2. Биографија
Петар Бојовић био је српски и југословенски војвода.
Рођен је 16. јула 1858,а умро је 19. јануара 1945.
Као генерал штабни мајор Петар Бојовић је у Крагујевцу упознао
Милеву Јовановић (1872—1956), кћерку Николе Јовановића, трговца.
Венчали су се 4. јуна 1893. године у Саборној цркви у Крагујевцу. Са
њом је имао шесторо деце, четири сина — Божидара (1894—1962),
Војислава (1895—1915), Доброслава (1898—1971), Радослава (1904—
1906) и две кћерке Јелицу (1896—1955) и Раду (1900—1959). Кћи
Јелица се удала након Првог светског рата за мајора Милорада
Мајсторовића.
Учесник је српско-турских ратова током којих је био у штабу Врховне
команде, а по завршетку ратова постао је водник батерије у Београду.
После српско-бугарског рата постао је водник коњице, а затим је 1891.
положио испит и добио чин капетана.
У Првом светском рату је био командант Прве армије. Учествовао је у
завршним операцијама Церске битке, а по ослобађању Шапца, са овом
јединицом форсирао је, почетком септембра , Саву и продро у Срем.
3. Српско-турски ратови и активна служба
(1876—1885)
У Првом српско-турском рату 1876. као питомац Војне
академије, био је писар у интендатури у Параћину.
Потом је био ордонас за везе при Врховној команди.
Служио је за одржавање веза са Штабом Моравске
војске и руским генералом Михаилом Черњајевим.
Пред почетак Другог српско-турског рата од 1877.
до 1878. године је унапређен у чин наредника и
распоређен је на дужност у батерију Дринске
артиљеријске бригаде. У току гоњења непријатеља
према Преполцу командовао је артиљеријском ватром
са брда Умац, која је тукла турске јединице у
селу Плана.
4. Српско-бугарски рат (1885)
У Српско-бугарском рату 1885. био је на дужности
водника у Другом ескадрону другог коњичког пука.
Коњичка бригада је, непосредно по формирању,
упућена на границу са задатком да обезбеђује
концентрацију војске у рејону Пирота. Уочи
отпочињања ратних дејстава Други ескадрон је упућен у
састав Шумадијске дивизије. Учествовао је у борбама
на Врапчи, Плочи, Сливници (у
рејону Алдомироваца), Драгоманском
теснацу, Нешковом вису и Пироту. Од децембра 1885.
до фебруара 1886. био је вршилац дужности начелника
Штаба Шумадијске дивизије. По завршетку рата, 1.
марта 1886. враћен је поново у Гардијску бригаду.
5. Први балкански рат (1912—1913)
У Првом балканском рату пуковник Бојовић је био
начелник Штаба Прве армије од 17. октобра 1912.
године. Иако је формацијски био начелник Штаба
армије чији је командант био престолонаследник
Александар, на Бојовићу је била највећа одговорност
јер је по указу он уствари командовао армијом.
Престолонаследник као формални командант је
присуствовао доношењу свих најзначајнијих одлука и
био уз Бојовића на многим осматрачницама током
операција, обилазио је прве борбене редове и имао
одређене заслуге за резултат операција Прве армије,
али главни креатор српских победа на правцу дејства
војске припадају Бојовићу.
6. Други балкански рат (1913)
Без објаве рата, бугарске снаге су 29. јуна 1913. године
започеле Други балкански рат. Бојовић је поново био начелник
Штаба Прве армије и у том периоду је заступао
команданта престолонаследника Александра, који се налазио
у Београду и већ следећег дана је стигао на фронт. Генерал Петар
Бојовић, по директиви Врховне команде је изадао заповест да
четири пешадијске и једна коњичка дивизија, предузму напад на
фронту Дренак-Ретке буке, протерају непријатеља преко Злетовске
реке, у правцу Кочана и Ћустендила. У судару на целој линији
фронта, трупе Прве армије су потпуно избациле из строја две
бугарске дивизије и натерале их у панично повлачење. Успех Прве
армије другог дана битке је однета победа убици на Брегалници.
После ове битке су пробијени бугарски положаји код Рајчамског
рида и они су протерани преко Злетовске реке.
По окончању овог рата је постављен за команданта трупа Нових
области (на Косову и у Македонији), уместо генерала Дамјана
Поповића. Разлог за ову промену је био Драгутин Димитријевић
Апис, вођа Црне руке, који се мешао у политичке ствари и по
његовом предлогу је смењен генерал Поповић, а постављен
Бојовић.
7. Први светски рат (1914—1918)
Ратна опасност 1914. године довела га је на командно
место Прве армије. У првим операцијама по
избијању Првог светског рата ангажован је у борбама
на западној граници Србије. Учествовао је у
завршним операцијама Церске битке, а по
ослобађању Шапца, са овом јединицом форсирао је,
почетком септембра, Саву и продро у Срем. Међутим,
због ситуације на осталим деловима фронта морао је
да нареди повлачење у унутрашњост Србије. За време
одступања непријатеља према Шапцу тешко је рањен
у леви глежањ 2. септембра, због чега је био
онемогућен да непосредно руководи даљим
дејствима Прве армије.
8. Други светски рат (1941—1945)
Војним пучем од 27. марта 1941. године, краљ Петар II
Карађорђевић је проглашен пунолетним а намесништво на
челу са његовим стрицем Кнезом Павлом било је збачено. Кнез
Павле је до тада као први краљев намесник држао и
положај помоћника врховног инспектора целокупне војне силе
Југославије, па је стицајем новонасталих околности морао је да
преда дужност. Извршена је промена уредбе о врховној
инспекцији војне силе и одређено је да положајпомоћника
врховног инспектора буде замењен са новим
положајем врховног инспектора војне силе у чину војводе
илиармијског генерала. Пошто је Бојовић био једини живи
војвода, именован је на ову дужност. Указом краљевске владе
од 3. априла 1941. на предлог министарског савета, 83.
годишњи војвода Бојовић је реактивран и постављен
за Врховног инспектора целокупне војне силе Југославије.
