3. Građa i funkcija štitine žlezde
Štitasta žlezda (glandula thyreoidea)se nalazi na prednjoj strani vrata. Svojim
izgledom podseća na leptira, a njen naziv koji se upotrebljava u medicinskoj
terminologiji-thyreos, vodi poreklo iz starogrčkog jezika i znaci štit. .Jedna je od većih
žlezda sa unutrapšnjim lučenjem i njena težina je oko 10-20 g.
Nalazi se neposredno ispod grkljana(larynxa), a ispred i sa obe strane
dušnika(trahee). Pričvršćena je za tireoidnu hrskavicu grkljana i pokreće se prilikom
gutanja. Sastoji se od dva režnja, levog (lobus sinister) i desnog (lobus dexter), koji su
povezani suženjem- lat. isthmus koji se nalazi u visini 2. i 3. hrskavice dušnika. Ponekad
postoji i treći, piramidalni režanj (lat. lobus pyramidalis) u srednjem delu žlezde koji je
embrionalni zaostatak.
Režnjevi su oblika trostrane piramide ili kupe čiji je vrh usmeren naviše tj. baza
naniže. Ona je u bliskim odnosima sa organima i krvnim sudovimai nervima prednjeg dela
vrata.Neposredno iza štitaste šlezde saobe strane prolazi povratni grkljanski živac (lat. n.
laringeus recurrens), bočno leži takođe saobe stranezajednička karotidna arterija (lat. a.
carotis comunis), unutrašnja jugularna vena (lat. vena jugulsris interna) i živac vagus (lat.
n. vagus). Ispred je mišićni sloj prednje strane vrata.
4. Ona je meke i elastične konzistencije, te se ne može palpirati. U svakom režnju nalazi
se dosta režnjića koji nastaju kao posledica podele režnjeva pomoću fibrozne čaure kojom
je obmotana i koja se pruža u dubinu gradeći fibrozne pregradice, koji su sačinjeni od
folikula, a oni su osnovna fukncionalna jedinica štitne žlezde.
Folikuli su obloženi bazalnom membranom na kojoj se nalazi jedan red
kockastih epitelnih ćelija, koje sekretuju u unutrašnjost folikula supstancu koloid.
Koloid sadrži glikoprotein velike molekularne mase, TG (tireoglobulin)je protein koji
se stvara u štitnoj žlezdi i neophodan jeza sintezu tireoidnih hormona jer razlaganjem
ovog molekula nastaju hormoni štitaste žlezde.
Štitna žlezda pod kontrolom tireotropnog hormona (TSH) adenohipofize luči:
tiroksin (T4), koji se u krvi nalazi u najvećoj količini od svih hormona štitne žlezde
trijodotironin (T3), koji je fiziološki aktivniji od T4 hormona
dijodotironin, ima ga u mnajoj količini
Između kockastih, epitelnih ćelija nalaze se i C-ćelije (parafolikularne ćelije),
3. Kalcitonin, čija je uloga u regulaciji koncentracije kalcijuma u krvi i ima antagonističko
dejstvo parathormonu, koga luče paraštitaste žlezde.
5. Prema hemijskoj prirodi tiroksin (T4), I trijodotironin (T3),su derivati
aminokiseline tirozina.Štitna zlezda (tiroidea) sekretuje (T4)-tiroksina I malu
kolicinu(T3)- trijod tironina .
Biosinteza hormona stitne zlezde
Uključuje najpre preuzimanje serumskog joda od strane tireoidee , aktivaciju joda ,
njegovo ukljucivanje u molekule tirozina koji se nalaze u sklopu tireoglobulina ,
reagovanje jodiranih tirozinskih ostataka tireoglobulina i proteoliticku razgradnju
folikularnog tireoglobulina kada se oslobadjaju slobodan T4 I T3 , kao I male količine
monojotirozina I dijodtirozina .
Hormoni štitne žlezde se sintetišu jodinacijom aminokiseline tirozina koji je vezan
za tireoglobulin, tako da njihova sinteza zavisi od prisustva joda. Čovek treba dnevno da
unese 150-300 mikrograma joda preko hrane da bi se hormoni normalno sintetisali. U
tankom crevu se jod iz hrane prvo redukuje u jodide, a zatim resorbuje u krv.
