Za učenike 8.razreda

1. ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
kiselina, baza i soli
Svante ARENIJUS (1859 – 1927) bio je švedski istraživač. Postavio je teoriju elektrolitičke disocijacije i
teoriju o kiselinama i bazama. Definicije u ovoj lekciji date su po Arenijusovoj teoriji.
Naučili smo da su metali poput bakra, gvožđa i aluminijuma dobri provodnici struje. Osim njih struju
dobro provode i vodeni rastvori kiselina, baza i soli, kao i sama voda (setite se da nas stalno upozoravaju
da električne uređaje ne držimo blizu vode).
Supstance čiji vodeni rastvori dobro provode elektricitet nazivaju se ELEKTROLITI, a one čiji rastvori ga
ne provode - NEELEKTROLITI (rastvor šećera).
Zašto je to tako?
Prilikom rastvaranja jonskih jedinjenja (baze i soli) u vodi, javljaju se privlačne sile između njihovih jona
i polarnih molekula vode. Baze i soli se tom prilikom spontano razlažu na pozitivne jone metala i
negativne jone hidroksidne grupe, odnosno kiselinskog ostatka, koji su okruženi polarnim molekulima
vode. Ova pojava naziva se HIDRATACIJA JONA.
Natrijum – hlorid + voda → hidratisani joni natrijuma + hidratisani joni hlora
Natrijum – hidroksid + voda → hidratisani joni natrijuma + hidratisani joni hidroksidne grupe
Hidratisani jon je jon okružen polarnim molekulima vode.
U rastvorima kiselina, na isti način, uz pomoć polarnih molekula vode, dolazi do razlaganja na hidratisane
jone vodonika i ostatka molekula, tj.hidratisane jone kiselinskog ostatka.
SPONTANO RAZLAGANJE ELEKTROLITA U VODENOM RASTVORU NA POZITIVNE I
NEGATIVNE JONE NAZIVA SE ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA (RAZLAGANJE,
RAZDVAJANJE) I KAŽEMO DA ELEKTROLITI DISOSUJU.
Po Arenijusovoj teoriji ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA je proces pri kome se jonska jedinjenja i
neka polarna kovalentna razlažu na jone pod uticajem polarnih molekula vode.
Po istoj teoriji KISELINE su supstance koje disocijacijom u vodi kao pozitivne jone daju jone vodonika
H+ , dok su BAZE supstance koje disocijacijom u vodi kao negativne jone daju jone hidroksidne grupe
OH-.
Disocijacijom SOLI u vodi, nastaju pozitivni joni metala ili katjoni i negativni joni kiselinskog ostatka ili
anjoni. Ukoliko kiselinski ostatak sadrži samo nemetal, bezkiseonična kiselina ( HCl ili H2S ), onda je
negativni jon samo taj nemetal. Kod kiseoničnih kiselina ( sumporna, sumporasta, fosforna, azotna,
ugljenična) negativan jon je cela atomska grupa ( SO4, SO3, PO4, NO3, CO3 ).

2. Primeri elektrolitičke disocijacije kiselina
HCl → H+ + Cl-
H2S → 2 H+ + S2-
H2SO3 → 2 H+ + SO3
2-
H2SO4 → 2 H+ + SO4
2-
H2CO3 → 2 H+ + CO3
2-
H3PO4 → 3 H+ + PO4
3-
HNO3 → H+ + NO3
-
Vodonik je uvek jedanputa pozitivan jon → H+ ili proton. Broj atoma vodonika se piše ispred kao
koeficijent.
Kiselinski ostatak je uvek negativan jon i to onoliko puta koliko ima atoma vodonika u kiselini.
Primeri elektrolitičke disocijacije baza
NaOH → Na+ + OH-KOH
→ K+ + OH-LiOH
→ Li+ + OH-Mg(
OH)2 → Mg2+ + 2 OH-Ca(
OH)2 → Ca2+ + 2 OH-Al(
OH)3 → Al3+ + 3 OH-Hidroksidna
grupa, OH je uvek jedanputa negativan jon → OH-. Brpj OH grupa u hidroksidu zavisi od
valence metala i taj broj se pri disocijaciji piše ispred OH grupe kao koeficijent.
Metal je uvek pozitivan jon i to onoliko puta kolika mu je valenca.
Primeri elektrolitičke disocijacije soli
Pošto se soli sastoje od pozitivnog jona metala (koji potiče iz baze) i negativnog jona kiselinskog ostatka
(potiče iz kiseline), onda će u vodenom rastvoru soli to izgledati ovako :
NaCl → Na+ + Cl-
Na2CO3 → 2 Na+ + CO3
2-

3. K2SO3 → 2 K+ + SO3
2-
Li2SO4 → 2 Li+ + SO4
2-
Na3PO4 → 3 Na+ + PO4
3-
Ca3 (PO4 )2 → 3 Ca 2+ + 2 ( PO4 )3-
Al 2 (SO 4)3 → 2 Al 3+ + 3SO4
2-
Mg (NO3 )2 → Mg 2+ + 2 (NO3)
-
Na2S → 2 Na+ + S2-
FeS → Fe 2+ + S2-
Važno je da kiselinski ostatak posmatramo kao grupu. Ako ima više kiselinskih ostataka (indeks iza
zagrade), onda on pri pisanju reakcije disocijaciji prelazi na mesto koeficijenta, a kiselinski ostatak je
onoliko puta negativan kolika mu je valenca, odnosno koliko ima atoma vodonika u kiselini.