БИТКА НА ЧЕГРУ
1809.
Алекса Вуковић 7-1
Божа Илић, Бој на Чегру, уље на платну 1956. године
Окружни суд у Нишу
 Битка на Чегру је једна од пресудних битака у Првом српском устанку.
 Одиграла се у селу Каменица, на брду Чегар близу Ниша.
 Први српски устанак је подигнут 1804. године и после успешних битака на Иванковцу
(1805) и код Делиграда (1806), „Буна на Дахије“ је прерасла на збацивање турске
власти и ослобођење српског народа. Устаници су 1807. заузели Београд и Шабац
(битка на Мишару). Београдски пашалук је био ослобођен од Турака.
 1806. Русија је објавила рат Османском царству и српски устаници охрабрени
победама и подршком коју су добијали од Руса одбацују Ичков мир 1806. којим је
султан Србима гарантовао аутономију Београдског пашалука.
 1807. Руси склапају мир са Турцима, то се односило и на Србе.
 Током једногодишње паузе устаници су формирали институције власти и донели први
уставни закон о уређењу државе. Српску војску су формирали од устаничких редова и
од 1808. у Србији постоје сталне војне јединице. Највише војно звање је ВОЈВОДА-
заповедник нахије.
 Почетком 1809. устаници се спремају за офанзиву.
 Турци објављују рат Русији, а Русија Турцима.
 КАРАЂОРЂЕВ ПЛАН- да се затворе пролази са југа у
Грделичкој клисури и на истоку код Беле Паланке и тиме
спречи продор Турака ка Нишу. Имао је обећање руског
кнеза Александра Прозоровског да ће Руси прећи Дунав и
да ће преко Видина ући у Србију.
 Правитељствујући совјет (влада) одбацује овај план и
одлучије да војска крене у 4 правца како би се устанак
проширио на остале просторе где живи српски народ.
 Младен Миловановић-председник Правитељствујућег
совјета 1807-1810. Сматра се да је одговоран за пораз 1809.
због промене плана.
• Српски устаници (око 50 000
војника ) кренули су на 4 стране:
1. Према Босни, на запад, преко
Дрине под вођством Симе
Марковића
2.Према Црној Гори (Сјеници и
Новом Пазару) под вођством
Карађорђа
3.Према Нишу, на југ, под вођством
Милоја Петровића
4. Према Видину, на исток, под
вођством Миленка Стојковића
 На југ ка Нишу крећу пожаревачка, ћупријска,
параћинска, ражањска, алексиначка нахија:
 око 16 000 људи
 Главни командант Милојe Петровић Трнавaц
Војвода ресавски Стеван Синђелић
Војвода параћински Илија Барјактаревић
Војвода млавски Пауљ Матејић
Петар Добрњац – учесник у бици на Делиграду
Хајдук Вељко Петровић
 Окупили су се у Делиграду 21. априла
 Пред Ниш код села Каменица, Горњег и Доњег
Матејевца стигли су 27. априла
 Почели да граде 6 шанчева
СТЕВАН СИНЂЕЛИЋ
ПЕТАР ДОБРЊАЦ
ХАЈДУК ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ
НИШ-19. ВЕК
 ШАНЧЕВИ СРПСКИХ УСТАНИКА:
1. Десно крило на Репишту: Илија Барјактаревић, војвода параћински
2. Центар на Раваништу : Милоје Петровић Трнавац
3. Код Доњих Матејеваца: бећари Милоја Петровића
4. Лево крило близу Горњих Матејеваца: Петар Добрњац и Хајдук Вељко
5. Резерва на Теменом Врху: Пауљ Матејић, војвода млавски
6. На Чегру, први и највећи шанац: Стеван Синђелић, војвода ресавски
 ТУРСКЕ СНАГЕ:
Командант Хуршид Паша.
У тврђави у Нишу пешадија и артиљерија.
Између Ниша и Нишке бање : коњица
ХУРШИД ПАША
 ТОК БОРБЕ:
 Милоје Петровић и Петар Добрњац су били у лошим односима. Добрњац је мислио да је он
требао да буде главни командант јер је имао већи углед код бораца и ратовао је код
Делиграда. Милоје Петровић је био кум Младена Миловановића, председника
Правитељствујућег совјета, и поставио је Милоја за команданта.
