2. U organska jedinjenja koja pored C i H sadrže i
O spadaju :
• ALKOHOLI
• ALDEHIDI i KETONI
• Karboksilne KISELINE
• ESTRI

3. ALKOHOLI su jedinjenja kod kojih je za
ugljovodonični niz vezana jedna ili više OH
grupa.
OH grupa je FUNKCIONALNA grupa alkohola i
naziva se
HIDROKSILNA GRUPA

4. Hidroksilna grupa je funkcionalna grupa
alkohola što znači da je imaju svi alkoholi i da
ona određuje njihova svojstva.
U OH grupi atom kiseonika je jednom
jednostrukom kovalentnom vezom vezan za
atom ugljenika, a drugom jednostrukom
kovalentnom vezom za atom vodonika.
*U HIDROKSIDNOJ grupi koju sadrže hidroksidi, atom kiseonika je kovalentnom
vezom vezan za vodonik, a jonskom vezom za metal(razlika hidroksidne od
hidroksilne). Hidroksilna grupa je uvek vezana za zasićeni C-atom.

5. Opšta formula alkohola je R ─ OH
R može biti bilo koja alkil grupa ( CnH2n+1)
ALKAN /alkil grupa ALKOHOL
METAN CH4 METIL ─ CH3 CH3 ─ OH
METANOL
ETAN C 2H6 ETIL ─ C 2H5 C 2H5 ─ OH
ETANOL
PROPAN C 3H8 PROPIL ─ C 3H7
C 3H7 ─ OH
PROPANOL
BUTAN C 4H10 BUTIL ─ C 4H9 C 4H9 ─ OH
BUTANOL

6. Nazivi alkohola izvode se iz naziva
ugljovodonika sa istim brojem ugljenikovih
atoma dodavanjem nastavka OL.
Obeležavanje C-atoma u ugljovodoničnom nizu
počinje od kraja kome je bliža OH grupa.
Alkoholi koji imaju više hidroksilnih grupa
dobijaju nastavak DIOL,TRIOL itd.

7. Prema broju hidroksilnih grupa, alkoholi se dele na:
MONOHIDROKSILNE
(sadrže jednu OH grupu)
i
POLIHIDROKSILNE
(sadrže dve ili više OH grupa)

8. Najvažniji predstavnici monohidroksilnih alkohola su :
METANOL ETANOL PROPANOL BUTANOL
CH3 OH C 2H5 OH C 3H7 OH C 4H9 OH

9. Najvažniji predstavnici polihidroksilnih alkohola su :
Sa dve OH grupe – DIOLI
Sa tri OH grupe – TRIOLI
ili
1,2,3 propantriol
Gikol ili
1,2 etandiol

10. PRIMARNI ALKOHOLI – oni kod kojih je OH grupa
vezana za primarni C-atom
metanol, etanol, 1-butanol
SEKUNDARNI ALKOHOLI – oni kod kojih je OH grupa
vezana za sekundarni C-atom
2-butanol, 2-propanol
TERCIJARNI ALKOHOLI - oni kod kojih je OH grupa
vezana za tercijarni C-atom.
2-metil- 2-propanol

12. Postoji više načina za dobijanje alkohola
• ADICIJOM VODE na ALKENE
• ALKOHOLNIM VRENJEM ŠEĆERA
C6H12O6 → 2C2H5OH + 2CO2
glukoza etanol

13. Fizička svojstva alkohola određuje njegova
funkcionalna grupa OH, ali i dužina i oblik samog
ugljovodoničnog niza.
OH grupa zbog polarnosti veze između O i H, čini
molekul alkohola polarnim. Polarne osobine su
izraženije ukoliko je broj OH grupa veći.
Ugljovodonični niz je nepolarni deo molekula alkohola.
Sa povećanjem broja C atoma u ugljovodoničnom
nizu alkohola, izraženije su i fizičke osobine
karakteristične za nepolarna organska jedinjenja.

14. AGREGATNO STANJE
TEČNO – alkoholi sa manje od 11 C-atoma
ČVRSTO – alkoholi sa više od 11 C-atoma.
Imaju više temperature ključanja od alkana sa
istim brojem C – atoma, zbog prisustva
polarne OH grupe i međumolekulskih
privlačnih sila između njih.

15. RASTVORLJIVOST
Alkoholi kraćeg niza odlično se rastvaraju u
vodi, a ne rastvaraju se u nepolarnim
organskim rastvaračima.
Alkoholi koji u molekulu sadrže više od 4 C-
atoma ne rastvaraju se u vodi, već samo u
nepolarnim organskim rastvaračima.
Sa porastom broja OH grupa u molekulu
alkohola, povećava se i njihova rastvorljivost
u vodi.

