Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

18 217 endokrini sistem

8,687 views

Published on

Prezentacija iz baze znanja Kreativne škole

Published in: Education
  • Be the first to comment

18 217 endokrini sistem

  1. 1. Завод за унапређивање образовања и васпитања Аутори : Наставни предмет : Тема : Узраст : <ul><li>Невенка Спалевић, Математичка гимназија, Београд </li></ul><ul><li>Бранка Добрковић, Математичка гимназија, Београд </li></ul><ul><li>Јасмина Стошић, Математичка гимназија, Београд </li></ul><ul><li>Биологија </li></ul><ul><li>ЕНДОКРИНИ СИСТЕМ </li></ul><ul><li>T рећи разред </li></ul>Кликните овде за унос приказа часа у Word документу!
  2. 2. ЕНДОКРИНИ СИСТЕМ
  3. 3. <ul><li>На нивоу једне ћелије остварују се сви процеси и размена материја и енергије са средином </li></ul>Ј едноћелијски организам
  4. 4. <ul><li>П росторно удаљени делови тела морају међусобно да комуницирају, како би тело складно функционисало </li></ul>Више ћелијски организам
  5. 5. Електрични и хемијски Неуротрансмитери (неурохормони) Близу места лучења Иста група ћелија Брзо Кратко Пренос путем крви Хормони Удаљено од места лучења Различита ткива Споро Дуго НЕРВНИ СИСТЕМ ЕНДОКРИНИ СИСТЕМ Тип деловања Гласници Место деловања Циљне ћелије Брзина Трајање деловања
  6. 6. <ul><li>Ендокрини систем функционише захваљујући лучењу хормона – течних хемијских супстанци које регулишу процесе унутар тела </li></ul><ul><li>МЕТАБОЛИЗАМ </li></ul><ul><li>РАСТ </li></ul><ul><li>РАЗВОЈ </li></ul><ul><li>РЕПРОДУКЦИЈУ </li></ul><ul><li>По хемијском саставу могу бити: </li></ul><ul><li>ПРОТЕИНИ </li></ul><ul><li>СТЕРОИДИ </li></ul><ul><li>АМИНИ </li></ul>
  7. 7. <ul><li>Хормони се луче на различитим местима у телу </li></ul>
  8. 8. <ul><li>Хормони ендокриних жлезда се излучују у крвоток и долазе до циљних органа, где делују </li></ul><ul><li>Циљни орган и циљне ћелије хормон препознају по рецептору </li></ul>
  9. 9. Начин деловања хормона
  10. 10. ХИПОТАЛАМУС ХИПОФИЗА ЕПИФИЗА ПАРАТИРЕОИДЕА ТИРЕОИДЕА ТИМУС НАДБУБРЕГ БУБРЕГ СРЦЕ ЦРЕВНИ СИСТЕМ ПАНКРЕАС ГОНАДЕ
  11. 11. ХИПОТАЛАМУС <ul><li>Део мозга који је преко нервне петељке повезан са ендокрином жлездом ХИПОФИЗОМ </li></ul><ul><li>Хипофиза је повезана са већином ендокриних жлезда </li></ul><ul><li>Управо та веза </li></ul><ul><li>ХИПОТАЛАМУС – ХИПОФИЗА – ПОДРЕЂЕНА ЖЛЕЗДА </li></ul><ul><li>представља осовину нервне и ендокрине контроле процеса у телу </li></ul><ul><li>У хипоталамусу се стварају две групе хормона од којих зависи рад хипофизе: </li></ul><ul><li>ослобађајући-рилизинг хормони ( GHRH, CRH, TRH, GnRH ) и </li></ul><ul><li>кочећи хормони. </li></ul>
