SlideShare a Scribd company logo
ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA 
kiselina, baza i soli 
Svante ARENIJUS (1859 – 1927) bio je švedski istraživač. Postavio je teoriju elektrolitičke disocijacije i 
teoriju o kiselinama i bazama. Definicije u ovoj lekciji date su po Arenijusovoj teoriji. 
Naučili smo da su metali poput bakra, gvožđa i aluminijuma dobri provodnici struje. Osim njih struju 
dobro provode i vodeni rastvori kiselina, baza i soli, kao i sama voda (setite se da nas stalno upozoravaju 
da električne uređaje ne držimo blizu vode). 
Supstance čiji vodeni rastvori dobro provode elektricitet nazivaju se ELEKTROLITI, a one čiji rastvori ga 
ne provode - NEELEKTROLITI (rastvor šećera). 
Zašto je to tako? 
Prilikom rastvaranja jonskih jedinjenja (baze i soli) u vodi, javljaju se privlačne sile između njihovih jona 
i polarnih molekula vode. Baze i soli se tom prilikom spontano razlažu na pozitivne jone metala i 
negativne jone hidroksidne grupe, odnosno kiselinskog ostatka, koji su okruženi polarnim molekulima 
vode. Ova pojava naziva se HIDRATACIJA JONA. 
Natrijum – hlorid + voda → hidratisani joni natrijuma + hidratisani joni hlora 
Natrijum – hidroksid + voda → hidratisani joni natrijuma + hidratisani joni hidroksidne grupe 
Hidratisani jon je jon okružen polarnim molekulima vode. 
U rastvorima kiselina, na isti način, uz pomoć polarnih molekula vode, dolazi do razlaganja na hidratisane 
jone vodonika i ostatka molekula, tj.hidratisane jone kiselinskog ostatka. 
SPONTANO RAZLAGANJE ELEKTROLITA U VODENOM RASTVORU NA POZITIVNE I 
NEGATIVNE JONE NAZIVA SE ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA (RAZLAGANJE, 
RAZDVAJANJE) I KAŽEMO DA ELEKTROLITI DISOSUJU. 
Po Arenijusovoj teoriji ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA je proces pri kome se jonska jedinjenja i 
neka polarna kovalentna razlažu na jone pod uticajem polarnih molekula vode. 
Po istoj teoriji KISELINE su supstance koje disocijacijom u vodi kao pozitivne jone daju jone vodonika 
H+ , dok su BAZE supstance koje disocijacijom u vodi kao negativne jone daju jone hidroksidne grupe 
OH-. 
Disocijacijom SOLI u vodi, nastaju pozitivni joni metala ili katjoni i negativni joni kiselinskog ostatka ili 
anjoni. Ukoliko kiselinski ostatak sadrži samo nemetal, bezkiseonična kiselina ( HCl ili H2S ), onda je 
negativni jon samo taj nemetal. Kod kiseoničnih kiselina ( sumporna, sumporasta, fosforna, azotna, 
ugljenična) negativan jon je cela atomska grupa ( SO4, SO3, PO4, NO3, CO3 ).
Primeri elektrolitičke disocijacije kiselina 
HCl → H+ + Cl- 
H2S → 2 H+ + S2- 
H2SO3 → 2 H+ + SO3 
2- 
H2SO4 → 2 H+ + SO4 
2- 
H2CO3 → 2 H+ + CO3 
2- 
H3PO4 → 3 H+ + PO4 
3- 
HNO3 → H+ + NO3 
- 
Vodonik je uvek jedanputa pozitivan jon → H+ ili proton. Broj atoma vodonika se piše ispred kao 
koeficijent. 
Kiselinski ostatak je uvek negativan jon i to onoliko puta koliko ima atoma vodonika u kiselini. 
Primeri elektrolitičke disocijacije baza 
NaOH → Na+ + OH-KOH 
→ K+ + OH-LiOH 
→ Li+ + OH-Mg( 
OH)2 → Mg2+ + 2 OH-Ca( 
OH)2 → Ca2+ + 2 OH-Al( 
OH)3 → Al3+ + 3 OH-Hidroksidna 
grupa, OH je uvek jedanputa negativan jon → OH-. Brpj OH grupa u hidroksidu zavisi od 
valence metala i taj broj se pri disocijaciji piše ispred OH grupe kao koeficijent. 
Metal je uvek pozitivan jon i to onoliko puta kolika mu je valenca. 
Primeri elektrolitičke disocijacije soli 
Pošto se soli sastoje od pozitivnog jona metala (koji potiče iz baze) i negativnog jona kiselinskog ostatka 
(potiče iz kiseline), onda će u vodenom rastvoru soli to izgledati ovako : 
NaCl → Na+ + Cl- 
Na2CO3 → 2 Na+ + CO3 
2-
K2SO3 → 2 K+ + SO3 
2- 
Li2SO4 → 2 Li+ + SO4 
2- 
Na3PO4 → 3 Na+ + PO4 
3- 
Ca3 (PO4 )2 → 3 Ca 2+ + 2 ( PO4 )3- 
Al 2 (SO 4)3 → 2 Al 3+ + 3SO4 
2- 
Mg (NO3 )2 → Mg 2+ + 2 (NO3) 
- 
Na2S → 2 Na+ + S2- 
FeS → Fe 2+ + S2- 
Važno je da kiselinski ostatak posmatramo kao grupu. Ako ima više kiselinskih ostataka (indeks iza 
zagrade), onda on pri pisanju reakcije disocijaciji prelazi na mesto koeficijenta, a kiselinski ostatak je 
onoliko puta negativan kolika mu je valenca, odnosno koliko ima atoma vodonika u kiselini.