Oko 93% hormona štitnjače čini T4, a 7% T3. T4 (oko 50%) se u perifernim tkivima
pretvara u T3 sporim dejodiranjem i ima četiri puta slabije delovanje od tiroksina, ali je
prisutan u većim količinama.
Pretvaranje T4 u T3 u jetri ali i drugim organima, nadziru mnogi činioci uključujući i
trenutne telesne potrebe kako bi potrošnja i stvaranje hormona bili u ravnoteži.
6. T3 i T4 su u cirkulaciji prisutni u dve forme:
1. vezani za proteine (TBG-transportni protein)
2. i slobodni (free T3 i freeT4).
Većina T4 i T3 čvrsto su vezana u krvi uz belančevine u krvi i aktivni su samo kada
nisu vezani za te belančevine tj , kada su u slobodnoj formi f-free fT4,fT3).
Za procenu funkcije štitne žlezde je mnogo značajnije određivanje nivoa free T3 i free
T4 jer su ove dve forme biološki aktivne.
Slobodni hormoni su pogodni za korištenje u ćelijama svih tkiva u telu, čime se
održava normalni metabolizam i zato količina slobodnih hormona u krvi fT4 i fT3 je ona
količina koja se može iskoristiti u ćelijama, dok u obliku u kojem su hormoni vezani za
belančevine , oni nisu u odgovarajućoj strukturi kojom ih ćelije u telu mogu iskoristiti u
svom metabolizmu , a tako i metabolizmu celog tela.
Naime slobodni i vezani T3 i T4 su svojevrsnom neslaganju , jer npr. u trudnoći ili kod
žena koje koriste kontracepciju ,hormoni koji se pojačano luče u trudnoći i uzimanjem
kontracepcije mogu fiziološki uticati na povišenje količine ukupnog vezanog tiroksina ( T4)
i ( T3) ali vrednosti slobodnih hormona u normalnim fiziološkim okolnostima fT4 i fT3 su
uredne.
T3 i T4 stimulišu sintezu proteina i povećanu potrošnju kiseonika u ćelijama, dovode
do opšteg povećanja metabolizma ugljenih hidrata, masti i proteina. Ključni su za
pravilan rast i razvoj, a naročito su neophodni za pravilan rast i sazrevanje centralnog
nervnog sistema.
7. .
Prokrvljenost štitnjače je dobra. Pod uticajem tireotropina (TSH) iz adenohipofize luči
tiroksin i trijodtironin (T3 i T4), koji povećavaju bazalni metabolizam štitnjače za
60-100%, iskorištavanje hranjivih materija povećavaju sintezu proteina i njihovo
iskorištavanje i podstiču umne procese, a njihovom odsutnošću se smanjuje bazalni
metabolizam za 40-50%.
U tiroidnoj žlezdi jodidi aktivnim transportom, nazvanim jodna pumpa, dospevaju
u tireocite gde se odvijaju ciklični procesi:
Akomulacija jodida je prvi stepen u sintezi hormona štitne žlezde
.
Jodidi se normalno unose u količini od 100 do 200 g
na dan . Jodidi se absorbuju iz
tankog creva , transportuju plazmi labavo vezani za proteine ; oko 23 unetih jodida se
izlučuje bubregom a jednu trećinu preuzima štitna zlezda .Akumulacija jodida je aktivan
proces koji obezbeđuje zadržavanje jodida unutar folikularnih ćelija u koncentraciji koja
je za 30-40 veća od one koncentracije u plazmi.
Transport jodida u folikularne celije se vrši pomocu energetski zavisnog
koncentracionog organizma koji je sigurno povezan sa NaK-ATP-azom ; Lekovi koji
blokiraju ATP-AZU kao sto je uabain , onesposobljavaju tireoideu da akumulira I
koncentriše jodide . Dejstvom specificne jod-peroksidaze koja kao koenzim sadrzi hem. I
u utivirani jodijum joni se vezuju za ostatke tirozina koji se nalaze u sklopu tireoglobulina .
