2. У периоду између 19. и 20. века ,свет је већ био територијално подељен.
Водило се много ратова
На бази политичко-економских интереса формиран је тројни савез
Са друге стране , формира се савез Антанта.
Аустроугари у Дунаву
Почетак
3.
Церска битка траје од 12. 08. до 24. 08. 1914 на линији: Шабац – Текериш – Крупањ са
ширином фронта од 50 километара.
Аустроугарска војска у свом саставу има преко 200.000 људи, добро увежбаних,
опремљених, уз садејство модерне артиљерије и одличне логистике
Српска војска, која све то нема, ангажује 180.000 војника, али има невиђен морал.
Врховни командант српске војске био је регент Александар Карађорђевић, начелник
Штаба Врховне команде, војвода Радомир Путник, а његов помоћник генерал Живојин
Мишић.
Победа је била неминовна
Ратовање
4.
Пратећи пажљиво развој оперативне ситуације, српска Врховна команда је
постепено и опрезно померала главне снаге према северозападу чиме је дошла до
сазнања да главни правац удара неће бити са севера, него преко Дрине.
Војвода Радомир Путник наређује 3. армији да ангажовањем свих расположивих
снага упорном одбраном, што дуже, задржи непријатеља и развуче његове снаге
по целој дужини фронта
Као и да се 2. армија ротира на правац Обреновац – Шабац, а 1. армија на простор
Аранђеловац – Лазаревац
У исто време задатак Ужичке војске је прелазак на офанзивна дејства према
Вишеграду ради везивања што јачих непријатељских снага на том правцу.
Близу места Текериш долази до одсудне битке између српске војске – „Церске
ударне групе“ и 8. аустроугарског корпуса.
6.
Однос између зараћених војски најбоље описује капетан српске војске Милутин
Николић следећим речима: „Требало је одмах прећи у напад, или побећи из пакла.
У овој пакленој ватри војници 2. батаљона вођени својим официрима полетеше
према непријатељу… Разви се ужасна пушчана и митраљеска ватра. Није се знала
ни непријатељска снага ни распоред. Он (непријатељ) је био у још већој забуни,
јер је нападнут с бока и леђа и још изненађен на спавању. . . Наши војници
буквално улетеше у његове ровове. Врило је као у паклу. Викало се на сав глас,
пуцало на све стране, а војници падали као покошено снопље. Непријатељ није
попуштао, а наши су налетали као помамни.“
24.8. на подручју Краљевине Србије нема ни једног непријатељског војника
Врховна команда српске војске мајсторски је руководила ову сложену операцијом,
њене одлуке су биле смеле, ризичне, али добро прорачунате и у сваком погледу
надмашиле су војничко знање генералштабних официра аустроугарске војске.
Крај
7.
У бици на Церу избачено је из строја 25.000 припадника аустроугарске војске, а
заробљено је око 5.000 непријатељских војника, 50 топова и велике количине
осталог ратног материјала.
Из војничког строја српске војске избачено је 259 официра и 16.045 војника и
подофицира.
Последице