More Related Content

What's hot

kiseline-i-baze.ppt
kiseline-i-baze.pptkiseline-i-baze.ppt
kiseline-i-baze.ppt
isidorarani
 
Azot i njegova jedinjenja
Azot i njegova jedinjenjaAzot i njegova jedinjenja
Azot i njegova jedinjenja
Biljana Ristic
 
Alkani
AlkaniAlkani
Alkani
vvlivvli
 
Metali
MetaliMetali
Rastvori elektrolita
Rastvori elektrolitaRastvori elektrolita
Rastvori elektrolita
jasminalukic
 
Sumpor i njegova jedinjenja (2)
Sumpor i njegova jedinjenja (2)Sumpor i njegova jedinjenja (2)
Sumpor i njegova jedinjenja (2)
Biljana Ristic
 
pH vrednost - Dragan Stojanović
pH vrednost - Dragan StojanovićpH vrednost - Dragan Stojanović
pH vrednost - Dragan Stojanović
Edukacija Obrazovni portal
 
hemijske osobine ugljovodonika
hemijske osobine ugljovodonikahemijske osobine ugljovodonika
hemijske osobine ugljovodonika
vvlivvli
 
Rastvori
RastvoriRastvori
Rastvori
Biljana Ristic
 
Rastvorljivost - osnovni zadaci
Rastvorljivost - osnovni zadaciRastvorljivost - osnovni zadaci
Rastvorljivost - osnovni zadaci
JasminkaProdana
 
Jonska veza
Jonska vezaJonska veza
Jonska veza
Biljana Ristic
 
Karboksilne kiseline
Karboksilne kiselineKarboksilne kiseline
Karboksilne kiseline
Biljana Ristic
 
