SlideShare a Scribd company logo

Sistem organa za varenje

1 of 59
Download to read offline
SISTEM ORGANA ZA
VARENJE
JEDNJAK
ORGANI DIGESTIVNOG SISTEMA
JEZIK
PANKREAS
ŽELUDAC
USNA
DUPLJA
ŽDRELO
TANKO
CREVO
ANALNI
OTVOR
DEBELO
CREVO
PRAVO
CREVO
ŽUČNA KESA
JETRA
Funkcije digestivnog sistema
• Da bi hrana
mogla da se
koristi u
organizmu, ona
mora da se
• unese,
• svari i
• apsorbuje.
• Ova tri procesa
zahtevaju
• koordinaciju
pokreta u
gastrointestinalno
m traktu (GIT) i
• sekreciju u
odredjenim
njegovim
delovima.
Lumen digestivnog
trakta zid Intersticijal
na tečnost
krv
HRANA
DIGESTIJA
MOTILITET
SEKRECIJA
APSORPCIJA
• Ingestija - unošenje hrane u usnu duplju,
žvakanje i gutanje.
• Motilitet – kretanje hrane kroz GIT radom
muskulature
• Sekrecija – voda, elektroliti, enzimi i druge
materije luče se iz epitelijalnih ćelija u lumen
GIT ili krv ili limfu
• Digestija - mehanička i hemijska
usitnjavanje degradacija hrane do
makromolekula male molekulske mase koja
mogu da se transportuju u krv.
• Ugljeni hidrati se razlažu do monosaharida,
proteini do aminokiselina, a masti do
monoglicerida i slobodnih masnih kiselina.
• Apsorpcija - transport svarenih hranljivih
materija iz lumena GIT u krv ili limfu.
Sistem organa za varenje
M -- gutanje, žvakanje
S– pljuvačka (amilaza)
D-- ugljeni hidrati, minimalno masti
A- nema apsorpcije
M- peristaltičko mešanje i propulsija
S-- HCL, pepsinogen, gastrična lipaza, mukus,
HCO3
-, gastrin
D-proteini, masti
A- liposolubilne supstance (alkohol, aspirin)
M- peristaltičko mešanje i propulsija
S-- HCO3
-, pankreasni enzimi (trisinogen,
himotripsinogen, pankreasne lipaze, pankreasna
amilaza), mukus,hormoni (holecistokinin, sekretin)
D-ugljeni hidrati, proteini, masti, nukleinske kiseline
A- peptidi aktivnim transportom; amino-kiseline,
glukoza i fruktoza sekundarnim aktivnim
transportom; masti difuzijom; voda osmozom; joni,
minerali i vitamini aktivnim transportom
M- mešanje i propulsija
S-mukus
D-nema; samo bakterijska
A- joni, voda, minerali, vitamini i mali organski
molekuli koje su proizvele bakterije
Pljuvačne
žlezde
Gornji sfinkter
jednjaka
jednjak
Donji sfinkter
jednjaka
jetra
Žučna kesa
Usna duplja i jednjak
Želudac
Tanko crevo
Debelo crevo
piloris
pankreas
rektum
Analni sfinkter

More Related Content

What's hot (20)

Endokrini sistem
Endokrini sistemEndokrini sistem
Endokrini sistem
 
Krvni sistem kičmenjaka
Krvni sistem kičmenjakaKrvni sistem kičmenjaka
Krvni sistem kičmenjaka
 
Sistem organa za varenje
Sistem organa za varenjeSistem organa za varenje
Sistem organa za varenje
 
Krvni sistem (1)
Krvni sistem (1)Krvni sistem (1)
Krvni sistem (1)
 
Mišićni sistem
Mišićni sistemMišićni sistem
Mišićni sistem
 
Skeletni sistem čoveka
Skeletni sistem čoveka Skeletni sistem čoveka
Skeletni sistem čoveka
 
Biocenoza
BiocenozaBiocenoza
Biocenoza
 
Poreklo i evolucija čoveka
Poreklo i evolucija čovekaPoreklo i evolucija čoveka
Poreklo i evolucija čoveka
 
Kičmena moždina
Kičmena moždinaKičmena moždina
Kičmena moždina
 
Organizacija tela životinja
Organizacija tela životinjaOrganizacija tela životinja
Organizacija tela životinja
 
Razviće životinja
Razviće životinjaRazviće životinja
Razviće životinja
 
Receptorno-efektorni sistem
Receptorno-efektorni sistemReceptorno-efektorni sistem
Receptorno-efektorni sistem
 
Oplođenje
OplođenjeOplođenje
Oplođenje
 
Autonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistemAutonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistem
 
Brazdanje
BrazdanjeBrazdanje
Brazdanje
 
Cirkulatorni sistem
Cirkulatorni sistemCirkulatorni sistem
Cirkulatorni sistem
 
32. Endokrine zlezde. humoralna regulacija
32. Endokrine zlezde. humoralna regulacija32. Endokrine zlezde. humoralna regulacija
32. Endokrine zlezde. humoralna regulacija
 
Varijabilnost
VarijabilnostVarijabilnost
Varijabilnost
 
Dokazi evolucije
Dokazi evolucijeDokazi evolucije
Dokazi evolucije
 
Sistem organa za izlučivanje
Sistem organa za izlučivanjeSistem organa za izlučivanje
Sistem organa za izlučivanje
 

