i oko označenog mesta vlada smerna
plašljivost. Tako primitivan čovek živi istovremeno na svojoj
zemlji i u zemlji svog nesvesnog. Svuda mu njegovo nesvesno
ide živo i stvarno u susret. Koliko je drugačiji primitivni odnos
prema zemlji od našeg! Nama nepoznata osećanja prate primitiv-
nog u korak Šta mu govori kreštanje ptice! Šta njemu znači sta-
ro drvo! Za nas je čitav taj svet osećanja zatvoren i zamenjen
bledim estetskim dopadanjem. Uprkos tome, primitivni svet ose-

17. 32
ćanja za nas nije sasvim izgubljenen; on živi dalje u nesvesnom.
Ukoliko se više udaljavamo od njega kioz prosvećivanje, kroz
logično razmišljanje, utoliko nas ono pomera dalje, ali utoliko bi-
va jače kroz sve ono što do njega dole propada, isključeno našim
jednostranim, samo razumom odmerenim usmerenjem. Ovaj nam
se izgubljeni deo prirode, međutim, sveti, vraća se ponovo u iz-
opačenom, iskrivljenom obliku, na primer kao epidemija tanga,
kao futurizam, dadaizam i kakve već druge ludosti i neukus ne
pokazujemo.
45 U ovom ratu nam se u gigantskoj razmeri vratilo i ono ne-
poverenje primitivnog čoveka u odnosu na susedno pleme, za
koje verujemo da smo ga odavno savladali kroz organizacije ko-
je obuhvataju čitav svet. Ali nije spaljeno samo susedno selo, ni-
je ,,skinuto“ samo nekoliko glava, već se pustoše zemlje i ubija-
ju milioni ljudi. U neprijateljskoj naciji se ne ostavlja ni jedan
konac čitavim, a sopstvene greške izgledaju na drugome fantasti-
čno uvećane. Gde su danas mudre glave? Ako uopšte postoje, ni-
ko ih u svakom slučaju ne sluša; vlada mnogo više opšta amok tr-
ka, zla kob jednog univerzalnog sudbinskog pritiska, protiv koga
se pojedinac više ne može braniti. A ipak, ova opšta pojava leži i
na pojedincu, jer nacija se sastoji od sve samih pojedinaca. Stoga
mora i pojedinac da razmišlja o sredstvima i putevima, sa kojima
može da presretne zlo. Prema našem racionalističkom shvatanju
smatramo da možemo da postignemo nešto sa organizacijama, sa
zakonima i ostalim dobronamernim formama.
U stvarnosti, međutim, samo promena razmišljanja poje-
dinca može da dovede do obnove duha nacije.
46 Postoje dobronamerni teolozi i prijatelji ljudi, koji hoće da
slome princip moći - kod drugoga. Princip moći se slama najpre
kod sebe samog. Tada stvar izgleda verovatna. Sluša se glas pri-
rode koji nam govori iz nesvesnog. Onda svako ima toliko mno-
go da se pozabavi sobom, da odustaje od toga da hoće da organi-
zuje svet.
47 Laiku je možda strana činjenica, što kod rasprave o jednom
psihološkom pojmu uključujem i tako opšte probleme. Ali to ni-
je nikakvo odstupanje od teme, kako bi možda moglo da izgle-
da, već tu takođe spada i zajednički problem, jer ni pitanje odno-
sa svesti i nesvesnog nije neko specijalno pitanje, već nešto što je
33
najintimnije povezano sa našom istorijom i sadašnjošću, uopšte
sa našim pogledom na svet. Mnogo toga namje samo zato nesve-
sno što mu naš pogled na svet ne ustupa nikakav prostor, jer ga
naše vaspitanje i obrazovanje nikada ne podstiče, pa ako je mož-
da kao povremena fantazija i došlo do svesti, ona ga je odmah
potisnula. Granica između svesnog i nesvesnog je u velikoj meri
određena našim pogledom na svet. Zbog toga moramo da govo-
rimo o opštim problemima ako hoćemo da rafpravljamo o pojmu
nesvesnog. Ako hoćemo da shvatimo biće nesvesnog moramo se
pozabaviti ne samo problemom sadašnjosti, već istorijom ljud-
skog duha u celosti.
Bavljenje nesvesnim ne znači za nas takođe samo teorijsko, 48
već isto tako i praktično interesovanje. Jer na isti način, kako je
naš dosadašnji pogled na svet bio odlučujući faktor za oblikovan-
je i sadržaj nesvesnog, tako namje sada praktično neophodan za-
datak preoblikovanje pogleda na svet u saglasnost sa delujućim
sadržajima nesvesnog. Nemoguće je, naime, da se neurorotične
smetnje, koje se zasnivaju na karakternim teškoćama, trajno le-
če individualnim odobravanjem izuzetaka, jer čovek ne može da
živi samo kao izdvojena individua s one strane ljudskog društva.
Princip, na kome on gradi svoj život, mora biti istovremeno op-
šte moguć, inače se lišava one prirodne moralnosti bez koje čo-
vek kao biće grupe teško može da postoji. Jedan takav princip,
međutim - ako se ne prepusti mraku nesvesnog instikta- postaje
formulisani pogled na svet, a koji je potreban svim onim ljudima
koji su navikli da polažu računa o svom mišljenju i delanju. Ova
okolnost bi mogla da bude objašnjenje zašto sam u ovoj kratkoj
raspravi dodirnuo pitanja za koja bi svakome bilo potrebno više
od jedne glave i više od jednog života da ih obradi u sebi samom.
Prvi put objavljeno u: Schweizerlanđ. Monatshefte fiir Schweizer Art und
Arbeit IV/9 i 11/12, Cirih 1918, str. 464-472 i 584-558.
'Naravno da ,,simbolično“ uzimam u stvarnom smislu, a ne kao ,,semiotično“,
jednostavan znak za poznati, opiti princip.

