SlideShare a Scribd company logo

Mišljenje osterman monika ii-1 (1)

prezentaciju sastavila učenica Monika Osterman

1 of 13
Download to read offline
Mišljenje   osterman monika ii-1 (1)
Misli i mišljenje su psihološke funkcije koje nam omogućuju
da putem misaonih operacija određujemo svojstva pojava i
otkrivamo odnose među njima, koje ne možemo otkriti čulima.

Suština mišljenja je u
shvatanju ili uviđanju odnosa.
Ljudi su jedina živa vrsta bida koja se bitno razlikuju od
svih drugih bida jer imaju razum. Zato se čovek zove homo
sapiens (lat. razuman čovek).
Pr. Čulima ne možemo saznati kako jabuka pada sa drveta
ili kako je nastala Zemlja i sva bida na njoj.

Čovek je radoznalo bide i zbog toga je hteo sve saznati o
njegovom okruženju. Pokušavao je to otkriti svojim čulima,
ali ima neke stvari koje se ne mogu saznati tako.
Pa je tada čovek počeo
da razmišlja. Što je više
razišljao, to je više
saznao i ta saznanje je
upotrebio u svoju korist.
Mišljenje je sve ono
što se u glavi događa
(sećanje, predviđanje,
planiranje,
analiziranje,
zaključivanje,
zamišljenje,
veriovanje, maštanje,
snevanje, fantayiranje
itd.). Koristi se za
rešavanje problema,
zaključivanje i
donošenje odluka.

Prema Spirmanu postoje 2 oblika mišljenja. Odnos između različitih korelata ili
uočavanje relacija (otkriti nepoznati element).
Tok i faze misaonog procesa:
 Uočavanje i shvatanje problema
 Stvaranje direkcije
 Javljanje hipoteze
 Proveravanje hipoteze

Kao što znamo životinja može da misli ali ne kao čovek. Čovek je sposoban da misli o onome što
nije prisutno i što se ne može registrovati čulima. Tj. Čovek je sposban za apstraktno mišljenje.
Apstraktno mišljenje je onaj oblik mišljenja u kome se elementi problema ne nalaze u opažajnom
polju niti su dati u obliku konkretnih predstava ved se kao osnovna sredstva mišljenja pojavljuju
simboli. Glavna sredstva abstratnog mišljenja su govor (reči) ili simboli (slova).
Govor je ljudska specifičnost, služi za
sporazumevanje. O svakoj reči imamo
neku misao. Misaoni sadržaj o bitnim,
zajedničkim svajstvima nekog predmeta
ili vrste predmeta, bida i pojava je
pojam.
Npr. pojam škola obuhvata karakteristike
zajedničke svim školama.

Pored apstraktnog mišljenja imamo i
konkretno mišljenje. Konkretno mišljenje
(očigledno, opažajno, situaciono) odnosi se
na rešavanje problema pri čemu se koriste
uglavnom elementi u opažajnom polju ili
konkretne predstave.
Ako posmatramo stepen realističnosti tj. poštovanja principa realnosti u mišljenju mišljenje
može biti realistično i imaginativno.
Realisticko mišljenje je oblik mišljenja kojim se
rešavaju svakodnevni životni problemi i u kome su
elementi za rešavanje problema jasno odredjeni u
vremenu i prostoru i čije se osobine moraju
uzimati u obzir da bi se problem zaista rešio.
Npr. ako želimo da upišemo likovnu akademiju
moramo uzeti u obzir realnu činjenicu o postojanju
ili nepostojanju sopstvenog talenta.
Imaginativno mišljenje – obojeno maštom
Ako se posmatra ishod misaonog procesa,
mišljenje se može podeliti i na stvaralačko i
kritičko mišljenje.
Produktivno-stvaralacko
mišljenje
jeste
mišljenje čiji je ishod neka društveno priznata
vrednost kojoj se može pridati svojstvo
originalnosti.
Kritičko-procenjivačko mišljenje je poseban
oblik mišljenja čiji je ishod ili rezultat
vrednovanje-evaluacija, (procena vrednosti)
nečega sto je bilo predmet ili sadržaj
mišljenja. Svaki misaoni proces sadrži kritičko
mišljenje. Predmet kritickog mišljenja, dakle,
mogu biti sopstvene ili tudje ideje i produkti.