Viewers also liked

Viewers also liked (15)

Систем за варење
Систем за варењеСистем за варење
Систем за варење
 
Kožni sistem čoveka
Kožni sistem čovekaKožni sistem čoveka
Kožni sistem čoveka
 
1. Tvorna tkiva
1. Tvorna tkiva1. Tvorna tkiva
1. Tvorna tkiva
 
2. Trajna tkiva
2. Trajna tkiva2. Trajna tkiva
2. Trajna tkiva
 
Gradja i funkcija digestivnog trakta
Gradja i funkcija digestivnog traktaGradja i funkcija digestivnog trakta
Gradja i funkcija digestivnog trakta
 
Biljna tkiva 2.
Biljna tkiva 2.Biljna tkiva 2.
Biljna tkiva 2.
 
Probavni sustav
Probavni sustavProbavni sustav
Probavni sustav
 
Digestivni sistem
Digestivni sistemDigestivni sistem
Digestivni sistem
 
Digestivni trakt
Digestivni traktDigestivni trakt
Digestivni trakt
 
Biljna Tkiva
Biljna TkivaBiljna Tkiva
Biljna Tkiva
 
Organi za varenje
Organi za varenjeOrgani za varenje
Organi za varenje
 
Sistem organa za varenje coveka
Sistem organa za varenje covekaSistem organa za varenje coveka
Sistem organa za varenje coveka
 
Skeletni sistem
Skeletni sistemSkeletni sistem
Skeletni sistem
 
скелетни систем човека (1)
скелетни систем човека (1)скелетни систем човека (1)
скелетни систем човека (1)
 
Skeletni sistem; veze izmedju kostiju
Skeletni sistem; veze izmedju kostijuSkeletni sistem; veze izmedju kostiju
Skeletni sistem; veze izmedju kostiju
 

Similar to Sistem organa za varenje

Sistem organa za varenje - "muzikanti":)
Sistem organa za varenje - "muzikanti":)Sistem organa za varenje - "muzikanti":)
Sistem organa za varenje - "muzikanti":)plavaplaneta
 
Систем органа за варење
Систем органа за варењеСистем органа за варење
Систем органа за варењеVioleta Djuric
 
Fiziologija varenja
Fiziologija varenjaFiziologija varenja
Fiziologija varenjadr Šarac
 
Fiziologija varenja
Fiziologija varenjaFiziologija varenja
Fiziologija varenjaJovan Šarac
 
Панкреас Kовачевић A.
Панкреас  Kовачевић A.Панкреас  Kовачевић A.
Панкреас Kовачевић A.Violeta Djuric
 
varenjetijebem
varenjetijebemvarenjetijebem
varenjetijebemEuroTruck1
 
Varenje, disanje, krvni sistem kicmenjaka
Varenje, disanje, krvni sistem kicmenjakaVarenje, disanje, krvni sistem kicmenjaka
Varenje, disanje, krvni sistem kicmenjakaDanijela Djordjevic
 
Sistem organa za varenje
Sistem organa za varenjeSistem organa za varenje
Sistem organa za varenjeNatalija Simić
 
Genadij Petrovic Malahov- Ishrana i hrana
Genadij Petrovic Malahov-  Ishrana i hranaGenadij Petrovic Malahov-  Ishrana i hrana
Genadij Petrovic Malahov- Ishrana i hranaUgo Carbo
 
Genadij Petrovic Malahov - Ishrana i hrana
Genadij Petrovic Malahov  - Ishrana i hranaGenadij Petrovic Malahov  - Ishrana i hrana
Genadij Petrovic Malahov - Ishrana i hranaPACE Kiprovska
 
ендокрини систем
ендокрини системендокрини систем
ендокрини системjasminas
 
Танко и дебело црево - Петровић М.
Танко и дебело црево - Петровић М.Танко и дебело црево - Петровић М.
Танко и дебело црево - Петровић М.Violeta Djuric
 

Similar to Sistem organa za varenje (20)

Digestivni trakt
Digestivni traktDigestivni trakt
Digestivni trakt
 
Digestivni sistem
Digestivni sistemDigestivni sistem
Digestivni sistem
 
Sistem organa za varenje - "muzikanti":)
Sistem organa za varenje - "muzikanti":)Sistem organa za varenje - "muzikanti":)
Sistem organa za varenje - "muzikanti":)
 
Систем органа за варење
Систем органа за варењеСистем органа за варење
Систем органа за варење
 
Fiziologija varenja
Fiziologija varenjaFiziologija varenja
Fiziologija varenja
 
Fiziologija varenja
Fiziologija varenjaFiziologija varenja
Fiziologija varenja
 
Панкреас Kовачевић A.
Панкреас  Kовачевић A.Панкреас  Kовачевић A.
Панкреас Kовачевић A.
 
varenjetijebem
varenjetijebemvarenjetijebem
varenjetijebem
 
Obezbeđivanje energije.pdf
Obezbeđivanje energije.pdfObezbeđivanje energije.pdf
Obezbeđivanje energije.pdf
 