18. 35
II
DUŠA I ZEMLJA
Postavljanje pitanja o „duši i zemlji“ zvuči malo poetično. 49
Pomišljamo nevoljno na suprotnost, da postoji i „nebom uslov-
ljena“ duša, otprilike kao što kinesko učenje razlikuje šen i gui
dušu, od kojih prva pripada nebu, a druga zemlji. Pošto mi, ljudi
Zapadne Evrope ne znamo, međutim, ništa o sadržaju duše, pa
zato i ne možemo da dokučimo da li je nešto u duši nebeske, a
nešto drugo zemaljske prirode, onda se moramo zadovoljiti time
da govorimo o dva različita načina posmatranja ili pojavna
aspekta komplikovanog fenomena, koji nazivamo dušom. Ume-
sto da se bavimo nebeskom dušom, duša može da se posmatra
kao bezuzročno stvaralačko biće i umesto da se traži gui - duša,
ona se može shvatiti kao biće nastalo iz uzroka i sagrađeno od
dejstava. U odnosu na naše postavljeno pitanje, drugi način po-
smatranja bi bio svakako odgovarajući, što znači da bi dušu val-
jalo razumeti kao sistern prilagođavanja proizašao iz zemaljskih
uslova u okruženju. Nije potrebno svakako da posebno naglasim,
kako ovaj način posmatranja mora da bude kauzalno jednostran,
ako treba da ispuni svoju svrhu, čime je pak pravilno obuhvaće-
na samo jedna strana duše. Druga strana mora da ostane izvan
posmatranja, pošto ne spada u moje postavljeno pitanje.
Što se sada tiče predmeta posmatranja, upravo fenomenaso
duše, to ne bi nikako bilo suvišno definisati, šta treba podrazu-
mevati pod ,,dušom“ . Postoje i stanovišta, koja hoće da „dušev-
no“ ograniče sasvim na svest. U današnje vreme, međutim, teš-
ko da bismo izašli na kraj sa jednim takvim ograničenjem. Mo-
derna psihopatologija raspolaže mnoštvom posmatranja dušev-
nih aktivnosti, koja su funkcijama svesti potpuno analogna, a
ipak su nesvesna. Može se nesvesno opažati, misliti, osećati, se-
ćati se, odlučivati i delati. Sve što se događa u svesti, može se po-
nekad dogoditi i nesvesno. Kako je tako nešto moguće, možemo

19. 36
sebi najbolje pojasniti, ako duševne funkcije i sadržaje predsta-
vimo sebi kao noćni pejsaž, na koji pada svetlosna kugla nekog
reflektora. Šta se u toj svetlosti pojavi u našem opažanju, to je
svesno; šta, međutim, leži izvan toga, u tami, jeste doduše nesve-
sno, ali i pored toga živi 1 deluje. Ako se svetlosna kugla dalje še-
ta, onda oni još svesni sadržaji tonu u nesvesno, a novi sadržaji
stupaju u svetlosno polje svesti. Nestali sadržaji u tami deluju i
dalje i ostaju indirektno, simptomatski primetni, na najobičniji
način, kako je to na primer opisao FROJD u delu „ Psihopatolo-
gija svakodnevnog života “. Nesvesno postojanje spremnosti i
blokada možemo dokazati i eksperimentalno pomoću asocijativ-
nih eksperimenata.
51 Ako, dakle uključimo i iskustva psihopatologije, onda nam
se duša pojavljuje kao proširena oblast takozvanih psihičkih fe-
nomena, koji su delom svesni, delom nesvesni.
Nesvesno proširenje duše nije, doduše, neposredno dostup-
no posmatranju - inače i ne bi bilo nesvesno - već može da se
otvori delovanjima, koja polaze od nesvesnih zbivanja ka svesti.
I naši zaključci ne mogu da iskažu više od toga nego: „Tako je,
kao đa...“
52 Ovde moram da pristupim biću i strukturi nesvesnog malo
bliže jer inače mi ne bi bilo moguće da dostojno odgovorim na pi-
tanje o zemaljskoj uslovljenosti duše. Kod ovog pitanja mora sva-
kako da se radi o počecima i fundamentima duše, dakle o stvari-
ma, koje od pradavnih vremena leže rasute u tami, a ne o onim
banalnim činjenicama čulnih osećaja i svesnog prilagođavanja
okolini. Oni pripadaju psihologiji svesti, a ja ne želim kao što je
već rečeno - da svest stavim na mesto duše. Duša je mnogo op-
sežnije i tamnije iskustveno područje nego što je usko ograniče-
na svetlosna kugla svesti. Duši pripada i nesvesno.
53 U „Strukturi duše “ sam pokušao da prikažem opšte viđen-
je strukture nesvesnog. Njegovi sadržaji, arhetipovi su u izve-
snoj meri skriveni fundamenti svesne duše, ili - da upotrebim
jedno drugo poređenje - njeni korenovi, koje je ona položila ne
samo u zemlju u užem smislu, već uopšte u svet. Arhetipovi su
sistemi spremnosti, koji su istovremeno slika i emocija. Oni se
nasleđuju sa strukturom mozga, da, oni su njihov psihički aspekt.
Oni oblikuju s jedne strane najjaču, instiktivnu predrasudu, a s
druge strane su najuticajnija zamisliva pomoć za instiktivna pri-
37
lagođavanja. Oni su zaista zapravo ktonični udeo duše - ako sme-
mo da upotrebimo ovaj izraz - onaj udeo, kroz koji je ona zaro-
bljena u prirodi ili u kome se u najmanju ruku najrazumljivije po-
kazuje njena povezanost sa zemljom i svetom. U tim praslikama
nam svakako najjasnije dolazi u susret duševno delovanje zem-
lje i njenih zakonitosti.
Ovaj problem nije samo vrlo zamršen, već i veoma supti- 5
4
lan. Pri obradi ovog pitanja moramo računat^na sasvim neuobi-
čajene poteškoće, pre svega sa činjenicom, da se arhetip i njego-
va funkcija mora razumeti mnogo pre kao deo praistorijske, ira-
cionalne psihologije, nego kao racionalan, promišljen sistem.
