1. KRVNI SISTEM
•
Šta je posao cirkulatornog
sistema?
Krvni sistem je odgovoran
za transport materija po
celom telu. Transportuje
hranljive materije, vodu i
kiseonik u milijarde ćelija a
uzima otpad kao što je
ugljen-dioksid koji proizvode
ćelije tela. To je neverovatan
autoput koji prolazi kroz celo
telo i povezuje sve ćelije
tela.

2. Osnovni delovi krvnog sistema su:

3. •
•
Ulogu srca i krvnih sudova
otkrio je i opisao još krajem XVI
veka Leonardo da Vinči.
Najprimitivniju telesnu tečnost
poznatu pod nazivom
hidrolimfa srećemo kod
protozoa, sunđera i dupljara.
To je tečnost iz spoljašnje
sredine.
Nešto složenija je
hemolimfa.Sadrži pigmente
(plavi hemocijanin) i hemocite,
najprimitivnije uobličene krvne
elemente. Hemolimfu nalazimo
kod crvi, mekušaca, zglavkara i
bodljokožaca.

4. •
Krv je neverovatna tečnost
važna za funkcionisanje tela i
održavanje života, koja se
pumpa iz srca i stalno protiče
kroz naše telo i putuje kroz
kilometre arterija i vena nosivši
hranljive materije, vodu
,kiseonik do svake ćelije. Ona
se ponaša i kao služba za
skupljanje otpada jer odnosi
sve otpadne materije iz naših
ćelija, a naročito nepoželjan
CO2 koji se stvara kada se
hrana meša sa kiseonikom da
bi sagorela i iskoristila kao
energija.

5. Krv ima i ulogu policajca u nasem telu jer unistava bakterije i druge
mikroorganizme

6. Brzina kretanja krvi u arterijama je10-15cm/s,u venama 20cm/s a u
kapilatima 0,5-1mm/s.Vreme kretanja krvi kod coveka je 23s kod
psa16,7s dok je kod konja31,5s

7. Krv nije samo crvena tečnost već
se sastoji od tečnog dela i
uobličenih elemenata. Uobločeni
elemenati su:

8. • Volumen krvi odrasle osobe iznosi 6-8%
od njene telesne mase. Sastav krvi zavisi
od brojnih faktora, fizioloških i patoloških.
Fiziološki faktori su: genetski faktori, pol,
starost, životna sredina, fiziološko stanje
(menstruacija, graviditet, težak fizički rad),
doba dana. Različita oboljenja imaju
daleko veći uticaj na sastav krvi od
fizioloških faktora.

9. Sastav krvi
•
Krvna plazma je tečnost
složenog sastava, odnosno to
je vodeni rastvor organskih i
neorganskih sastojaka.
Koncentracije njenih sastojaka
se homeostatskim
mehanizmima održavaju u
fiziološkim granicama. Plazma
se može izdvojiti
centrifugiranjem krvi kojoj je
dodato antikoagulantno
sredstvo. Normalna plazma je
transparentna i svetložute
boje. Njen pH se kreće u
uskim granicama od 7.35 do
7.45.

10. Eritrociti-crvena krvna zrnca
•
su dakle uobličeni elemnti krvi
pored leukocita i trombocita.
Imaju oblik bikonkavnog diska
koji omogućava visok odnos
zapremine i površine. Nemaju
jedro i većinu organela. Veoma
su elastični. Kvalitativno i
kvantitativno najzastupljeniji
sastojak eritrocita je
hemoglobin poznat i kao krni
pigment.
Prosecan dijametar im je 7.5
mikrometara, a debljina 2
mikrometra. Broj eritrocita
zavisi od pola, uzrasta,
cirkadijalnih ritmova, laktacije,
mišićnog rada

11. •
•
•
•
•
Proces formiranja zrelih eritrocita iz
nediferenciranih matičnih ćelija, traje
oko 8 dana i naziva se eritropoeza.
U prenatalnom životu odvija se
redom u jetri,slezini,limfnim
čvorovima.
Do 5.godine života u eritropoezi
učestvuje koštana srž svih kostiju.
Posle puberteta eritropoetično
tkivo je koštana srž i to: pljosnatih
kostiju (pršljenovi, sternum, rebra,
karlica) i epifiza dugih kostiju.
Prosečan vek eritrocita je oko
120 dana posle čega ih preuzimaju
makrofage RES-a slezine, jetre,
koštane srži. Tu se hemoglobin
razlaže na Fe i hem. Gvožde se
transferinima transportuje do
koštane srži ili jetre, a hem se preko
bilirubina izlučuje u žuči. Svako
smanjnej broja eritrocita se definiše
kao anemija.