Varenje, disanje, krvni sistem kicmenjaka
Varenje, disanje, krvni sistem kicmenjakaVarenje, disanje, krvni sistem kicmenjaka
Varenje, disanje, krvni sistem kicmenjaka
 
Sistem organa za varenje
Sistem organa za varenjeSistem organa za varenje
Sistem organa za varenje
 
Genadij Petrovic Malahov- Ishrana i hrana
Genadij Petrovic Malahov-  Ishrana i hranaGenadij Petrovic Malahov-  Ishrana i hrana
Genadij Petrovic Malahov- Ishrana i hrana
 
Genadij Petrovic Malahov - Ishrana i hrana
Genadij Petrovic Malahov  - Ishrana i hranaGenadij Petrovic Malahov  - Ishrana i hrana
Genadij Petrovic Malahov - Ishrana i hrana
 
Gastrointestinalni
GastrointestinalniGastrointestinalni
Gastrointestinalni
 
Varenje
VarenjeVarenje
Varenje
 
Digestivni sistem
Digestivni sistemDigestivni sistem
Digestivni sistem
 
ендокрини систем
ендокрини системендокрини систем
ендокрини систем
 
Gradja čoveka
Gradja čovekaGradja čoveka
Gradja čoveka
 
Танко и дебело црево - Петровић М.
Танко и дебело црево - Петровић М.Танко и дебело црево - Петровић М.
Танко и дебело црево - Петровић М.
 
Žlezde sa unutrašnjim lučenjem
Žlezde sa unutrašnjim lučenjemŽlezde sa unutrašnjim lučenjem
Žlezde sa unutrašnjim lučenjem
 

More from Ljubica Lalić Profesorski Profil

More from Ljubica Lalić Profesorski Profil (20)

Populaciona genetika
Populaciona genetikaPopulaciona genetika
Populaciona genetika
 
Mehanizmi nasledjivanja 2017
Mehanizmi nasledjivanja 2017Mehanizmi nasledjivanja 2017
Mehanizmi nasledjivanja 2017
 
Informacioni molekuli
Informacioni molekuliInformacioni molekuli
Informacioni molekuli
 
Cula 2017
Cula 2017Cula 2017
Cula 2017
 
Alge
AlgeAlge
Alge
 
004 neurofiziologija uvod1b
004 neurofiziologija   uvod1b004 neurofiziologija   uvod1b
004 neurofiziologija uvod1b
 
Fiziologija zivotinja uvod 2016
Fiziologija zivotinja   uvod 2016Fiziologija zivotinja   uvod 2016
Fiziologija zivotinja uvod 2016
 
Srce
SrceSrce
Srce
 
Krvne grupe
Krvne grupeKrvne grupe
Krvne grupe
 
Imunski sistem i vakcinacija
Imunski sistem i vakcinacijaImunski sistem i vakcinacija
Imunski sistem i vakcinacija
 
Nukleinske kiseline 2016 djs
Nukleinske kiseline 2016 djsNukleinske kiseline 2016 djs
Nukleinske kiseline 2016 djs
 
Regulacija fotosinteze c4 i cam
Regulacija fotosinteze   c4 i camRegulacija fotosinteze   c4 i cam
Regulacija fotosinteze c4 i cam
 
Oksidativni metabolizam
Oksidativni metabolizamOksidativni metabolizam
Oksidativni metabolizam
 
Upijanje vode putem korena
Upijanje vode putem korenaUpijanje vode putem korena
Upijanje vode putem korena
 
Ekologija čovekovih predaka
Ekologija čovekovih predakaEkologija čovekovih predaka
Ekologija čovekovih predaka
 
Paleobiologija 2 lj 2015
Paleobiologija 2 lj 2015Paleobiologija 2 lj 2015
Paleobiologija 2 lj 2015
 
Evoluciona biologija 2015
Evoluciona biologija 2015Evoluciona biologija 2015
Evoluciona biologija 2015
 
Mehanizmi nasledjivanja 2014
Mehanizmi nasledjivanja 2014Mehanizmi nasledjivanja 2014
Mehanizmi nasledjivanja 2014
 
Od genadoeugenike pms 2017
Od genadoeugenike pms 2017Od genadoeugenike pms 2017
Od genadoeugenike pms 2017
 
Molekularna biologija pms 2014
Molekularna biologija pms 2014Molekularna biologija pms 2014
Molekularna biologija pms 2014
 