Neka mi bude dozvoljeno sledeće poređenje: treba da opišemo i
objasnimo jednu zgradu, Čiji je gomji sprat napravljen u 19. ve-
ku; prizemlje potiče iz 16. veka, a bliže ispitivanje zidina ukazu-
je na činjenicu, daje napravljena od prerađene kule za stanovan-
jc iz 11. veka. U podrumu otkrivamo rimske temelje a ispod po-
druma nalazi se zasuta šupljina, na čijem su dnu otkrivena oruđa
iz kamenog doba u gornjem sloju i ostaci faune iz istog doba u
dubljem sloju. To bi bila otprilike slika naše duševne strukture:
mi živimo na gornjem spratu i samo smo nejasno svesni toga, da
je donji sprat nešto starodrevno. Šta leži ispod površine, toga ni-
smo sasvim svesni.
Ovo poredenje je, naravno, kao i svako poređenje, malo nass
krutim nogama; jer u duši nije ništa kao mrtvi relikt, već je sve
životno, a naš gornji sprat, svest, pod stalnim je uticajem živih i
aktivnih fundamenata. Oni ga, kao i zgradu, nose. I kao što se
zgrada slobodno uzdiže iznad zemlje, tako i naša svest stoji u od-
ređenoj meri iznad zemlje u vazdušnom prostoru sa slobodnim
vidikom. Što dublje, međutim, silazimo naniže, utoliko horizont
postaje uži i utoliko više dospevamo u tamu sledećih stvari, i ko-
načno dodimjemo golo stenovito tle, a time istovremeno ono
prošlo vreme, kada su lovci na jelene branili svoje jadno opsta-
janje od elementarnih sila grube prirode. Ti ljudi su još uvek u
potpunosti posedovali svoje životinjske instikte, bez kojih bi im
postojanje bilo nemoguće. Slobodno vladanje instikata ne podno-
si se sa jakom i opsežnom svešću. Svest primitivnog je sporadi-
čne prirode, kao i ona kod deteta. Da, u našem detinjstvu se pre-
ma osnovnom filogenetskom zakonu ponavlja i odziv praistorije
rase i čovečanstva uopšte. Filogenetski mi smo izrasli iz tamne

20. 38
teskobe zemlje. Otuda su sledeći faktori postali arhetipovi i te
praslike su one koje najneposrednije utiču na nas i zbog toga se
pojavljuju kao najmoćnije. Ja kažem ,,pojavljuju“, jer ono što
nam se psihički pojavljuje kao najvažnije, ne treba po nuždi da
bude i uopšte najvažnije ili bar da kao takvo ostane.
56 Koji su to sada relativno nejneposredniji arhetipovi? Ovo
pitanje nas vodi direktno do problema arhetipskih fimkcija i time
u srce poteškoće. Odakle, naime, treda da damo odgovor na pi-
tanje? Sa stanovišta deteta ili primitivnog čoveka ili odrasle, mo-
derne svesti ? Kako možemo da prepoznamo arhetip? I kada nam
je uopšte nužda, da nađemo pribežište u ovoj hipotezi?
57 Želeo bih da predložim, da svakupsihičku reakciju, kojaje
neprimerena u odnosu na uzrok kojiju je aktivirao, trebapotom
ispitati, nije li istovremeno bila uslovljena nekim arhetipom.
58 Šta time mislim želeo bih da objasnim na jednom primeru:
dete oseća strah pred majkom. Ako smo se uverili da za to ne po-
stoji racionalni razlog, na primer griža savesti deteta ili nasilje
majke ili nešto slično, i ako se inače nije dogodilo detetu ništa,
što bi moglo da objasni taj strah, onda bih predložio, da se situa-
cija malo sagleda i iz ugla posmatranja arhetipa. Obično se ova-
kvi strahovi pojavljuju u noćnim satima i redovno se pojavljuju i
u snovima. Dete sanja majku kao vešticu koja proganja decu. Po-
znati materijal u ovim snovima su ponekad Henzel i Gretel baj-
ke. Stoga se često misli da nije trebalo detetu pričati bajke jer se
veruje da je to uzrok straha. To je, naravno, pogrešna racionaliza-
cija, ali se u njoj ipak krije i zrno istine, u tome da je motiv veš-
tice bar sasvim odgovarajući izraz za deČji strah i da je to odu-
vek bio. Zbog toga i postoji uopšte takva jedna bajka. Infantilni
noćni strah je tipična pojava, koja se svuda i stalno ponavlja i ko-
ja se od vajkada izražava u tipičnim motivima bajki.
59 Ali bajke su samo infantilni oblici legendi, saga i sujever-
ja iz „noćne religije“ primitivnih ljudi. Ono što označavam kao
„noćnu religiju“, jeste magična religiozna forma, čiji je smisao i
svrha bavljenje tamnim silama, đavolima, vešticama, čarobnjaci-
ma i duhovima. Kao što je dečja bajka filogenetsko ponavljanje
iz stare noćne religije, tako je i dečji strah ponavljanje iz primi-
tivne psihologije, jedan filogenetski relikt.
6
0 Nije ni u kom slučaju nenormalno to što ovaj relikt razvija
određenu živost, jer određeni noćni strah nije i u civilizovanim
39
okolnostima, čak i kod odraslih ljudi, nikakva bezuslovno nenor-
malna pojava. Pitanje je sada: pod kakvim se okolnostima ta plaš-
ljivost povećava? Može li se povećanje objasniti samo arheti-
pom veštice, iskazanim u bajci, ili se moraju prizvati i drugi raz-
lozi za objašnjenje?
Arhetip smemo da učinimo odgovoraim svakako samo U61
određenoj, maloj normalnoj meri strašljivosti; upadljivo, i kao
nenormalno doživljeno povećanje, naprotiv, mora da ima poseb-
ne razloge. Poznato je da FROJD objašnjava ovaj strah kao su-
dar incestnih težnji deteta sa zabranom incesta. On objašnjava,
đakle, sa stanovišta deteta.
