3. Udruživanjem elektrona dva atoma istih ili
različitih nemetala u jedan ili više zajedničkih
elektronskih parova
4. Nastaje građenjem zajedničkih elektronskih parova
između istih atoma nemetala.
Nepolarna je jer ne postoji razlika u
elektronegativnosti između atoma, tako da se
zajednički elektronski par ili parovi nalaze tačno na
sredini, između atoma, odnosno naelektrisanje je
podjednako raspoređeno oko oba atoma.
6. Atomima vodonika nedostaje po 1elektron da bi
postigli stabilnu elektronsku konfiguraciju.
Udruživanjem 2 atoma H, odnosno po JEDNOG
valentnog elektrona svakog od njih, nastaje JEDAN
zajednički elektronski par, odnosno molekul
elementa vodonika u kome su atomi povezani
JEDNOSTRUKOM KOVALENTNOM VEZOM
8. Atomima kiseonika nedostaju po 2 elektrona da bi
postigli stabilnu elektronsku konfiguraciju.
Udruživanjem 2 atoma O, odnosno po DVA
valentna elektrona svakog od njih, nastaju DVA
zajednička elektronska para, odnosno molekul
elementa kiseonika u kome su atomi povezani
DVOSTRUKOM KOVALENTNOM VEZOM
10. Atomima azota nedostaju po 3 elektrona da bi
postigli stabilnu elektronsku konfiguraciju.
Udruživanjem 2 atoma N, odnosno po TRI valentna
elektrona svakog od njih, nastaju TRI zajednička
elektronska para, odnosno molekul elementa azota u
kome su atomi povezani TROSTRUKOM
KOVALENTNOM VEZOM
11. Još primera
U molekulu elementa hlora nagrađena je
jednostruka nepolarna kovalentna veza
U molekulu jedinjenja metana nagrađene su 4
jednostruke, slabopolarne kovalentne veze
12. Nastaje građenjem zajedničkih elektronskih parova
između različitih atoma nemetala.
Polarna je jer postoji razlika u elektronegativnosti
između atoma, tako da se zajednički elektronski par
ili parovi ne nalaze tačno na sredini između atoma,
odnosno naelektrisanje je nejednako raspoređeno -
elektroni su bliži atomu koji ima veću
elektronegativnost.
13. Polarni molekuli jedinjenja
U molekulu amonijaka – NH3 nagrađene su 3 polarne,
jednostruke kovalentne veze.
U molekulu ugljen–dioksida – CO2 nagrađene su 2
dvostruke, polarne kovalentne veze
14. U molekulima jedinjenja (voda, hlorovodonik,
amonijak..), postoje dva električna pola – pozitivni i
negativni. Takvi molekuli nazivaju se DIPOLI.
U okolini atoma koji ima veću elektronegativnost
veća je i gustina elektronskog oblaka (elektroni su
mu bliži), pa je na tom kraju molekula delimično
negativno naelektrisanje - δ−. Na suprotnom kraju
molekula, bliže atomu koji ima manju
elektronegativnost, postoji delimično pozitivno
naelektrisanje - δ+
15. Kao elektronegativniji,
atom kiseonika jače
privlači elektrone iz oba
zajednička elektronska
para.
To znači da je oko atoma
kiseonika veća gustina
negativnog naelektrisanja,
a oko atoma vodonika se
nalazi pozitivan pol dipola
vode.
16. Hemija je ipak nauka, a hemijska veza jako važna, a i isto
toliko teška