Tireoglobulin je glikoprotein molekulske mase 660.000 sa 120 ostataka tirozina .
Proces organifikacije joda pocinje vezivanjem aktivnog joda najpre u polozaju tri
fenil ostatka tirozina kada nastaje monojod tirozin , a zatim se stvara dijod tirozina
vezivanjem jodonijum jona u polozaj 3 I 5 fenolnog prstena tirozina . Tireoglobulin se
takodđe sintetiše unutar folikularnih ćelija pre nego sto biva sekretovan u folikularni
lumen procesom egzocitoze . Smatra se da ta organifikacija joda se vrši pod dejstvom
istog enzima . Dva molekula dijod tirozina zatim trpe oksidacionu kondenzaciju sa
oslobađanjem melanina kada se gradi T4 .
Transport tiroidnih hormona krvlju koji su vezani za proteine:
8. tiroksin-vezujući globulin (TBG)
tiroksin-vezujući prealbumin (TBPA)
albumin (ALB).
Tireoglobulin se sintetise u tireocitima , folikularnim ćelijama a potom deponuje u
koloid tiroidee .Hormoni T3 i T4 se oslobađaju od tireoglobulina dejstvom enzima proteaze,
a sam proces je proteoliza. Proteoliza se odvija u lizozomima ćelija štitne žlezde (tireocite)
koje hormoni napuštaju i iz njih prelaze u krv. Odmah po oslobadjanjju difunduju se u
sistemsku cirkulaciju .
T4 u krvi ima poluživot od 6-7 dana, dok je poluživot T3 znatno kraći. Dejodinacija
tiroksina odvija se u tkivima uporedo sa njihovom metaboličkom aktivnošću, što je
posebno izraženo u skeletnim mišićima.
Fiziološka uloga
Tiroidni hormoni učestvuju u:
1. regulaciji metabolizma:
povećavaju metabolizam u svim ćelijama osim u mozgu, testisima, materici,
limfnim čvorovima i slezini
katalizuju oksidativne procese u mitohondrijama i ubrzavaju razlaganje glikoze
ubrzavaju katabolizam proteina
povećavaju metabolizam masti, holesterola, čime se smanjuje njihova količina u
krvi
povećavaju metaboličko odstranjivanje steroida, vitamina B i mnogih lekova
ubrzavaju rad srca
2. rastu i sazrevanju:
podstiču rast kostiju u dužinu i okoštavanje
stimulišu lučenje hormona rasta
3. učestvuju u radu nervnog sistema i čula:
povećavaju razdražljivost nervnih ćelija
podstiču budnost i brzinu reagovanja na nadražaje
neophodni su za mentalni razvoj čoveka
4. učestvuju u razmnožavanju:
održavaju normalnu trudnoću
9. Regulacija lučenja hromona
Lučenje hormona štitne žlezde regulisano je pomoću dva puta:
humoralnog koji predstavlja uticaj TSH, adenohipofize,
odnosno, TRH hipotalamusa; vrši se mehanizmom negativne povratne sprege:
povećanje slobodnih tiroidnih hormona u krvi izaziva smanjenje lučenja TSH i
obrnuto;
neuralnog koji je značajan u uslovima kada na organiozam deluju:
stresori, kakvi su npr. hemoragija, udisanje etra, imobilizacija i dr.
smanjuju lučenje hormona
niske i visoke temperature
Hipotalamus - hipofiza- tireoidea osovina (HHTO) podrazumeva grupu fizioloskih
medjuodnosa neuro endokrinih I endokrinih organa koji regulisu I kontrolisu sekreciju
tireoidnih hormona .
Centralno mesto u kontroli funk. štitne zlezde zauzima TSH - tireoid stimulativni
hormon koga produkuju tireotrofi , bazofilne celije adenohipofize . Lucenje TSH je
direktno u zavisnosti od nivoa cirkulisucih hormona tiroidee I sekrecije TRH ( tireotropin-
releasing hormon ).
Povecani nivo tireoidnih hormona u krvi inhibira TRH I TSH, mehanizmom negativne
povratne sprege (feed back ) inhibicijom . Suprotno ovome smanjeni nivo T4 I T3 u
cirkulaciji stimulise lucenje TRH iz hipotalamusa I TSH iz prednjeg reznja hipofize .
10. TRH je tripeptid koji se produkuje u hipotalamusu I sekretuje u venozni sistem
(portalnu cirkulaciju ) koji povezuju hipotalamus sa adenohipofizom . TRH se vezuje za
receptorska mesta u hipofizi , I izaziva produkciju I sekreciju tireoid stimulativnog
hormona . TSH se dejstvom TRH oslobadja u sistemsku cirkulaciju putem koje stize do
tiroidne zlezde .
TSH se vezuje za specificne celijske receptojre I ispoljava 2 glavna dejstva . Prvi
efekat je troficno dejstvo pomocu kog se stimulise celijska reprodukcija I hipeertrofija .
Drugi efekat je stimulacija I produkcija sekrecije tiroidnih hormona pomocu tireoidnih
celija .
Receptori za hormone štitne žlezde
Receptori za tireoidne hormone lokalizovani su u jedru na nivou plazma membrane ,
mitohondrija kao i u citoplazmi .
Na nivou tireoidee se nalaze 2 vrste receptora ; niskoafinitetni receptori prisutni su u
visokoj koncentraciji na površini tireocita visoko afinitetni receptori stimulišu sintezu
tireoidnih hormona , sekreciju i rast tiroidee .
Svi nivoi sinteze hromona štitne žlezde regulišu se tireotropinom TSH. On stimuliše
jodnu pumpu , sintezu tireoglobulina , proces organifikacije joda I proteolizu
tireoglobulina . Pored toga tireotropni hormon stimuliše rad štitne žlezde povećavajući
količinu i broj folikularnih ćelija I njenu vaskularizaciju. Produžena stimulacija sa TSH
vodi do hipertroficnog povećanja žlezde I dolazi do pojave gušavosti .
Oko 93% hormona štitnjače čini T4, a 7% T3. T4 (oko 50%) se u perifernim tkivima
pretvara u T3 sporim dejodiranjem i ima četiri puta slabije delovanje od tiroksina, ali je
prisutan u većim količinama.
Pretvaranje T4 u T3 u jetri ali i drugim organima, nadziru mnogi činioci uključujući i
trenutne telesne potrebe kako bi potrošnja i stvaranje hormona bili u ravnoteži.
T3 i T4 u cirkulaciji
11. T3 i T4 su u cirkulaciji prisutni u dve forme:
1. vezani za proteine (TBG-transportni protein)
2. i slobodni (free T3 i freeT4).
Većina T4 i T3 čvrsto su vezana u krvi uz belančevine u krvi i aktivni su samo kada
nisu vezani za te belančevine tj , kada su u slobodnoj formi f-free fT4,fT3).
Za procenu funkcije štitne žlezde je mnogo značajnije određivanje nivoa free T3 i free
T4 jer su ove dve forme biološki aktivne.
Slobodni hormoni su pogodni za korištenje u ćelijama svih tkiva u telu, čime se
održava normalni metabolizam i zato količina slobodnih hormona u krvi fT4 i fT3 je ona
količina koja se može iskoristiti u ćelijama, dok u obliku u kojem su hormoni vezani za
belančevine , oni nisu u odgovarajućoj strukturi kojom ih ćelije u telu mogu iskoristiti u
svom metabolizmu , a tako i metabolizmu celog tela.
Naime slobodni i vezani T3 i T4 su svojevrsnom neslaganju , jer npr. u trudnoći ili kod
žena koje koriste kontracepciju ,hormoni koji se pojačano luče u trudnoći i uzimanjem
kontracepcije mogu fiziološki uticati na povišenje količine ukupnog vezanog tiroksina ( T4)
i ( T3) ali vrednosti slobodnih hormona u normalnim fiziološkim okolnostima fT4 i fT3 su
uredne.