Recommended

Misljenje gimnazija
Misljenje gimnazijaMisljenje gimnazija
Misljenje gimnazijaProfpsiholog
 
Misljenje prezentacija
Misljenje prezentacijaMisljenje prezentacija
Misljenje prezentacijaA. D.
 
Filogeneza i ontogeneza
Filogeneza i ontogenezaFilogeneza i ontogeneza
Filogeneza i ontogenezaMiconi doo
 
Predmet i struktura licnosti
Predmet i struktura licnostiPredmet i struktura licnosti
Predmet i struktura licnostiProfpsiholog
 
Napredovanje ucenika u toku godine i
Napredovanje ucenika u toku godine   iNapredovanje ucenika u toku godine   i
Napredovanje ucenika u toku godine iGordana Janevska
 
Emocije, druga godina gimanzije
Emocije, druga godina gimanzijeEmocije, druga godina gimanzije
Emocije, druga godina gimanzijeProfpsiholog
 
Motivacija za učenje
Motivacija za učenjeMotivacija za učenje
Motivacija za učenjessdositej
 

More Related Content

What's hot

Pubertet i adolescencija
Pubertet i adolescencija Pubertet i adolescencija
Pubertet i adolescencija Kristina Franka
 
Mетоде и технике психолошког истраживања
Mетоде и технике психолошког истраживањаMетоде и технике психолошког истраживања
Mетоде и технике психолошког истраживањаSimonida Vukobrat
 
Oboljenja kože
Oboljenja kožeOboljenja kože
Oboljenja kožeEna Horvat
 
Kako oceniti prezentaciju kriterijumi za ocenjivanje
Kako oceniti prezentaciju kriterijumi za ocenjivanjeKako oceniti prezentaciju kriterijumi za ocenjivanje
Kako oceniti prezentaciju kriterijumi za ocenjivanjeBiljana Atanackovic
 
Priprema za tematski dan Zlo je ko ne zna , a učiti se ne da
Priprema za tematski dan Zlo je ko ne zna , a učiti se ne daPriprema za tematski dan Zlo je ko ne zna , a učiti se ne da
Priprema za tematski dan Zlo je ko ne zna , a učiti se ne daOsnovna škola "Sveti Sava"
 
ciljevi i grane psihologije
ciljevi i grane psihologijeciljevi i grane psihologije
ciljevi i grane psihologijeAnita Kliment
 

What's hot (20)

Nenasilna komunikacija
Nenasilna komunikacijaNenasilna komunikacija
Nenasilna komunikacija
 
Pubertet i adolescencija
Pubertet i adolescencija Pubertet i adolescencija
Pubertet i adolescencija
 
Endokrini sistem
Endokrini sistemEndokrini sistem
Endokrini sistem
 
11
1111
11
 
Mетоде и технике психолошког истраживања
Mетоде и технике психолошког истраживањаMетоде и технике психолошког истраживања
Mетоде и технике психолошког истраживања
 
Oblici nastavnog rada
Oblici nastavnog radaOblici nastavnog rada
Oblici nastavnog rada
 
Listic pinokio 2
Listic pinokio 2Listic pinokio 2
Listic pinokio 2
 
Pedagoski profil
Pedagoski profilPedagoski profil
Pedagoski profil
 
Organske osnove psihickog zivota
Organske osnove psihickog zivotaOrganske osnove psihickog zivota
Organske osnove psihickog zivota
 
