SlideShare a Scribd company logo
1 of 24
Download to read offline
KRVNI SISTEM
•

Šta je posao cirkulatornog
sistema?
Krvni sistem je odgovoran
za transport materija po
celom telu. Transportuje
hranljive materije, vodu i
kiseonik u milijarde ćelija a
uzima otpad kao što je
ugljen-dioksid koji proizvode
ćelije tela. To je neverovatan
autoput koji prolazi kroz celo
telo i povezuje sve ćelije
tela.
Osnovni delovi krvnog sistema su:
•

•

Ulogu srca i krvnih sudova
otkrio je i opisao još krajem XVI
veka Leonardo da Vinči.
Najprimitivniju telesnu tečnost
poznatu pod nazivom
hidrolimfa srećemo kod
protozoa, sunđera i dupljara.
To je tečnost iz spoljašnje
sredine.
Nešto složenija je
hemolimfa.Sadrži pigmente
(plavi hemocijanin) i hemocite,
najprimitivnije uobličene krvne
elemente. Hemolimfu nalazimo
kod crvi, mekušaca, zglavkara i
bodljokožaca.
•

Krv je neverovatna tečnost
važna za funkcionisanje tela i
održavanje života, koja se
pumpa iz srca i stalno protiče
kroz naše telo i putuje kroz
kilometre arterija i vena nosivši
hranljive materije, vodu
,kiseonik do svake ćelije. Ona
se ponaša i kao služba za
skupljanje otpada jer odnosi
sve otpadne materije iz naših
ćelija, a naročito nepoželjan
CO2 koji se stvara kada se
hrana meša sa kiseonikom da
bi sagorela i iskoristila kao
energija.
Krv ima i ulogu policajca u nasem telu jer unistava bakterije i druge
mikroorganizme
Brzina kretanja krvi u arterijama je10-15cm/s,u venama 20cm/s a u
kapilatima 0,5-1mm/s.Vreme kretanja krvi kod coveka je 23s kod
psa16,7s dok je kod konja31,5s
Krv nije samo crvena tečnost već
se sastoji od tečnog dela i
uobličenih elemenata. Uobločeni
elemenati su:
• Volumen krvi odrasle osobe iznosi 6-8%
od njene telesne mase. Sastav krvi zavisi
od brojnih faktora, fizioloških i patoloških.
Fiziološki faktori su: genetski faktori, pol,
starost, životna sredina, fiziološko stanje
(menstruacija, graviditet, težak fizički rad),
doba dana. Različita oboljenja imaju
daleko veći uticaj na sastav krvi od
fizioloških faktora.
Sastav krvi
•

Krvna plazma je tečnost
složenog sastava, odnosno to
je vodeni rastvor organskih i
neorganskih sastojaka.
Koncentracije njenih sastojaka
se homeostatskim
mehanizmima održavaju u
fiziološkim granicama. Plazma
se može izdvojiti
centrifugiranjem krvi kojoj je
dodato antikoagulantno
sredstvo. Normalna plazma je
transparentna i svetložute
boje. Njen pH se kreće u
uskim granicama od 7.35 do
7.45.
Eritrociti-crvena krvna zrnca
•

su dakle uobličeni elemnti krvi
pored leukocita i trombocita.
Imaju oblik bikonkavnog diska
koji omogućava visok odnos
zapremine i površine. Nemaju
jedro i većinu organela. Veoma
su elastični. Kvalitativno i
kvantitativno najzastupljeniji
sastojak eritrocita je
hemoglobin poznat i kao krni
pigment.
Prosecan dijametar im je 7.5
mikrometara, a debljina 2
mikrometra. Broj eritrocita
zavisi od pola, uzrasta,
cirkadijalnih ritmova, laktacije,
mišićnog rada
•
•
•
•

•

Proces formiranja zrelih eritrocita iz
nediferenciranih matičnih ćelija, traje
oko 8 dana i naziva se eritropoeza.
U prenatalnom životu odvija se
redom u jetri,slezini,limfnim
čvorovima.
Do 5.godine života u eritropoezi
učestvuje koštana srž svih kostiju.
Posle puberteta eritropoetično
tkivo je koštana srž i to: pljosnatih
kostiju (pršljenovi, sternum, rebra,
karlica) i epifiza dugih kostiju.
Prosečan vek eritrocita je oko
120 dana posle čega ih preuzimaju
makrofage RES-a slezine, jetre,
koštane srži. Tu se hemoglobin
razlaže na Fe i hem. Gvožde se
transferinima transportuje do
koštane srži ili jetre, a hem se preko
bilirubina izlučuje u žuči. Svako
smanjnej broja eritrocita se definiše
kao anemija.
leukociti
• Nalaze se u krvi, limfi,
limfnim čvorovima,
vezivnom tkivu i tkivnim
tečnostima .Za razliku od
eritrocita, leukociti su
kompletne ćelije jer imaju
jedro i ćelijske organele.
Životni vek im je kraći
nego kod eritrocita i
iznosi oko 10 dana,a
istrošene ćelije
fagocitiraju makrofazi u
slezini. Njihova uloga je
zaštitna i zasniva se na
njihovoj sposonbosti
fagocitoze, ameboidnog
kretanja i dijapedeze
• Dijapedeza označava proces kada
leukociti zahvaljujući spsobnosti
ameboidnog kretanja mogu napustiti
krvotok prolazeći kroz ćelije kapilara i
smestiti se u perivaskularno vezivno tkivo
gde njihova uloga dolazi do punog
izražaja ..
Leukocitoza
•