Za mene ne postoji sumnja da deca mogu da imaju „incest-
ne“ težnje, u širem smislu kako ih FROJD primenjuje. Ali da li
se ove tendecije bez daljeg smeju pripisati dečjoj psihologiji sui
generis, za mene je sumnjivo. Postoje, naime, vrlo dobri razlozi
za mišljenje, da psiha deteta još stoji u stegama roditeljske, po-
scbno majčine psihe, i to u takvoj meri, da se psiha deteta najpre
mora posmatrati kao funkcionalni privesak roditeljske psihe. Psi-
hička individualnost deteta razvija se tek kasnije, pošto je uspo-
stavljen napustivi kontinuitet svesti. To što dete najpre govori o
sebi samom u trećem licu, po mom mišljenju je jasan dokaz za
odsustvo ličnosti u njegovoj psihologiji.
Stoga sam sklon da eventualne incestne težnje deteta pre62
objašnjavam iz psihologije roditelja, kao što i svaka dečja neuro-
za u prvoj liniji treba da se posmatra u svetlu roditeljske psiholo-
gije. Tako se kao česti uzrok za porast infantilnog straha javlja
posebna „vezanost kompleksom“ kod roditelja, što znači potiski-
vanje i nepažnju u odnosu na neke vitalne probleme. Sve što pad-
ne u nesvesno poprima manje ili više arhaične oblike. Ako, na
primer, majka potiskuje neki mučan kompleks koji izaziva strah,
ona ga oseća kao zao duh koji je proganja - ,,a skeleton in the
cupboard“, kao što kaže Englez. Ova formulacija pokazuje, da je
kompleks već prihvatio arhetipsku formu. Nju opterećuje ,,koš-
marni san“, muči je „noćna mora“ . Da li ona sada priča detetu
„noćnu bajku“, to jest „strašljivu bajku“ ili ne, ona i pored toga
zarazi dete i oživljava kroz svoju sopstvenu psihologiju arhetip-
ske slike straha u duši deteta. Ona možda ima erotske fantazije o
nekom dragom muškarcu. Dete je vidljivi znak njene bračne ve-

21. 40
ze. Njen otpor vezi upravlja se nesvesno protiv deteta, koje treba
da se negira. Na arhaičnom stupnju to odgovara ubistvu deteta.
Na taj način majka postaje zla veštica, koja, pak, proždire decu.
63 Kao kod majke, tako i kod deteta postoje spremne arhaične
mogućnosti predstava i onaj povod, koji je u toku čitave istorije
čovečanstva prvi put stvorio arhetip i uvek ga ponovo iznova
stvarao, a i danas je taj, koji ga ponovo oživljava od prastarog po-
stojećeg arhetipa.
64 Nije slučajno što sam odabrao upravo ovaj primer dečje
manifstacije arhetipa. Najneposrednija praslikaje svakako majka,
jer ona je u svakom odnosu sledeći i najjači doživljaj, koji se
osim toga događa u najslikovitijem dobu ljudskog života. Pošto
je upravo u dečjem uzrastu svest još izuzetno slabo razvijena, to
ne može uopšte biti govora o nekom individualnom doživljaju:
majka je, naprotiv, arhetipski doživljaj; ona se doživljava u ma-
nje ili više nesvesnom stanju, ne kao ta određena, individualna li-
čnost, već kao majka, arhetip pun nečuvenih mogućnosti zna-
čenja. U daljem toku života ovaj sud bledi i biva zamenjen sve-
snom, relativno individualnom slikom, za koju se smatra da je je-
dina slika majke koju imamo. U nesvesnom je, naprotiv, majka
kao i ranije jedna moćna praslika, koja u toku individualnog i
svesnog života boji i čak određuje odnose prema ženi, društvu,
prema osećanju i materiji, svakako na dosta suptilan način, da
svest po pravilu ništa od toga ne primećuje. Smatra se da se radi
prosto o metaforama.
Međutim, veoma je konkretna činjenica to da li se neko že-
ni određenom ženom, zato što je slična svojoj majci ili zato što
joj nije slična. Majka Germanija je za Nemca, kao i la douce
France za Francuza, pozadina u politici, koja nije za potcenjiva-
nje i koju mogu da previde samo od sveta otuđeni intelektualci.
Sveobuhvatno krilo mater ecclesia nije ništa manje od metafore,
toliko malo kao i majka zemlja, majka priroda i ,,materia“ uop-
šte.
65 Arhetip majke je za dete svakako najneposredniji. Sa raz-
vojem njegove svesti, pak, stupa i otac u njegov vidokrug i oživ-
ljava jedan arhetip, čija je priroda u mnogim odnosima suprot-
na arhetipu majke. Kao što majčin arhetip po definiciji odgovara
kineskom jin, tako i očev tip odgovara defmiciji jan. On određu-
41
je odnos prema muškarcu, prema zakonu i državi, prema razumu
i duhu i prema dinamici prirode. ,,Otadžbina“ podrazumeva gra-
nice, što znači određenu lokalizaciju, dokjetle majčinska zem-
Ija, mirna i plodna. Rajna je otac, kao Nil, kao vetar, oluja, mu-
nja i grmljavina. Otac je Auctor i autoritet, otuda i zakon i drža-
va. On je ono što pokrećuće u svetu, kao vetar, ono sa nevidlji-
vim mislima - vazdušnim slikama - delatno i upravljačko. On je
stvaralački dah vetra - pneuma - spiritus - atman, duh.
I otac je isto tako moćan arehetip, koji zivi u duši deteta. I 66
otac je najpre otac, sveobuhvatna slika Boga, dinamički princip.
U toku života i ova autoritarna slika stupa u pozadinu: otac po-
staje ograničena, često previše ljudska ličnost. Slika oca se na-
protiv proširuje u svim mogućim značenjima. Kao što je čovek
tek kasno otkrio prirodu, tako je tek postepeno otkrivao državu,
zakon, obavezu, odgovornost i duh. U onoj meri, koliko rastuća
svestpostaje sposobna da prepozna, za toliko se rastapa važnost
roditeljske ličnosti. Ali na mesto oca stupa dmštvo muškaraca, a
na mesto majke porodica.