Estri
EstriEstri
Građa atoma
Građa atomaGrađa atoma
Građa atoma
Biljana Ristic
 
Alkani
AlkaniAlkani
VIII razred - Linearna funkcija
VIII razred - Linearna funkcijaVIII razred - Linearna funkcija
VIII razred - Linearna funkcija
mirjanamitic18
 
jonska veza
 jonska veza jonska veza
jonska veza
vvlivvli
 

What's hot (20)

kiseline-i-baze.ppt
kiseline-i-baze.pptkiseline-i-baze.ppt
kiseline-i-baze.ppt
 
Alkoholi
AlkoholiAlkoholi
Alkoholi
 
Azot i njegova jedinjenja
Azot i njegova jedinjenjaAzot i njegova jedinjenja
Azot i njegova jedinjenja
 
Alkani
AlkaniAlkani
Alkani
 
Metali
MetaliMetali
Metali
 
Rastvori elektrolita
Rastvori elektrolitaRastvori elektrolita
Rastvori elektrolita
 
Sumpor i njegova jedinjenja (2)
Sumpor i njegova jedinjenja (2)Sumpor i njegova jedinjenja (2)
Sumpor i njegova jedinjenja (2)
 
pH vrednost - Dragan Stojanović
pH vrednost - Dragan StojanovićpH vrednost - Dragan Stojanović
pH vrednost - Dragan Stojanović
 
hemijske osobine ugljovodonika
hemijske osobine ugljovodonikahemijske osobine ugljovodonika
hemijske osobine ugljovodonika
 
Rastvori
RastvoriRastvori
Rastvori
 
NEMETALI
NEMETALINEMETALI
NEMETALI
 
Rastvorljivost - osnovni zadaci
Rastvorljivost - osnovni zadaciRastvorljivost - osnovni zadaci
Rastvorljivost - osnovni zadaci
 
Jonska veza
Jonska vezaJonska veza
Jonska veza
 
Karboksilne kiseline
Karboksilne kiselineKarboksilne kiseline
Karboksilne kiseline
 
Estri
EstriEstri
Estri
 
UGLJOVODONICI
UGLJOVODONICI UGLJOVODONICI
UGLJOVODONICI
 
Građa atoma
Građa atomaGrađa atoma
Građa atoma
 
Alkani
AlkaniAlkani
Alkani
 
VIII razred - Linearna funkcija
VIII razred - Linearna funkcijaVIII razred - Linearna funkcija
VIII razred - Linearna funkcija
 
jonska veza
 jonska veza jonska veza
jonska veza
 

Similar to Elektrolitička disocijacija

Elektrolitička disocijacija
Elektrolitička disocijacijaElektrolitička disocijacija
Elektrolitička disocijacija
vvlivvli
 
Električna struja
Električna strujaElektrična struja
Električna struja
bbilja
 
soli osobine.primena-jd
soli osobine.primena-jdsoli osobine.primena-jd
soli osobine.primena-jd
vvlivvli
 
08 halogeni elementi
08 halogeni elementi08 halogeni elementi
08 halogeni elementi
Slavoljub Kostic
 
Kiseonik
KiseonikKiseonik
Kiseonik
Biljana Ristic
 
Ph vrednost
Ph vrednostPh vrednost
Ph vrednost
vvlivvli
 
Vodik
VodikVodik
Jonska veza
Jonska vezaJonska veza
Jonska veza
Biljana Ristic
 
Jonska veza
Jonska vezaJonska veza
Jonska veza
Biljana Ristic
 
13. kemijske veze
13. kemijske veze13. kemijske veze
13. kemijske veze
e-učenje Kemije
 

Similar to Elektrolitička disocijacija (11)

Elektrolitička disocijacija
Elektrolitička disocijacijaElektrolitička disocijacija
Elektrolitička disocijacija
 
Električna struja
Električna strujaElektrična struja
Električna struja
 
soli osobine.primena-jd
soli osobine.primena-jdsoli osobine.primena-jd
soli osobine.primena-jd
 
08 halogeni elementi
08 halogeni elementi08 halogeni elementi
08 halogeni elementi
 