je povećan broj
leukocita. Fiziološka 1020 x 10 9/l se javlja kod
novorođenčadi, pri
laktaciji, trudnoći,
menstruaciji, posle
obilnog obroka, teškog
fizičkog rada. Preko ovih
granica je leukemija.
Leukopenija predstavlja
smanjen broj leukocita.
Na osnovu granuliranosti citoplazme i segmentiranosti jedra leukociti
se dele u dve grupe
1. agranulirani leukociti
• - nemaju granulisanu
citoplazmu i jedro im
nije segmentisano te
nazivaju
i mononukleari , a
pripadaju im:
- limfocit
- monocit
2. granulirani leukociti
•

imaju granulisanu citoplazmu i
segmentisano jedro, zbog
čega se nazivaju
i polimorfonukleari . U ovu
grupa spadaju :
- neutrofilni granulociti 
- citoplazmatične granule ne
boje se ni kiselim ni baznim
bojama
   - eozinofilni granulociti 
- citoplazmatične granule boje
se kiselim bojama
   - bazofilni granulociti citoplazmatične granule boje
se baznim bojama
Trombociti
•

ili krvne pločice su male, diskoide strukture bez
jedra. Oni nastaju fragmentacijom džinovske
ćelije iz crvene kosne srži, megakariocita tokom
procesa trombopoeze. Njihov broj se kreće od
150 x 10 6 do 300 x 10 6/l. U krvotoku žive 7
dana nakon čega bivaju fagocitirani od strane
makrofaga u slezini ili plućima. Povećan broj
trombocita je trombocitopoeza,a smanjen
brojtrombocitopenija. Trombociti imaju
izuzetno složenu građu. Središnji deo ovih
krvnih elemenata naziva se granulomer jer ima
granuliran izgld koji potiče od organela prisutnih
u njemu (malo mitohondrija,nekoliko tubula
agER,malo glikogena i vrlo dosta granula) . U
citoplazmi trombociti sadrže dva tipa granula.
Jedan tip granula sadrži neproteinske
supstance: serotonin, ATP i ADP. Drugi tip
granula sadrži različite proteine. Periferni deo
citoplazme se naziva hijalomer , svetlije je boje i
nema organela osim perifernog prstena
mikrotubula koji održavaju oblik trombocitima.
Membrana je troslojna, a na periferiji citoplazme
se nalazi otvoren sistem kanala kroz koje se
sadržaj granula trombocita prazni u spoljašnju
sredinu.
•

•
•
•
•

Glavnu ulogu trombociti imaju u
procesu zaustavljanja krvavljenja
(hemostaza) u kičmenjaka. Oni
formiraju trombocitni čep koji može
privremeno da zaustavi krvavljenje
iz male rane. Zahvaljujući faktorima
koagulacije koje sadrže, trombociti
imaju ulogu i u procesu koagulacije.
Ovaj proces se odvija u saradnji
faktora koagulacije koji se nalaze u:
trombocitima (fosfolipidni faktor),
tkivima krvih sudova (tkivni
tromboplastin) i u
krvoj plazmi (fibrinogen, protrombin i
krvni tromboplastin)
Rezultat toga je stvaranje krvog
ugruška, tromba na mestu povrede
krvnog suda. hemostaza je dakle
proces sprečavanja isticanja krvi iz
povređenog krvog suda, a sastoji u
prevođenju krvi u stanje gela,
pihtijastu masu koja se naziva krvni
koagulum. Krajnji efekat procesa je
prevođenje solubilnog proteina
plazme fibrinogena u nesolubilni
fibrilarni protein fibrin.
Uloge krvnog sistema
•

- Transportna uloga
-Krvni sistem ima funkciju transportnog sistema jer
prenosi :

•

- kiseonik i hranljive materije do ćelija u telu;

