2. Живојин Мишић родио се
19. јула 1855. у
Стругарику код
Мионице. Умро је 20.
јануара 1921. године , у
66. години живота , у
Београду. Највиши чин
му је био војвода.
Био је српски и
југословенски војвода.
Учествовао је у свим
српским ратовима од
1876. до 1918.
3. Мишићеви родитељи имали су тринаесторо
деце. Живојин је био тринаесто дете. Са шест
година био је пастир, чувао овце и силно се
намучио. Једном је рекао: ,,Ко није чувао козе,
тај не може ни да замисли шта су то јади и
невоље.
Детињство (1855-1865)
4. Основну школу започео је у Рибници 1865. године.
Због велике удаљености села од школе, Живојин је
био у интернату.
-Касније је пребачен у Крагујевац.
Тамо је завршио први и други разред гимназије у
Првој крагујевачкој гимназији,
а четврти и пети разред у Првој београдској
гимназији. Шести разред завршио је у Крагујевцу и
1874. године примљен је у Артиљеријску школу без
пријемног испита као 21. у рангу.
Послат је на фронт 1876. године и током ратова му
је школовање прекинуто.
Школовање ( 1865-1876)
7. Први српско-турски рат 1876.-
1877.
Други српско-турски рат 1877.-
1878.
Српско-бугарски рат 1885.
Први балкански рат 1912.-1913.
Други балкански рат 1913.
Први светски рат 1914.-1918.
Ратовање
8. Живојин Мишић је право
оличење српског војника и
официра 19. и 20. века.
9. Радомир Путник родио се 24. јануара 1847. године.
Умро је у Ници 17. маја 1917. године.
Био је српски војвода. Током своје
богате војничке каријере био је
два пута Начелник главног
Генералштаба, пет пута војни
Министар и начелник штаба
врховне команде војске
Краљевине Србије у Балканским
ратовима и у Првом Светском Рату.
10. Родио се у Крагујевцу и имао је два брата и две сестре.
Био је син учитеља Димитрија и Марије. Иако је
Радомиров отац био познат као најбољи учитељ у
основној школи, његова мајка је остављала много већи
утицај на њега. Много је поштовао своју мајку и
издржавао ју је до краја живота.
У свом родном месту завршио је основну школу и
нижу гимназију. Кренуо је у школу са 6 година. Био је
добар ђак, поштен и учтив, али је волео да се у
друштву наметне као први, да се његова реч слуша.
1861. године уписао се на Војну академију у Београду.
Младост и школовање(1847-1876)
11.
12. Први српско-турски рат 1876.- 1877.
Други српско-турски рат 1877.- 1878.
Српско-бугарски рат 1885.
Први Балкански рат 1912.- 1913.
Други балкански рат 1913.
Први светски рат 1914.- 1916.
Ратовање
13. 8. децембра је смењен са дужности
начелника штаба
Врховне команде.
На његово место
постављен је
генерал
Петар Бојовић.
14. Пред смрт његово незадовољство исказао је
речима:
Много сам патио и много сам мучен. Али
све праштам и све заборављам. Само ме
боли то што сам са положаја начелника
штаба Врховне команде уклоњен онако,
како ја ни свог рђавог нисам терао натраг у
команду. Да, ни рђавог добар официр не
тера од себе овако и на овај начин. А мене,
тек мене су уклонили као најгорег, јер је
требало неко да плати цех. И то ме боли, и
болеће ме до гроба!
