2. Узроци рата
●Империјализам
●Захтев Немачке за новом поделом света
●Жеља за новим територијама
●Милитаризам
●Трка у наоружању
●Велике стајаће војске
●Политички савези
●Централне силе: Немачка, Аустроугарска, Бугарска и Турска
●Антанта: Француска, Енглеска, Русија, Србија, Црна Гора, Јапан,
Италија, Грчка, Румунија и САД
3. Сарајевски атентат
●28. јуна 1914. године припадник Младе Босне Гаврило
Принцип извршио је атентат на Аустроугарског
престолонаследнија Франца Фердинанда.
●Аустроугарска оптужује Србију за атентат и шаље Србији
ултиматум у десет тачака.
●28. јула 1914. Србија одбија ултиматум и Аустроугарска
јој објављује рат.
4. Гаврило Принцип
●Рођен 25. јула 1894.
●Био је члан Младе Босне и
залагао за окончање
Аустроугарске владавине у БиХ
●Умро је у затвору у Чешкоj од
туберкулозе 28. априла 1918.
године.
7. Почетак рата
●28. јула 1914. године Аустроугарска објављује
рат Краљевини Србији.
●На страну Србије Русија улази у рат шестог, а
Црна Гора деветог августа
●Немачка објављује рат Русији 1. августа, а
Србија Немачкој 6. августа.
8.
9. Прва офанзива Аустроугарске
на Србију
●Командант Аустроугарске војске био је
генерал Оскар Поћорек.
●Начелник генералштаба српске војске
био је генерал Радомир Путник
●Бомбардовање Београда је започело
почетком рата 28. јула 1914.
●Церска битка ( 15. август – 24. август
1914. )
10. ●Степа Степановић (1856 -1929)
●Рођен је у Чачку
●Био је Српски војвода и командант
Друге српске армије.
●Има највећу заслугу за победу Срба
у Церској бици
●20. августа 1914. године унапређен је
у чин војводе.
11.
12. Битка на Дрини
( 6. септембра 1914. - 4. октобра 1914.)
●Битке на Гучеву и за Мачков камен
●Рововски тип ратовања
●Трећа армија Павла Јуришића
●Павле Јуришић Штурм(1848-1922),
српски генерал и командант Треће
српске армије.
●Српска војска се повлачи.
13. Колубарска битка
( 3. децембар 1914. - 16. децембар 1914. )
●Петар Бојовић (1858-1945), српски војвода
и командант Прве армије.
●Током борби за ослобођење Шапца тешко
је рањен и због тих повреда био је
онемогућен да командује Првом армијом
●На његово место долази Живојин Мишић.
14. ● Живојин Мишић (1855-1921)
●Српски војвода и генерал Прве
армије.
●Рођен је у Струганику
●Био је учесник српско-турских
ратова, рата са Бугарима,
учесник Балканских ратова, а
титулу војводе добио је за
заслуге у Колубарској бици
●Пред крај рата постављен је за
начелника српске врховне
команде
15. ●Тактика Живојина Мишића:
●Живојин Мишић повлачи своје трупе на 40 километара од
Београда тиме даје војсци времена да се прегрупише и
одмори.
●Током те битке стиже наоружање из Француске тј. гранате
не одговарајућег калибра, самим тим српска војска је
морала да сама смањи у одговарајучи калибар.
●После свих тих дешавања српска војска се прегруписала
и одморила и Живојин Мишић наређује контраофанзиву.
●Српске трупе ослобађају Београд 16. децембра.
16. Епидемија Tифуса
●Пегави тифус у Србију доносе аустроугарски
заробљеници у пролеће 1915. године
●У том периоду од тифуса је умрло око 150 000
људи
17. Тројна инвазија на Србију –
Макензенова офанзива
●Аугуст фон Макензен (1849-1945 )
●Тројна инвазија на Србију почиње 5. октобра 1915.
године
●У инвазији учествовале су Аустроугарска и Немача, а
14. октобра им се прикључила и Бугарска.
●Српска војска је приморана на повлачељње преко
Црне Горе и Албаније
18. Албанска голгота
● Новембар 1915.године – фебруар 1916. године
●Мојковачка битка (6. јануар 1916.) је послужила Србима да
се напредовање непријатеља успори и да се омогуће
повлачење.
●Велики допринос бици дала је војска Црне Горе
●Крајем новембра почиње повлачење Српске војске,
народа, владе и краља преко Албаније
●У фебруару су сви преживели Срби уз помоћ савезничких
бродова пребачени на грчко острво Крф
●Албанска голгота је симбол страдања српског народа у
току читавог Првог светског рата
19. Битка на Кајмакчалану
( 12. септембар 1916 – 30. септембар 1917 )
Учесници ове битке били су Краљевина Србија и
Краљевина Бугарска
●Победа српске војске омогућила је делимичан пробој
на Солунском фронту
●У нашој историји битка је позната као „Капија слободе“
21. Жртве рата
- Злочини аустроугарске и бугарске војске у
Србији током Великог рата (1914-1918) имали
су обележја организованог и систематског
прогона и терора који је спровођен не само у
циљу војног и политичког сламања, већ и
биолошког истребљивања српског народа.
- - У Србији је убијено 650.000 цивила и рањено
је 1.250.000 људи
22.
23. Крај рата
- Примирје које је Немачка потписала у
Компјењу, 11. новембра1918. године се сматра
датумом краја непријатељстава
- На Версајској мировној конференцији 1919.
године биће потписан мир са Немачком