T3 i T4 stimulišu sintezu proteina i povećanu potrošnju kiseonika u ćelijama, dovode
do opšteg povećanja metabolizma ugljenih hidrata, masti i proteina. Ključni su za
pravilan rast i razvoj, a naročito su neophodni za pravilan rast i sazrevanje centralnog
nervnog sistema.
.
Prokrvljenost štitnjače je dobra. Pod uticajem tireotropina (TSH) iz adenohipofize luči
tiroksin i trijodtironin (T3 i T4), koji povećavaju bazalni metabolizam štitnjače za
60-100%, iskorištavanje hranjivih materija povećavaju sintezu proteina i njihovo
iskorištavanje i podstiču umne procese, a njihovom odsutnošću se smanjuje bazalni
metabolizam za 40-50%.
12. Mehanizmi delovanja tiroidnog hormona se baziraju na aktiviranju specificnih
hormona (gena) koji upravljaju sintezom proteina I enzima . Razgradnja hormona stitne
zlezde pocinje procesom dejonidacije , smanjenje hormona stitne zlezde dovodi do
nagomilavanja mukoproteina I mukopolisaharida , ovaj fenomen delimicno objasnjava
pojavu zadebljanja I naduvenosti koze , slabosti misica , uvecanje srca I simptome
poremecaja srcanog rada.
Sadejstva štitne zlezde sa drugim endokrinim žlezdama :
Poznato je da bolesti tiroidee dominiraju kod zena . estrogeni izazivaju povecanje
TBG , T3 I T4 dok androgeni hormoni imaju suprotan efekt .
Godine takodje uticu na funk. Tiroidee , novorodjence ima niske vrednosti T3 I vise T4
od odraslih osoba . Ove vrednosti se postepenom smanjuju ka vrednostima odraslih
osoba na kraju prve godine zivota . Takodje postoji postepeno smanjenje T3 kod odraslih
najvise
Nagle promene tiroidne funkcije nastaju za vreme gradititeta . Normalna placenta
produkuje velike kolicine hormona koji stimulisu sintezu TBG koji povecava nivo T4 T3 .
Fatori kao sto je stres takodje imaju znacajan uticaj .
Efekat hormona štitaste žlezde na organizam
Procesi i organski sistemi u našem organizmu na koje uticaj imaju hormoni štitaste
žlezde ili tireoidni hormoni su:
bazalni metabolizam;
Bazalni metabolizam je metabolizam u stanju mirovanja, a tireoidni hormoni ga
povećavaju.
Kod osoba sa povećanom funkcijom štitaste žlezde (hipertireoidizam) dolazi do
stvaranja viška tireoidnih hormona što ponekad može povećati bazalni metabolizam i za
100% iznad normalne vrednosti. To za posledicu ima ubrzanu potrošnju energije koja se
može manifestovatigubitkom u telesnoj težini.
13. Isto tako, kod osoba sa sniženom funkcijom štitaste žlezde (hipotireoidizam) javlja se
manjak tireoidnih hormona što može dovestido pada bazalnog metabolizma na 50%
normalne vrednosti i mogućeg dobitka u telesnoj težini.
Ovi efekti se ne dešavaju uvek jer tireoidni hormoni povećavaju apetit, a to može
nadvladati promene bazalnog metabolizma.
Obzirom na to da je stvaranje toplote sporedni produkt metabolizma, kod osoba sa
povećanom aktivnošću štitaste žlezde (hipertireoidizam) kao simptom se može pojaviti
nepodnošenje vrućine i često preznojavanje. Dok kod osoba sa smanjenom aktivnošću
štitaste žlezde (hipotireoidizmom) se može javiti osetljivost na hladnoću.
kardiovaskularni sistem;
Efekat tireoidnih hormona na kardiovaskularni sistem se odnosi na održavanje
normalnog arterijskog pritiska, povećanje broja i snage srčanih otkucaja i povećanje
protoka krvi kroz organizam. Zbog toga, osobe sa viškom tireoidnih hormona imaju
osećaj ubrzanog lupanja i preskakanja srca.