Oboljenja kože
Oboljenja kožeOboljenja kože
Oboljenja kože
 
Kako oceniti prezentaciju kriterijumi za ocenjivanje
Kako oceniti prezentaciju kriterijumi za ocenjivanjeKako oceniti prezentaciju kriterijumi za ocenjivanje
Kako oceniti prezentaciju kriterijumi za ocenjivanje
 
Ličnost gim
Ličnost gimLičnost gim
Ličnost gim
 
Priprema za tematski dan Zlo je ko ne zna , a učiti se ne da
Priprema za tematski dan Zlo je ko ne zna , a učiti se ne daPriprema za tematski dan Zlo je ko ne zna , a učiti se ne da
Priprema za tematski dan Zlo je ko ne zna , a učiti se ne da
 
Opažanje osoba
Opažanje osobaOpažanje osoba
Opažanje osoba
 
Полно преносиве болести
Полно преносиве болестиПолно преносиве болести
Полно преносиве болести
 
Program rada odeljenjskog staresine v razred
Program rada odeljenjskog staresine v razredProgram rada odeljenjskog staresine v razred
Program rada odeljenjskog staresine v razred
 
Inteligencija
InteligencijaInteligencija
Inteligencija
 
Emocije dajana
Emocije dajanaEmocije dajana
Emocije dajana
 
ciljevi i grane psihologije
ciljevi i grane psihologijeciljevi i grane psihologije
ciljevi i grane psihologije
 
Zastita zivotne sredine
Zastita zivotne sredineZastita zivotne sredine
Zastita zivotne sredine
 

Viewers also liked

Viewers also liked (8)

Oslovljavanje roditelja
Oslovljavanje roditeljaOslovljavanje roditelja
Oslovljavanje roditelja
 
tehnike
tehniketehnike
tehnike
 
organska osnova
organska osnovaorganska osnova
organska osnova
 
XV gimnazija na rakovičkom karnevalu
XV gimnazija na rakovičkom karnevaluXV gimnazija na rakovičkom karnevalu
XV gimnazija na rakovičkom karnevalu
 
predmet psihologije
predmet psihologijepredmet psihologije
predmet psihologije
 
XV gimnazija u žikinoj šarenici
XV gimnazija u žikinoj šareniciXV gimnazija u žikinoj šarenici
XV gimnazija u žikinoj šarenici
 
Migranti u srbiji
Migranti u srbijiMigranti u srbiji
Migranti u srbiji
 
Opažanje sveta
Opažanje svetaOpažanje sveta
Opažanje sveta
 

Similar to Mišljenje osterman monika ii-1 (1)

Predmet i metode psihologije
Predmet i metode psihologijePredmet i metode psihologije
Predmet i metode psihologijeNatalija Simić
 
Kreativnost
KreativnostKreativnost
Kreativnostnerconja
 
Ličnost, gimnazija
Ličnost, gimnazijaLičnost, gimnazija
Ličnost, gimnazijaProfpsiholog
 
филозофија емпиризма
филозофија емпиризмафилозофија емпиризма
филозофија емпиризмаfilozofskaazbuka
 
Васпитање и нега деце од 8 do 18 meseci
Васпитање и нега деце од 8 do 18 meseciВаспитање и нега деце од 8 do 18 meseci
Васпитање и нега деце од 8 do 18 meseciChildrensHappinessGu
 
Identifikacija i rad sa darovitom decom
Identifikacija i rad sa darovitom decomIdentifikacija i rad sa darovitom decom
Identifikacija i rad sa darovitom decomTalenti Centar
 
Neuromarketing - Ruzica Ristic Pristovsek
Neuromarketing - Ruzica Ristic PristovsekNeuromarketing - Ruzica Ristic Pristovsek
Neuromarketing - Ruzica Ristic PristovsekNLP Centar Beograd
 
Pamcenje 2 psihologija
Pamcenje 2   psihologijaPamcenje 2   psihologija
Pamcenje 2 psihologijastevansek
 
Pamcenje psihologija
Pamcenje   psihologijaPamcenje   psihologija
Pamcenje psihologijastevansek
 
Ucenje psihologija
Ucenje   psihologijaUcenje   psihologija
Ucenje psihologijaA. D.
 