12. leukociti
• Nalaze se u krvi, limfi,
limfnim čvorovima,
vezivnom tkivu i tkivnim
tečnostima .Za razliku od
eritrocita, leukociti su
kompletne ćelije jer imaju
jedro i ćelijske organele.
Životni vek im je kraći
nego kod eritrocita i
iznosi oko 10 dana,a
istrošene ćelije
fagocitiraju makrofazi u
slezini. Njihova uloga je
zaštitna i zasniva se na
njihovoj sposonbosti
fagocitoze, ameboidnog
kretanja i dijapedeze

13. • Dijapedeza označava proces kada
leukociti zahvaljujući spsobnosti
ameboidnog kretanja mogu napustiti
krvotok prolazeći kroz ćelije kapilara i
smestiti se u perivaskularno vezivno tkivo
gde njihova uloga dolazi do punog
izražaja ..

14. Leukocitoza
•
je povećan broj
leukocita. Fiziološka 1020 x 10 9/l se javlja kod
novorođenčadi, pri
laktaciji, trudnoći,
menstruaciji, posle
obilnog obroka, teškog
fizičkog rada. Preko ovih
granica je leukemija.
Leukopenija predstavlja
smanjen broj leukocita.

15. Na osnovu granuliranosti citoplazme i segmentiranosti jedra leukociti
se dele u dve grupe

16. 1. agranulirani leukociti
• - nemaju granulisanu
citoplazmu i jedro im
nije segmentisano te
nazivaju
i mononukleari , a
pripadaju im:
- limfocit
- monocit

17. 2. granulirani leukociti
•
imaju granulisanu citoplazmu i
segmentisano jedro, zbog
čega se nazivaju
i polimorfonukleari . U ovu
grupa spadaju :
- neutrofilni granulociti
- citoplazmatične granule ne
boje se ni kiselim ni baznim
bojama
- eozinofilni granulociti
- citoplazmatične granule boje
se kiselim bojama
- bazofilni granulociti citoplazmatične granule boje
se baznim bojama

18. Trombociti
•
ili krvne pločice su male, diskoide strukture bez
jedra. Oni nastaju fragmentacijom džinovske
ćelije iz crvene kosne srži, megakariocita tokom
procesa trombopoeze. Njihov broj se kreće od
150 x 10 6 do 300 x 10 6/l. U krvotoku žive 7
dana nakon čega bivaju fagocitirani od strane
makrofaga u slezini ili plućima. Povećan broj
trombocita je trombocitopoeza,a smanjen
brojtrombocitopenija. Trombociti imaju
izuzetno složenu građu. Središnji deo ovih
krvnih elemenata naziva se granulomer jer ima
granuliran izgld koji potiče od organela prisutnih
u njemu (malo mitohondrija,nekoliko tubula
agER,malo glikogena i vrlo dosta granula) . U
citoplazmi trombociti sadrže dva tipa granula.
Jedan tip granula sadrži neproteinske
supstance: serotonin, ATP i ADP. Drugi tip
granula sadrži različite proteine. Periferni deo
citoplazme se naziva hijalomer , svetlije je boje i
nema organela osim perifernog prstena
mikrotubula koji održavaju oblik trombocitima.
Membrana je troslojna, a na periferiji citoplazme
se nalazi otvoren sistem kanala kroz koje se
sadržaj granula trombocita prazni u spoljašnju
sredinu.