  12. 12. ХИПОФИЗА <ul><li>Н алази се у лобањи, с а до њ е стране међумозга . </li></ul><ul><li>Хипофизу чине </li></ul><ul><li>Хормони који су пореклом из хипоталамуса, али се депонују у неурохипофизи су окситоцин и антидиуретички хормон ( ADH ). </li></ul><ul><li>ОКСИТОЦИН </li></ul><ul><li>- изазива лучење млека код породиље. </li></ul><ul><li>- изазива грчење мишића материце, чиме утиче на порођај. </li></ul><ul><li>-у мушком телу обезбеђује избацивање сперме. </li></ul><ul><li>ADH </li></ul><ul><li>омогућава задржавање воде у организму (спречава диурезу) </li></ul><ul><li>повећава крвни притисак </li></ul>Задњи режањ - НЕУРОХИПОФИЗА Предњи режањ – АДЕНОХИПОФИЗА Аденохипофиза лучи хормоне STH, ACTH, TSH, пролактин, FSH, LH STH Соматотропни хормон (хормон раста) подстиче раст тела, делујући директно на хрскавичаво и коштано ткиво, а утиче и на раст ћелија у организму. ACTH Адренокортикотропни хормон стимулише стварање кортикостероидних хормона у кори надбубрега Т SH Тиреотропни хормон стимулише стварање тиреоидних хормона T3 и T4 Пролактин изазива раст и развој млечних жлезда, као и производњу и лучење млека. FSH Фоликулостимулирајући хормон утиче на стварање сперматозоида и јајних ћелија. LH Лутеинизирајући хормон стимулиће ендокрино ткиво јајника и семеника да луче одговарајуће полне хормоне.
  13. 14. ШТИТНА ЖЛЕЗДА <ul><li>Налази се у пределу врата, испод гркљана. </li></ul><ul><li>Ствара два хормона: </li></ul><ul><ul><li>тироксин </li></ul></ul><ul><ul><li>тријодтиронин. </li></ul></ul><ul><li>Јод је битни састојак ових хормона, због чега је важан његов оптималан унос. </li></ul><ul><li>Хормони штитне жлезде </li></ul><ul><ul><li>подстичу метаболизам свих ћелија повећавајући потрошњу кисеоника, </li></ul></ul><ul><ul><li>битни су за одржање сталне телесне температуре и </li></ul></ul><ul><ul><li>значајни су за правилан развој мозга. </li></ul></ul><ul><ul><ul><li>О хормону калцитонину биће речи унутар текста о параштитној жлезди. </li></ul></ul></ul>
  14. 15. ПАРАШТИТНЕ ЖЛЕЗДЕ <ul><ul><li>Четири мале ендокрине жлезде у нивоу </li></ul></ul><ul><ul><li>штитне жлезде, али на леђној страни врата </li></ul></ul><ul><ul><li>Стварају хормон ПАРАТХОРМОН </li></ul></ul><ul><li>ПАРАТХОРМОН </li></ul><ul><ul><li>Заједно са хормоном штитне жлезде – тиреокалцитонином, учествује у регулацији јона калцијума и фосфата у крви </li></ul></ul><ul><ul><ul><li>Паратхормон повећава концентрацију јона калцијума у крви (у случају његовог пада), тако што мобилише калцијум из костију и усмерава га у крв </li></ul></ul></ul><ul><ul><li>П одстиче, помоћу витамина Д, појачану апсорпцију калцијума из хране у танком цреву </li></ul></ul><ul><ul><ul><li>Тиреокалцитонин смањује присутност јона калцијума у крви (у случају његовог пораста), тако што усмерава калцијум у кости. </li></ul></ul></ul>
  15. 16. ДЕЈСТВО ПАРАШТИТНЕ ЖЛЕЗДЕ
  16. 17. ПАНКРЕАС <ul><li>С мештен је на левој страни горњег трбуха, испод желуца </li></ul><ul><li>Учествује у регулацији концентрације глукозе у телесним течностима. </li></ul><ul><li>Лучи два хормона : </li></ul>С мањује количину шећера у крви, тако што усмерава шећер из крву у ткива и убрзава улазак глукозе у ћелије. У јетри и скелетним мишићима стимулише претварање глукозе у резервну материју гликоген. О стварује ефекат супротан инсулину - утиче на разградњу гликогена до глукозе и њен улазак у крв Битан је у условима гладовања. ИНСУЛИН Г ЛУКАГОН