•

•
•

- ugljen - dioksid i druge materije koje su
proizvodi ćelijskog metabolizma do pluća i organa
za izlučivanje;
- hormone do organa na koje deluju;
- odvodi suvišnu vodu i reguliše pH (omogućava
homeostazu);
- Zaštitna uloga od virusnih i bakterijskih infekcija
koju ostvaruju bela krvna zrnca (leukociti)
- Uloga u termoregulaciji ostvaruje se cirkulacijom
krvi kroz kožu. Termoregulacija predstavlja
sposobnost održavanja stalne telesne temperature,
organizmi koji tu sposobnost imaju nazivaju se
homeotermi. Za razliku od njih, poikilotermi tu
sposobnost nemaju.
Krvni sistem
•

Srce je neverovatan orga.
Otkuca oko 3 milijarde puta u
toku prosečnog životnog veka.
To je mišić veličine vaše
pesnice,izgrađen od dve
pretkomore i dve komore.
Nalazi se u centru grudi
pomeren malo na levu stranu.
Posao mu je da pumpa i
održava kretanje krvi kroz
telo.Na srcu razlikujemo, bazu,
vrh i tri strane (prednju, zadnju
i levu). sastoji se od dve
pretkomore i dve komore. Leva
pretkomora je manja od desne.
Leva komora gradi u celini vrh
srca. Postoji samo levi aortin
luk koji polazi iz leve komore i
nastavlja se u aortu.
•

Aorta raznosi oksidovanu krv po
celom telu. Redukovana krv se vraća
gornjom i donjom šupljom venom u
desnu pretkomoru. Iz desne komore
polazi plućna arterija koja redukovanu
krv nosi u pluća na oksidaciju.
Oksidovana krv se plućnim venama
vraća u levu pretkomoru srca.
Krv, dakle, cirkuliše kroz dva kruga:
- veliki i
- mali krvotok.

•

Veliki krvotok počinje u levoj
komori iz koje polazi aorta. Ona
raznosi oksidovanu krv po čitavom
organizmu. U tkivima se ćelijama
predaje kiseonik, a u krv ulazi ugljen dioksid. Redukovana krv se šupljim
venama vraća u desnu pretkomoru
srca, a odatle ide u desnu komoru.

•

Mali krvotok počinje u desnoj
komori iz koje polazi plućna arterija
koja se zatim grana na levu i desnu
arteriju koje redukovanu krv odnose u
pluća. U plućima se krv oksiduje
(otpušta se SO2, a prima O2) i vraća
plućnim venama u levu pretkomoru.
Videli smo kakav zadatak ima srce a nas zadatak je da sacuvamo zdravlje naseg
srca.Postoje tri glavne stvari koje moramo da zapamtimo kako bi nam srce bilo zdravo
1. Da redovno vezbamo ( šetanje. brzo hodanje, trčanje, vožnja bicikla, klizanje, plivanje.
2. Da se zdravo hranimo
3.Da NEPUSIMO
Jovana Jovanovic I3

More Related Content

What's hot (20)

3. Prokariotska i eukariotska celija
3. Prokariotska i eukariotska celija3. Prokariotska i eukariotska celija
3. Prokariotska i eukariotska celija
 
Sistem organa za varenje
Sistem organa za varenjeSistem organa za varenje
Sistem organa za varenje
 
Sistem organa za izlučivanje
Sistem organa za izlučivanjeSistem organa za izlučivanje
Sistem organa za izlučivanje
 
Sistem organa za razmnožavanje
Sistem organa za razmnožavanjeSistem organa za razmnožavanje
Sistem organa za razmnožavanje
 
Kožni sistem čoveka
Kožni sistem čovekaKožni sistem čoveka
Kožni sistem čoveka
 
Sistem organa za disanje
Sistem organa za disanjeSistem organa za disanje
Sistem organa za disanje
 
Mišićni sistem
Mišićni sistemMišićni sistem
Mišićni sistem
 
Gametogeneza
GametogenezaGametogeneza
Gametogeneza
 
Sistem organa za varenje
Sistem organa za varenjeSistem organa za varenje
Sistem organa za varenje
 
Uvod u neurofiziologiju
Uvod u neurofiziologijuUvod u neurofiziologiju
Uvod u neurofiziologiju
 
Mišićni sistem
Mišićni sistemMišićni sistem
Mišićni sistem
 
Dupljari
DupljariDupljari
Dupljari
 
10. Transportni sistem kicmenjaka
10. Transportni sistem kicmenjaka10. Transportni sistem kicmenjaka
10. Transportni sistem kicmenjaka
 
Tkiva
Tkiva Tkiva
Tkiva
 
Skeletni sistem čoveka
Skeletni sistem čoveka Skeletni sistem čoveka
Skeletni sistem čoveka
 
Deoba ćelije
Deoba ćelijeDeoba ćelije
Deoba ćelije
 
Kožni sistem čoveka
Kožni sistem čovekaKožni sistem čoveka
Kožni sistem čoveka
 
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistemCentralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
 