Prema mom shvatanju bilo bi netačno reći da sve ono što 67
stupa na mesto roditelja, ne bi predstavljalo ništa kao zamena za
neizbežni gubitak roditeljskih praslika. To, naime, što stupa na
njihovo mesto, nije prosto samo zamena, već stvamost koja je
već povezana sa roditeljima, koja je sa i kroz roditeljsku prasli-
ku delovala unutar duše deteta. Grejuća, zaštitnička majka, koja
daje hranu je takođe i ognjište, zaštitna pećina ili koliba i okolne
biljke. Majka je i polje koje daje hranu i njeno čedo, božja pše-
nica, sestra i prijatelj čovekov. Majka je krava koja daje mleko i
stado. Otac ide uokolo, on priča sa dmgim muškarcima, lovi, pu-
tuje, vodi rat, on prazni svoje loše raspoloženje kao nevreme, iz
nevidljivih misli menja kao iznenadni olujni vetar čitavu situaci-
ju. On je borba i oružje, uzrok svih promena, on je bik sa razdra-
ženom silovitošću ili apatičnom lenjošću. On je slika svih po-
mažućih ili štetnih elementarnih sila.
Sve ove stvari dolaze neposredno do deteta već dosta ra- 68
no, delom preko, delom sa roditeljima. Ukoliko se više slika ro-
ditelja smanjuje i počovečuje, utoliko jače istupaju sve one stva-
ri, koje su najpre izgledale kao pozadina i sporedno dejstvo. Pod
na kome se dete igralo, vatra, kraj koje se grejalo, kiša i oluja, od

22. 42
kojih se smrzavalo, bili su uvek stvarnosti, koje su, međutim,
zbog nejasne svesti najpre viđene i razumevane kao svojstva ro-
ditelja. I onda istupaju materijalno i dinamičko ove zemlje kao
ispod odbačenog vela i razotkrivaju se kao prave snage, koje su
prethodno nosile maske roditelja. One zato nisu zamena, već
stvarnost, koja odgovarajednoj višoj svesti.
69 Nešto se ipak pri razvoju direktno gubi - a to je nezamen-
ljiv osećaj neposredne povezanosti i jedinstva sa roditeljima.
Ovo osećanje nije prosto sentimenalnost, već jedna važna psiho-
loška činjenica, koju je LEVI-BRIL (LEVY BRUHL) označio u
sasvim drugoj konstelaeiji kao „participation mystique“. Ova
činjenica, označena ovim ne eo ipso lako razumljivim izrazom,
igra veliku ulogu ne samo u primitivnoj psihologiji, već i u našoj
analitičkoj psihologiji.
70 Ova činjenica postoji - ukratko rečeno - u jednom Biti
Jedno u zajedničkom nesvesnom. Morao bih to možda bliže da
objasnim: ako se u dvoje ljudi istovremeno zadesi isti nesvesni
kompleks, onda nastaje čudnovato emocionalno dejstvo, naime
projekcija, koja uslovljava ili privlačnost ili odbijanje između
oboje. Ako sam sa nekim drugim čovekom istovremeno nesve-
stan iste važne činjenice, onda postajem sa njim delom identi-
čan i zbog toga ću se prema njemu postaviti tako, kako bih se po-
stavio prema dotičnom kompleksu, kada bih bio njega svestan.
Ova participation mystique postoji između roditelja i dece. Op-
štepoznat je primer tašte, koja se identifikuje sa ćerkom i kroz
nju udaje za zeta, ili otac, koji misli da brine za sina, ako ga na-
ivno prisiljava, da ispunjava njegove - zapravo očeve - želje, na
primer u izboru zanimanja ili pri ženidbi. Obrnuto je sin koji se
identifikuje sa ocem, isto tako dobro poznata figura. Ali posebno
uska povezanost postoji između majke i ćerke, koja se u datom
slučaju čak može dokazati kroz eksperiment asocijacije.2
* Mada
je participation mystique nesvesna činjenica za određenu osobu,
on je ipak oseća, onda kada ona više ne postoji. Postoji, da tako
kažemo, uvek određena razlika između psihologije jednog muš-
karca, čiji je otac još živ, i muškarca, čiji je otac mrtav. Dokle
god, naime, postoji participation mistique sa roditeljima, može se
zadržati relativno infantilni stil života. Kroz participation misti-
que se nekome, naime, život dovodi spolja u obliku nesvesnih
43
motivacija, za koje ne postoji odgovornost, jer su nesvesne. Zbog
infantilne nesvesnosti teret života je lakši ili bar izgleda da je lak-
ši. čovek nije sam, već nesvesno egzistira udvoje ili utroje. Sin je
imaginarno u krilu majke, zaštićen od oca. Otac je ponovo rođen
u sinu. Majka je oca podmladila u mladog supruga i tako nije iz-
gubila svoju mladost. Nije svakako potrebno da navodim prime-
re iz primitivne psihologije.
Ukazivanje na tu pojavu bi trebalo da bpde dovoljno.
Sa širenjem i povećanjem svesti, sve to otpada. U vezi s tim7i
prateće širenje roditeljskih imaginacija o svetu, ili još mnogo vi-
še prodor sveta u maglu detinjstva, otklanja nesvesno biti jedno
(Einssein) sa roditeljima. Ovaj proces se u primitivnim običaji-
ma posvećenja ili blagosiljanja muškaraca izvodi čak svesno.
Time arhetip roditelja stupa u pozadinu; on nije više, kako se to
kaže ,,u konstelaciji“. U svakom slučaju, sada se pojavljuje odre-
đena participation mistique sa plemenom, društvom, crkvom ili
nacijom. Ova participacija je, međutim, opšta i nelična i ne pru-
ža pre svega nesvesnom preveliki manipulativni prostor. Ako bi
neko bio previše nesvestan i bezazleno pun poverenja, onda bi ga
zakon i društvo brzo prodrmali do osvešćivanja. Usled polne zre-
losti nastaje pak mogućnost jedne nove lične participation
mystique i time i mogućnost zamene izgubljenog, ličnog udela
identiteta sa roditeljima. Pojavljuje se konstelacija novog arheti-
pa: kod muškarca arhetip žene, kod žene arhetip muškarca.