 Милоје Петровић је предлагао да се укопају и чекају Русе, а Добрњац и Стеван Синђелић
да се одмах нападне.
 Турци су вршили диверзије, па су Добрњац и Хајдук Вељко морали да се одвоје и тако је
лево крило остало празно.
 Хајдук Вељко је отишао да брани Књажевац и одбранио га је.
 На брду Виник су Турци поставили топове које је тунелом (још из доба Римљана) повезано
са Тврђавом и тако су стално стизали нови војници.
 Турска војска напада само шанац Стевана Синђелића. Он успева да се одбрани
пет пута и тражи помоћ које нема.
 Пауљ Матејић је кренуо да помогне, али су га Турци зауставили.
 Када је Синђелић увидео да су Турци бројнији и пошто није желео да га ухвате
живог одлучује да дигне цео шанац у ваздух (пола шанца је била барутана ,а друга
половина шатори). Страдало је много српских војника, али и турских.
 Синђелић је наредио петорици да остану живи и да пренесу Карађорђу шта се
десило тог дана.Затим се обратио војницима речима:
„Браћо, ослобађам вас заклетве.Ко хоће и може нека иде !“.
 И нико није отишао.Пуцао је у барут и дигао шанац у ваздух.
 Хуршид Паша је као освету саградио Ћеле- кулу од глава српских војника.
Узидао је 952 главе у 14 редова.
ЋЕЛЕ КУЛА СТЕВАН СИНЂЕЛИЋ
ПОСЛЕДИЦЕ:
 Након битке Милоје Петровић се повукао ка Делиграду.
 Вожд Карађорђе је о нападу сазнао 6. јуна при нападу на Нови Пазар и
одмах кренуо ка Делиграду.
 Руси су тек после свега прешли Дунав и стигли у Бугарску, па су Срби
сачували Београдски пашалук.
 Румелијски везир је освојио целу источну Србију до Велике Мораве.
Кнез Милан Обреновић је 4. јула 1787. Данашњи споменик подигнут
подигао први споменик на Чегру је 1927. године. У присуству краља
На њему пише: Александра Карађорђевића.
„Војводи Стевану Синђелићу и његовим
неумрлим јунацима славно палим
овде 19. маја 1809. нападајући Ниш „

Битка на Чегру

  • 1.
  • 2.
    Божа Илић, Бојна Чегру, уље на платну 1956. године Окружни суд у Нишу
  • 3.
     Битка наЧегру је једна од пресудних битака у Првом српском устанку.  Одиграла се у селу Каменица, на брду Чегар близу Ниша.  Први српски устанак је подигнут 1804. године и после успешних битака на Иванковцу (1805) и код Делиграда (1806), „Буна на Дахије“ је прерасла на збацивање турске власти и ослобођење српског народа. Устаници су 1807. заузели Београд и Шабац (битка на Мишару). Београдски пашалук је био ослобођен од Турака.  1806. Русија је објавила рат Османском царству и српски устаници охрабрени победама и подршком коју су добијали од Руса одбацују Ичков мир 1806. којим је султан Србима гарантовао аутономију Београдског пашалука.  1807. Руси склапају мир са Турцима, то се односило и на Србе.  Током једногодишње паузе устаници су формирали институције власти и донели први уставни закон о уређењу државе. Српску војску су формирали од устаничких редова и од 1808. у Србији постоје сталне војне јединице. Највише војно звање је ВОЈВОДА- заповедник нахије.
  • 4.
     Почетком 1809.устаници се спремају за офанзиву.  Турци објављују рат Русији, а Русија Турцима.  КАРАЂОРЂЕВ ПЛАН- да се затворе пролази са југа у Грделичкој клисури и на истоку код Беле Паланке и тиме спречи продор Турака ка Нишу. Имао је обећање руског кнеза Александра Прозоровског да ће Руси прећи Дунав и да ће преко Видина ући у Србију.  Правитељствујући совјет (влада) одбацује овај план и одлучије да војска крене у 4 правца како би се устанак проширио на остале просторе где живи српски народ.  Младен Миловановић-председник Правитељствујућег совјета 1807-1810. Сматра се да је одговоран за пораз 1809. због промене плана.
  • 5.
