SlideShare a Scribd company logo
 
 
Morska zvezda – osmokonformista i volumenokonformista Morski rak – regulator- nefridije izbacuju vodu koja osmozom ulazi u telo ukoliko je on blizu ušća reke u more
Problem- kako sačuvati soli i ograničiti prodor vode iz “razblaženije” spoljašnje sredine ? Rečni rak- nefridije ne dozvoljavaju gubitak soli Ribe- sluzav omotač oko tela onemo- gućava prodor vode, a rastvorene soli izlaze difuzijom samo preko škrga, ali ih nad o knađuju hranom Žabe – voda ulazi u telo osmozom, a soli izlaze difuzijom preko kože, ali se osmoregulacija odvija stvaranjem velike količine razblažene mokraće, a gubitak soli se nadiknađuje aktivnim transportom preko kože
Problem- kako sačuvati vodu i osloboditi se soli koje iz koncentrovanije spoljašnje sredine ulaze u telesne tečnosti manje koncentracije ? Rešenje – piju vodu, a viška soli se oslobađaju aktivnim transportom preko škrga, stvaraju veoma malo koncentrovane mokraće AJKULE – krv je koncentrovanija od morske vode, jer zadržavaju ureu u krvi KROKODILI koji žive u morima i MORSKE PTICE  suvišnih soli se oslobađaju preko sonih žlezda (sekret koncentrovani NaCl)
Problem – sačuvati vodu u unutrašnjoj sredini REPTILI I PTICE – stvaraju malu količinu polučvrste mokraće SISARI- evolutivno nova tvorevina u bubrezima- Henleova petlja koja omogućava koncentrovanje mokraće Pustinjski glodari – imaju najduže Henleove petlje i specifično građene nosne hodnike u kojima se noću kondenzuje vodena para iz izdahnutog toplog vazduha
Bubrezi sisara – glavni osmoregulatorni  organi i organi preko kojih se izbacuju krajnji produkti metabolizma To su parni organi smešteni uz kičmu teški oko 150 gr. Obloženi su kapsulom Ispod kapsule je kora, a u centru bubrega je srž
KORA SR Ž BUBREŽNA KARLICA BUBREŽNE ČAŠICE MOKROVOD MALPIGIJEVE PIRAMIDE
U srži bubrega je bubrežna karlica u koju se uliva do 20 bubrežnih čašica Osnovna jedinica građe bubrega svih sisara je  NEFRON  (čovek-milion nefrona) NEFRON čine  MALPIGIJEVO TELAŠCE  i  BUBREŽNE CEVČICE MALPIGIJEVO TELAŠCE čine : Bubrežna čaura  - početni, slepo prošireni deo bubrežnih cevčica Glomerul  - klupko kapilara u bubrežnoj čauri
MALPIGIJEVO  TELAŠCE BUBREŽNA  CEVČICA SABIRNI KANALIĆ
BUBREŽNA  ČAURA GLOMERUL
Malpigijevo telašce je smešteno u kori bubrega Bubrežne cevčice izuvijano prolaze kroz koru i spuštaju u srž u vidu ukosnice-  Henleove petlje  koja ima silazni i uzlazni deo Na povratku u koru bubrežne cevčice se opet uvijaju i na kraju ulivaju u  SABIRNE KANALIĆE
Sabirni kanalići  se spuštaju u srž i sakupljaju u  Malpigijeve piramide  koje se ulivaju u  bubrežne čašice , a one u  bubrežnu karlicu   Iz bubrežne karlice mokraća se uliva u  mokrovod , a odatle u  bešiku Kada se sakupi oko 350 ml mokraće usled rastezanja zidova bešike aktiviraju se receptori koji šalju informacije u prednji mozak, a on šalje komandu za grčenje zidova mokraće i relaksaciju sfinktera
Filtriranjem krvi u bubrežnoj čauri nastaje  primarna mokraća  ili  glomerularni filtrat   Bubrezi se snabdevaju krvlju preko bubrežne arterije koja se grana u sve manje arterije, tako da se u svaki glomerul malpigijevog telašca krv dovodi  dovodnom arteriolom , a iz njega odvodi  odvodnom arteriolom  koja se grana u  mrežu kapilara  koja obavija ceo sistem bubrežnih cevčica
Nastala primarna mokraća je isotog sastava kao krv, ali ne sadrži Er, Leu i proteine U telu čoveka dnevno nastaje 180 l primarne mokraće, a izluči se 1,5 l finalne mokraće
U prvom delu bubrežnih cevčica obavezno se iz primarne mokraće vraća:  voda  - osmozom , glukoza, amino-kiseline, vitamini i joni Na +  i Cl -   aktivnim transportom i uz pomoć nosača   Bubrežne cevčice su različite debljine: U  debljem delu bubrežnih   cevčica  se odvija  aktivni transport  između primarne mokraće i krvi U  tanjim delovima bubrežnih   cevčica  se odvija  pasivni transport
U debljem delu uzlaznog dela petlje i u završnom delu bubrežnih cevčica se odvija aktivni transport soli pomoću nosača i regulisan je hormonima u zavisnosti od potreba organizma Kod dehidratacije  vazopresin - hormon zadnjeg režnja hipofize deluje tako da se voda iz mokraće vraća u krv u poslednjem momentu pred njeno izlučivanje u bubrežne čašice
GLUKOZA AMINO-KISELINE VITAMINI Na, Cl H 2 O voda voda voda voda Na Cl K Na uz aldosteron Voda uz vazopresin Voda uz vazopresin Dovodna arteriola Odvodna arteriola
Smanjena količina Na u krvi dovodi do stvaranja i lučenja  aldosterona - moneralokortokoidnog hormona kore nadbubrežnih žlezda koji utiče na vraćanje natrijuma iz mokraće nazad  krv Preko bubrega organizam se oslobađa štetnih proizvoda metabolizma:  urea, amonijak, mokraćna kiselina i njene soli, kreatinin, štetne soli, lekovi i otrovi ; oni se iz primarne mokraće ne vraćaju u krv
izvor: http://www.gimnazijazajecar.nadlanu.com/internal/2868/prezentacije-nekih-nastavnih-jedinica.html