Ove dve figure su bile takođe skrivene iza maske slike ro-
ditelja i sada iskoračuju otkrivene napred, u svakom slučaju još
jako, često čak i pretežno, pod uticajem slike roditelja. Ja sam
ženskom arhetipu u muškarcu dao ime Anima, a muškom arhe-
tipu u ženi Animus, iz određenih razloga, o kojima će još biti ras-
prave.
Ukoliko je jači nesvesni uticaj kroz sliku roditelja, utoliko 72
se više figura voljenog odabira kao pozitivna ili negativna zame-
na za roditelje.3
*Dalekosežni uticaj kroz sliku roditelja nije nika-
kav abnormalni, već naprotiv vrlo normalan i stoga veoma ras-
prostranjen fenomen. čak je veoma važno da tako bude, jer inače
roditelji nisu u deci ponovo rođeni, što znači da se imaginacija ro-
ditelja u toj meri temeljno gubi, da prestaje svaki kontinuitet u ži-
votu individue. Ona ne može svoje detinjstvo da prenese u svoj

23. 44
odrasli život; zbog toga ostaje nesvesno dete, što je najbolja osno-
va za kasniju neurozu.
Patiće od svih onih bolesti, koje spopadaju neistorijske no-
vajlije, bilo da su to pojedinci ili društvene grupe.
73 U izvesnom smislu je normalno, da deca quasi ponovo že-
ne svoje roditelje. Psihološki je to isto tako važno, kao što je bi-
ološki potreban izvesni gubitak predaka za razvoj jedne dobre
rase. Na taj način nastaje kontinuitet, jedan razuman dalji život
prošlog u sadašnjem. Samo ono što je previše ili premalo u ovom
pravcu, nije zdravo.
74 Ukoliko je, pak pozitivna ili negativna sličnost sa roditel-
jima bila odlučujuća kod izbora ljubavi, utoliko nije bilo ni pot-
puno odvajanje od slike roditelja i time ni od detinjstva. Mada bi
detinjstvo, upravo zbog istorijskog kontinuiteta trebalo poneti sa
sobom, to se nesme dogoditi na račun daljeg razvoja. Jednom,
oko sredine života, gasi se poslednji sjaj iluzija iz detinjstva - to
svakako samo u nekom zamišljenom idealnom životu, a ne mali
broj njih spuštaju u grob kao dečije glave - i iz slike roditelja iz-
lazi arhetip odraslog čoveka, slika muškarca, kakvog je žena
upoznala od prastarih vremena, i slika žene, kakvu muškarac no-
si u sebi od pamtiveka.
75 Ima , doduše, mnogo muškaraca, koji mogu tačno da nave-
du, kako izgleda slika žene, koju nose u sebi, precizno do u de-
talj. Sreo sam, međutim, malo žena, koje su bile u stanju da za-
misle isto tako jasnu sliku muškarca. Isto kao što je praslika maj-
ke, zbirna slika svih majku iz prethodnog vremena, tako je i slika
Anime nadindividualna slika, koja kod mnogih, individualno vr-
lo različitih muškaraca pokazuje tačno usaglašene crte, tako da
se odatle može rekonstruisati skoro određeni tip žene. Uočljivo
je, da tom tipu, materinsko u običnom smislu reči, u potpunosti
nedostaje. Ona je drugarica, prijateljica u najpovoljnijem sluča-
ju, u najnepovoljnijem prostitutka. Ove tipove nalazimo vrlo
temeljno opisane često u fantastičnim romanima, sa svim njiho-
vim ljudskim i demonskim osobinama, kao u RUDER HAG-
GARD-ovom ,,She“ i u ,,Wisdom’ s Daughter", u BENOIT-
ovom „ L ’Atlantide", fragmentamo u Heleni u ,,Faustu“ 2. deo,
najkraće i najupečatljivije u gnostičkoj legendi o Simonu Magu-
su, čija se karikatura pojavljuje i u priči o apostolima. Simona
Magusa je na putovanjima uvek pratila jedna devojka, po imenu
45
Helena. Simon ju je otkrio u jednom burdelu u Tim. Ona je bila
reinkarnacija trojanske Helene. Ne znam, koliko se GETE-ov
motiv Helene u „ Faustu “ oslanja na legendu o Simonu. Sličnu
povezanost nalazimo ponovo u „ Wisdom ’s Daughter, “ gde smo
sigurni, da ne postoji svesni kontinuitet.
. Odsustvo uobičajenog majčinskog dokazuje s jedne strane76
potpuno odvajanje od imaginacije majke, s dmge strane ideju
jednog čisto ljudsko-individualnog odnosa bez namere prirode o
produžetku sadnje. Preovlađujuća većina muškaraca na današ-
njem stupnju kulture zaustavlja se na majčinskom značenju že-
ne, zbog čega se ni Anima nikada ne razvija iznad infantilno-
primitivnog stepena bludnice. Otuda dolazi da je prostitucija
glavni nusproizvod civilizovanog braka. U legendi o Simonu i u
2; delu ,,Fausta“ nalaze se, međutim, simboli potpunog odrasta-
nja. Ovo odrastanje je odrastanje po prirodi. Hrišćansko i budi-
stičko monaštvo se iskušavaju na istom problemu, ali uz žrtvo-
vanje mesa. Poluboginje i boginje ovde zamenjuju ljudsku li-
čnost, koju bi mogla da poprimi projekcija Anime.
Time dolazimo do strašno kontroverzne oblasti, u koju se n
ne bih usudio da se ovde dalje upuštam. Mnogo je, svakako bo-
lje da se vratimo elementarnom problemu, naime pitanju po če-
mu možemo da prepoznamo postojanje jednog takvog ženskog
arhetipa.
Dokle god neki arhetip nije projektovan i u nekom objektU78
voljen ili omražen, dotle je on još sasvim identičan sa individu-
om i primorava je da ga prikazuje. U tim okolnostima, dakle,
muškarac će prikazati svoju animu. Naš jezik poseduje već dugo
jednu reč, koja karakteriše ovaj poseban stav: to je ,,animozitet“ .
Ovaj izraz se može najbolje tumačiti kao „opsednutost animom“ .
Radi se, naime, o nesavladanim emocijama. Reč animozitet nam
treba svakako samo u smislu neprijatne emocionalnosti, u stvar-
nosti, međutim, Anima može da izazove i pozitivna osećanja.4
Samosavladavanje je tipično muški ideal. Postiže se poti-79
skivanjem nastalih raspoloženja. Osećanje je specifično ženska
vrlina, i ako sada muškarac radi dostizanja svog ideala muškosti,
potisne sve ženske crte, koje poseduje isto toliko, kao i žena muš-
ke, onda on potiskuje i odredena kretanja raspoloženja kao žen-
sku slabost. Time on nagomilava u nesvesnom ženskost ili senti-
mentalnost, koja, kada izbije napolje, upravo odaje postojanje

24. Ženskog bića u njemu. Poznato je da su upravo muževni muškar-
| ci ti koji su intimno najjače podređeni ženskom osećanju. Na
| osnovu ove činjenice bi se, s jedne strane, smeo objasniti znatno
f veći broj muških samoubica i, s druge strane, često izuzetna sna-
ga i čvrstina, koju razvijaju upravo vrlo ženstvene žene. Ako bri-
Žljivo istražujemo nesavladane emocije jednog muškarca i pritom
pokušamo da rekonstruišemo verovatnu ličnost iz koje takve
emocije izlaze, onda najpre dospevamo do ženske figure, koju
samupravo označio kao Anima. Otuda je i staro verovanje posta-
vilo žensku dušu, jednu ,,psihu“ ili ,,animu“, a eklezijatski sred-
nji vek nije bez psihološkog razloga postavio pitanje „Habet mu-
lier animam?“ (ima li žena dušu?)
80 Kod žene je upravo obmuto. Ako kod žene Animus izbije
napolje, to onda nisu osećanja kao kod muškarca, već ona počin-
je da diskutuje i rezonuje. I kao što su Anima-osećanja svojevol-
Jna i ćudljiva, tako su ženski argumenti nelogični i nerazumni.
Može se govoriti direktno o antimora-razmišljanju, pošto stalno
Una pravo i poslednju reč i završava sa onim „upravo baš zato“.
Anima je iracionalno osećanje, Animus iracionalno mišljenje.
8
1 Koliko doseže moje iskustvo, muškarac uvek lakše razume
sta se misli pod Animom, da, on čak ima ponekad sasvim odre-
đenu sliku o njoj, tako da među većem broju žena u svako doba
Hiože navesti onu, koja se najviše približava Anima tipu; ja sam,
Pak, po pravilu krajnje teško nalazio, da nekoj ženi mogu da uči-
nim shvatljivim, šta je Animus i nikada nisam video slučaj, da je
Heka žena mogla da mi da određene naznake o ličnosti Animusa.
Iz toga sam zaključio da Animus očigledno nema uopšte određe-
Hu, shvatljivu ličnost; dmgim rečima, on nije jedinstvo, već ve-
rovatno mnoštvo. Ova činjenica mora da je povezana sa poseb-
Hom muškom i ženskom psihologijom. Na biološkom stupnju že-
*ia ima glavni interes, da čvrstodrži jednog muškarca, dok je za
fnuškarca glavni interes, da neku ženu osvoji, a zbog svoje pri-
rode retko da se zaustavlja kod jednog osvajanja. Tako da za že-
nu ta jedna muška ličnost ima odlučujuću ulogu; odnos muškar-
ca prema ženi naprotiv je manje određen, to jest on može svoju
Ženu videti i kao jednu među drugima. Zato on naglašava uvek
Zakonski i socijalnikarakterbraka, dokžena unjemuvidi isklju-
civo lični odnos. Timeje po pravilu svestžene ograničena natog
Jeđnog muškarca, dok svest muškarca poseduje težnju ka proši-
47
renju iznad ličnog, kojoj se sve lično u određenim okolnostima
može protiviti. U nesvesnom stoga smemo očekivati kompenza-
ciju kroz suprotnost. S time se onda na najlepši način slaže rela-
tivno jasno ocrtana figura Anime muškarca i isto tako neodređe-
ni polimorfizam Animusa žene.
Opisivanje Anime i Animusa, koje sam ovde razvio, nužno 8
2
je ograničeno. Ja bih ipak preterao u tom ograničenju, ako bih
Animu opisao samo kao prasliku žene, koja ^ sastoji uglavnom
od iracionalnog osećanja, a Animus samo kao prasliku muškara-
ca i da se sastoji od shvatanja. Obe figure označavaju široko ras-
prostranjene probleme, jer one su praforme onih psihičkih feno-
mena, koji su od prastarih vremena označeni kao duša, a one su
i razlozi za ljudsku potrebu, da uopšte govori o dušama i demo-
nima.
Ništa autonomno psihičko nije nelično ili predmetno. To je 83
kategorija svesti. Svi autonomni psihički faktori imaju karakter
ličnosti, počev od glasova, koje čuju duševno bolesni, sve do
kontrolnih duhova medija i vizija mističara. Tako i Anima i Ani-
mus imaju karakter ličnosti, što se ne može drugačije izraziti ne-
go rečju ,,duša“ .
Na ovom mestu bih svakako upozorio na jedan nespora-84
zum! Pojam duše, koji sam ovde upotrebljavao, može se pre upo-
rediti sa primitivnim pogledom, na primer sa Ba i Ka-dušom
Egipćana, nego na primer sa hrišćanskim idejama o ,,duši“, koja
je već pokušaj kretanja ka filozofskom sadržaju jedne metafizič-
ke individualne supstance. Moje čisto fenomenološko shvatanje
duše izričito nema ništa s tim. Ne zastupam nikakvu psihološku
mistiku, već prosto pokušavam da naučno razumem psihološke
prafenomene koji leže u osnovi verovanja o duši.
Pošto kompleks činjenica o Animusu i Animi najviše odgo- 85
vara onome, što su sva vremena i narodi opisivali kao dušu, onda
nije dalje začuđujuće, što oba kompleksa sobom nose neobično
mističnu atmosfera, čim se malo bliže stupi u njihove sadrŽaje.