gastrointestinalni sistem;
Efekat povišene koncentracije tireoidnih hormona se ogleda u povećanju apetita i
povećanoj pokretljivosti (motilitetu) creva pa se kod takvih osoba može javiti proliv
(dijareja). Suprotno, kod snižene koncentracije ovih hormona može nastati zatvor
(opstipacija).
reproduktivni sistem,
U slučaju poremećaja koncentracije ovih hormona dolazi do različitih oblika
seksualnih disfunkcija muškaraca i žena. Ove disfunkcije se, najčešće, kod muškaraca
ispoljavaju u vidu impotencije, kod žena u vidu poremećaja menstrualnog ciklusa, dok se
kod oba pola može javiti sniženi libido.
koža,
Kod osoba sa povišenom koncentracijom tireoidnih hormona koža je topla i vlažna,
dlanovi su često crveni, postoje područja depigmentacije (vitiligo) ili pojačane
pigmentacije kože. Sa druge strane, kod osoba sa smanjenom koncentracijom tireoidnih
hormona (hipotireoidizmom), koža je bleda, suva i perutava, često je uz bledilo prisutna
žućkasta nijansa kože čela, dlanova i tabana, dok su kosa i nokti krti i lomljivi.
psihičko stanje ;
Višak tireoidnih hormona utiče na nastanak anksioznostii nervoze, dok manjak
dovodi do toga da se osoba oseća usporeno i zaboravno.
14. rast i razvoj
Urođeni manjak ovih hormona predstavlja najčešći uzrok mentalne retardacije koji se
može sprečiti hormonskom nadoknadom. Rezultati skrininga novorođenčadi, koji se
sprovodi u Centralnoj Srbiji od 1983. godine, ukazuju da učestalost urođenog nedostatka
ovih hormona iznosi 1:5700 novorođenčadi. Izraženost stepena kliničkih manifestacija u
značajnoj meri zavisi od uzrasta u kom se ovo stanje otkriva. Danas, u eri skrininga,
većina novorođenčadisa urođenim manjkom tireoidnih hormona otkriva se pre pojave
jasnih kliničkih znakova bolesti.
16. Kalcitonin , najpre nazvan tireokalcitonin otkriven je 1961 godine . Osim C celija
tiroidee koji ga prodkuju , niske vrednosti se nalaze i u timusu , paratiroidei …
Glavni bioefekat kalcitonina je smanjenje resorpcije kostanog tkiva putem innhibicije
osteoklasta što za rezultat ima smanjenje koncentracije kalcijuma u krvi .Oko 1 milion
membranskih receptora psotoji u po jednom ostaoblastu .
Kalcitonin prouzrukuje brzi pad nivooa kaolcijuma kod dece , a kod odraslih zbog
manjka kostanog tkiva spori.
Njegov nivo je veci kod muskaraca nego kod zena , visoka vrednost kalcitonina srece
se kod nekih malignih tumora, narocito kod medularnog tireoidnog karcinoma
Primenjuje se kao lek . Kod osteoporode I Paget-ove bolesti
Normalne vrednosti kalcitonina:
UZROCI POVIŠENIH VREDNOSTI
Medularni karcinom tireoidee
Hiperplazija C ćelija tireoidee
Hiperkalcijemija
Žene:
<6.40 pg/ml
Muškarci:
<9.82 pg/ml
17. UZROCI SNIŽENIH VREDNOSTI
Tireoidektomija
Literatura:
Arthur C. Guyton, John E. Hall MEDICINSKA FIZIOLOGIJA Savremena administracija
Koračević,Bjelaković,Đorđević,Nikolić,Pavlović,Kocić BIOHEMIJA
Savremena administracija
Davidović, Vukosava (2003): Fiziologija I, ZUNS, Beograd
Petrović, M. V. (1991): Uporedna fiziologija (I deo), ZUNS, Beograd
Petrović, M, V, Cvijić, Gordana (1997): Endokrinologija - opšta i uporedna, ZUNS,
Beograd
Tadžer, I (1976): Opšta patološka fiziologija, medicinska knjiga, Beograd-Zagreb