More Related Content

What's hot

Sistem organa za razmnožavanje
Sistem organa za razmnožavanjeSistem organa za razmnožavanje
Sistem organa za razmnožavanje
Ivana Damnjanović
 
Endokrine žlezde
Endokrine žlezdeEndokrine žlezde
Endokrine žlezde
dr Šarac
 
015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti
015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti
015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
Čulni sistem
Čulni sistemČulni sistem
Čulni sistem
Ena Horvat
 
Hormoni i endokrini sistem
Hormoni i endokrini sistemHormoni i endokrini sistem
Hormoni i endokrini sistem
Alleteja
 
Srce, krvni i limfni sudovi
Srce, krvni i limfni sudoviSrce, krvni i limfni sudovi
Srce, krvni i limfni sudovi
Ivana Damnjanović
 
Endokrini sistem
Endokrini sistemEndokrini sistem
Endokrini sistem
Ivana Damnjanović
 
Sastav krvi
Sastav krviSastav krvi
Sastav krvi
Ivana Damnjanović
 
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistemCentralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
Ivana Damnjanović
 
ANATOMIJA URINARNI SISTEM
 ANATOMIJA URINARNI SISTEM ANATOMIJA URINARNI SISTEM
ANATOMIJA URINARNI SISTEM
Anatomija dr Šarac
 
Sistem organa za cirkulaciju: krv i limfa
Sistem organa za cirkulaciju: krv i limfaSistem organa za cirkulaciju: krv i limfa
Sistem organa za cirkulaciju: krv i limfa
plavaplaneta
 
Srce i krvotok
Srce i krvotokSrce i krvotok
Oplođenje
OplođenjeOplođenje
Oplođenje
Ivana Damnjanović
 
Bolesti organa za izlučivanje
Bolesti organa za izlučivanjeBolesti organa za izlučivanje
Bolesti organa za izlučivanje
Ivana Damnjanović
 
Nervni sistem-osnovna građa
Nervni sistem-osnovna građaNervni sistem-osnovna građa
Nervni sistem-osnovna građa
Ena Horvat
 
18 217 endokrini sistem
18 217 endokrini sistem18 217 endokrini sistem
18 217 endokrini sistem
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 

What's hot (20)

Endokrini sistem kičmenjaka
Endokrini sistem kičmenjakaEndokrini sistem kičmenjaka
Endokrini sistem kičmenjaka
 
Sistem organa za razmnožavanje
Sistem organa za razmnožavanjeSistem organa za razmnožavanje
Sistem organa za razmnožavanje
 