Sistem organa za varenje

  • 3. Funkcije digestivnog sistema • Da bi hrana mogla da se koristi u organizmu, ona mora da se • unese, • svari i • apsorbuje. • Ova tri procesa zahtevaju • koordinaciju pokreta u gastrointestinalno m traktu (GIT) i • sekreciju u odredjenim njegovim delovima. Lumen digestivnog trakta zid Intersticijal na tečnost krv HRANA DIGESTIJA MOTILITET SEKRECIJA APSORPCIJA
  • 4. • Ingestija - unošenje hrane u usnu duplju, žvakanje i gutanje. • Motilitet – kretanje hrane kroz GIT radom muskulature • Sekrecija – voda, elektroliti, enzimi i druge materije luče se iz epitelijalnih ćelija u lumen GIT ili krv ili limfu • Digestija - mehanička i hemijska usitnjavanje degradacija hrane do makromolekula male molekulske mase koja mogu da se transportuju u krv. • Ugljeni hidrati se razlažu do monosaharida, proteini do aminokiselina, a masti do monoglicerida i slobodnih masnih kiselina. • Apsorpcija - transport svarenih hranljivih materija iz lumena GIT u krv ili limfu.
  • 6. M -- gutanje, žvakanje S– pljuvačka (amilaza) D-- ugljeni hidrati, minimalno masti A- nema apsorpcije M- peristaltičko mešanje i propulsija S-- HCL, pepsinogen, gastrična lipaza, mukus, HCO3 -, gastrin D-proteini, masti A- liposolubilne supstance (alkohol, aspirin) M- peristaltičko mešanje i propulsija S-- HCO3 -, pankreasni enzimi (trisinogen, himotripsinogen, pankreasne lipaze, pankreasna amilaza), mukus,hormoni (holecistokinin, sekretin) D-ugljeni hidrati, proteini, masti, nukleinske kiseline A- peptidi aktivnim transportom; amino-kiseline, glukoza i fruktoza sekundarnim aktivnim transportom; masti difuzijom; voda osmozom; joni, minerali i vitamini aktivnim transportom M- mešanje i propulsija S-mukus D-nema; samo bakterijska A- joni, voda, minerali, vitamini i mali organski molekuli koje su proizvele bakterije Pljuvačne žlezde Gornji sfinkter jednjaka jednjak Donji sfinkter jednjaka jetra Žučna kesa Usna duplja i jednjak Želudac Tanko crevo Debelo crevo piloris pankreas rektum Analni sfinkter
  • 7. Usna duplja • Usna duplja ima funkciju • primanja hrane • Prepoznavanja pomoću receptora • Razgrađuje • Mehanički • biohemijski
  • 9. ŽVAKANJE • Refleksna radnja koordinisana signalima iz centra u produženoj moždini. • Pokreti žvakanja traju sve dok se ne formira kompaktan zalogaj hrane (bolus) koji može da se proguta. • Žvakanje ima nekoliko uloga: • Usitnjavanje hrane i olakšavanje gutanja • Mešanje hrane sa pljuvačkom, čime započinje varenje skroba, a pljuvačka deluje i lubrikantno • Dovođenje hrane u kontakt sa receptorima za ukus i miris.
  • 10. • Zubi • organska materija dentin • spolja su pokriveni slojem tvrde gleđi. • Unutrašnjost zuba je ispunjena zubnom pulpom (vezivno tkivo) u kojoj se nalaze krvni sudovi (ishranjuju zub) i nervi. • Koren zuba je pokriven slojem cementa (koštano tkivo) gleđ dentin pulpa cement
  • 11. Jezik • Mišićni organ • Meša hranu • Pomaže žvakanju i gutanju Jezik • Organ čula ukusa • Iz kvršica se signali prenose u u centar za obradu ukusa u produženoj moždini, preko talamusa stižu do senzorne zone prednjeg mozga gde se analiziraju • Informacije se šalju i u centar za lučenje pljuvačke
  • 13. Pljuvačne žlezde • Kod sisara su razvijene podjezične, podvilične i zaušne. • Njihov sekret sadrži enzim ptijalin koji vari ugljene hidrate. • REGULACIJA • Hrana mehanički i hemijski stimuliše receptore sluzokože usta • Impulsi se prenose u centar za lučenje pljuvačke u produženoj moždini zaušne. podviličnepodjezične
  • 14. PLJUVAČKA • Pljuvačku luče tri para glavnih pljuvačnih žlezda i veći broj malih pljuvačnih žlezda rasutih po usnoj duplji. • Dnevno se izluči 0.5- 1 litar pljuvačke. • Pljuvačka je hipotoničan vodeni rastvor, sa manje natrijumovih i hloridnih, a više kalijumovih i bikarbonatnih jona u odnosu na plazmu. • Glavni organski sastojci su enzim alfa- amilaza (ptijalin) i mucini.
  • 15. Uloge pljuvačke: • Zaštitna uloga • Uloga u varenju skroba • Lubrikantna uloga 1. Zaštitna uloga pljuvačke ogleda se u tome što ona hladi toplu hranu, ispira usnu duplju, čisti zube i deluje baktericidno zbog prisustva enzima lizozima. 2. Zahvaljujući ptijalinu, u usnoj duplji započinje varenje skroba i ono je ograničeno zbog kratkog zadržavanje hrane u ustima i inaktivacije ptijalina u kiseloj sredini želuca. 3. Lubrikantna uloga pljuvačke sastoji se u podmazivanju zalogaja i olakšavanju gutanja, vlaženju usana i olakšavanju funkcije govora.
