2. Марићевића јаруга
- На Сретење 1804. године одржан је збор у Орашцу којим је почео Први српски устанак.
- За вожда је изабран Ђорђе Петровић звани Карађорђе.
- Револуција је почела паљењем турских ханова по Шумадији и протеривањем Турака из
ханова и села у градове са утврђењима.
- Устанак ипак, није почео тек тако. Припреман је дуго и темељно, у тајности. Неколико
месеци пре почетка Устанка, у манастиру Вољавча у лето 1803. на дан манастирске
славе, када на манастирском тавану, тополски кнез Матија Јовичић утиче на Карађорђа
и Гају Пантелића да у том тренутку не започну устанак.
- Карађорђе договара добављање оружја из Немачке. Гаја Пантелић почиње спремати
људе и мрежу са виђеним народним првацима. После непуних пет месеци припреме за
устанак већ су биле окончане па је ваљало постићи договор пре зиме.
- За скуп устаника искоришћена је слава Светог архангела Михаила, када је домаћин
уједно и женио сина, па је било природно да се због двоструког повода окупи велики
број људи. Кад је весеље поодмакло, тихо и
неупадљиво, прота Атанасије и сви други се упутише ка оближњој
јаружици- Марићевића јаруга. Разборити прота
Атанасије одржа дужи говор, наглашавајући да је
слога најбитнији предуслов за овакав подухват, а да
је највећа опасност издаја. Скуп је завршен
заклетвом устаника, којих је било 22-оје.
3. - На основу овог договора устаници су се окупили на другом збору у Орашцу 1804.
- Овог пута је кнез Марко Савић женио сина Луку.
- Како је о дизању устанка одлучено 1803. године, требало је изабрати старешину и
заповедника који ће предводити устанак против Турака.
- На скупу је било угледних људи, а неки од њих су прота Атанасије Антонијевић,
Станоје Главаш, Хадук Вељко, Танаско Рајић, Јанићије Ђурић, кнез орашачки Марко
Савић, трговац Теодосије Марићевић, кнез из Кораћице Вићентије Петровић, кнез
тополски Матија Јовичић, Милутин Савић из Гараша, Марко Катић из Рогача "и
многи други. Процењује се да је збору укупно присуствовало око 600 људи.
- Као вођа устаника је изабран Карађорђе.
Сретење господње (1804.)
4. Карађорђе Петровић (1762- 1817)
-Ђорђе Петровић, вожд народа српског ,
био je врховни вођа устаника.
-Турци су га прозвали Карађорђе (Црни
Ђорђе).
-Pодио се 1762. године у Шумадији у селу
Вишевац.
-Бавио се трговином, хајдуковао и често
дoлaзио у сукоб са Турцима.
-Учествовао је као добровољац у аустријско-
турском рату (1788-1791) на страни Аустрије,
а потом и у народној војсци Хаџи-Мустафа
паше у борби против јаничара.
-На збору у Орашцу 1804. године изабран је
за вођу устаника.
-Био је добар стратег и командант и испољио
је изузетне војничке способности.
5. -Најважнији бојеви против Турака добијени су
захваљујући, пре свега његовој одлучности,
храбрости и успешном командовању.
-На челном месту државне управе старао се да обезбеди
јединство власти и самосталност Србије.
-После војног слома 1813. године склонио се у Аустрију,
а касније je прешао у Русију, где је као непомирљиви
борац против Турака, наставио идеју да се
хришћански народ на Балкану уједини у борби
за национално ослобођење.
-Вратио се у Србију 1817. али је по наређењу кнеза
Милоша Обреновића, који је сматрао да није погодно
време за борбу, убијен 25. јула исте године.
6. - Паљење турских ханова је започео Алекса Дукић из села Бање
са својом дружином спаливши ханове у Тополи, Жабару и Јагњилу,
а устаници су одмах после Сретењског збора и избора Карађорђа за вођу спалили
хан у самом Орашцу.