  17. 18. НАДБУБРЕЖНЕ ЖЛЕЗДЕ <ul><li>парне жлезде смештене у масном ткиву изнад бубрега </li></ul><ul><li>Граде је два ембрионално, анатомски и функционално, различита дела – кора и срж </li></ul><ul><li>У кори настају две групе кортикостероидних хормона </li></ul><ul><li>У сржи, која је измењена симпатичка ганглија, настају хормони катехоламини, међу којима је најпознатији </li></ul>Укључени су у регулације сталне концентрације глукозе у телесним течностима на следећи начин: подстичу разлагање масти у масном ткиву и протеина у мишићима на основне састојке, који се у ћелијама јетре претварају у глукозу. Актуелни су у условима дуготрајног гладовања. Име указује на њихову улогу у регулацији оптималне количине соли у телу. Најпознатији је АЛДОСТЕРОН. Он делује на бубреге, где подстиче задржавање јона натријума и воде у телу, и избацивање јона калијума Осим из сржи надбубрега, адреналин се лучи и у аутономном нервном систему. Један је од важних хормона стреса, јер на виши ниво подиже спремност тела да реагује на промене у средини. Под његовим утицајем убрзава се рад срца као пумпе, интензивира се размена гасова, шире се зенице, повећава присутност глукозе у крви итд. МИНЕРАЛОКОРТИКОИДИ ГЛУКОКОРТИКОИДИ АДРЕНАЛИН
  18. 19. Oдговор на стрес <ul><li>K ако тело реагује на стресне ситуације ? </li></ul><ul><li>Постоје три фазе </li></ul><ul><li>фаза узбуне, </li></ul><ul><li>фаза отпора </li></ul><ul><li>фаза пада система </li></ul>* Фаза узбуне моментална, краткотрајна реакција на кризу 1. повећано енергетско искоришћење у свим ћелијама тела 2. мобилизација гликогенских и липидних резерви 3. утишавање активности црева и мокраћне бешике 4. промена у протоку периферне и централне крви 5. повећано знојење 6. убрзање рада срца и размене гасова * Фаза отпора дуготрајн o метаболичк o прилагођавање 1. мобилизација преосталих извора енергије (ослобађање липида из масног ткива и аминокиселина из скелетних мишића) 2. одржање складишта глукозе - периферна ткива (осим нервног) разлажу липиде да би добила енергију 3. увећање концентрације глукозе у крви (јетра синтетише глукозу из других угљених хидрата, аминокиселина и липида) 4. очување воде и соли у телесним течностима * Фаза пада система урушавање функција виталних система Узроци су: - исцрпљивање липидних резерви - неспособност стварања глукокортикоида - отказивање равнотеже електролита - функционално оштећење виталних органа
  19. 20. ПОЛНЕ ЖЛЕЗДЕ <ul><li>Л уче стероидне полне хормоне </li></ul><ul><li>Најпознатији мушки (андрогени) хормон је </li></ul><ul><li>Ж енски полни хормони су </li></ul>ТЕСТОСТЕРОН ЕСТРОГЕНИ ПРОГЕСТЕРОН Б итан за исказивање примарних и секундарних полних одлика мушкарца. Примарне полне карактеристике су анатомско обликовање полних органа. Секундарне полне одлике су интензиван раст тела, увећање мишићне масе, промена боја гласа, маљавост тела, стварање сперме, интересовање за супротни пол, израженија агресивност .. . У тичу на исказивање примарних и секундарних полних одлика жене. Примарне полне карактеристике су анатомско обликовање полних органа. Секундарне полне карактеристике су полно сазревање, тј. раст дојки, маљавост тела, формирање женских облина, успостављање менструалних циклуса, интересовање за супротни пол .. . У тиче на овулацију, функционално обликовање дојки, припрему тела за трудноћу, као и одржање саме трудноће