  • 16. GUTANJE • Gutanjem se sažvakan i pljuvačkom natopljen zalogaj hrane brzo sprovodi iz usne duplje kroz ždrelo u jednjak i želudac. • Gutanje može da se izazove voljno, međutim kad se hrana nađe u blizini ždrela, nastaje refleksni odgovor koji ne može da se kontroliše. • Tokom gutanja, disanje je nakratko inhibirano, a ulaz u grkljan zatvoren, da bi se sprečio prelazak hrane u dušnik. • Hrana se kroz jednjak potiskuje peristaltičkim pokretima čija je snaga srazmerna veličini zalogaja. • Hrana kroz jednjak putuje oko 10 sekundi, a tečnost znatno brže. • Refleks gutanja je složeni refleks koji započinje stimulacijom mehanoreceptora usne duplje i ždrela prisutnom hranom. Centar se nalazi u produženoj moždini.
  • 18. Želudac • Prošireni deo creva u kome se hrana nagomilava i započinje varenje da bi se zatim postepeno propuštala u crevo • Mišićni sloj zida želuca izgradjen je od tri sloja glatkih mišićnih ćelija . • Želudac služi kao rezervoar hrane • Omogućeno je sitnjenje hrane i mešanje sa želudačnin sokom • Pražnjenje želuca kontrolisanom brzinom. • Hrana uobičajenog sastava zadržava se u želucu 2- 6h. • Za to vreme mehaničkim usitnjavanjem i delovanjem enzima pretvara se u masu konzistencije paste koja se zove himus. • Pražnjenje želuca se vrši potiskivanjem male količine himusa (2-7 ml) kroz pilorusni sfinkter.
  • 20. SEKRETNA AKTIVNOST ŽELUCA • Želudačni sok je produkt sekrecije nekoliko tipova egzokrinih žlezda sluzokože želuca. • Glavni sastojci želudačnog soka, pored vode, su: • Hlorovodonična kiselina (HCl) • Pepsinogeni • Unutrašnji faktor • sluz • pH čistog sekreta je 1-2 • REGULACIJA: • NERVNA: • Kontakt hrane sa sluzokožom usta stimuliše receptore koje prenose signale u produženu moždinu. • Centar u prod.mož. šalje informaciju žlezdama sluzokože želuca da u roku 6-8 min izluče želudačni sok • HORMONSKA: • Ćelije sluzokože želuca luče hormon GASTRIN stimuliše lučenje želudačnog soka • Lučenje stimulišu: mehaničko istezanje želuca, produkti razgradnje proteina, ekstrakti mesa, kafa, začini, alkohol
  • 21. • HCl želudačnog soka ima višestruke uloge: • Pomaže varenje proteina na više načina: denaturiše proteine hrane i olakšava delovanje pepsina, vrši aktivaciju pepsinogena u pepsin i obezbeđuje optimalan pH za delovanje pepsina • Visoka koncentracija HCl deluje baktericidno • HCl rastvara soli kalcijuma i gvožđa iz hrane i omogućava apsorpciju ovih elemenata. • Pepsini su proteaze želudačnog soka. • Sintetišu se kao neaktivni prekursori pepsinogeni. • Aktivaciju u pepsine vrši vodonikov jon u lumenu želuca. • Pepsini započinju varenje proteina u digestivnom traktu i hidrolizuju ih do polipeptida različite dužine. • Unutrašnji faktor - glikoprotein neophodan za apsorpciju vitamina B 12. Unutrašnji faktor je jedini produkt sekrecije želuca neophodan za život. • Mukus (sluz) • debljine oko 1 mm, pokriva sluzokožu želuca i • štiti je od mehaničkih oštećenja grubljom hranom ili hemijskog oštećenja sa HCl ili enzimima. • Epitelne ćelije luče i vodenastu tečnost bogatu i bikarbonatom koji daje alkalitet mukusu.
  • 22. Dvanaestopalačno crevo • Početni deo tankog creva je dvanaestopalačno crevo (duodenum), u koji se ulivaju odvodi jetre i pankreasa. • Završetak varenja hrane do malih molekula • REGULACIJA: • NERVNA • prisustvo hrane u ustima izaziva refleksno lučenje pankreasnog soka • HORMONSKA • Hormoni dvanaestopalačnog creva: • Sekretin: lučenje bazne komponente pankreasnog soka • Holecistokinin: • stvaranje i lučenje enzima pankreasnog soka • Oslobađa se kao odgovor na prisustvo masti u dvanaestopalačnom crevu i reguliše pražnjnje žučne kese
  • 23. • Crevo se sastoji od dva dela: 1. prednjeg, tankog creva; 2. zadnjeg, debelog creva. • Granica između njih je obeležena jednim slepim izraštajem – slepim crevom. Ptice imaju dva slepa creva.
  • 24. Sastav pankreasnog soka • Pankreasni sok je tečnost alkalne reakcije • Dnevno se izluči 1-1.5 l pankreasnog soka. • Bazna komponenta bogata bikarbonatom ima ulogu u u neutralizaciji kiselog sadržaja i samim tim inhibiciji želudačnih enzima. • Enzimsku komponenta sadrži enzime za varenje svih važnih sastojaka hrane.