- Планули су турски ханови широм устаничке Србије, а касније су устаници почели
да држе у опсади и градове. Један од првих опкољених градова био је Рудник. У
исто време је дошло до заузимања Ваљева под вођством Јакова и Матије
Ненадовића, а недуго потом до опсаде и пад Шабца.
- Једино су у крвавом и неравноправном боју на Чокешини Срби претрпели велики
пораз. Крајем маја предао се и Пожаревац, нешто раније и Палеж. Васа Чарапић је
заузео Гроцку, а Милан Обреновић Чачак. 26. априла у другом налету спаљена је и
заузета Јагодина, а код Лештана је Васа Чарапић успео да разбије војску Кучук
Алије.
- Смедерево се предало 18. јула, а у августу је Миленко Стојковић успео да похвата
дахије у бегу на Ада-Калеу, и да их посече. Главе су послате султану у Станбол.
Велике битке
7. - Бој на Иванковцу се одиграо на преображење 1805. године и од кључног
је значаја за даљи ток устанка. За команданта турске војске буде одређен Хафиз-паша,
који је кренуо са војском од Ниша ка Београду уз Мораву.
- Карађорђе је одредио Миленка Стојковића да са Петром Добрњцем и Стеваном
Синђелићем дочекају Турке у селу Иванковцу, источно од Ћуприје са десне
стране Мораве.
- У жестоком судару, уз велике људске губитке са обе стране, Турци су се повукли
у Параћин када су угледали Карађорђеву војску са друге, леве, стране Мораве.
- Устаници су поставили свој логор пред Параћином. Увече неки Стева писар је измолио
Карађорђа да опали једном из топа на турке у граду.
- Послужила га је велика срећа,
те је ранио самог Хафиз-пашу који
се са војском повуче исте ноћи ка
Нишу где је и умро од рана из топа.
8. - Бој на Мишару је једна од најблиставијих устаничких
победа у првом српском устанку.
- Ту је заустављен поход босанских турака које је предводио
Сулејман-паша Скопљак.
- Мишар је издигнут брежуљак са кога се види и поље покрај
Саве и Шабачка варош.
-Карађорђе је одлучио да ту подигне велики "шарампов", ров,
у коме је могло да стане око 7000 људи. Неколико пута
малобројнија устаничка војска је овако дочекала турске
трупе, које су морале да изађу из Шапца и да јуришају на
брежуљак. Изванредном тактиком и вешто изабраним
местом за бој, Карађорђе је успео да се одбрани, и уласком
лаке српске коњице у одлучујућем тренутку у бој, преокрене
ствари у своју корист.
- У Карађорђевом ратном већу седели
су још Јаков и Матија Ненадовић,
поп Лука Лазаревић, Милан и Милош
Обреновић, Сима Марковић,Лазар Мутап,
Стојан Чупић, Милош Стојићевић и други.
- Било је то 13. августа 1806.
9. - Делиград је најбоље утврђење подигнуто за време Првог српског
устанка.
- На Делиграду је било више бојева, почев од 1806. године.
- Свака турска војна офанзива из правца Ниша, подразумевала је напад
на Делиград.
- Утврђење је подигао Петар Добрњац на десној обали Јужне Мораве.
- Најдуже се као заповедник на Делиграду, осим Добрњца налазио
Станоје Главаш, Арсеније Ломо, Милутин Савић. Цивилни заповедник
био је Алекса Дукић, а Карађорђев гласник Теша Обрадовић.
- Након пада Београда, 1813. године, Делиград је напуштен а храбри
браниоци се разишли кућама. Делиград никада није војно освојен.
10. - Битка за Београд је врло важан тренутак у устаничкој Србији.
Устаници су држали град под опсадом око 2 године. Ма где да су вођене
битке опсада није напуштана и увек је одржавана.
- Логор је у почетку био на Врачару, а касније на Ташмајдану и Карађорђе
би се увек враћао под бедеме Београда после неких бојева. Опсадом су
онемогућавани Турци да продру са леђа устаницима, такође су
онемогућени да излазе у ослобођене српске крајеве и наравно опсадом су
дахије држене да не побегну. - Коначно заузимање Београда је почело код
Сава капије и највећу улогу су имали Конда бимбаша и Узун Мирко
Апостоловић.
