SlideShare a Scribd company logo
1 of 12
Арчибалд Рајс
Петар Јовановић
Ђорђе Стојчић
Арчибалд Рајс
Родолф Арчибалд Рајс је био швајцарски
форензичар, публициста, доктор хемије и
професор на Универзитету у Лозани. Истакао се
као криминолог радом на истраживању злочина
над српским становништвом у време Првог
светског рата.
Рођен је 8. јула 1875. године као осмо дете, од
укупно десет, Фердинанда Рајса,
земљопоседника, и Паулине Забине Ане
Габријеле, у месту Хехцберг у јужнонемачкој
покрајини Баден. После завршеног основног и
средњег образовања у Немачкој, отишао је због
лошег здравственог стања на студије
у Швајцарску.
Звање доктора хемије стекао је већ у 22. години,
и бива изабран за асистента за фотографију, а
потом је постао признати доцент за ту област, на
Универзитету у Лозани. За редовног професора
криминалистике именован је 1906. године. Као
професор бавио се предано научним радом и
стекао углед криминолога светског гласа.
Ангажовање у Србији
На позив српске владе Рајс је 1914. године отишао
у Србију да
истражује злочине аустроугарске, немачке и
бугарске војске над цивилним
становништвом. Написао је многе књиге и радове
поводом тога, а често је слао извештаје који су
објављивани у угледном часопису неутралне
Швајцарске, Газет (Gazette). Тиме је као угледни
професор и криминолог извештавао свет и
кварио пропагандну слику Немаца и Аустроугара
о Србима као дивљачком народу.
Са српском војском прешао је Албанију, Солунски
фронт и са Моравском дивизијом умарширао у
ослобођени Београд, новембра 1918. године.
После рата модернизовао је техничку полицију
при Министарству унутрашњих послова нове
државе.Тадашња криминалистичка техника по
мишљењу америчких истраживача који су
путовали по Европи циљно проучавајући овај вид
полиције, била је на веома високом нивоу.
Међутим, Арчибалд Рајс, разочаран неким
негативним појавама у друштвеном и у
политичком животу повукао се пред крај живота
из свих јавних функција. Живео је скромно у
својој вили „Добро поље“ у Београду.
Др Арчибалд Рајс је 1926. године постао почасни
грађанин града Крупња.Те године је такође
југословенски министар и генерал Душан
Трифуновић Рајса прогласио почасним
капетаном I класе пешадије Војске Краљевине
СХС.
Умро је 8. августа 1929. године у
Београду. Сахрањен је на топчидерском гробљу,
док је по његовој жељи његово срце однесено у
урни на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно са
осталим ослободиоцимаСолунског фронта. На
урни је писало:
„Овде у овој урни, на врху Кајмакчалана
Златно срце спава,
Пријатељ Срба из најтежих дана,
Јунак Правде, Истине и Права,
Швајцарца Рајса, ком` нек је слава.“
У току и после рата објавио је бројне ратне и
политичке публикације, од којих су неке од
великог значаја за историју Србије. Аутор је
колекције од 10 хиљада фотографија, ту
колекцију је донео Ерик Сапин из Лозане у
Београд ради дешифровања догађаја и места на
њима.
Пред крај живота објавио је свој ратни дневник у
књизи под насловом Шта сам видео и проживео
у великим данима(1928). Пре тога, 1924. године
објављује Писма са српско-македонског
фронта (1916—1918). Као своје посмртно
завештање српском народу оставио је необјављен
рукопис књиге „Чујте Срби!“ ,на француском
језику. Ова књига је завршена 1. јуна 1928.
године, а 2004. године је штампана у великом
тиражу и дељена бесплатно.
арчибалд рајс

More Related Content

Viewers also liked

споменици који сведоче о устанку у ваљеву
споменици који сведоче о устанку у ваљевуспоменици који сведоче о устанку у ваљеву
споменици који сведоче о устанку у ваљеву
Dragana Misic
 
албанска споменица
албанска споменицаалбанска споменица
албанска споменица
Dragana Misic
 
почетак буне фото албум
почетак буне фото албумпочетак буне фото албум
почетак буне фото албум
Dragana Misic
 
почетак буне речник
почетак буне речникпочетак буне речник
почетак буне речник
Dragana Misic
 
почетак буне топоними
почетак буне топонимипочетак буне топоними
почетак буне топоними
Dragana Misic
 