  • 25. Crevo • Najvažnija faza procesa varenja odvija se u crevu u kome se vrši i apsorpcija svarenih hranljivih materija. • U vezi sa tim dolazi do povećanja njegove površine na različite načine. • Kod viših kičmenjaka ono je manje ili više izduženo (duže je kod biljojeda nego kod mesojeda) i obrazuju se sitni iztaštaji koji su označeni kao vili (crevne resice). • Tako npr. kod čoveka, površina resica iznosi 10 m² ili 5 puta više od površine kože.
  • 26. • Proteaze pankreasnog soka su: • Tripsin • Himotripsin • Karboksipeptidaza A i B • One se u soku nalaze u neaktivnom obliku, kao tripsinogen, himotripsinogen, prokarboksipeptidaze • Aktivacija se vrši u tankom crevu. • Tripsinogen se specifično aktivira u tankom crevu pod uticajem enzima enterokinaze koji potiče iz enterocita. • Nastali tripsin autokatalitički aktivira tripsinogen, a vrši i aktivaciju himotripsinogena i karboksipeptidaze. • Tripsin i himotripsin su endopeptidaze koje skraćuju polipeptidne lance do manjih peptida, a • karboksipeptidaze su egzopeptidaze koje odvajaju aminokiseline sa C-terminalnog kraja peptida.
  • 27. • Pankreasni sok sadrži i alfa-amilazu koja je identična ptijalinu pljuvačke. Ona cepa skrob do maltoze. • U pankreasnom soku su prisutne lipaze, enzimi koji razgrađuju masti hrane i njihove degradacione produkte. • Pankreasna lipaza • Pankreasna esteraza • Fosfolipaza A
  • 28. Jetra • To je najveća žlezda u organizmu kičmenjaka. • Funkcije: • Lučenje žuči • glikoza pretvara u glikogen, • predstavlja skladište vitamina i gvožđa, • transformiše otrovne materije u neotrovne (sva krv iz creva prvo prolazi kroz jetru pa zatim ulazi u opšti krvotok) i dr. • Glavna uloga jetre u varenju ostvaruje se putem sekrecije žuči. • Žuč se iz jetre izlučuje kontinuirano, ali se između obroka deponuje u žučnoj kesi. • U tanko crevo žuč se izliva samo tokom obroka. • REGULACIJA: • NERVNA: • Refleksno grčenje zidova žučne kese i opuštanjem sfinktera na ulasku u dvanaestopalačno crevo • HORMONSKA: • Hormon dvanaestopalačnog creva holecistokinin • Oslobađa se kao odgovor na prisustvo masti u dvanaestopalačnom crevu i reguliše pražnjnje žučne kese
  • 29. SASTAV ŽUČI • žučne soli, holesterol, lecitin, žučne boje i izotonični rastvor elektrolita. • Žučne kiseline su najzastupljeniji sastojak suve materije žuči. One nastaju oksidacijom holesterola. Molekul žučne kiseline je izrazito polaran i zato žučne kiseline već u žuči stvaraju agregate sa holesterolom i lecitinom koji se zovu micele. • Osnovne uloge žučnih kiselina u varenju i apsorpciji masti su: • Emulgovanje masti unetih hranom u sitne kapljice, čime se olakšava delovanje lipaza • Formiranje mešovitih micela rastvorljivih u vodi sa produktima varenja masti, čime se olakšava apsorpcija produkta varenja masti.
  • 31. TANKO CREVO • Završna digestija proteina odigrava se u: • lumenu tankog creva, • četkastom pokrovu enterocita i • citoplazmi enterocita. • peptidaze koje dalje razgrađuju male peptide do aminokiselina, dipeptida, tripeptida i tetrapeptida.
  • 32. Mišićni sloj Endokrine ćelije luče hormone Ćelije koje luče jone i vodu Endokrine ćelije luče hormone Limfni sudovi transportuju masti Ćelije koje luče sluz Kapilari transportuju većinu nutrijenata Enterocite (crevni epitel) apsorbuje i transportuje nutrijente i vodu mikrovili Četkasti pokrov
  • 33. APSORPCIJA • UGLJENI HIDRATI - monosaharidi, pre svega glukoza, apsorbuju se u početnim delovima tankog creva. • PROTEINI - Za aminokiseline postoji nekoliko transportnih mehanizama, ali za sve je zajedničko da se kotransportuju sa natrijumovim jonom. • MASTI: • Iz produkata digestije masti i micela žučnih kiselina formiraju se mešovite micele. • Micele su hidrosolubilne i ulaze u nepokretni vodeni sloj između crevnih resica. Sastojci micela difunduju u vodeni sloj, a onda, kao liposolubilni, lako difunduju kroz membranu četkastog pokrova. • U enterocitu produkti varenja masti odlaze na glatki endoplazmin retikulum gde se vrši reesterifikacija monoglicerida do triglicerida. Iz novosintetisanih lipida se obrazuju hilomikroni. • To su sferne lipidne kapljice različite veličine • Hilomikroni se procesom egzocitoze izbacuju iz enterocita u intersticijelni prostor i ulaze u limfne kapilare čiji endotel ima dovoljno velike međućelijske prostore.