    • Српски устаници(око 50 000 војника ) кренули су на 4 стране: 1. Према Босни, на запад, преко Дрине под вођством Симе Марковића 2.Према Црној Гори (Сјеници и Новом Пазару) под вођством Карађорђа 3.Према Нишу, на југ, под вођством Милоја Петровића 4. Према Видину, на исток, под вођством Миленка Стојковића
  • 6.
     На југка Нишу крећу пожаревачка, ћупријска, параћинска, ражањска, алексиначка нахија:  око 16 000 људи  Главни командант Милојe Петровић Трнавaц Војвода ресавски Стеван Синђелић Војвода параћински Илија Барјактаревић Војвода млавски Пауљ Матејић Петар Добрњац – учесник у бици на Делиграду Хајдук Вељко Петровић  Окупили су се у Делиграду 21. априла  Пред Ниш код села Каменица, Горњег и Доњег Матејевца стигли су 27. априла  Почели да граде 6 шанчева СТЕВАН СИНЂЕЛИЋ ПЕТАР ДОБРЊАЦ ХАЈДУК ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ НИШ-19. ВЕК
  • 8.
     ШАНЧЕВИ СРПСКИХУСТАНИКА: 1. Десно крило на Репишту: Илија Барјактаревић, војвода параћински 2. Центар на Раваништу : Милоје Петровић Трнавац 3. Код Доњих Матејеваца: бећари Милоја Петровића 4. Лево крило близу Горњих Матејеваца: Петар Добрњац и Хајдук Вељко 5. Резерва на Теменом Врху: Пауљ Матејић, војвода млавски 6. На Чегру, први и највећи шанац: Стеван Синђелић, војвода ресавски  ТУРСКЕ СНАГЕ: Командант Хуршид Паша. У тврђави у Нишу пешадија и артиљерија. Између Ниша и Нишке бање : коњица ХУРШИД ПАША
  • 9.
     ТОК БОРБЕ: Милоје Петровић и Петар Добрњац су били у лошим односима. Добрњац је мислио да је он требао да буде главни командант јер је имао већи углед код бораца и ратовао је код Делиграда. Милоје Петровић је био кум Младена Миловановића, председника Правитељствујућег совјета, и поставио је Милоја за команданта.  Милоје Петровић је предлагао да се укопају и чекају Русе, а Добрњац и Стеван Синђелић да се одмах нападне.  Турци су вршили диверзије, па су Добрњац и Хајдук Вељко морали да се одвоје и тако је лево крило остало празно.  Хајдук Вељко је отишао да брани Књажевац и одбранио га је.  На брду Виник су Турци поставили топове које је тунелом (још из доба Римљана) повезано са Тврђавом и тако су стално стизали нови војници.
  • 10.
     Турска војсканапада само шанац Стевана Синђелића. Он успева да се одбрани пет пута и тражи помоћ које нема.  Пауљ Матејић је кренуо да помогне, али су га Турци зауставили.  Када је Синђелић увидео да су Турци бројнији и пошто није желео да га ухвате живог одлучује да дигне цео шанац у ваздух (пола шанца је била барутана ,а друга половина шатори). Страдало је много српских војника, али и турских.  Синђелић је наредио петорици да остану живи и да пренесу Карађорђу шта се десило тог дана.Затим се обратио војницима речима: „Браћо, ослобађам вас заклетве.Ко хоће и може нека иде !“.  И нико није отишао.Пуцао је у барут и дигао шанац у ваздух.  Хуршид Паша је као освету саградио Ћеле- кулу од глава српских војника. Узидао је 952 главе у 14 редова.
  • 11.
  • 12.
    ПОСЛЕДИЦЕ:  Након биткеМилоје Петровић се повукао ка Делиграду.  Вожд Карађорђе је о нападу сазнао 6. јуна при нападу на Нови Пазар и одмах кренуо ка Делиграду.  Руси су тек после свега прешли Дунав и стигли у Бугарску, па су Срби сачували Београдски пашалук.  Румелијски везир је освојио целу источну Србију до Велике Мораве.
  • 13.
    Кнез Милан Обреновићје 4. јула 1787. Данашњи споменик подигнут подигао први споменик на Чегру је 1927. године. У присуству краља На њему пише: Александра Карађорђевића. „Војводи Стевану Синђелићу и његовим неумрлим јунацима славно палим овде 19. маја 1809. нападајући Ниш „