Krvni sistem (1)
Krvni sistem (1)Krvni sistem (1)
Krvni sistem (1)
 
Endokrine žlezde
Endokrine žlezdeEndokrine žlezde
Endokrine žlezde
 
015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti
015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti
015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti
 
Čulni sistem
Čulni sistemČulni sistem
Čulni sistem
 
Hormoni i endokrini sistem
Hormoni i endokrini sistemHormoni i endokrini sistem
Hormoni i endokrini sistem
 
Srce, krvni i limfni sudovi
Srce, krvni i limfni sudoviSrce, krvni i limfni sudovi
Srce, krvni i limfni sudovi
 
Endokrini sistem
Endokrini sistemEndokrini sistem
Endokrini sistem
 
Sastav krvi
Sastav krviSastav krvi
Sastav krvi
 
Srce
SrceSrce
Srce
 
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistemCentralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
 
ANATOMIJA URINARNI SISTEM
 ANATOMIJA URINARNI SISTEM ANATOMIJA URINARNI SISTEM
ANATOMIJA URINARNI SISTEM
 
Mozdano stablo
Mozdano stabloMozdano stablo
Mozdano stablo
 
Sistem organa za cirkulaciju: krv i limfa
Sistem organa za cirkulaciju: krv i limfaSistem organa za cirkulaciju: krv i limfa
Sistem organa za cirkulaciju: krv i limfa
 
Srce i krvotok
Srce i krvotokSrce i krvotok
Srce i krvotok
 
Oplođenje
OplođenjeOplođenje
Oplođenje
 
Bolesti organa za izlučivanje
Bolesti organa za izlučivanjeBolesti organa za izlučivanje
Bolesti organa za izlučivanje
 
Nervni sistem-osnovna građa
Nervni sistem-osnovna građaNervni sistem-osnovna građa
Nervni sistem-osnovna građa
 
18 217 endokrini sistem
18 217 endokrini sistem18 217 endokrini sistem
18 217 endokrini sistem
 

More from Ljubica Lalić Profesorski Profil

Populaciona genetika
Populaciona genetikaPopulaciona genetika
Populaciona genetika
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
Mehanizmi nasledjivanja 2017
Mehanizmi nasledjivanja 2017Mehanizmi nasledjivanja 2017
Mehanizmi nasledjivanja 2017
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
Informacioni molekuli
Informacioni molekuliInformacioni molekuli
Informacioni molekuli
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
Cula 2017
Cula 2017Cula 2017
004 neurofiziologija uvod1b
004 neurofiziologija   uvod1b004 neurofiziologija   uvod1b
004 neurofiziologija uvod1b
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
Fiziologija zivotinja uvod 2016
Fiziologija zivotinja   uvod 2016Fiziologija zivotinja   uvod 2016
Fiziologija zivotinja uvod 2016
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
Imunski sistem i vakcinacija
Imunski sistem i vakcinacijaImunski sistem i vakcinacija
Imunski sistem i vakcinacija
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
Nukleinske kiseline 2016 djs
Nukleinske kiseline 2016 djsNukleinske kiseline 2016 djs
Nukleinske kiseline 2016 djs
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
Autonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistemAutonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistem
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
Regulacija fotosinteze c4 i cam
Regulacija fotosinteze   c4 i camRegulacija fotosinteze   c4 i cam
Regulacija fotosinteze c4 i cam
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
Upijanje vode putem korena
Upijanje vode putem korenaUpijanje vode putem korena
Upijanje vode putem korena
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
Ekologija čovekovih predaka
Ekologija čovekovih predakaEkologija čovekovih predaka
Ekologija čovekovih predaka
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
Poreklo i evolucija čoveka
Poreklo i evolucija čovekaPoreklo i evolucija čoveka
Poreklo i evolucija čoveka
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
Paleobiologija 2 lj 2015
Paleobiologija 2 lj 2015Paleobiologija 2 lj 2015
Paleobiologija 2 lj 2015
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
Evoluciona biologija 2015
Evoluciona biologija 2015Evoluciona biologija 2015
Evoluciona biologija 2015
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
Od genadoeugenike pms 2017
Od genadoeugenike pms 2017Od genadoeugenike pms 2017
Od genadoeugenike pms 2017
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 

More from Ljubica Lalić Profesorski Profil (20)

Populaciona genetika
Populaciona genetikaPopulaciona genetika
Populaciona genetika
 