  • 37. VODA I ELEKTROLITI • U normalnim uslovima 99% vode i jona se apsorbuje iz lumena digestivnog trakta. • Dnevno se u creva unese oko 2 l vode u obliku tečnosti i hrane, a još 7 l se izluči u obliku sekreta egzokrinih žlezda digestivnog trakta i iz jetre. • Ako se fecesom eliminiše oko 200 ml, oko 8800 ml se reapsorbuje pasivno na osnovu osmotskog gradijenta. • Natrijumov jon se apsorbuje celom dužinom creva, ali najintenzivnije u tankom crevu. Apsorpciju u tankom crevu stimuliše hormon aldosteron. • Kalijumov jon se apsorbuje u tankom crevu, dok se u debelom crevu i apsorbuje i sekretira, pri čemu je sekrecija intenzivnija. Sekreciju stimuliše aldosteron. • Bikarbonatni jon koji potiče iz pankreasnog soka i žuči do kraja jejunuma se uglavnom reapsorbuje. U ileumu i kolonu bikarbonatni jon se sekretira u zamenu za hloridni jon koji se apsorbuje. • Kalcijumov jon se apsorbuje u proksimalnom delu tankog creva. Transport kroz luminalnu membranu se vrši olakšanom difuzijom preko nosača čiju sintezu stimuliše vitamin D hormon.
  • 38. Debelo crevo • Do debelog creva dospeva nesvareni deo hrane, voda i soli. • U njemu se nalazi mnoštvo bakterija koje imaju sposobnost sinteze vitamina koje organizam apsorbuje. • U debelom crevu se vrši apsorpcija vode i soli i prikupljanje nesvarenih ostataka pre njihovog izbacivanja. • Sluzokoža debelog creva ima i sekretnu ulogu: mukus, bikarbonatni i kalijumov jon. • Fekalna masa se formira reapsorpcijom vode. Mukus pomaže vezivanje fekalne mase i ima lubrikantno delovanje. • Čvrste materije u fecesu uključuju celulozu i druge nesvarljive sastojke hrane, deskvamirane ćelije crevne sluzokože, mucine, nešto masti i neorganske sastojke. • Feces sadrži i ogromnu količinu živih i mrtvih bakterija, kao i vitamine u čijoj sintezi učestvuju bakterije kolona. • Pražnjenje debelog creva se vrši refleksnim putem (refleks defekacije).
  • 40. • Vitamini su organska jedinjenja koje sintetišu biljke i mikroorganizmi. • U organizmu čoveka nastaju samo vitamini D3 i PP. • Izvor vitamina su namirnice biljnog i životinjskog porekla. • Hrana sadrži ili vitamine ili njihove prekursorne oblike provitamine koji se u organizmu pretvaraju u vitamine.
  • 41. • Podela vitamina je izvršena na osnovu njihove rastvorljivosti na: • liposolubilne vitamine: • A, D, E i K i • hidrosolubilne: • vitamin C i vitamine B grupe.
  • 42. • Liposolubilni vitamini mogu da se deponuju u većoj količini, naročito u jetri. • Hidrosolubilni vitamini su prisutni u ECT i brzo se izlučuju preko bubrega. • Od hidrosolubilnih vitamina deponuje se uglavnom vitamin B12. • U cirkulaciji se liposolubilni vitamini nalaze kompleksovani sa proteinima plazme, što im povećava rastvorljivost i stabilnost.
  • 43. • Količina vitamina u organizmu određena je intenzitetom: • apsorpcije u digestivnom traktu, • konverzije provitamina, • aktivacije i • ekskrecije.
  • 45. VITAMIN A • Vitamin A se u organizmu nalazi u obliku alkohola (retinol), aldehida (retinal) i kiseline (retinoinska kiselina). • Svi oblici su aktivni. • Mehanizam delovanja vitamina A: • modulacija genske aktivnosti, slično steroidnim hormonima • Ekstranuklearna delovanja, odnosno deluje kao red-oks sistem. • Vitamin A je neophodan za:  Normalan rast organizma  Formiranje kostiju  Obnovu epitelnih tkiva  Normalno funkcionisanje retine  Normalnu reproduktivnu sposobnost oba pola  Sintezu kortikosteroida  Sintezu mukopolisaharida mukoznih sekreta epitela. • Prirodni izvori vitamina A: • šargarepa • spanać • džigerica • riblje ulje • mlečni proizvodi • voće • Avitaminoza • Kokošije slepilo • kseroftalmija
  • 46. VITAMIN D • Vitamin D obuhvata grupu srodnih steroidnih jedinjenja od kojih najveći značaj imaju vitamini D2 i D3. • Oni nastaju iz provitamina pod uticajem UV zraka. Konverzija provitamina D3 u vitamin D3 vrši se u koži. • Deponuje se u masnom tkivu i mišićima. U plazmi se nalazi vezan za globuline plazme. • Vitamin D se u organizmu konvertuje u vitamin D hormon. • Njegova glavna uloga da pomaže transport kalcijuma u organizmu. • Vitamin D hormon deluje na brojna tkiva, ali glavna delovanja su mu u • tankom crevu, gde pomaže apsorpciju kalcijuma i • u kostima, gde deluje na osteoblaste i osteocite i stimuliše sintezu transportera za kalcijumov jon. • Ako se vitamin D, što je slučaj i sa vitaminom A, unosi u velikim dozama ima toksične efekte. • Prirodni izvori vitamina D: • Džigerica • Žumance • Riblje ulje • Mlečni proizvodi • Avitaminoza • rahitis