Kiseonik
KiseonikKiseonik
Kiseonik
 
Ph vrednost
Ph vrednostPh vrednost
Ph vrednost
 
Vodik
VodikVodik
Vodik
 
Jonska veza
Jonska vezaJonska veza
Jonska veza
 
Naponski niz metala
Naponski niz metalaNaponski niz metala
Naponski niz metala
 
Jonska veza
Jonska vezaJonska veza
Jonska veza
 
13. kemijske veze
13. kemijske veze13. kemijske veze
13. kemijske veze
 

More from Biljana Ristic

кисеоник
кисеониккисеоник
кисеоник
Biljana Ristic
 
Biološki važna organska jedinjenja amino kiseline i proteini
Biološki važna organska jedinjenja   amino kiseline i proteiniBiološki važna organska jedinjenja   amino kiseline i proteini
Biološki važna organska jedinjenja amino kiseline i proteini
Biljana Ristic
 
Biološki važna organska jedinjenja amino kiseline i proteini
Biološki važna organska jedinjenja   amino kiseline i proteiniBiološki važna organska jedinjenja   amino kiseline i proteini
Biološki važna organska jedinjenja amino kiseline i proteini
Biljana Ristic
 
Biološki važna organska jedinjenja ugljeni hidrati
Biološki važna organska jedinjenja  ugljeni hidratiBiološki važna organska jedinjenja  ugljeni hidrati
Biološki važna organska jedinjenja ugljeni hidrati
Biljana Ristic
 
Biološki važna organska jedinjenja masti i ulja
Biološki važna organska jedinjenja   masti i uljaBiološki važna organska jedinjenja   masti i ulja
Biološki važna organska jedinjenja masti i ulja
Biljana Ristic
 
Maseni procentni sastav rastvora
Maseni procentni sastav rastvoraMaseni procentni sastav rastvora
Maseni procentni sastav rastvora
Biljana Ristic
 
Estri.2015
Estri.2015Estri.2015
Estri.2015
Biljana Ristic
 
Karboksilne kiseline
Karboksilne kiselineKarboksilne kiseline
Karboksilne kiseline
Biljana Ristic
 
Alkoholi.pptx
Alkoholi.pptxAlkoholi.pptx
Alkoholi.pptx
Biljana Ristic
 
Nafta
NaftaNafta
Svojstva uv,14 15
Svojstva uv,14 15Svojstva uv,14 15
Svojstva uv,14 15
Biljana Ristic
 
Kristalne rešetke,14 15
Kristalne rešetke,14 15Kristalne rešetke,14 15
Kristalne rešetke,14 15
Biljana Ristic
 
Valenca
ValencaValenca
Vežbajmo jonsku vezu
Vežbajmo jonsku vezuVežbajmo jonsku vezu
Vežbajmo jonsku vezu
Biljana Ristic
 
Ugljovodonici 2.deo (1)
Ugljovodonici 2.deo (1)Ugljovodonici 2.deo (1)
Ugljovodonici 2.deo (1)
Biljana Ristic
 
Kovalentna veza
Kovalentna vezaKovalentna veza
Kovalentna veza
Biljana Ristic
 
Uv,2015
Uv,2015Uv,2015
Hemijska simbolika
Hemijska simbolikaHemijska simbolika
Hemijska simbolika
Biljana Ristic
 
Struktura supstance atom
Struktura supstance   atomStruktura supstance   atom
Struktura supstance atom
Biljana Ristic
 
Simboli hemijskih elemenata
Simboli hemijskih elemenataSimboli hemijskih elemenata
Simboli hemijskih elemenata
Biljana Ristic
 

More from Biljana Ristic (20)

кисеоник
кисеониккисеоник
кисеоник
 
Biološki važna organska jedinjenja amino kiseline i proteini
Biološki važna organska jedinjenja   amino kiseline i proteiniBiološki važna organska jedinjenja   amino kiseline i proteini
Biološki važna organska jedinjenja amino kiseline i proteini
 