Mehanizmi nasledjivanja 2017
Mehanizmi nasledjivanja 2017Mehanizmi nasledjivanja 2017
Mehanizmi nasledjivanja 2017
 
Informacioni molekuli
Informacioni molekuliInformacioni molekuli
Informacioni molekuli
 
Cula 2017
Cula 2017Cula 2017
Cula 2017
 
Alge
AlgeAlge
Alge
 
004 neurofiziologija uvod1b
004 neurofiziologija   uvod1b004 neurofiziologija   uvod1b
004 neurofiziologija uvod1b
 
Fiziologija zivotinja uvod 2016
Fiziologija zivotinja   uvod 2016Fiziologija zivotinja   uvod 2016
Fiziologija zivotinja uvod 2016
 
Krvne grupe
Krvne grupeKrvne grupe
Krvne grupe
 
Imunski sistem i vakcinacija
Imunski sistem i vakcinacijaImunski sistem i vakcinacija
Imunski sistem i vakcinacija
 
Nukleinske kiseline 2016 djs
Nukleinske kiseline 2016 djsNukleinske kiseline 2016 djs
Nukleinske kiseline 2016 djs
 
Autonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistemAutonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistem
 
Regulacija fotosinteze c4 i cam
Regulacija fotosinteze   c4 i camRegulacija fotosinteze   c4 i cam
Regulacija fotosinteze c4 i cam
 
Oksidativni metabolizam
Oksidativni metabolizamOksidativni metabolizam
Oksidativni metabolizam
 
Upijanje vode putem korena
Upijanje vode putem korenaUpijanje vode putem korena
Upijanje vode putem korena
 
Ekologija čovekovih predaka
Ekologija čovekovih predakaEkologija čovekovih predaka
Ekologija čovekovih predaka
 
Poreklo i evolucija čoveka
Poreklo i evolucija čovekaPoreklo i evolucija čoveka
Poreklo i evolucija čoveka
 
Paleobiologija 2 lj 2015
Paleobiologija 2 lj 2015Paleobiologija 2 lj 2015
Paleobiologija 2 lj 2015
 
Evoluciona biologija 2015
Evoluciona biologija 2015Evoluciona biologija 2015
Evoluciona biologija 2015
 
Mehanizmi nasledjivanja 2014
Mehanizmi nasledjivanja 2014Mehanizmi nasledjivanja 2014
Mehanizmi nasledjivanja 2014
 
Od genadoeugenike pms 2017
Od genadoeugenike pms 2017Od genadoeugenike pms 2017
Od genadoeugenike pms 2017
 