KogPsi2012, Fmk, Singidunum. 7. Osnovni teorijski sistemi kognitivne psihologije
KogPsi2012, Fmk, Singidunum. 7. Osnovni teorijski sistemi kognitivne psihologijeKogPsi2012, Fmk, Singidunum. 7. Osnovni teorijski sistemi kognitivne psihologije
KogPsi2012, Fmk, Singidunum. 7. Osnovni teorijski sistemi kognitivne psihologijeGoran S. Milovanovic
 
Snežana Milisavljević - Odnosi sa javnoscu
Snežana Milisavljević - Odnosi sa javnoscuSnežana Milisavljević - Odnosi sa javnoscu
Snežana Milisavljević - Odnosi sa javnoscubsckragujevac
 
Intelektulane sposobnosti - Anđela Jovanović - Vesna Pešić
Intelektulane sposobnosti - Anđela Jovanović - Vesna PešićIntelektulane sposobnosti - Anđela Jovanović - Vesna Pešić
Intelektulane sposobnosti - Anđela Jovanović - Vesna PešićNašaŠkola.Net
 

Similar to Mišljenje osterman monika ii-1 (1) (20)

Predmet i metode psihologije
Predmet i metode psihologijePredmet i metode psihologije
Predmet i metode psihologije
 
L2 1
L2 1L2 1
L2 1
 
Kreativnost
KreativnostKreativnost
Kreativnost
 
Ličnost, gimnazija
Ličnost, gimnazijaLičnost, gimnazija
Ličnost, gimnazija
 
филозофија емпиризма
филозофија емпиризмафилозофија емпиризма
филозофија емпиризма
 
Васпитање и нега деце од 8 do 18 meseci
Васпитање и нега деце од 8 do 18 meseciВаспитање и нега деце од 8 do 18 meseci
Васпитање и нега деце од 8 do 18 meseci
 
Identifikacija i rad sa darovitom decom
Identifikacija i rad sa darovitom decomIdentifikacija i rad sa darovitom decom
Identifikacija i rad sa darovitom decom
 
Neuromarketing - Ruzica Ristic Pristovsek
Neuromarketing - Ruzica Ristic PristovsekNeuromarketing - Ruzica Ristic Pristovsek
Neuromarketing - Ruzica Ristic Pristovsek
 
Pamcenje 2 psihologija
Pamcenje 2   psihologijaPamcenje 2   psihologija
Pamcenje 2 psihologija
 
Pamcenje psihologija
Pamcenje   psihologijaPamcenje   psihologija
Pamcenje psihologija
 
кант и фихте 2
кант и фихте  2кант и фихте  2
кант и фихте 2
 
Ucenje psihologija
Ucenje   psihologijaUcenje   psihologija
Ucenje psihologija
 
Inteligencija
InteligencijaInteligencija
Inteligencija
 
KogPsi2012, Fmk, Singidunum. 7. Osnovni teorijski sistemi kognitivne psihologije
KogPsi2012, Fmk, Singidunum. 7. Osnovni teorijski sistemi kognitivne psihologijeKogPsi2012, Fmk, Singidunum. 7. Osnovni teorijski sistemi kognitivne psihologije
KogPsi2012, Fmk, Singidunum. 7. Osnovni teorijski sistemi kognitivne psihologije
 
Svest, novembar 2014
Svest, novembar 2014Svest, novembar 2014
Svest, novembar 2014
 
