3. Битка на Дрини се одиграла између Краљевине Србије и Аустро-
Угарске пре Колубарске битке. Она је била други део операција
Церске битке. Ово је била рововкса битка. Трајала је 55 дана и
представљала је низ борби којим је Србија зауставила други покушај
Аустро-Угарске да продре у Србију. На крају се српска војска повукла
због недостатка муниције за артиљерију.
Колубарска
битка
Церска битка
5. Oвој бици је претхододила Церска битка, у којој је
Краљевина Србија победила и самим тим је
зауставила прву аустријску офанзиву. Tим
поразом, углед Аустро-Угарске је пољуљан.
Планови Aустро-Угарске о брзом војном успеху
над Србијом су пропали. Aустријски командант
Поћорек је тежио да то што пре поправи. Он је
преузео нову офанзиву ка средњем и доњем току
реке Дрине.
6. Заповедници српске
војске у овој бици су
били Радомир Путник,
Петар Јуришић Штурм,
Живојин Мишић, Петар
Бојовић и Степа
Степановић.
Заповедници аустријске
војске су били Оскар
Поћорек, Либоријус
фон Франк и Алфред
Краус.
7. Рођен је у Крагујевцу 1847. године, а умро је у
Ници током лечења 1917. године. Учествовао је у
ратовима Србије од 1876. па до своје смрти. Био
је војни министар и начелник Главног
Генералштаба. Био је први српски војвода и
предавао је на Војној академији. По њему се зове
планина у области Алберта у Канади. У подножју
те планине је спомен плоча у знак вечног сећања
на живље из савезничкох оружаних снага и на
њиховог предводника, Путника. Добитник је
разног ордења.
8. По пореклу је био Лужички Србин. Рођен је у
Герлицу 1848. године, а умро је у Београду 1922.
године. Крштено име му је било Паул Штурм, али
га је, након што се први пут оженио, променио у
Павле Јуришић (штурм значи јуриш на
немачком). Био је српски, а касније југословенски
генерал. Након Кумановске битке је добио чин
генарала.Назначајнији орден који је добио је онај
којим га је лично одликовао цар Јапана.
9. Родио се 1855. године у Стругарнику код
Мионице, а умро је у Београду 1921. године. Био
је један од најбољих војвсковођа током Великог
рата и у српској војној историји. Учествовао је у
свим ратовима које је водила Србија од 1876. до
1918. године. У чин војводе је унапређен након
Колубарске битке. Био је начелник Врховне
команде приликом пробоја Солунског
фронта.Добитник је разног домаћег и страног
ордења.
10. Рођен је у Мишевићима код Нове Вароши 1858.
године, а умро је у Београду 1945. године. Био је
српски, а касније и југословенски
војвода.Учествовао је у ратовима које је водила
Србија до 1918. године, а током Другог светског
рата је био врховни инспектор војне силе. Чин
војводе је добио 1918. године због ратних заслуга.
У Првом светском рату је био командант Прве
армије.Уврштен је у ред највећих војсковођа
Првог светског рата и српске војне историје.
Добитник је домаћег и страног ордења.
11. Рођен је у Кумодражу 1856. године, а умро је у Чачку
1929. године. Био је српски војвода. Чин војводе је
стекао након Церске битке. Био је командант Друге
армије која је извојевала многе славне победе.
Учествовао је у ратовима које је водила Србија од 1876.
године. Његов најзначајнији успех је пробијање
Солунског фронта и избацивање Бугарске из рата.
Добитник је разног домаћег и страног ордења.
Пензионисан је 1920. године. Био је председник
организације „Народна одбрана“. У општини Нова
Црња се налази село које је по њему добило име.
12. Био је германизовани Словенац. Рoђен je у Бад
Блајбергу 1853. године, а умро је у Клагенфурту 1933.
године. Био је аустријски генерал. Био је армијски
инспектор аустро-угарских трупа у провинцији Босни и
Херцеговини, а од 1911. године је био шеф владе те
провинције. Био је у колима у којима је убијен
престолонаследник Фердинанд и његова супруга
Софија. Био је командант Балканске војске која је
напала Србију. Пензионисан је 23. децембра 1914. због
неуспелих војних операција.
13. Рођен је у Сплиту 1848. године, а умро је у Грацу
1935. године. Био је аустро-угарски генерал. Био је
војни инспектор. Током Великог рата је био
командант 5. армије која је била задужена да
нападне Србију. Његова војска је прешла Дрину и
напала је Прву српску армију. Био је распоређен
на положаје од Зворника до ушћа Дрине у Саву.
Касније је његова војска била приморана на
повлачење. У борбама са српском војском његове
трупе су претрпеле озбиљан пораз.
14. Родио се у Задру 1862. године, а умро је у Бад Гојцену
1938. године. У Великом рату је био командант 29.
пешадијске дивизије која је ратовала против српске
војске. У септембру, током битке на Дрини, постао је
предводник КОМБИНОВАНОГ КОРПУСА. У децембру
исте године постаје генералштабни командант
балканских снага. У мају следеће године постаје
генералштабни командант југозападног фронта, 1917.
постаје командант првог корпуса, а 1918. Источне
армије. Након рата је пензионисан.
15. Офанзива је започела 6. септембра. Прва српска армија
је са 2 пешадијске и једном коњичком дивизијом
прешла Саву ка Купинова и успешно је преузела
офанзиву у Срему. Према плану, који је усклађен
савезницама које су захтевале да српска војска (која је
оскудевала у ратном материјалу због Балканских
ратова) спречи аустријску војску да доспе на руски
фронт, Друга и Трећа српска армија су браниле део око
средњег и доњег тока Дрине са по три своје пешадијске
дивизије. Два дана касније, Поћорек предузима
офанзиву са Петом и Шестом армијом против Друге и
Треће армије.
16. Након тога је Српска Врховна команда прекинула
напредак Прве српске армије и послала је
коњичку дивизију као појачанје Другој армији, а
Дунавске дивизије првог и другог позива су
послате да помогну Трећој армији. Аустријски
напад је заустављен захваљујући ојачаним
армијама и српском Ужичком војском која је
деловала у садејству са Црногорцима.
17. Командант Поћорек је захтевао помоћ и она у је
пристигла из унутрашњости монархије. Ојачане су
армије и српска Ужичка војска је потиснута ка
Вишеграду. Аустријанци су касније од сремских
трупа створи КОМБИНОВАНИ КОРПУС.
Комбиновани Корпус је прешао преко Саве и
требао је да нападне десни бок и позадину Друге
српске армије. На фронту Прве српске армије се
одиграла једна од најкрвавијих битака Првог
светског рата-битка на Мачковом камену.
18. Настале су огорчене битке на дугачком фронту
Шабац-Митровица-Лешница-Лозница-Крупањ-
Љубовија-Бајина Башта-Вишеград које су прешле
у једну велику рововску битку. Српски војници су
били исцрпљени и било им је потребно више
муниције. Српска војска се повлачи ка Ваљеву, а
после ка Колубари, Љигу и планини Сувобор.
Други покушај Аустро-Угарске да продре је
заустављен, али почиње нова офанзива и
Колубарска битка.