Sistem organa za izlucivanje

  • 1.  
  • 2.  
  • 3. Morska zvezda – osmokonformista i volumenokonformista Morski rak – regulator- nefridije izbacuju vodu koja osmozom ulazi u telo ukoliko je on blizu ušća reke u more
  • 4. Problem- kako sačuvati soli i ograničiti prodor vode iz “razblaženije” spoljašnje sredine ? Rečni rak- nefridije ne dozvoljavaju gubitak soli Ribe- sluzav omotač oko tela onemo- gućava prodor vode, a rastvorene soli izlaze difuzijom samo preko škrga, ali ih nad o knađuju hranom Žabe – voda ulazi u telo osmozom, a soli izlaze difuzijom preko kože, ali se osmoregulacija odvija stvaranjem velike količine razblažene mokraće, a gubitak soli se nadiknađuje aktivnim transportom preko kože
  • 5. Problem- kako sačuvati vodu i osloboditi se soli koje iz koncentrovanije spoljašnje sredine ulaze u telesne tečnosti manje koncentracije ? Rešenje – piju vodu, a viška soli se oslobađaju aktivnim transportom preko škrga, stvaraju veoma malo koncentrovane mokraće AJKULE – krv je koncentrovanija od morske vode, jer zadržavaju ureu u krvi KROKODILI koji žive u morima i MORSKE PTICE suvišnih soli se oslobađaju preko sonih žlezda (sekret koncentrovani NaCl)
  • 6. Problem – sačuvati vodu u unutrašnjoj sredini REPTILI I PTICE – stvaraju malu količinu polučvrste mokraće SISARI- evolutivno nova tvorevina u bubrezima- Henleova petlja koja omogućava koncentrovanje mokraće Pustinjski glodari – imaju najduže Henleove petlje i specifično građene nosne hodnike u kojima se noću kondenzuje vodena para iz izdahnutog toplog vazduha
  • 7. Bubrezi sisara – glavni osmoregulatorni organi i organi preko kojih se izbacuju krajnji produkti metabolizma To su parni organi smešteni uz kičmu teški oko 150 gr. Obloženi su kapsulom Ispod kapsule je kora, a u centru bubrega je srž
  • 8. KORA SR Ž BUBREŽNA KARLICA BUBREŽNE ČAŠICE MOKROVOD MALPIGIJEVE PIRAMIDE
  • 9. U srži bubrega je bubrežna karlica u koju se uliva do 20 bubrežnih čašica Osnovna jedinica građe bubrega svih sisara je NEFRON (čovek-milion nefrona) NEFRON čine MALPIGIJEVO TELAŠCE i BUBREŽNE CEVČICE MALPIGIJEVO TELAŠCE čine : Bubrežna čaura - početni, slepo prošireni deo bubrežnih cevčica Glomerul - klupko kapilara u bubrežnoj čauri
  • 10. MALPIGIJEVO TELAŠCE BUBREŽNA CEVČICA SABIRNI KANALIĆ
  • 11. BUBREŽNA ČAURA GLOMERUL
  • 12. Malpigijevo telašce je smešteno u kori bubrega Bubrežne cevčice izuvijano prolaze kroz koru i spuštaju u srž u vidu ukosnice- Henleove petlje koja ima silazni i uzlazni deo Na povratku u koru bubrežne cevčice se opet uvijaju i na kraju ulivaju u SABIRNE KANALIĆE
  • 13. Sabirni kanalići se spuštaju u srž i sakupljaju u Malpigijeve piramide koje se ulivaju u bubrežne čašice , a one u bubrežnu karlicu Iz bubrežne karlice mokraća se uliva u mokrovod , a odatle u bešiku Kada se sakupi oko 350 ml mokraće usled rastezanja zidova bešike aktiviraju se receptori koji šalju informacije u prednji mozak, a on šalje komandu za grčenje zidova mokraće i relaksaciju sfinktera
  • 14. Filtriranjem krvi u bubrežnoj čauri nastaje primarna mokraća ili glomerularni filtrat Bubrezi se snabdevaju krvlju preko bubrežne arterije koja se grana u sve manje arterije, tako da se u svaki glomerul malpigijevog telašca krv dovodi dovodnom arteriolom , a iz njega odvodi odvodnom arteriolom koja se grana u mrežu kapilara koja obavija ceo sistem bubrežnih cevčica
  • 15. Nastala primarna mokraća je isotog sastava kao krv, ali ne sadrži Er, Leu i proteine U telu čoveka dnevno nastaje 180 l primarne mokraće, a izluči se 1,5 l finalne mokraće
  • 16. U prvom delu bubrežnih cevčica obavezno se iz primarne mokraće vraća: voda - osmozom , glukoza, amino-kiseline, vitamini i joni Na + i Cl - aktivnim transportom i uz pomoć nosača Bubrežne cevčice su različite debljine: U debljem delu bubrežnih cevčica se odvija aktivni transport između primarne mokraće i krvi U tanjim delovima bubrežnih cevčica se odvija pasivni transport
  • 17. U debljem delu uzlaznog dela petlje i u završnom delu bubrežnih cevčica se odvija aktivni transport soli pomoću nosača i regulisan je hormonima u zavisnosti od potreba organizma Kod dehidratacije vazopresin - hormon zadnjeg režnja hipofize deluje tako da se voda iz mokraće vraća u krv u poslednjem momentu pred njeno izlučivanje u bubrežne čašice
  • 18. GLUKOZA AMINO-KISELINE VITAMINI Na, Cl H 2 O voda voda voda voda Na Cl K Na uz aldosteron Voda uz vazopresin Voda uz vazopresin Dovodna arteriola Odvodna arteriola
  • 19. Smanjena količina Na u krvi dovodi do stvaranja i lučenja aldosterona - moneralokortokoidnog hormona kore nadbubrežnih žlezda koji utiče na vraćanje natrijuma iz mokraće nazad krv Preko bubrega organizam se oslobađa štetnih proizvoda metabolizma: urea, amonijak, mokraćna kiselina i njene soli, kreatinin, štetne soli, lekovi i otrovi ; oni se iz primarne mokraće ne vraćaju u krv