ICK2-L4.pptx
ICK2-L4.pptxICK2-L4.pptx
ICK2-L4.pptx
 
Snežana Milisavljević - Odnosi sa javnoscu
Snežana Milisavljević - Odnosi sa javnoscuSnežana Milisavljević - Odnosi sa javnoscu
Snežana Milisavljević - Odnosi sa javnoscu
 
ИГРЕ ПОКРЕТОМ
ИГРЕ ПОКРЕТОМИГРЕ ПОКРЕТОМ
ИГРЕ ПОКРЕТОМ
 
Intelektulane sposobnosti - Anđela Jovanović - Vesna Pešić
Intelektulane sposobnosti - Anđela Jovanović - Vesna PešićIntelektulane sposobnosti - Anđela Jovanović - Vesna Pešić
Intelektulane sposobnosti - Anđela Jovanović - Vesna Pešić
 
Stvaralacka prica
Stvaralacka pricaStvaralacka prica
Stvaralacka prica
 

More from Anita Kliment (20)

Adolescencija 1
Adolescencija 1Adolescencija 1
Adolescencija 1
 
адолесценција
адолесценцијаадолесценција
адолесценција
 
Detinjstvo gabriela-pal
Detinjstvo gabriela-palDetinjstvo gabriela-pal
Detinjstvo gabriela-pal
 
Detinjstvo
DetinjstvoDetinjstvo
Detinjstvo
 
Hipnoza
HipnozaHipnoza
Hipnoza
 
Psihoza monika osterman ii-1
Psihoza   monika osterman ii-1Psihoza   monika osterman ii-1
Psihoza monika osterman ii-1
 
Psihoze
PsihozePsihoze
Psihoze
 
Neorganski poremećaji spavanja
Neorganski poremećaji spavanjaNeorganski poremećaji spavanja
Neorganski poremećaji spavanja
 
Spavanje i poremećaji spavanja
Spavanje i poremećaji spavanjaSpavanje i poremećaji spavanja
Spavanje i poremećaji spavanja
 
Spavanje i poremećaji spavanja
Spavanje i poremećaji spavanjaSpavanje i poremećaji spavanja
Spavanje i poremećaji spavanja
 
Spavanje, snovi i hipnoza
Spavanje, snovi i hipnozaSpavanje, snovi i hipnoza
Spavanje, snovi i hipnoza
 
Teorije licnosti
Teorije licnostiTeorije licnosti
Teorije licnosti
 
Frojd
FrojdFrojd
Frojd
 
53
5353
53
 
54a
54a54a
54a
 
54a
54a54a
54a
 
Filogenetski razvoj-zivih-bica
Filogenetski razvoj-zivih-bicaFilogenetski razvoj-zivih-bica
Filogenetski razvoj-zivih-bica
 
Psihologija filogeneza
Psihologija   filogenezaPsihologija   filogeneza
Psihologija filogeneza
 
8a
8a8a
8a
 
8
88
8
 

Mišljenje osterman monika ii-1 (1)