први српски устанак
први српски устанакпрви српски устанак
први српски устанак
Dragana Misic
 
почетак буне веровање
почетак буне веровањепочетак буне веровање
почетак буне веровање
Dragana Misic
 
шабац тврђава
шабац   тврђавашабац   тврђава
шабац тврђава
Dragana Misic
 
битка на морави леона николићи
битка на морави   леона николићибитка на морави   леона николићи
битка на морави леона николићи
Dragana Misic
 
први српски устанак
први српски устанакпрви српски устанак
први српски устанак
Dragana Misic
 

Viewers also liked (20)

споменици који сведоче о устанку у ваљеву
споменици који сведоче о устанку у ваљевуспоменици који сведоче о устанку у ваљеву
споменици који сведоче о устанку у ваљеву
 
споменик кнезу михаилу никола
споменик кнезу михаилу николаспоменик кнезу михаилу никола
споменик кнезу михаилу никола
 
албанска споменица
албанска споменицаалбанска споменица
албанска споменица
 
Apis
ApisApis
Apis
 
почетак буне фото албум
почетак буне фото албумпочетак буне фото албум
почетак буне фото албум
 
почетак буне речник
почетак буне речникпочетак буне речник
почетак буне речник
 
пројекат урош и марко Viii4
пројекат урош и марко Viii4пројекат урош и марко Viii4
пројекат урош и марко Viii4
 
почетак буне топоними
почетак буне топонимипочетак буне топоними
почетак буне топоними
 
милунка савић
милунка савићмилунка савић
милунка савић
 
Prrvi svetski rat
Prrvi svetski ratPrrvi svetski rat
Prrvi svetski rat
 
Bitka na somi
Bitka na somiBitka na somi
Bitka na somi
 
први српски устанак
први српски устанакпрви српски устанак
први српски устанак
 
церска битка
церска биткацерска битка
церска битка
 
пројекат историја
пројекат историјапројекат историја
пројекат историја
 
почетак буне веровање
почетак буне веровањепочетак буне веровање
почетак буне веровање
 
шабац тврђава
шабац   тврђавашабац   тврђава
шабац тврђава
 
Istorija
IstorijaIstorija
Istorija
 
Marija cer
Marija cerMarija cer
Marija cer
 
битка на морави леона николићи
битка на морави   леона николићибитка на морави   леона николићи
битка на морави леона николићи
 
први српски устанак
први српски устанакпрви српски устанак
први српски устанак
 

More from Dragana Misic

More from Dragana Misic (20)

Porodica i ja.pptx
Porodica i ja.pptxPorodica i ja.pptx
Porodica i ja.pptx
 
Oslobodjenje Pozarevca.pptx
Oslobodjenje Pozarevca.pptxOslobodjenje Pozarevca.pptx
Oslobodjenje Pozarevca.pptx
 
Genocid i holokaust
Genocid i holokaustGenocid i holokaust
Genocid i holokaust
 
Uros stojanovic vii5 prvi srpski ustanak
Uros stojanovic vii5 prvi srpski ustanakUros stojanovic vii5 prvi srpski ustanak
Uros stojanovic vii5 prvi srpski ustanak
 
Arhivska gradja
Arhivska gradjaArhivska gradja
Arhivska gradja
 
Prvi srpski ustanak secanje
Prvi srpski ustanak secanjePrvi srpski ustanak secanje
Prvi srpski ustanak secanje
 
Prezentacija
PrezentacijaPrezentacija
Prezentacija
 
Muzejski eksponati
Muzejski eksponatiMuzejski eksponati
Muzejski eksponati
 
Prvi srpski ustanak sa savremenicima
Prvi srpski ustanak sa savremenicimaPrvi srpski ustanak sa savremenicima
Prvi srpski ustanak sa savremenicima
 
Сећања - више споменика
Сећања - више споменикаСећања - више споменика
Сећања - више споменика
 
Сећања Орашац
Сећања ОрашацСећања Орашац
Сећања Орашац
 
Битка на Чегру
Битка на ЧегруБитка на Чегру
Битка на Чегру
 
Prvi srpski ustanak 1804 1813.
Prvi srpski ustanak 1804  1813.Prvi srpski ustanak 1804  1813.
Prvi srpski ustanak 1804 1813.
 