Kičmena moždina
Kičmena moždinaKičmena moždina
Kičmena moždina
 
Biocenoza
BiocenozaBiocenoza
Biocenoza
 

Viewers also liked

Sistem organa za cirkulaciju: krv i limfa
Sistem organa za cirkulaciju: krv i limfaSistem organa za cirkulaciju: krv i limfa
Sistem organa za cirkulaciju: krv i limfaplavaplaneta
 
Sistem organa za cirkulaciju-ponavljanje
Sistem organa za cirkulaciju-ponavljanjeSistem organa za cirkulaciju-ponavljanje
Sistem organa za cirkulaciju-ponavljanjeEna Horvat
 
Sistem za cirkulaciju - krv i limfa
Sistem za cirkulaciju - krv i limfaSistem za cirkulaciju - krv i limfa
Sistem za cirkulaciju - krv i limfatanjams
 
ANATOMIJA Kardiovaskularni sistem
 ANATOMIJA Kardiovaskularni sistem ANATOMIJA Kardiovaskularni sistem
ANATOMIJA Kardiovaskularni sistemAnatomija dr Šarac
 
Sistem organa za disanje-Isidora Milenković-Jasmina Miljković
Sistem organa za disanje-Isidora Milenković-Jasmina Miljković Sistem organa za disanje-Isidora Milenković-Jasmina Miljković
Sistem organa za disanje-Isidora Milenković-Jasmina Miljković nasaskolatakmicenja1
 
систем органа за дисање
систем органа за дисањесистем органа за дисање
систем органа за дисањеLjubica Lalic
 
Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.
Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.
Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.Ena Horvat
 
Prepoznavanje golosemenica
Prepoznavanje golosemenicaPrepoznavanje golosemenica
Prepoznavanje golosemenica1kreativac
 
Sindrom iznenadne-smrti-novodjenceta
Sindrom iznenadne-smrti-novodjencetaSindrom iznenadne-smrti-novodjenceta
Sindrom iznenadne-smrti-novodjencetaAnatomija Pedijatrija
 

Viewers also liked (20)

Krvni sistem kičmenjaka
Krvni sistem kičmenjakaKrvni sistem kičmenjaka
Krvni sistem kičmenjaka
 
Sistem organa za cirkulaciju: krv i limfa
Sistem organa za cirkulaciju: krv i limfaSistem organa za cirkulaciju: krv i limfa
Sistem organa za cirkulaciju: krv i limfa
 
Sistem organa za cirkulaciju-ponavljanje
Sistem organa za cirkulaciju-ponavljanjeSistem organa za cirkulaciju-ponavljanje
Sistem organa za cirkulaciju-ponavljanje
 
Sistem za cirkulaciju - krv i limfa
Sistem za cirkulaciju - krv i limfaSistem za cirkulaciju - krv i limfa
Sistem za cirkulaciju - krv i limfa
 
015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti
015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti
015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti
 
ANATOMIJA Kardiovaskularni sistem
 ANATOMIJA Kardiovaskularni sistem ANATOMIJA Kardiovaskularni sistem
ANATOMIJA Kardiovaskularni sistem
 
Sistem organa za disanje-Isidora Milenković-Jasmina Miljković
Sistem organa za disanje-Isidora Milenković-Jasmina Miljković Sistem organa za disanje-Isidora Milenković-Jasmina Miljković
Sistem organa za disanje-Isidora Milenković-Jasmina Miljković
 
систем органа за дисање
систем органа за дисањесистем органа за дисање
систем органа за дисање
 
Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.
Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.
Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.
 
Prepoznavanje golosemenica
Prepoznavanje golosemenicaPrepoznavanje golosemenica
Prepoznavanje golosemenica
 
Evolucija čovjeka
Evolucija čovjekaEvolucija čovjeka
Evolucija čovjeka
 
Organi za kretanje
Organi za kretanjeOrgani za kretanje
Organi za kretanje
 
Krvna plazma Aleksandra Copic
Krvna plazma Aleksandra CopicKrvna plazma Aleksandra Copic
Krvna plazma Aleksandra Copic
 
Danijela Rikić I3
Danijela Rikić I3Danijela Rikić I3
Danijela Rikić I3
 
Diabetes u adolescenciji
Diabetes u adolescencijiDiabetes u adolescenciji
Diabetes u adolescenciji
 
Nikola Cekicevic
Nikola CekicevicNikola Cekicevic
Nikola Cekicevic
 
Krvne grupe Nikola Ribar
Krvne grupe Nikola RibarKrvne grupe Nikola Ribar
Krvne grupe Nikola Ribar
 
Prezentacija1
Prezentacija1Prezentacija1
Prezentacija1
 
Pemfigus
PemfigusPemfigus
Pemfigus
 
Sindrom iznenadne-smrti-novodjenceta
Sindrom iznenadne-smrti-novodjencetaSindrom iznenadne-smrti-novodjenceta
Sindrom iznenadne-smrti-novodjenceta
 

Similar to Krvni sistem (1)

Similar to Krvni sistem (1) (20)

Krv dara gligorevic
Krv dara gligorevicKrv dara gligorevic
Krv dara gligorevic
 
Krv
KrvKrv
Krv
 
Fiziologija krvi milica
Fiziologija krvi milicaFiziologija krvi milica
Fiziologija krvi milica
 
Krvtijebem1
Krvtijebem1Krvtijebem1
Krvtijebem1
 
Danijela Rikic i3
Danijela Rikic i3Danijela Rikic i3
Danijela Rikic i3
 
Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena - Radica...
Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena -  Radica...Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena -  Radica...
Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena - Radica...
 
Tesanovic milica
Tesanovic milicaTesanovic milica
Tesanovic milica
 
Ivana Gajic I4
Ivana Gajic I4Ivana Gajic I4
Ivana Gajic I4
 
Ivana Gajic I4
Ivana Gajic I4Ivana Gajic I4
Ivana Gajic I4
 
Krv- Markovic Uros
Krv- Markovic UrosKrv- Markovic Uros
Krv- Markovic Uros
 
Anatomija krv
Anatomija krvAnatomija krv
Anatomija krv
 
Prezentacija leukociti
Prezentacija leukocitiPrezentacija leukociti
Prezentacija leukociti
 
Biohemija krvi
Biohemija krviBiohemija krvi
Biohemija krvi
 
Fiziologija krvi - Biljana Ilic I5 ...
Fiziologija krvi - Biljana Ilic I5 ...Fiziologija krvi - Biljana Ilic I5 ...
Fiziologija krvi - Biljana Ilic I5 ...
 
Krv 131113105448-phpapp02
Krv 131113105448-phpapp02Krv 131113105448-phpapp02
Krv 131113105448-phpapp02
 
Krv
KrvKrv
Krv
 
Krv
KrvKrv
Krv
 
Krv
KrvKrv
Krv
 
Kрвне ћелије
Kрвне ћелије Kрвне ћелије
Kрвне ћелије
 
Циркулација
ЦиркулацијаЦиркулација
Циркулација
 

More from Anatomija Pedijatrija

Povrede novorođenčeta-u-toku-poroda-prezentacija
Povrede novorođenčeta-u-toku-poroda-prezentacijaPovrede novorođenčeta-u-toku-poroda-prezentacija
Povrede novorođenčeta-u-toku-poroda-prezentacijaAnatomija Pedijatrija
 
Povrede novorođenčeta-u-toku-poroda-prezentacija
Povrede novorođenčeta-u-toku-poroda-prezentacijaPovrede novorođenčeta-u-toku-poroda-prezentacija
Povrede novorođenčeta-u-toku-poroda-prezentacijaAnatomija Pedijatrija
 
Sindrom iznenadne-smrti-novodjenceta
Sindrom iznenadne-smrti-novodjencetaSindrom iznenadne-smrti-novodjenceta
Sindrom iznenadne-smrti-novodjencetaAnatomija Pedijatrija
 
Dnababy100studijesluaja 120305012317-phpapp01
Dnababy100studijesluaja 120305012317-phpapp01Dnababy100studijesluaja 120305012317-phpapp01
Dnababy100studijesluaja 120305012317-phpapp01Anatomija Pedijatrija
 
крвни систем Vanja rubezic
крвни систем Vanja rubezicкрвни систем Vanja rubezic
крвни систем Vanja rubezicAnatomija Pedijatrija
 
крвни систем Vanja rubezic
крвни систем Vanja rubezicкрвни систем Vanja rubezic
крвни систем Vanja rubezicAnatomija Pedijatrija
 
Asfiksija novorodjenceta milos markovic
Asfiksija novorodjenceta milos markovicAsfiksija novorodjenceta milos markovic
Asfiksija novorodjenceta milos markovicAnatomija Pedijatrija
 

More from Anatomija Pedijatrija (20)

Anatomija lokomotornog sistema
Anatomija lokomotornog sistemaAnatomija lokomotornog sistema
Anatomija lokomotornog sistema
 
Povrede novorođenčeta-u-toku-poroda-prezentacija
Povrede novorođenčeta-u-toku-poroda-prezentacijaPovrede novorođenčeta-u-toku-poroda-prezentacija
Povrede novorođenčeta-u-toku-poroda-prezentacija
 
Povrede novorođenčeta-u-toku-poroda-prezentacija
Povrede novorođenčeta-u-toku-poroda-prezentacijaPovrede novorođenčeta-u-toku-poroda-prezentacija
Povrede novorođenčeta-u-toku-poroda-prezentacija
 
Sindrom iznenadne-smrti-novodjenceta
Sindrom iznenadne-smrti-novodjencetaSindrom iznenadne-smrti-novodjenceta
Sindrom iznenadne-smrti-novodjenceta
 
Dnababy100studijesluaja 120305012317-phpapp01
Dnababy100studijesluaja 120305012317-phpapp01Dnababy100studijesluaja 120305012317-phpapp01
Dnababy100studijesluaja 120305012317-phpapp01
 
крвни систем Vanja rubezic
крвни систем Vanja rubezicкрвни систем Vanja rubezic
крвни систем Vanja rubezic
 
крвни систем Vanja rubezic
крвни систем Vanja rubezicкрвни систем Vanja rubezic
крвни систем Vanja rubezic
 
Mandić Ana
Mandić AnaMandić Ana
Mandić Ana
 
Anatomija DANIJELA BACIC
Anatomija DANIJELA BACICAnatomija DANIJELA BACIC
Anatomija DANIJELA BACIC
 
Jovana mijatovic
Jovana mijatovicJovana mijatovic
Jovana mijatovic
 
Nikola čekičević i 6
Nikola čekičević i 6Nikola čekičević i 6
Nikola čekičević i 6
 
Asfiksija novorodjenceta milos markovic
Asfiksija novorodjenceta milos markovicAsfiksija novorodjenceta milos markovic
Asfiksija novorodjenceta milos markovic
 
Ishrana katarina smoljanovic iii4
Ishrana katarina smoljanovic iii4Ishrana katarina smoljanovic iii4
Ishrana katarina smoljanovic iii4
 
Daunov sindrom david babić
Daunov sindrom   david babićDaunov sindrom   david babić
Daunov sindrom david babić
 
Hidrocephalus Nemanja Bosnjakovic
Hidrocephalus Nemanja BosnjakovicHidrocephalus Nemanja Bosnjakovic
Hidrocephalus Nemanja Bosnjakovic
 
Krv2 danijela drmanovic
Krv2 danijela drmanovicKrv2 danijela drmanovic
Krv2 danijela drmanovic
 
Daunov sindrom david babić iv7
Daunov sindrom   david babić iv7Daunov sindrom   david babić iv7
Daunov sindrom david babić iv7
 
Leukemija Dunja Fridman
Leukemija Dunja FridmanLeukemija Dunja Fridman
Leukemija Dunja Fridman
 
Krvne grupe natalija savcic i3
Krvne grupe natalija savcic i3Krvne grupe natalija savcic i3
Krvne grupe natalija savcic i3
 
Krv Nikolina Milovanovic
Krv Nikolina MilovanovicKrv Nikolina Milovanovic
Krv Nikolina Milovanovic
 

Krvni sistem (1)

