3. Почетак Првог светског рата
- Атентат на Аустроугарског престолонаследника
Франца Фердинанда повод за почетак Првог
светског рата.
- Србија је ушла у рат знатно ослабљена људским и
материјалним ресурсима након Балканских ратова.
Стање наоружања и ратне опреме Србије било је
неповољно.
4. Ток Церске битке
Прва армија - под командом генерала Петра Бојовића, налазила
се на простору Гроцке, Смедеревске Паланке, Раче и Тополе.
Друга армија - под командом генерала Степе Степановића,
налазила се у рејону Обреновца, Лазаревца и Аранђеловца.
Трећа армија - под командом генерала Павла Јуришића,
штитила је шири рејон Ваљева.
Церска битка вођена је од 16. до 20. августа 1914.
на широком простору планине Цера.
9. Значај и поуке Церске битке
Велика и славом овенчана победа у Церској бици подигла је борбени морал и
самопоуздање српске војске и целог народа у сопствене снаге и улила веру у
скори и успешан завршетак рата.
То је уједно била и прва победа савезника на почетку првог светског рата.
Церска и колубарска битка изучавају се и данас на многим војним
академијама у свету.
10. За војничке заслуге у вођењу — командовању 2. армијом у церској
бици генерал Степа Степановић добио је 29. августа 1914. године
чин војводе и стао у ред најславнијих српских војсковођа и првог
светског рата у целини
11. У селу Текериш, где је започета и првих дана вођена Церска битка,
подигнут је споменик са костурницом у којој леже кости српских
војника изгинулих на Церу, Иверку и другим бојиштима у периоду
од 12. до 24. августа 1914. године.
12. 12
1. Битка на Мачковом камену
2. Ток Колубарске битке
3. Значај и поуке Колубарске битке
КОЛУБАРСКА БИТКА
13. 13
Колубарска битка је једна од најзначајнијих
битака коју је српска војска водила током
Првог светског рата.
Вођена је у периоду од 16. новембра до 15.
децембра 1914. године.
Битка на Мачковом камену у периоду од 19.
до 22. септембра претходила је Колубарској
бици.
14. 14
Битка на Мачковом камену
У војној историји, вишедневне борбе на Мачковом
камену, забележене су као најогорченије, најкрвавије и
најдинамичније борбе у српској историји.
Значај ове битке огледа се у томе што непријатељу није
дозвољено планирано напредовање и освајање Јагодње и
Соколских планина у року од три дана, већ после 13 дана
непријатељ је тотално изморен, десеткован са укупним
губицима од 16.000 војника.
Палим борцима у бици на Мачковом Камену српски
народ је подигао спомен – костурницу у Крупњу и капелу
на Мачковом камену.
17. 17
Исход Колубарске битке
Током дванаестодневне офанзиве српских армија
аустроугарске снаге су претрпеле тежак пораз и биле
принуђене да напусте територију Србије: VI армија је
прешла Саву код Шапца и повукла се у Срем 12. децембра,
а V армија је напустила Београд ноћу 14/15. децембра.
Ујутро 15. децембра српске трупе су ушле у Београд, чиме
је завршена Колубарска битка. Српска Врховна команда
могла је да објави кртко саопштење:
“На територији наше отаџбине нема ниједног
аустроугарског војника, сем 60.000 заробљеника”.
18. 18
Поуке и значај Колубарске битке
– Двострука је заслуга генерала Живојина Мишића за успех
у Колубарској бици: уочио је моменат када је требало
напустити Сувобор и када га је требало преотети. Успех
његове армије покренуо је сав фронт напред. За заслуге у
Колубарској бици генерал Мишић унапређен је у чин
војводе.
– Колубарска битка представља једну од најсјанијих победа
српске војске. Извојевана је против бројно и материјално
надмоћнијег непријатеља у веома тешкој ситуацији
захваљујући моралној снази читавог једног народа који
се бори за слободу и независност земље. Овом победом
углед Србије је још више порастао. Њоме је учвршћен
положај Антанте на Балкану. Бугарска је одложила улазак
у рат, а тиме је осујећено успостављање непосредне везе
између Аустро-Угарске и Турске.
21. 21
Дан Копнене војске Републике Србије
и Дан рода пешадије обележава се 16.
новембра када је и почела Колубарска
битка у част јединица које су
извојевале победу.
Носилац борбених дејстава српске
војске у току битке било је једанаест
пешадијских и једна коњичка
дивизија.