Prvi srpski ustanak
Prvi srpski ustanakPrvi srpski ustanak
Prvi srpski ustanak
 
Prvi srpski ustanak secanje
Prvi srpski ustanak secanjePrvi srpski ustanak secanje
Prvi srpski ustanak secanje
 
Prvi srpski ustanak u slikama
Prvi srpski ustanak u slikamaPrvi srpski ustanak u slikama
Prvi srpski ustanak u slikama
 
Prvi srpski ustanak kultura
Prvi srpski ustanak kulturaPrvi srpski ustanak kultura
Prvi srpski ustanak kultura
 
Kultura secanja na prvi srpski ustanak
Kultura secanja na prvi srpski ustanakKultura secanja na prvi srpski ustanak
Kultura secanja na prvi srpski ustanak
 
Kultura secanja na drugi srpski ustanak
Kultura secanja na drugi srpski ustanakKultura secanja na drugi srpski ustanak
Kultura secanja na drugi srpski ustanak
 
Drugi srpski ustanak secanje
Drugi srpski ustanak secanjeDrugi srpski ustanak secanje
Drugi srpski ustanak secanje
 

арчибалд рајс

  • 2. Арчибалд Рајс Родолф Арчибалд Рајс је био швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани. Истакао се као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништвом у време Првог светског рата.
  • 3.
  • 4. Рођен је 8. јула 1875. године као осмо дете, од укупно десет, Фердинанда Рајса, земљопоседника, и Паулине Забине Ане Габријеле, у месту Хехцберг у јужнонемачкој покрајини Баден. После завршеног основног и средњег образовања у Немачкој, отишао је због лошег здравственог стања на студије у Швајцарску. Звање доктора хемије стекао је већ у 22. години, и бива изабран за асистента за фотографију, а потом је постао признати доцент за ту област, на Универзитету у Лозани. За редовног професора криминалистике именован је 1906. године. Као професор бавио се предано научним радом и стекао углед криминолога светског гласа.
  • 5. Ангажовање у Србији На позив српске владе Рајс је 1914. године отишао у Србију да истражује злочине аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилним становништвом. Написао је многе књиге и радове поводом тога, а често је слао извештаје који су објављивани у угледном часопису неутралне Швајцарске, Газет (Gazette). Тиме је као угледни професор и криминолог извештавао свет и кварио пропагандну слику Немаца и Аустроугара о Србима као дивљачком народу.
  • 6. Са српском војском прешао је Албанију, Солунски фронт и са Моравском дивизијом умарширао у ослобођени Београд, новембра 1918. године. После рата модернизовао је техничку полицију при Министарству унутрашњих послова нове државе.Тадашња криминалистичка техника по мишљењу америчких истраживача који су путовали по Европи циљно проучавајући овај вид полиције, била је на веома високом нивоу. Међутим, Арчибалд Рајс, разочаран неким негативним појавама у друштвеном и у политичком животу повукао се пред крај живота из свих јавних функција. Живео је скромно у својој вили „Добро поље“ у Београду.
  • 7. Др Арчибалд Рајс је 1926. године постао почасни грађанин града Крупња.Те године је такође југословенски министар и генерал Душан Трифуновић Рајса прогласио почасним капетаном I класе пешадије Војске Краљевине СХС.
  • 8. Умро је 8. августа 1929. године у Београду. Сахрањен је на топчидерском гробљу, док је по његовој жељи његово срце однесено у урни на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно са осталим ослободиоцимаСолунског фронта. На урни је писало: „Овде у овој урни, на врху Кајмакчалана Златно срце спава, Пријатељ Срба из најтежих дана, Јунак Правде, Истине и Права, Швајцарца Рајса, ком` нек је слава.“
  • 9.
  • 10.
  • 11. У току и после рата објавио је бројне ратне и политичке публикације, од којих су неке од великог значаја за историју Србије. Аутор је колекције од 10 хиљада фотографија, ту колекцију је донео Ерик Сапин из Лозане у Београд ради дешифровања догађаја и места на њима. Пред крај живота објавио је свој ратни дневник у књизи под насловом Шта сам видео и проживео у великим данима(1928). Пре тога, 1924. године објављује Писма са српско-македонског фронта (1916—1918). Као своје посмртно завештање српском народу оставио је необјављен рукопис књиге „Чујте Срби!“ ,на француском језику. Ова књига је завршена 1. јуна 1928. године, а 2004. године је штампана у великом тиражу и дељена бесплатно.