  • 2. Misli i mišljenje su psihološke funkcije koje nam omogućuju da putem misaonih operacija određujemo svojstva pojava i otkrivamo odnose među njima, koje ne možemo otkriti čulima. Suština mišljenja je u shvatanju ili uviđanju odnosa. Ljudi su jedina živa vrsta bida koja se bitno razlikuju od svih drugih bida jer imaju razum. Zato se čovek zove homo sapiens (lat. razuman čovek). Pr. Čulima ne možemo saznati kako jabuka pada sa drveta ili kako je nastala Zemlja i sva bida na njoj. Čovek je radoznalo bide i zbog toga je hteo sve saznati o njegovom okruženju. Pokušavao je to otkriti svojim čulima, ali ima neke stvari koje se ne mogu saznati tako. Pa je tada čovek počeo da razmišlja. Što je više razišljao, to je više saznao i ta saznanje je upotrebio u svoju korist.
  • 3. Mišljenje je sve ono što se u glavi događa (sećanje, predviđanje, planiranje, analiziranje, zaključivanje, zamišljenje, veriovanje, maštanje, snevanje, fantayiranje itd.). Koristi se za rešavanje problema, zaključivanje i donošenje odluka. Prema Spirmanu postoje 2 oblika mišljenja. Odnos između različitih korelata ili uočavanje relacija (otkriti nepoznati element). Tok i faze misaonog procesa:  Uočavanje i shvatanje problema  Stvaranje direkcije  Javljanje hipoteze  Proveravanje hipoteze Kao što znamo životinja može da misli ali ne kao čovek. Čovek je sposoban da misli o onome što nije prisutno i što se ne može registrovati čulima. Tj. Čovek je sposban za apstraktno mišljenje. Apstraktno mišljenje je onaj oblik mišljenja u kome se elementi problema ne nalaze u opažajnom polju niti su dati u obliku konkretnih predstava ved se kao osnovna sredstva mišljenja pojavljuju simboli. Glavna sredstva abstratnog mišljenja su govor (reči) ili simboli (slova).
  • 4. Govor je ljudska specifičnost, služi za sporazumevanje. O svakoj reči imamo neku misao. Misaoni sadržaj o bitnim, zajedničkim svajstvima nekog predmeta ili vrste predmeta, bida i pojava je pojam. Npr. pojam škola obuhvata karakteristike zajedničke svim školama. Pored apstraktnog mišljenja imamo i konkretno mišljenje. Konkretno mišljenje (očigledno, opažajno, situaciono) odnosi se na rešavanje problema pri čemu se koriste uglavnom elementi u opažajnom polju ili konkretne predstave.
  • 5. Ako posmatramo stepen realističnosti tj. poštovanja principa realnosti u mišljenju mišljenje može biti realistično i imaginativno. Realisticko mišljenje je oblik mišljenja kojim se rešavaju svakodnevni životni problemi i u kome su elementi za rešavanje problema jasno odredjeni u vremenu i prostoru i čije se osobine moraju uzimati u obzir da bi se problem zaista rešio. Npr. ako želimo da upišemo likovnu akademiju moramo uzeti u obzir realnu činjenicu o postojanju ili nepostojanju sopstvenog talenta. Imaginativno mišljenje – obojeno maštom
  • 6. Ako se posmatra ishod misaonog procesa, mišljenje se može podeliti i na stvaralačko i kritičko mišljenje. Produktivno-stvaralacko mišljenje jeste mišljenje čiji je ishod neka društveno priznata vrednost kojoj se može pridati svojstvo originalnosti. Kritičko-procenjivačko mišljenje je poseban oblik mišljenja čiji je ishod ili rezultat vrednovanje-evaluacija, (procena vrednosti) nečega sto je bilo predmet ili sadržaj mišljenja. Svaki misaoni proces sadrži kritičko mišljenje. Predmet kritickog mišljenja, dakle, mogu biti sopstvene ili tudje ideje i produkti.
  • 7. Ako se posmatra put kojim se krede mišljenje, tok misaonog procesa mišljenje se deli na konvergentno i divergentno. Konvergento mišljenje jeste mišljenje koje se zasniva na strogo logičnom sledu misaonih operacija iz kojih proističe jedan jedini mogudi ishod ili zaključak. Primeri: a) 8:2=? 8:2=4 b) VII=I (sa šibicama) √I=I Divergentno mišljenje podrazumeva produkciju ideja, elastičnost mišljenja, otkrivanje novih puteva rešenja jednog istog problema. Ovo mišljenje je dominantno u umetnosti ali je neophodno i u mnogim fazama naučnog rada. a) mišljenje koje dovodi do stvaranja objektivne tvorevine – stvaralačko mišljenje. b) mišljenje koje ne dovodi do stvaranja objektivne tvorevine – sanjarenje i maštanje.
  • 8. Deduktivno i induktivno mišljenje Deduktivno mišljenje – kada se iz opštih pravila izvode konkretni primeri Induktivno mišljenje – kada se iz konkretnih primerra izvode opšta pravila
  • 9. Razvoj mišljenja Pijaže je smatrao da su deca aktivni učesnici sopstvenog kognitivnog razvoja, deca otkrivaju i konstruišu znanje kroz sopstvenu aktivnost. Kognitivni razvoj počinje sa nekoliko osnovnih šema – kognitivnih struktura kojima identifikujemo i interpretiramo objekte, događaje i druge informacije u okolini. Suočeni sa novim informacijama deca se trude da ih prilagode postojećim šemama – asimilacija. Ali ponekad je to nemoguće. (pr. nepoznati muškarac nije tata.) Kada ga roditelji ili netko drugi ispravljaju ili kada sami otkriju da nešto ne može da se asimilira koriste proces akomodacije, postojeće šeme se menjaju i kreiraju nove. Cilj je adaptirati se na okruženje. Kognitivne faze razvoja – razvoj se odvija u 4 faze, koje se razlikuju prema načinu detetovog rezonovanja. Svaki stadijum reflektuje kvalitativno različiti stadijum rezonovanja i razumevanja sveta. Stadijumi se odvijaju u fiksirnim sekvencama, pri tome se postignuda ranijih stadijuma koriste u novim, predstavljaju njihovu bazu. Ipak postoje individualne razlike u brzini kojom deca prolaze kroz stadijume (maturacija i iskustvo), prelaz iz jedne faze u drugu je postepen i deca obično pokazuju znake obe faze tokom perioda tranzicije.
  • 10. Senzomotorna faza – od rođenja do 2. godine, deca počinju da razumjevaju svet preko čula i sopstvenih motornih aktivnosti. Na rođenju ponašanje je refleksno, s vremenom postaje kompleksno i evoluira u inteligentno ponašanje. Ipak inteligencija je od akcije ne od misli, odnosi se na objekte koji su prisutni i u trenutku opazivi, dete uči da odgovori i manipuliše objektima, te da ih koriste u svrsishodnim aktivnostima. Na rođenju deca nisu sposobna da razmišljaju i nisu u mogućnosti da diferenciraju sebe od ostalih objekata u okolini. Objekti postoje dok ih vide. Najveće dostignuće je razvoj postojanosti objekta – odnosno razumevanje da oni postoji i kada ih beba ne vidi, na kraju perioda dete je sposobno da mentalno predstavi objekat u njegovom odsustvu.
  • 11. Preoperacionalna faza – od 2. do 7. godine, period brzog razvoja jezika, dete je u mogućnosti da predstavi objekte u rečima i slikama. Mišljnje je jednodimenzionalno – dete može da misli samo o jednom aspektu. Takođe deca još ne mogu da izvode mentalne operacije koje prate zakone logike – ne poseduju konzervaciju. Mentalno ne mogu da se vrate u predhodnu fazu akcije.
  • 12. Konkretne operacije – od 7. do 11/12 godine, deca postepeno savladavaju prepreke logičkog mišljenja povezanih sa predoperacionalnim periodom, njihovo mišljenje je manje egocentrično i shvataju da se pogledi drugih mogu razlikovati od njihovih. Mogu se decentrirati – razmotriti dve ili više dimenzija u isto vreme, shvataju koncept reverzibilnosti i stiču koncept konzervacije. Ipak mogu da upotrebe logičke operacije samo za konkretne probleme koje direktno opažaju. Formalne operacije – od 11/12 godine pa na dalje, adolescenti mogu primeniti reverzibilnost i konzervaciju na abstraktne, verbalne ili hipotetičke situacije i probleme u bududnosti, sadašnjosti ili prošlosti. Tinejdžeri mogu da shvate apstraktne koncepte. Ne dostižu svi ovaj stepen, ali srednjoškolsko obrazovanje, nauka i matematika ga podstiču.