пројекат

1. Култура сећања на први
српски устанак

2. Сеча кнезова(1804)
• Сеча кнезова је погубљење српских народних главара 1804.
године које су спровеле дахије. Она је била непосредни повод
за избијање Првог српског устанка.

3. Почетком 1803. године састало се 12 кнезова
ваљевске нахије, међу којима су се нарочито
истицали Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин. На
овом састанку одлучено ја да се за 8 месеци подигне
устанак. Неке старешине из Шумадије су се такође
састале и донеле сличну одлуку. Крајем исте године
Алекса Ненадовић је упутио једно писмо аустријском
команданту у Земуну мајору Митезеру, у којем је
констатовано да су Срби посвађали дахије и да ће
највероватније доћи до оружаног сукоба између њих.

4. Сасвим случајно писмо је пало у руке дахијама, који
су тек тада увидели какве је ситуација у Београдском
пашалуку. Бојећи се и аустријске интервенције у
могућем устанку, дахије су организовале погубљења
старешина, 4. фебруара 1804. године, у којој је
побијена већина истакнутијих Срба трговаца, кнезова,
свештеника, нарочито оних који су се истакли у борби
против јањичара и у Кочиној крајини.
Погубљене српске вође

5. Ћеле-кула
• Ћеле-кула је споменик из Првог српског устанка који је у знак
одмазде тадашња Турска власт у Србији изградила од лобања
погинулих српских ратника у бици на Чегру. Налази се на 4 км
од центра Ниша, на путу ка Нишкој Бањи. Сврстана је у
споменике културе од изузетног значаја за Републику Србију и
данас представља музејски објекат.

6. Процењује се да је у бици на Чегру, која се одиграла
31. маја 1809, погинуло око 6.000 турских ратника.
Како би оправдао толики губитак нишки Хуршид-паша
наредио је да се коже са глава погинулих Срба одеру,
напуне сламом и пошаљу у Цариград. Затим је, како
би заплашио Србе, наредио да се у знак опомене на
источној страни Ниша сазида кула од камена и да се у
њене зидове узидају преостале лобање погинулих
војника, "тако да средина куле буде једноставна, од
камена и креча а главе српских војника да се окрену у
поље и узиђају споља".

7. Кула је сазидана у периоду од јуна до јесени 1809.
године, на некадашњем улазу у Ниш са цариградске
стране, који се данас налази у средишту насеља
Трошарина. Сачињена је од четири потпорна зида
(ширине око 4,5 м и дебљине 0,5 м) која су се
наслањала један на други чинећи шупљу, закровљену
форму чија је првобитна висина износила 5 метара. У
њу су узидане 952 лобање погинулих устаника,
послагане у симетричне редове. Иако су Турци
забрањивали Србима да односе лобање са њених
зидина, многе главе су кришом скидане и
сахрањиване у околним гробљима.

8. КРАЈ