Soli,opsta neorganska hemija.

1. Soli
Prezentaciju obradila Prof. Hemije
Lukić Jasmina

2. Neorganaka jedinjenja se klasifikuju:
 Okside
 Kiseline
 Baze i
 Soli
1. Uvod

3. Sa solima se često susrećemo u
svakodnevnom životu npr.
kuhinjska so, soda bikarbona,
plavi kamen..
Soli su jonska jedinjenja koja su izgrađena od
katjona metala i anjona kiselinskog ostatka.
.
2. Glavni deo

4. Kiselinski ostatak se dobija oduzimanjem atoma
vodonika u molekulu kiseline i on je onoliko valentan
koliko ima atoma vodonika

5. Pri sastavljanju formula soli mora se voditi računa o valencama metala i
kiselinskog ostatka.
npr.
I I II I
NaCl - natrijum-hlorid CaCl2 - kalcijum-hlorid
I I I I III
Mg(NO3)2 - magnezijum-nitrat Na3PO4 - natrijum-fosfat
III II II II
Al2(SO4)3 - aluminijum-sulfit CaSO4 - kalcijum-sulfat
Ukoliko metal može imati više valenci onda se mora naglasiti valenca metala
u nazivu soli.
npr.
II I III I FeCl2 - gvožđe(II)-
hlorid FeCl3 - gvožđe(III)-hlorid

6. Dobijanje soli
Soli se mogu dobiti na više načina. Najčešće se soli mogu
dobiti na sledeći način:
1. neutralizacijom - reakcijom između kiseline i
baze
kiselina + baza → so + voda
npr.
HCl + NaOH → NaCl + H2O
2H3PO4 + 3Ca(OH)2 → Ca3(PO4)2 + 6H2O
H2SO4 + NaOH → NaHSO4 + H2O
potpuna neutralizacija - oba atoma vodonika iz kiseline su zamenjena
jonima natrijuma i nastaje so natrijum-sulfat
H2SO4 + 2NaOH → Na2SO4 + 2H2O

7. 2. reakcijom između pojedinih metala i
kiseline
metal + kiselina → so + vodonik
npr.
Ca + 2HCl → CaCl2 + H2
Zn + H2SO4 → ZnSO4 + H2
3. reakcijom između oksida metala i
kiseline
oksid metala + kiselina → so + voda
npr.
Na2O + 2HCl → 2NaCl + H2O
CaO + H2SO4 → CaSO4 + H2O

8. 4. reakcijom između oksida nemetala i
baze
oksid nemetala + baza → so + voda
CO2 + 2NaOH → Na2CO3 + H2O
5. direktnom sintezom elemenata
metal + nemetal → so
npr.
2Na + Cl2 → 2NaCl

9. Svojstva i primena soli
Soli su kristalne supstance visoke temperature
topljenja. To su jonska jedinjenja koja se sastoje od
katjona metala i anjona kiselinskog ostatka. Soli
mogu biti različitih boja. Većina soli se rastvara u vodi
i one daju vode ukus, a neke i tvrdoću (karbonari i
hidrogenkarbonati magnezijuma i kalcijuma).
Hemijske reakcije soli su brojne. Najznačajnije su
sledeće reakcije:
1. reakcija soli sa kiselinom
npr. karbonati reaguju sa hlorovodoničnom,
sumpornom i azotnom kiselinom gradeći
odgovarajuću so, ugljenik(IV)-oksid i vodu
Sledeći snimak prikazuje reakciju između natrijum-
karbonata i hlorovodonične kiseline.

10. 3. reakcija soli sa metalom
U reakciji nekih soli i metala dolazi do zamene jona
metala iz soli sa metalom koji reaguje
npr.
Zn + FeSO4 → ZnSO4 + Fe
Na sledećem snimku je prikazana reakcija do koje
dolazi kada se bakarna žica uroni u vodeni rastvor
srebro-nitrata.
Jednačina hemijske reakcije je:
Cu + 2AgNO3 → Cu(NO3)2 + 2Ag

11. 4. reakcija dvostruke izmene
dve soli mogu reagovati međusobno ukoliko pri toj reakciji
nastaje slabo rastvorna so tj. talog. Pri ovoj reakciji joni
metala menjaju mesta.
npr.
AgNO3 + NaCl → AgCl ↓+ NaNO3

12. 3. Šta su soli?
Dati primer na osnovu valenci metala i kiselinskog
ostatka
Kako se dobijaju soli, nabroj i dati koji primer
predstavljajući jednačinu hemijske reakcije.
Primena i osobina soli

13. Reakcija metala i nemetala

14. Reakcija baze i metalnog oksida

16. Reakcija kiseline sa metalima

17. Reakcija neutralizacije