  20. 21. Остали органи са ендокрином улогом <ul><li>Многи органи у нашем телу имају, поред основне и додатну, ендокрину улогу, јер стварају течне регулаторне материје, хормоне. </li></ul><ul><li>Такви су, на пример, </li></ul><ul><li>ЕПИФИЗА </li></ul><ul><li>ЋЕЛИЈЕ У ЗИДОВИМА КРВНИХ СУДОВА </li></ul><ul><li>ОРГАНИ ЗА ВАРЕЊЕ ХРАНЕ </li></ul><ul><li>СРЦЕ </li></ul><ul><li>БУБРЕГ </li></ul><ul><li>ТИМУС </li></ul>Епифиза је, уз хипофизу, друга мождана жлезда. Налази се на крову међумозга. Код човека се у потпуности не зна њена улога. Лучи хормон мелатонин, битан у нашем прилагођавању на ноћно-дневни ритам и смену сна и будног стања. Тимус (грудна жлезда) се налази испод грудне кости, близу њеног краја. Са нашим одрастањем умањује се волумен ове жлезде. Лучи хормоне тимозине, који имају важну улогу у одбрамбеним моћима нашег тела. Срце продукује активну супстанцу која регулише концентрацију соли у телу, тиме укупне телесне воде, што за последицу има и утицај на висину крвног притиска Хормони цревног система утичу на временску припремљеност органа варења за надолазећу храну, чиме се обезбеђује њено оптимално разлагање: - присутна храна у желуцу стимулише, преко нервног система, лучење желудачног хормона гастрина, који изазива појачано лучење желудачног сока; - слузокожа 12-палачног црева лучи хормон секретин, који стимулише секрецију базног панкреасног сока. Такође лучи хормон холецистокинин, који стимулише ослобађање жучи . Хормони бубрега утичу на лучење алдостерона (ренин, на пример), на стварање еритроцита и стање крвних судова. У ткивима многих органа луче се тзв. ткивни хормони. Делују обично на месту, или близу места где су излучени. Пример је материја хистамин, коју луче ћелије епитела уз крвни суд, као одговор тела на улазак страних материја. Хистамин је заслужан за бурне алергијске реакције тела.
  21. 22. МЕХАНИЗАМ ПОВРАТНЕ СПРЕГЕ <ul><li>Рад ендокриног система почива на механизму повратне спреге </li></ul><ul><li>и то у највећој мери </li></ul><ul><li>НЕГАТИВНЕ ПОВРАТНЕ СПРЕГЕ </li></ul>Мозак Ендокрине ћелије Циљне ћелије Биолошки одговор Повратна спрега
  22. 23. АНАГРАМИ С К Е Р А П Н А
  23. 24. АНАГРАМИ Р Т И О С Н К И
  24. 25. УЉЕЗ У СКУПУ ГЛУКАГОН АДРЕНАЛИН ПАРАТХОРМОН КОРТИЗОЛ ИНСУЛИН
  25. 26. УЉЕЗ У СКУПУ STH FSH LH ПРОЛАКТИН ADH
  26. 27. СПАРИВАЊЕ ПОЈМОВА ХОРМОН Циљна структура ПАРАТХОРМОН ОКСИТОЦИН ТИРОКСИН ВАЗОПРЕСИН АЛДОСТЕРОН TSH ACTH FSH АДРЕНАЛИН ТЕСТОСТЕРОН МАТЕРИЦА БУБРЕГ ЈАЈНИК МИШИЋИ МИТОХОНДРИЈЕ БУБРЕГ СРЦЕ ТИРЕОИДЕА КОСТ КОРА НАДБУБРЕГА
  27. 28. СПАРИВАЊЕ ПОЈМОВА ХОРМОН МЕСТО ