Učenje i viši kognitivni procesi 5. Učenje, I Deo

1. UČENJE I VIŠI KOGNITIVNI PROCESI
Prolećni semestar 2013.
Predavač: Goran S. Milovanović
Predavanje 4
UČENJE – Deo I: Pojam učenja, forme učenja
i teorijski pristupi proučavanju učenja

2. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 2

3. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 3
Učenje podrazumeva
• ... promene u ponašanju.
• ... promene koje su relativno trajne.
• ... da mu je prethodilo ponovljeno izlaganje
određenim situacijama.
• ... adaptivno relevantne posledice.
Psiholozi obožavaju pokušaje da se definiše učenje
• Empirijska definicija u ovoj raspravi podrazumeva definiciju koja bi bila nezavisna
od različitih teorijskih shvatanja
• To je, kao što znamo iz filozofije nauke, nemoguće. Ipak, pokušaćemo da
razvijemo definiciju učenja koja je u što je većoj mogućoj meri nezavisna od
različitih teorija učenja sa kojima ćemo se upoznavati tokom ovog kursa.

4. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 4
Psiholozi obožavaju pokušaje da se definiše učenje
• Jung: „Učenje je proces kojim se ponašanje organizma modifikuje iskustvom... Drugim
rečima, učenje je proces o kome se zaključuje na osnovu ispitivanja razlika u nekoj široj
delatnosti organizma u dve ili više tačaka u vremenu“ (Jung, 1968).
• Marks: „Učenje je relativno trajna promena ponašanja koja je funkcija prethodnog
ponašanja (najčešće zvanog vežba)“ (Marx, 1969).
• Logan: „Učenje je relativno permanentan proces koji rezultira iz vežbe i odslikava se u
promeni u delatnosti“ (Logan, 1970).
• Kling: „Učenje je relativno permanentna promena u ponašanju koja je posledica uslova
vežbe“ (Kling, 1971).
• Tarpi: „Učenje može da se definiše kao relativno permanentna promena u ponađanju
koja se javlja kao posledica iskustva“ (Tarpy, 1975).
• Buš i Mosteler: „Pod učenjem podrazumevamo bilo koju sistematsku promenu u
ponašanju bila ona adaptivna ili ne, poželjna za određene svrhe, ili se slagala sa ma
kakvim drugim takvim kriterijumima“ (Bush and Mosteller, 1955).

5. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 5
Psiholozi obožavaju pokušaje da se definiše učenje
• Gatri: „Te promene u ponašanju koje slede ponašanje zvaćemo učenjem“ (Guthrie,
1952).
• Hanter: „ ... možemo reći da do učenja dolazi svaki put kada ponašanje pokazuje
progresivnu promenu ili trend sa ponavljanjem iste stimulišuće situacije i kada promena
ne može da se objasni umorom ili promenama u receptorima i efektorima“ (Hunter,
1934).
• Mek Geok i Ajrion: „Učenje, kako ga mi merimo, jeste promena u delatnosti koja se
javlja pod uslovima vežbanja“ (McGeoch and Irion, 1952)
• Mun: „Učenje je više ili manje permanentna inkrementalna modifikacija ponašanja koja
sledi iz aktivnosti, posebnog treninga, ili posmatranja“ (Munn, 1955).
• Torpe: „Učenje možemo da definišemo kao proces koji se manifestuje kroz adaptivne
promene u indivualnom ponašanju koje su rezultat iskustva“ (Thorpe, 1956).
• Vegner, Džouns i Džouns: (Učenje je...) „ ... modifikacija ponašanja koja je po
pretpostavci posledica prethodnog iskustva a ne poznate organske promene“ (Wenger,
Jones & Jones, 1956).

6. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 6
Psiholozi obožavaju pokušaje da se definiše učenje
Hilgard i Markiz: „Učenje je relativno permanenta promena u potencijalu za ponašanje
koja se javlja kao posledica vežbe“ (Kimble, 1961).
Slavoljub Radonjić, autor poznatog udžbenika „Psihologija učenja“ na sprskom jeziku,
detaljno je analizirao teorijske strategije definisanja pojma učenja, i posle opsežne analize
ponudio sledeću definiciju učenja:
„Učenje je trajna ili relativno trajna i relativno specifična promena individue koja se pod
određenim uslovima može manifestovati u njenom doživljavanju ili aktivnosti i koja je
rezultat njenog prethodnog doživljavanja ili aktivnosti“ (Radonjić, 1985).
Radonjićeva definicija je elaborirana, ali u potpunosti propušta da naglasi adaptivnu
prirodu učenja, koja se danas smatra njegovom centralnom, najvažnijom karakteristikom.

7. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 7
Adaptivna priroda učenja
Konrad Lorenc: Učenje je adaptivna modifikacija ponašanja.
Konrad Lorenc
Savremena racionalna analiza učenja (Anderson!) polazi od
uvida u njegovu adaptivnu vrednost za organizam:
• Učenjem odnosa između dva događaja u okolini, organizam
stiče sposobnosti
• predikcije promena u okolini
• kontrole promena u okolini
• Omogućeni su izazivanje adaptivno povoljnih događaja i
izbegavanje potencijalno opasnih događaja.
• Dejvid Šenks, racionalna analiza učenja: sredinu odlikuju
određene statističke informacije o povezanosti varijabli
relevantnih za prilagođavanje.
• Cilj učenja je da tačno preslika (reprezentuje) te statističke
informacije.Šenksova „Psihologija
asocijativnog učenja“, 1995.

8. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 8
Racionalna analiza učenja
Dejvid Šenks: cilj učenja je da tačno reprezentuje statističke informacije iz okoline
Šenksova „Psihologija
asocijativnog učenja“, 1995.
Normativna teorija: teorija kontingencije
Normativna mera statističke povezanosti (kontingencije):
Probabilistički kontrast, ΔP
O ~O
C CO C~O
~C ~CO ~C~O
C – engl. Cue (znak)
O – engl. Outcome (ishod)
Npr, znak C = zvuk zvona (uslovni stimulus)
Npr, ishod O = hrana (bezuslovni stimulus)
Njeno veličanstvo psihologije
učenja: kontingencijska tabela

9. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 9
Racionalna analiza učenja
Dejvid Šenks: cilj učenja je da tačno reprezentuje statističke informacije iz okoline
Šenksova „Psihologija
asocijativnog učenja“, 1995.
Probabilistički kontrast, ΔP
O ~O
C CO C~O
~C ~CO ~C~O
ΔP = P(O|C) – P(O|~C)
Proučićemo ovaj model detaljno kada budemo diskutovali klasično uslovljavanje
kod životinja te učenje kovarijacija i kauzalno učenje kod ljudi.

10. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 10
Evolucija učenja: revolucionaran skok u adaptivnoj moći složenih organizama
svet organizam
receptori
efektori
Usložnjavanje (nervnih) ćelija umetnutih između receptora i efektora: kognitivna analiza
postaje složenija, ponašanje postaje manje predvidljivo.
Flaerti, Hamilton, Gandelman i Spir: mogućnost promene strukture odnosa između neurona,
koji kroz složene mreže uzajamne zavisnosti povezuju receptore i efektore – „ulaz“ i „izlaz“
živog sistema – da bi se organizmi prilagodili određenim promenama u sredini dok te promene traju,
verovatno predstavljala jedan od najvažnijih evolutivnih razvoja od nastanka života uopšte.

11. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 11
Učenje, mišljenje i pamćenje
• Kolokvijalno, veoma često mešamo ova tri pojma u upotrebi.
• Šta radite kad pripremate ispit: učite, ili mislite? Pamtite?
• Učenje i mišljenje: asocijativno učenje i simboličko učenje.
• Simboličko učenje: podrazumeva indukciju određenih sintaksičkih,
formalno-semantičkih odlika relacija na osnovu statističkih informacija o upotrebi
termina koji ulaze u te relacije. Očajno složen problem kome se tek u prethodnih
desetak godina možda nazire neko rešenje. Mišljenje?
• Da li je simboličko učenje uopšte forma učenja, ili je u pitanju proces mišljenja?
• Učenje i pamćenje: skoro je nemoguće razlikovati ih. Postoji opcija da se razlikuju
prema karakterističnim nacrtima eksperimentalnih istraživanja u jednoj ili drugoj
oblasti, ali to ne omogućava principijelno razlikovanje.

12. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 12
Učenje i performansa (delatnost)
Eksperiment Blodžeta (Tolmanov saradnik) iz 1929:
0
0.5
1
1.5
2
2.5
3
3.5
1 2 3 4 5 6 7 8 9
Skorgreške
Redni broj pokušaja učenja lavirinta
• crni kružići označavaju rezultate
kontrolne grupe
• beli kvadratići – rezultate I
eksperimentalne grupe
• beli kružići – rezultate II
eksperimentalne grupe.
Eksperiment Hilmana, Hantera i Kimbla iz 1953: deprivacija 2h i 22h, zamena grupa.
Zaključak: motivacija je faktor delatnosti, ne učenja.

13. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 13
Mere učenja
Karakteristične zavisne varijable u eksperimentalnim studijama učenja
• Proporcija odn. procenat grešaka ili tačnih reakcija
• Vreme reakcije (latencije) i vreme kretanja (u studijama učenja
lavirinta npr)
• Frekvencija reagovanja (u operantnom uslovljavanju tj.
Instrumentalnom učenju)
• Intenzitet (amplituda) reakcije (kod Pavlova u labu,
psihogalvanski refleks kod čoveka)
• Otpornost na gašenje i zaboravljanje
• Stepen uštede pri ponovonom učenju

14. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 14
Stepeni zakon učenja i zaboravljanja
Herman Ebinghaus, 1885: prva studija učenja u istoriji savremene psihologije
Herman Ebinghaus

15. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 15
Stepeni zakon učenja i zaboravljanja
Stepeni zakon je osnovna i najvažnija pravilnost vezana za vežbanje i zaboravljanje
α−
⋅= taP
)log()log()log( taP ⋅−= α

16. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 16
Forme učenja

17. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 17
Statističko učenje: formalna postavka problema
γ
μ
Učenje = empirijska indukcija
Učenje = nemonotono zaključivanje
Induktivističke zablude!