  • 1. KRVNI SISTEM • Šta je posao cirkulatornog sistema? Krvni sistem je odgovoran za transport materija po celom telu. Transportuje hranljive materije, vodu i kiseonik u milijarde ćelija a uzima otpad kao što je ugljen-dioksid koji proizvode ćelije tela. To je neverovatan autoput koji prolazi kroz celo telo i povezuje sve ćelije tela.
  • 2. Osnovni delovi krvnog sistema su:
  • 3. • • Ulogu srca i krvnih sudova otkrio je i opisao još krajem XVI veka Leonardo da Vinči. Najprimitivniju telesnu tečnost poznatu pod nazivom hidrolimfa srećemo kod protozoa, sunđera i dupljara. To je tečnost iz spoljašnje sredine. Nešto složenija je hemolimfa.Sadrži pigmente (plavi hemocijanin) i hemocite, najprimitivnije uobličene krvne elemente. Hemolimfu nalazimo kod crvi, mekušaca, zglavkara i bodljokožaca.
  • 4. • Krv je neverovatna tečnost važna za funkcionisanje tela i održavanje života, koja se pumpa iz srca i stalno protiče kroz naše telo i putuje kroz kilometre arterija i vena nosivši hranljive materije, vodu ,kiseonik do svake ćelije. Ona se ponaša i kao služba za skupljanje otpada jer odnosi sve otpadne materije iz naših ćelija, a naročito nepoželjan CO2 koji se stvara kada se hrana meša sa kiseonikom da bi sagorela i iskoristila kao energija.
  • 5. Krv ima i ulogu policajca u nasem telu jer unistava bakterije i druge mikroorganizme
  • 6. Brzina kretanja krvi u arterijama je10-15cm/s,u venama 20cm/s a u kapilatima 0,5-1mm/s.Vreme kretanja krvi kod coveka je 23s kod psa16,7s dok je kod konja31,5s
  • 7. Krv nije samo crvena tečnost već se sastoji od tečnog dela i uobličenih elemenata. Uobločeni elemenati su:
  • 8. • Volumen krvi odrasle osobe iznosi 6-8% od njene telesne mase. Sastav krvi zavisi od brojnih faktora, fizioloških i patoloških. Fiziološki faktori su: genetski faktori, pol, starost, životna sredina, fiziološko stanje (menstruacija, graviditet, težak fizički rad), doba dana. Različita oboljenja imaju daleko veći uticaj na sastav krvi od fizioloških faktora.
  • 9. Sastav krvi • Krvna plazma je tečnost složenog sastava, odnosno to je vodeni rastvor organskih i neorganskih sastojaka. Koncentracije njenih sastojaka se homeostatskim mehanizmima održavaju u fiziološkim granicama. Plazma se može izdvojiti centrifugiranjem krvi kojoj je dodato antikoagulantno sredstvo. Normalna plazma je transparentna i svetložute boje. Njen pH se kreće u uskim granicama od 7.35 do 7.45.
  • 10. Eritrociti-crvena krvna zrnca • su dakle uobličeni elemnti krvi pored leukocita i trombocita. Imaju oblik bikonkavnog diska koji omogućava visok odnos zapremine i površine. Nemaju jedro i većinu organela. Veoma su elastični. Kvalitativno i kvantitativno najzastupljeniji sastojak eritrocita je hemoglobin poznat i kao krni pigment. Prosecan dijametar im je 7.5 mikrometara, a debljina 2 mikrometra. Broj eritrocita zavisi od pola, uzrasta, cirkadijalnih ritmova, laktacije, mišićnog rada
  • 11. • • • • • Proces formiranja zrelih eritrocita iz nediferenciranih matičnih ćelija, traje oko 8 dana i naziva se eritropoeza. U prenatalnom životu odvija se redom u jetri,slezini,limfnim čvorovima. Do 5.godine života u eritropoezi učestvuje koštana srž svih kostiju. Posle puberteta eritropoetično tkivo je koštana srž i to: pljosnatih kostiju (pršljenovi, sternum, rebra, karlica) i epifiza dugih kostiju. Prosečan vek eritrocita je oko 120 dana posle čega ih preuzimaju makrofage RES-a slezine, jetre, koštane srži. Tu se hemoglobin razlaže na Fe i hem. Gvožde se transferinima transportuje do koštane srži ili jetre, a hem se preko bilirubina izlučuje u žuči. Svako smanjnej broja eritrocita se definiše kao anemija.
  • 12. leukociti • Nalaze se u krvi, limfi, limfnim čvorovima, vezivnom tkivu i tkivnim tečnostima .Za razliku od eritrocita, leukociti su kompletne ćelije jer imaju jedro i ćelijske organele. Životni vek im je kraći nego kod eritrocita i iznosi oko 10 dana,a istrošene ćelije fagocitiraju makrofazi u slezini. Njihova uloga je zaštitna i zasniva se na njihovoj sposonbosti fagocitoze, ameboidnog kretanja i dijapedeze
  • 13. • Dijapedeza označava proces kada leukociti zahvaljujući spsobnosti ameboidnog kretanja mogu napustiti krvotok prolazeći kroz ćelije kapilara i smestiti se u perivaskularno vezivno tkivo gde njihova uloga dolazi do punog izražaja ..
  • 14. Leukocitoza • je povećan broj leukocita. Fiziološka 1020 x 10 9/l se javlja kod novorođenčadi, pri laktaciji, trudnoći, menstruaciji, posle obilnog obroka, teškog fizičkog rada. Preko ovih granica je leukemija. Leukopenija predstavlja smanjen broj leukocita.
  • 15. Na osnovu granuliranosti citoplazme i segmentiranosti jedra leukociti se dele u dve grupe
  • 16. 1. agranulirani leukociti • - nemaju granulisanu citoplazmu i jedro im nije segmentisano te nazivaju i mononukleari , a pripadaju im: - limfocit - monocit