- Код Стамбол капије су биле најжешће борбе
где је и погинуо Васа Чарапић, између данашњег
Народног позоришта и Народног музеја.
У ослобођењу Београда је погинуло око 50
устаника и 300 Турака.
- Вођа турских крџалија, Алија Глушанац, је
покушао да се одржи у горњем граду, али када
је видео да је све изгубљено искрао се и
лађом побегао за Видин. 8. јануара, на
дан Св. Првомученика Стефана Београд
је коначно у српским рукама.
11. - Бој на Суводолу се одиграо почетком јуна 1809. године. Карађорђе је желео
да прошири устанак и на Босну и Херцеговину, као и на подручје Санџака, да би се
на крају спојио са Црном Гором.
- 5. маја 1809. године Карађорђе заузима Сјеницу, а после битке на
Суводолу, заузима и Нови Пазар 16. јуна, тако да су му се истурене
јединице сусреле са неким црногорским одредима.
- Одсуство Карађорђа искористили су Турци који из правца Ниша
и Видина нападну српску војску која се налазила недалеко од Ниша,
у Каменици.
- Командант ове војске био је Милоје Петровић Трнавац коме су
раније отказали послушност Петар Добрњац и Хајдук Вељко Петровић и са својим
јединицама отишли ка Делиграду и Крајини.
- То је увод у Бој на Чегру. Како је Стеван Сиђелић био у најближем шанцу код
Ниша, јер је хтео да буде први који ће ући у Ниш, тако је сва турска војна сила из
Ниша напала на његове Ресавце. Трнавац је био удаљен око 3км од Синђелића.
- Када је видео да му нема спаса ни помоћи, Синђелић је кубуром запалио "џабану"
те су сви Срби и Турци који су били у том тренутку
ту, одлетели у ваздух.
- Од глава изгинулих на Чегру Турци су сазидали
Ћеле кулу, најстрашнији споменик српског
страдања.
12. Oпшта војна обавеза уведена 1807. године прописивала је следеће овавезе:
ОД 1-3 СПОСОБНА МУШКАРЦА ЗАДРУГАРА У ЈЕДНОЈ КУЋИ У ВОЈСКУ ЈЕ
УЗИМАН САМО 1
ОД 3-5 МУШКАРАЦА У ЈЕДНОЈ КУЋИ У ВОЈСКУ СУ УЗИМАНА 2
УДОВИЧКЕ КУЋЕ СА МАЛОЛЕТНОМ ДЕЦОМ БИЛЕ СУ ОСЛОБОЂЕНЕ ОД СВАКЕ
ВОЈНЕ СЛУЖБЕ И ТЕРЕТА
ЈЕДНА ВРСТА ВОЈНЕ СЛУЖБЕ МОГЛА ЈЕ БИТИ ЗАМЕЊЕНА ДРУГОМ
МОГЛО ЈЕ БИТИ И ЛИЧНЕ ЗАМЕНЕ КАКО МЕЂУ ЗАДРУГАРИМА ТАКО И ВАН
ЗАДРУГЕ
КАДА СЕ УКАЖЕ ПОТРЕБА У ВОЈСКУ СУ ИШЛИ СВИ СПОСОБНИ МУШКАРЦИ
Војска
13. Војни слом устанка 1813. године
Због Наполеоновог похода на Русију 1812. године руске трупе су се повукле из
Србије. Русија је у Букурешту склопила мир са турском који устаници, због
неповољних одлука за Србију нису прихватили.
Крајем лета 1813. године надмоћнија турска војска је из више праваца напала
Србију. После дуготрајних борби на Делиграду, Неготину и Засавици (Равање),
Турци су поново освојили Србију. Велики део становништва, са Карађорђем и
другим устаницима, ишао је у Аустрију и Влашку.
Турци су у Србију извршили сурове репресалије, обновили своју власт и
успоставили Београдски пашалук у старим границама. Отпор српског народа није
био сасвим сломљен. На традицијама и постигнућима првог српског устанка
обновљена је слободна Србија.