Biološki važna organska jedinjenja amino kiseline i proteini
Biološki važna organska jedinjenja   amino kiseline i proteiniBiološki važna organska jedinjenja   amino kiseline i proteini
Biološki važna organska jedinjenja amino kiseline i proteini
 
Biološki važna organska jedinjenja ugljeni hidrati
Biološki važna organska jedinjenja  ugljeni hidratiBiološki važna organska jedinjenja  ugljeni hidrati
Biološki važna organska jedinjenja ugljeni hidrati
 
Biološki važna organska jedinjenja masti i ulja
Biološki važna organska jedinjenja   masti i uljaBiološki važna organska jedinjenja   masti i ulja
Biološki važna organska jedinjenja masti i ulja
 
Maseni procentni sastav rastvora
Maseni procentni sastav rastvoraMaseni procentni sastav rastvora
Maseni procentni sastav rastvora
 
Estri.2015
Estri.2015Estri.2015
Estri.2015
 
Karboksilne kiseline
Karboksilne kiselineKarboksilne kiseline
Karboksilne kiseline
 
Alkoholi.pptx
Alkoholi.pptxAlkoholi.pptx
Alkoholi.pptx
 
Nafta
NaftaNafta
Nafta
 
Svojstva uv,14 15
Svojstva uv,14 15Svojstva uv,14 15
Svojstva uv,14 15
 
Kristalne rešetke,14 15
Kristalne rešetke,14 15Kristalne rešetke,14 15
Kristalne rešetke,14 15
 
Valenca
ValencaValenca
Valenca
 
Vežbajmo jonsku vezu
Vežbajmo jonsku vezuVežbajmo jonsku vezu
Vežbajmo jonsku vezu
 
Ugljovodonici 2.deo (1)
Ugljovodonici 2.deo (1)Ugljovodonici 2.deo (1)
Ugljovodonici 2.deo (1)
 
Kovalentna veza
Kovalentna vezaKovalentna veza
Kovalentna veza
 
Uv,2015
Uv,2015Uv,2015
Uv,2015
 
Hemijska simbolika
Hemijska simbolikaHemijska simbolika
Hemijska simbolika
 
Struktura supstance atom
Struktura supstance   atomStruktura supstance   atom
Struktura supstance atom
 
Simboli hemijskih elemenata
Simboli hemijskih elemenataSimboli hemijskih elemenata
Simboli hemijskih elemenata
 

