2. Геноцид
• Геноцид међународни злочин намерног
потпуног или делимичног уништавања
националних, етничких, расних и
религијских група.
• Спада у најтежу врсту злочина
• За разлику од етничког чишћења, где је
циљ да се дата територија „очисти“ од
одређене групе људи (нагласак је на
протеривању, мада је обично заступљено и
физичко уништење), код геноцида је циљ
физичко истребљење.
3. • Термин Геноцид усвојен је на заседању
Генералне скупштине УН (1946).
• Можда најпознатији примери геноцида
су холокауст или америчко бомбардовање
Хирошиме и Нагасакија (1945.). За српски
народ, најтрагичнији је био
истовремени геноцид над Србима у Другом
светском рату.
4. Акција
Т4
• Акција Т4 је био програм
еутаназије током кога су лекари
у нацистичкој Немачкој убили
70.273 особе. Овај програм је био
на снази од октобра 1939, до
августа 1941.
• Жртве овог програма описане су
у Хитлеровом тајном меморандуму
од 1. септембра 1939, као
неизлечиво болесни и пацијенти
чије је стање утврђено након
медицинског прегледа.
7. Биографија
• Рођен у Аустроуграској 1889. године - преминуо
у Берлину 1945.
• Немачки политичар, диктатор и вођа Нацистичке
партије који је 1933. постао немачки канцелар (премијер,
председник владе).
• Након смрти Паула фон Хинденбурга 1934., Хитлер је
прогласио себе за вођу
• Нацистичка партија ојачала је током периода кризе у
Немачкој, после Првог светског
рата управо због одличне пропанде и помоћу Хитлеровим
говорничким способностима којима је придобијао
грађане.
• Партија је истицала национализам и антисемитизам као
своје основне облике изражавања политичких ставова, и
убрзо је прибегла и физичком уклањању
својих политичких противника како би осигурала успех.
• Након обнове немачке економије, упостављен је нови тип
диктатуре под вођством Хитлера - водио агресивну спољну
политику (са циљем освајања „животног простора“).
Хитлер се оженио Евом Браун,
да би за мање од 24 сата касније
њих двоје извршили самоубиство
у Хитлеровом бункеру у Берлину.
8. Повод за Други
светски рат
• Напад на Пољску 1939. због чега
су Уједињено Краљевство
и Француска објавиле рат Немачкој - рат
званично започиње
• На почетку Другог светског рата Вермахт је
постигао одличне успехе и Силе Осовине су
окупирале највећи део европског копна и
делове Азије.
• Долази до пораѕа Вермахта - 1945. Хитлерова
политика је претрпела пораз, а Нацистичка
партија је била пред распадом. Хитлеров рат
за територије и прочишћење расе проузроково
је смрт десетина милиона људи, укључујући
и геноцид над око 6.000.000 Јевреја, познатији
као холокауст.
9. Холокауст
• Холокауст је име за систематски државни прогон
и геноцид над различитим етничким, верским и
политичким групама људи током Другог светског рата од
стране нацистичке Немачке и њених сарадника.
• Првобитно је представљала страдање Јеремена крајем
19. века у Османској империји.
• Након Другог светског рата почело је да представља
страдање Јевреја и других народа попут Рома и Словена
• Холокауст је поистеко из антисеминизма
10. Антисеминизам
• Антисемитизам представља нетрпељивост, мржњу или предрасуде
према Јеврејима, као религијској групи или нацији.
• Ова појава постоји још од средњег века, а врхунац је достигла
средином 20. века када је у геноциду Хитлерове нацистичке Немачке
страдало око 6 милиона Јевреја.
11. • Јевреји су били изложени ужасним страдањима
• Нису могли да поседују земљу
• Морали су да носе обележја како би се видело да су Јевреји
(жуту траку са Давидовом звездом око руке)
• Њихове радње су такође морале да имају Давидову звезду као
обележје
• Одузето им је држављанство у Немачкој
• Нису могли да се запосле у државној служби
• Депортовани су у гета од којих је најпознатији Варшавски гето
• У мају 1942. започета је депортација у логоре смрти; у
априлу 1943. остала је половина првобитног броја Јевреја.