  • 17. 2. granulirani leukociti • imaju granulisanu citoplazmu i segmentisano jedro, zbog čega se nazivaju i polimorfonukleari . U ovu grupa spadaju : - neutrofilni granulociti  - citoplazmatične granule ne boje se ni kiselim ni baznim bojama    - eozinofilni granulociti  - citoplazmatične granule boje se kiselim bojama    - bazofilni granulociti citoplazmatične granule boje se baznim bojama
  • 18. Trombociti • ili krvne pločice su male, diskoide strukture bez jedra. Oni nastaju fragmentacijom džinovske ćelije iz crvene kosne srži, megakariocita tokom procesa trombopoeze. Njihov broj se kreće od 150 x 10 6 do 300 x 10 6/l. U krvotoku žive 7 dana nakon čega bivaju fagocitirani od strane makrofaga u slezini ili plućima. Povećan broj trombocita je trombocitopoeza,a smanjen brojtrombocitopenija. Trombociti imaju izuzetno složenu građu. Središnji deo ovih krvnih elemenata naziva se granulomer jer ima granuliran izgld koji potiče od organela prisutnih u njemu (malo mitohondrija,nekoliko tubula agER,malo glikogena i vrlo dosta granula) . U citoplazmi trombociti sadrže dva tipa granula. Jedan tip granula sadrži neproteinske supstance: serotonin, ATP i ADP. Drugi tip granula sadrži različite proteine. Periferni deo citoplazme se naziva hijalomer , svetlije je boje i nema organela osim perifernog prstena mikrotubula koji održavaju oblik trombocitima. Membrana je troslojna, a na periferiji citoplazme se nalazi otvoren sistem kanala kroz koje se sadržaj granula trombocita prazni u spoljašnju sredinu.
  • 19. • • • • • Glavnu ulogu trombociti imaju u procesu zaustavljanja krvavljenja (hemostaza) u kičmenjaka. Oni formiraju trombocitni čep koji može privremeno da zaustavi krvavljenje iz male rane. Zahvaljujući faktorima koagulacije koje sadrže, trombociti imaju ulogu i u procesu koagulacije. Ovaj proces se odvija u saradnji faktora koagulacije koji se nalaze u: trombocitima (fosfolipidni faktor), tkivima krvih sudova (tkivni tromboplastin) i u krvoj plazmi (fibrinogen, protrombin i krvni tromboplastin) Rezultat toga je stvaranje krvog ugruška, tromba na mestu povrede krvnog suda. hemostaza je dakle proces sprečavanja isticanja krvi iz povređenog krvog suda, a sastoji u prevođenju krvi u stanje gela, pihtijastu masu koja se naziva krvni koagulum. Krajnji efekat procesa je prevođenje solubilnog proteina plazme fibrinogena u nesolubilni fibrilarni protein fibrin.
  • 20. Uloge krvnog sistema • - Transportna uloga -Krvni sistem ima funkciju transportnog sistema jer prenosi : • - kiseonik i hranljive materije do ćelija u telu; • • • - ugljen - dioksid i druge materije koje su proizvodi ćelijskog metabolizma do pluća i organa za izlučivanje; - hormone do organa na koje deluju; - odvodi suvišnu vodu i reguliše pH (omogućava homeostazu); - Zaštitna uloga od virusnih i bakterijskih infekcija koju ostvaruju bela krvna zrnca (leukociti) - Uloga u termoregulaciji ostvaruje se cirkulacijom krvi kroz kožu. Termoregulacija predstavlja sposobnost održavanja stalne telesne temperature, organizmi koji tu sposobnost imaju nazivaju se homeotermi. Za razliku od njih, poikilotermi tu sposobnost nemaju.
  • 21. Krvni sistem • Srce je neverovatan orga. Otkuca oko 3 milijarde puta u toku prosečnog životnog veka. To je mišić veličine vaše pesnice,izgrađen od dve pretkomore i dve komore. Nalazi se u centru grudi pomeren malo na levu stranu. Posao mu je da pumpa i održava kretanje krvi kroz telo.Na srcu razlikujemo, bazu, vrh i tri strane (prednju, zadnju i levu). sastoji se od dve pretkomore i dve komore. Leva pretkomora je manja od desne. Leva komora gradi u celini vrh srca. Postoji samo levi aortin luk koji polazi iz leve komore i nastavlja se u aortu.
  • 22. • Aorta raznosi oksidovanu krv po celom telu. Redukovana krv se vraća gornjom i donjom šupljom venom u desnu pretkomoru. Iz desne komore polazi plućna arterija koja redukovanu krv nosi u pluća na oksidaciju. Oksidovana krv se plućnim venama vraća u levu pretkomoru srca. Krv, dakle, cirkuliše kroz dva kruga: - veliki i - mali krvotok. • Veliki krvotok počinje u levoj komori iz koje polazi aorta. Ona raznosi oksidovanu krv po čitavom organizmu. U tkivima se ćelijama predaje kiseonik, a u krv ulazi ugljen dioksid. Redukovana krv se šupljim venama vraća u desnu pretkomoru srca, a odatle ide u desnu komoru. • Mali krvotok počinje u desnoj komori iz koje polazi plućna arterija koja se zatim grana na levu i desnu arteriju koje redukovanu krv odnose u pluća. U plućima se krv oksiduje (otpušta se SO2, a prima O2) i vraća plućnim venama u levu pretkomoru.
  • 23. Videli smo kakav zadatak ima srce a nas zadatak je da sacuvamo zdravlje naseg srca.Postoje tri glavne stvari koje moramo da zapamtimo kako bi nam srce bilo zdravo 1. Da redovno vezbamo ( šetanje. brzo hodanje, trčanje, vožnja bicikla, klizanje, plivanje. 2. Da se zdravo hranimo 3.Da NEPUSIMO