Elektrolitička disocijacija

  • 1. ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA kiselina, baza i soli Svante ARENIJUS (1859 – 1927) bio je švedski istraživač. Postavio je teoriju elektrolitičke disocijacije i teoriju o kiselinama i bazama. Definicije u ovoj lekciji date su po Arenijusovoj teoriji. Naučili smo da su metali poput bakra, gvožđa i aluminijuma dobri provodnici struje. Osim njih struju dobro provode i vodeni rastvori kiselina, baza i soli, kao i sama voda (setite se da nas stalno upozoravaju da električne uređaje ne držimo blizu vode). Supstance čiji vodeni rastvori dobro provode elektricitet nazivaju se ELEKTROLITI, a one čiji rastvori ga ne provode - NEELEKTROLITI (rastvor šećera). Zašto je to tako? Prilikom rastvaranja jonskih jedinjenja (baze i soli) u vodi, javljaju se privlačne sile između njihovih jona i polarnih molekula vode. Baze i soli se tom prilikom spontano razlažu na pozitivne jone metala i negativne jone hidroksidne grupe, odnosno kiselinskog ostatka, koji su okruženi polarnim molekulima vode. Ova pojava naziva se HIDRATACIJA JONA. Natrijum – hlorid + voda → hidratisani joni natrijuma + hidratisani joni hlora Natrijum – hidroksid + voda → hidratisani joni natrijuma + hidratisani joni hidroksidne grupe Hidratisani jon je jon okružen polarnim molekulima vode. U rastvorima kiselina, na isti način, uz pomoć polarnih molekula vode, dolazi do razlaganja na hidratisane jone vodonika i ostatka molekula, tj.hidratisane jone kiselinskog ostatka. SPONTANO RAZLAGANJE ELEKTROLITA U VODENOM RASTVORU NA POZITIVNE I NEGATIVNE JONE NAZIVA SE ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA (RAZLAGANJE, RAZDVAJANJE) I KAŽEMO DA ELEKTROLITI DISOSUJU. Po Arenijusovoj teoriji ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA je proces pri kome se jonska jedinjenja i neka polarna kovalentna razlažu na jone pod uticajem polarnih molekula vode. Po istoj teoriji KISELINE su supstance koje disocijacijom u vodi kao pozitivne jone daju jone vodonika H+ , dok su BAZE supstance koje disocijacijom u vodi kao negativne jone daju jone hidroksidne grupe OH-. Disocijacijom SOLI u vodi, nastaju pozitivni joni metala ili katjoni i negativni joni kiselinskog ostatka ili anjoni. Ukoliko kiselinski ostatak sadrži samo nemetal, bezkiseonična kiselina ( HCl ili H2S ), onda je negativni jon samo taj nemetal. Kod kiseoničnih kiselina ( sumporna, sumporasta, fosforna, azotna, ugljenična) negativan jon je cela atomska grupa ( SO4, SO3, PO4, NO3, CO3 ).
  • 2. Primeri elektrolitičke disocijacije kiselina HCl → H+ + Cl- H2S → 2 H+ + S2- H2SO3 → 2 H+ + SO3 2- H2SO4 → 2 H+ + SO4 2- H2CO3 → 2 H+ + CO3 2- H3PO4 → 3 H+ + PO4 3- HNO3 → H+ + NO3 - Vodonik je uvek jedanputa pozitivan jon → H+ ili proton. Broj atoma vodonika se piše ispred kao koeficijent. Kiselinski ostatak je uvek negativan jon i to onoliko puta koliko ima atoma vodonika u kiselini. Primeri elektrolitičke disocijacije baza NaOH → Na+ + OH-KOH → K+ + OH-LiOH → Li+ + OH-Mg( OH)2 → Mg2+ + 2 OH-Ca( OH)2 → Ca2+ + 2 OH-Al( OH)3 → Al3+ + 3 OH-Hidroksidna grupa, OH je uvek jedanputa negativan jon → OH-. Brpj OH grupa u hidroksidu zavisi od valence metala i taj broj se pri disocijaciji piše ispred OH grupe kao koeficijent. Metal je uvek pozitivan jon i to onoliko puta kolika mu je valenca. Primeri elektrolitičke disocijacije soli Pošto se soli sastoje od pozitivnog jona metala (koji potiče iz baze) i negativnog jona kiselinskog ostatka (potiče iz kiseline), onda će u vodenom rastvoru soli to izgledati ovako : NaCl → Na+ + Cl- Na2CO3 → 2 Na+ + CO3 2-
  • 3. K2SO3 → 2 K+ + SO3 2- Li2SO4 → 2 Li+ + SO4 2- Na3PO4 → 3 Na+ + PO4 3- Ca3 (PO4 )2 → 3 Ca 2+ + 2 ( PO4 )3- Al 2 (SO 4)3 → 2 Al 3+ + 3SO4 2- Mg (NO3 )2 → Mg 2+ + 2 (NO3) - Na2S → 2 Na+ + S2- FeS → Fe 2+ + S2- Važno je da kiselinski ostatak posmatramo kao grupu. Ako ima više kiselinskih ostataka (indeks iza zagrade), onda on pri pisanju reakcije disocijaciji prelazi na mesto koeficijenta, a kiselinski ostatak je onoliko puta negativan kolika mu je valenca, odnosno koliko ima atoma vodonika u kiselini.