13. Варшавски гето
• Варшавски гето био је највећи од
изолованих делова градова у које
је нацистички режим крајем 1930-
их и почетком 1940-их
затварао Јевреје у
оквиру холокауста на подручју
Немачке и окупираних земаља. У
гету је дошло до великог устанка,
који је једини организовани и
масовни отпор Јевреја холокаусту.
15. Логори
• Први нацистички логори јављају се током прве половине 1933.
године након што је Хитлер изабран за канцелара.
• Хитлерова странка преузела је контролу над полицијом уз
помоћ министра унутарњих послова Вилхелма
Фрика те Хермана Геринга.
• Оригинална идеја и смисао логора био је политички прогон и
затварање неистомишљеника, а процењује се да је до почетка
рата у логорима држано преко 45 000 особа.
• Неки од најпознатијих су били Аушвиц, Треблинка, Маутхаузен,
Дахау, Бухенвалд...
• На простору бивше Југославије Јасеновац
16. Логор Аушвиц
Годишњица совјетског
ослобођења
Аушвица 27.
јануара 1945. се у свету
обележава као
„Међународни дан
сећања на жртве
холокауста“.
Рампа за Јевреје (Judenrampe),
где су са возова истоварани
логораши до 15. маја 1944.
Логор смрти Биркенау - Аушвиц II
17. • Др Јозеф Менгеле,
нацистички лекар који је
стекао надимак Анђео смрти
због свог рада у Аушвицу и
другим концентрационим
логорима. Вршио је
медицинске експерименте на
људима, а био је задужен и за
организацију логора: у гасне
коморе отерао је 400.000
људи.
19. Кристална ноћ
Кристална ноћ такође позната и по називу Царска
кристална ноћ (нем. Reichskristallnacht,
или Pogromnacht, ноћ погрома), је био
велики погром који се десио широм Немачке у ноћи 9.
новембра, 1938. (укључујући ране часове следећег
дана).
Погром је био усмерен против јеврејских грађана
широм земље, и за многе посматраче је био прва
назнака онога шта данас називамо Холокаустом (чији је
био рани догађај).
20. • Ова ноћ је увела нову
фазу у анзи-семитским
активностима
нацистичке партије и
државних апарата,
водећи до депортација, и
коначно истребљења
већине Јевреја који су
живели у Немачкој.
21. Конференција у Ванзеу
• Ванзејска
конференција нацистичких званични
ка одржана 20. јануара 1942. године
у Гросер Ванзеу, предграђу Берлина с
циљем да се дође до „коначног
решења јеврејског питања“.
• Конференцији је присуствовало 15
виших нацистичких старешина. Вођа
састанка био је Рајнхард Хајдрих,
челник СС-а и Гестапоа.
• Присутан је био и Адолф Ајхман, шеф
одељења за јеврејско питање у
Централном штабу безбедносне
службе Рајха.
22. • Идеја да се Јевреји из Европе депортују
на Мадагаскар одбачена је као непрактична. Резултат
овог састанка је договор да би све Јевреје требало
окупити и интернирати на исток, а потом организовати у
радне групе. Термин „истребљење“ се у извештају
састанка отворено не помиње, али неколико месеци
након конференције у Аушвицу и Треблинки су уведене
прве гасне коморе.
23. Нирнбершкa суђењa
• Нирнбершкa суђењa, или Нирнбершки процеси, била су
суђења истакнутим члановима политичке, војне и
економске елите нацистичке Немачке. Под појмом суђења у
Нирнбергу подразумевају се и суђења нижим
званичницима, укупно 12 таквих суђења, пред америчким
војним трибуналима (види Накнадна нирнбершка суђења).
Главно нирнбершко суђење трајало је од 20. новембра 1945.
до 1. октобра 1946. године, а одвијало се у Нирнбершкој
палати правде.
1. Учествовање у заједничком плану или
завери за спровођење злочина против
мира.
2. Планирање, започињање и
вођење агресорских ратова и других
злочина против мира.