19. •
•
•
•
•
Glavnu ulogu trombociti imaju u
procesu zaustavljanja krvavljenja
(hemostaza) u kičmenjaka. Oni
formiraju trombocitni čep koji može
privremeno da zaustavi krvavljenje
iz male rane. Zahvaljujući faktorima
koagulacije koje sadrže, trombociti
imaju ulogu i u procesu koagulacije.
Ovaj proces se odvija u saradnji
faktora koagulacije koji se nalaze u:
trombocitima (fosfolipidni faktor),
tkivima krvih sudova (tkivni
tromboplastin) i u
krvoj plazmi (fibrinogen, protrombin i
krvni tromboplastin)
Rezultat toga je stvaranje krvog
ugruška, tromba na mestu povrede
krvnog suda. hemostaza je dakle
proces sprečavanja isticanja krvi iz
povređenog krvog suda, a sastoji u
prevođenju krvi u stanje gela,
pihtijastu masu koja se naziva krvni
koagulum. Krajnji efekat procesa je
prevođenje solubilnog proteina
plazme fibrinogena u nesolubilni
fibrilarni protein fibrin.

20. Uloge krvnog sistema
•
- Transportna uloga
-Krvni sistem ima funkciju transportnog sistema jer
prenosi :
•
- kiseonik i hranljive materije do ćelija u telu;
•
•
•
- ugljen - dioksid i druge materije koje su
proizvodi ćelijskog metabolizma do pluća i organa
za izlučivanje;
- hormone do organa na koje deluju;
- odvodi suvišnu vodu i reguliše pH (omogućava
homeostazu);
- Zaštitna uloga od virusnih i bakterijskih infekcija
koju ostvaruju bela krvna zrnca (leukociti)
- Uloga u termoregulaciji ostvaruje se cirkulacijom
krvi kroz kožu. Termoregulacija predstavlja
sposobnost održavanja stalne telesne temperature,
organizmi koji tu sposobnost imaju nazivaju se
homeotermi. Za razliku od njih, poikilotermi tu
sposobnost nemaju.

21. Krvni sistem
•
Srce je neverovatan orga.
Otkuca oko 3 milijarde puta u
toku prosečnog životnog veka.
To je mišić veličine vaše
pesnice,izgrađen od dve
pretkomore i dve komore.
Nalazi se u centru grudi
pomeren malo na levu stranu.
Posao mu je da pumpa i
održava kretanje krvi kroz
telo.Na srcu razlikujemo, bazu,
vrh i tri strane (prednju, zadnju
i levu). sastoji se od dve
pretkomore i dve komore. Leva
pretkomora je manja od desne.
Leva komora gradi u celini vrh
srca. Postoji samo levi aortin
luk koji polazi iz leve komore i
nastavlja se u aortu.

22. •
Aorta raznosi oksidovanu krv po
celom telu. Redukovana krv se vraća
gornjom i donjom šupljom venom u
desnu pretkomoru. Iz desne komore
polazi plućna arterija koja redukovanu
krv nosi u pluća na oksidaciju.
Oksidovana krv se plućnim venama
vraća u levu pretkomoru srca.
Krv, dakle, cirkuliše kroz dva kruga:
- veliki i
- mali krvotok.
•
Veliki krvotok počinje u levoj
komori iz koje polazi aorta. Ona
raznosi oksidovanu krv po čitavom
organizmu. U tkivima se ćelijama
predaje kiseonik, a u krv ulazi ugljen dioksid. Redukovana krv se šupljim
venama vraća u desnu pretkomoru
srca, a odatle ide u desnu komoru.
•
Mali krvotok počinje u desnoj
komori iz koje polazi plućna arterija
koja se zatim grana na levu i desnu
arteriju koje redukovanu krv odnose u
pluća. U plućima se krv oksiduje
(otpušta se SO2, a prima O2) i vraća
plućnim venama u levu pretkomoru.

23. Videli smo kakav zadatak ima srce a nas zadatak je da sacuvamo zdravlje naseg
srca.Postoje tri glavne stvari koje moramo da zapamtimo kako bi nam srce bilo zdravo
1. Da redovno vezbamo ( šetanje. brzo hodanje, trčanje, vožnja bicikla, klizanje, plivanje.
2. Da se zdravo hranimo
3.Da NEPUSIMO

24. Jovana Jovanovic I3