16. Zbog prisustva OH grupe, alkoholi su reaktivniji od
alkana i podležu različitim hemijskim reakcijama u
kojima može učestvovati :
• ceo molekul alkohola
• atom vodonika iz hidroksilne grupe
• cela hidroksilna grupa
• hidroksilna grupa i atom vodonika sa susednog C-
atoma

17. Sagorevanje alkohola je burna reakcija. Nastaju
dva proizvoda – ugljenik (IV) oksid i voda.
Oslobađa se i velika količina toplote, na čemu se
zasniva primena alkohola kao goriva.
R─OH + O2 → C O2 + H2O + toplota
Sagorevanje metanola
2CH3─OH + 3O2 → 2C O2 + 4H2O
Sagorevanje etanola
C 2H5─OH + 3O2 → 2C O2 + 3H2O

18. Špiritus- gorivo za špiritusne lampe. Nastaje od etanola
kome se dodaju neke supstance zbog kojih je neupotrebljiv
za piće. Naziva se i DENATURISANI ALKOHOL.

19. U ovoj reakciji učestvuje vodonik iz hidroksilne grupe.
To je reakcija supstitucije jer se dešava zamena tog
H nekim izrazitim metalom.
Proizvodi reakcije su ALKOKSIDI ili ALKOHOLATI,tj.
soli alkohola i izrazitih metala.
2R-OH + 2M → 2RO- M + + H2
alkohol metal alkoksid
2CH3CH2OH + 2Na → 2CH3CH2O-Na + + H2
Etanol Natrijum-etoksid

20. Ovo je reakcija ELIMINACIJE. U njoj učestvuje
OH grupa sa jednog C-atoma i H sa susednog
C-atoma. Izdvaja se voda i nastaje ALKEN. Da
bi došlo do reakcije potrebno je neko
dehidrataciono sredstvo (supstanca koja
vezuje vodu, kao što je sumporna kiselina).
CH2HCH2OH → CH2 = CH2 + H2O

21. Blaga oksidacija alkohola odvija se pod dejstvom
OKSIDACIONIH SREDSTAVA. Ovakvom oksidacijom
alkohola dobijaju se KARBONILNA JEDINJENJA.
Karbonilna jedinjenja su organska jedinjenja kod kojih
je atom kiseonika vezan za ugljenik dvostrukom
vezom.
Funkcionalna grupa karbonilnih jedinjenja je
KARBONILNA GRUPA
C=O

22. Karbonilna jedinjenja su
ALDEHIDI I KETONI.
Aldehidi nastaju blagom oksidacijom primarnih
alkohola.
Ketoni nastaju blagom oksidacijom sekundarnih
alkohola.
ALDEHID KETON

23. U molekulu aldehida za ugljenik karbonilne
grupe vezan je jedan atom H i jedna alkil-
grupa, ili 2 atoma vodonika.
C-atom je primaran
Ime dobijaju tako što se na naziv alkana doda
nastavak AL.

24. U molekulu ketona za ugljenik karbonilne
grupe vezane su dve alkil grupe.
C-atom je sekundaran.
Ime dobijaju tako što se na naziv alkana doda
nastavak ON.

25. Najprostiji aldehid je METANAL. Njegovo uobičajeno
ime je FORMALDEHID.
METANAL ETANAL
Najprostiji keton je PROPANON. Njegovo uobičajeno
ime je ACETON.
ACETON

26. Najvažniji alkohol je ETANOL. To je lako isparljiva,
zapaljiva, bezbojna tečnost karakterističnog mirisa i
ukusa. Gori svetloplavim plamenom. Ključa na 78C0.
Dobar je polarni rastvarač. Hemijski je vrlo
reaktivan. Proizvodi se kao apsolutni alkohol
(99,9%). U medicini se za dezinfekciju i obloge
koristi razblaženi 70% alkohol.
Kao dobar rastvarač, etanol je sastojak parfema,
losiona, dezodoranasa i drugih kozmetičkih
preparata. Koristi se i za pravljenje tinktura
(npr.tinkzura propolisa).

27. Ostali alkoholi se koriste:
• METANOL – kao gorivo.Njegova upotreba je ograničena jer
je veoma otrovan.
• GLICEROL - proizvodnja lekova za bolesti srca-nitroglicerin
• za dobijanje eksploziva - nitroglicerin od koga je Alfred Nobel
napravio DINAMIT.
• GLIKOL – 40% vodeni rastvor ovog alkohola koristi se kao
ANTIFRIZ jer snižava tačku mržnjenja vode.

28. Nažalost, alkohol je uzročnik bolesti zavisnosti –
ALKOHOLIZMA.
Alkoholna pića se prave od različitih biljnih
sirovina – voća, povrća i žitarica.
Njihova prekomerna upotreba dovodi do brojnih
štetnih posledica po zdravlje.