Tamo gde se projektuje Anima, nastaje odmah čudnovato istorij-
ski osećaj, koji GETE odeva rečima: „Ach du warst in abgelegten
Zeiten meine Schwester oder meine Frau“ (Ah, ti si bila u pra-
davnim vremenima moja sestra ili moja žena)5
RAJDER HOGARD i BENOA (RIDER HAGGARD i BENO-

25. 48
IT ) se vraćaju nazad u Grčku i Egipat, da bi zadovoljili neizbe-
žno istorijsko osećanje.
8
6 Na čudnovat način Animusu nedostaje, koliko pokazuje
moje iskustvo, ova vrsta mističnog heroizma. Skoro bih rekao da
se on više bavi sadašnjošnju i budućnošću. On ima pre zakono-
davstvene (nomotetičke) sklonosti, priča rado o tome, kako bi
stvari trebalo da budu ili barem daje apodiktičko (neoborivo)
shvatanje o stvarima, koje su upravo prilično mračne ili kontro-
verzne i to u toj meri određene, da je žena razrešena svakog dal-
jeg, možda suviše mučnog razmišljanja.
87 Ovu različitost mogu opet sebi da objasnim samo kao kon-
trastnu kompenzaciju.
Muškarac u svojoj svesti planira unapred i pokušava da
stvori budućnost, dok je specifično ženski, da razbija glavu oko
toga, ko je kome bio prababa-tetka. Ali upravo ova ženska gene-
aloška sklonost se jasno obelodanjuje kod RAJDER HOGARDA,
sa engleskim sentimentom, dok kod BENOA ista sklonost nastu-
pa sa pikantnim propratnim ukusom ,,chronique familiale et scan-
daleuse“. Naznačavanje ideje reinkarnacije u obliku iracionalnog
osećanja je vrlo snažno povezano sa Animom, dok žena ista
osećanja ponekad svesno priznaje, ukoliko nije suviše podređena
racionalizmu muškarca.
8
8 Istorijski osećaj ima uvek svojstvo značajnosti i sudbono-
snosti i otuda vodi neposredno do problema besmrtnosti i božan-
skog. čak i kod racionalistički-skeptičnog BENOA, zbog ljubavi
umrli se čuvaju za večnost, zahvaljujući posebno efikasnoj meto-
di mumificiranja, da i ne govorimo o cvetajućem misticizmu
RAJDER HOGARDA u delu“ „ The Retum of She“ - uostalom
prvoklasnom psihološkom dokumentu!
89 Pošto Animus u sebi samom nije osećanje ni sklonost, to
mu potpuno nedostaje ovde opisani aspekt, a ipak je on u dubini
bića isto tako istorijski. Za Animus, na žalost, ne postoje dobri li-
terarni primeri, pošto žene manje pišu od muškaraca i osim toga,
i ako pišu, izgleda da im nedostaje određena naivna introspekci-
ja ili bar radije rezultate te introspekcije čuvaju u nekoj drugoj fi-
oci; možda upravo zato što s time nije povezano nikakvo osećan-
je. Poznajem samo jedan neprejudicirani dokument ove vrste, no-
velu MERI HEJ (MARIE HAY) „ The Evil Vineyard“. U ovoj vrlo
49
skromnoj priči javlja se istorijski momenat Animusa u sigumo
nenamerno veštom omotaču autorke.
Animus se sastoji od a priori nesvesne pretpostavke jed-9o
nog nemišljenog suda.
Postojanje tog suda može se samo prepoznati po načinu ka-
ko se svest tada postavlja prema određenim stvarima. Moram u
vezi s tim dati jedan mali primer: neka majka je svog sina okm-
žila uzvišenom brigom i pridala mu sasvim neprimeren značaj, s
tim uspehom, da je on odmah posle pubertera postao neurotičar.
Razlog ovog nerazumnog stava nije bio odmah prepoznatljiv. Tek
je pažljivije ispitivanje pokazalo postojanje nesvesne dogme, ko-
ja je glasila: moj sin je dolazeći Mesija. Ovo je najčešći slučaj
arhetipa junaka, koji je kod žena opšte rasprostranjen, a projektu-
je se ili na oca ili na muža ili na sina, u obliku jednog shvatanja,
koje onda nesvesno reguliše ponašanje.
Simpatičan i opšte poznat primer je ANI BASAN (ANNIE
BASANT), koja je takođe otkrila jednu svetu zemlju.
U priči MERI HEJ, junakinja navodi svog muža da poludi9i
zbog njenog stava, koji se zasniva na nesvesnoj i nikada izreče-
noj pretpostavci, da je on odvratan tiranin, koji je drži zaroblje-
nu, otprilike na način kao— . Ovo nepotpuno ,,kao“ ona prepušta
mužu da dopuni, koji onda konačno izmišlja odgovarajuću figu-
m Cinquecento-tiranina i kroz to gubi razum. Animusu dakle ni-
kako ne nedostaje istorijski karakter. On se, međutim, ispoljava
u fundamentalno različitom obliku u odnosu na Animu. Isto tako
kod religiozne problematike Animusa, preovlađuje primereno su-
du u odnosu na primereno osećanju muškarca.
Zaključujući bih još želeo da primetim, da Animus i Ani- 9
2
ma nisu jedine autonomne figure ili ,,duše“ nesvesnog. Ali one su
praktično sledeće i najvažnije. Pošto bih, međutim, hteo da osve-
tlim još jednu stranu problema uslovljenosti zemljom, onda bih
se usudio da napustim ovu tešku oblast unutrašnjeg iskustva naj-
suptilnije vrste i da se okrenem onoj drugoj strani, gde nećemo
više mučno da gledamo u tamne pozadine, već napolje u široki
svet svakodnevnih stvari.
Kao što je u razvojnom procesu zemaljski uslov formirao 93
ljudsku dušu, tako se još i danas, u određenoj meri pred našim
očima, isti proces može ponoviti. Ako u mislima premestimo je-