  • 47. VITAMIN K • Vitamin K je neophodan za koagulaciju krvi jer učestvuje u sintezi protrombina, VII, IX i X faktora koagulacije. • Prirodni izvori vitamina K: • Zeleno povrće
  • 48. VITAMIN E • Vitamin E je zajedničko ime za grupu jedinjenja tokoferola, od kojih je najvažnije alfa-tokoferol. • Delovanje vitamina E: • Kao antioksidans sprečava oksidaciju masnih kiselina, vitamina A i C i tiolske grupe određenih enzima • Ima dokaza o njegovoj ulozi u metabolizmu nukleinskih kiselina, eritropoezi i sintezi koenzima Q.
  • 50. VITAMIN C • Vitamin C je najčešće redukciono sredstvo u organizmu i na toj osobini mu se zasniva uloga. • Nalazi se u svim tkivima i telesnim tečnostima, ali ga najviše ima u nadbubrežnoj žlezdi, hipofizi, žutom telu jajnika i timusu. • Ovako široka rasprostranjenost ukazuje na njegov izuzetan fiziološki značaj.
  • 51. • Vitamin C deluje kao kofaktor u brojnim biološkim procesima: • značajan za očuvanje strukturnog integriteta vezivnih tkiva, kostiju i bazalnih membrana. • Potreban je za nastajanje noradrenalina. • Potreban je za sinteze steroida kore nadbubrega. • Potreban je za sintezu purina i timina, odnosno DNK. • Neophodan je za inkorporaciju gvožđa u feritin. • Redukuje gvožđe i prevodi ga u oblik koji se lakše apsorbuje iz digestivnog trakta. • Potreban je za integritet celularnog trakta.
  • 52. VITAMIN B1 • Vitamin B1 sadrži sumpor u svom molekulu.Lako se resorbuje u tankom crevu. U crevnoj sluzokoži se pretvara u aktivan oblik tiamin pirofosfat ( TPP). • Uloge vitamina B1: • TPP učestvuje u velikom broju metaboličkih procesa kao koenzim najmanje 24 enzima. Kofaktor je u reakcijama dekarboksilacije alfa-keto kiselina (pirogrožđana, alfa–ketoglutarna kiselina), prenošenja fragmenata od 2 ugljenikova atoma sa jednog ugljenog hidrata na drugi, u reakcijama pentozofosfatnog puta i dr. Iz ovoga proizilazi da je TPP neophodan za normalan metabolizam ugljenih hidrata i ishranu svih tkiva. • TPP ima važnu ulogu u mehanizmima uključenim u sprovođenje akcionih potencijala u perifernim nervima i u nervno-mišićnoj transmisiji.
  • 53. VITAMIN B2 • Vitamin B2 ulazi u sastav koenzima FMN i FAD, aktivnih grupa flavoproteina koji su važni enzimi tipa dehidrogeneza. • Vitamin B2 je uključen u procese oksidativne fosforilacije koji su od vitalnog značaja.
  • 54. VITAMIN PP • Vitamin PP se nalazi u obliku nikotinske kiseline (niacin) i njenog amida, nikotinamida (niacinamid). • Aktivni oblici su NAD i NADP koji su koenzimi ili kosupstrati brojnih dehidrogeneza. • Kao sastavni delovi ovih koenzima učestvuju u biološkim oksidacijama.
  • 55. VITAMIN B6 • Vitamin B6 se javlja u tri oblika: piridoksin, piridoksamin i piridoksal. • Vitamin B6 je koenzim u velikom broju metaboličkih procesa: • U obliku piridoksal fosfata koenzim je enzima koji katalizuju oko 40 tipova enzimskih reakcija u koje spadaju: dezaminacije, transaminacije, dekarboksilacije, desulfhidracije i dr. • Piridoksal fosfat je koenzim nekoliko enzima uključenih u metabolizam triptofana. • Neophodan je za sintezu GABA u CNS.
  • 56. FOLNA KISELINA • Folna kiselina ima ključnu ulogu u metabolizmu jer je kofaktor enzima uključenih u biosintezu prekursora nukleinskih kiselina. • Potrebna za sintezu timina; baze koja ulazi u sastav DNK, za sintezu purinskih baza i za redukciju ribonukleotida u deoksiribonukleotide.
  • 57. VITAMIN B12 • Ovaj vitamin se resorbuje u terminalnom delu ileuma. • U digestivnom kanalu se vezuje za unutrašnji faktor koji ga štiti od degradacije. Pri resorpciji se vitamin odvaja od unutrašnjeg faktora. • U cirkulaciji se vitamin B12 nalazi vezan za proteine transkobalamine. • Deponuje se u jetri. Kao i većina vitamina B grupe i B12 se aktivira u tkivima • Vitamin B12 je neophodan za: • Normalnu eritropezu • Održavanje integriteta mijelinskog omotača nervnih vlakana • Obnavljanje epitela u digestivnom kanalu • Direktno ili indirektno je uključen u metabolizam nukleinskih kiselina, proteina i ugljenih hidrata.
  • 58. VITAMIN H • Funkcioniše kao koenzim u reakcijama karboksilacije.
  • 59. PANTOTENSKA KISELINA • Pantotenska kiselina je zastupljena u svim biljnim i životinjskim tkivima. • Ulazi u sastav koenzima A (CoA). • Ovaj koenzim ima ključnu ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i proteina. • U obliku acetil-CoA uključen je u sintezu masnih kiselina, holesterola, steroida, Ach i dr. jedinjenja.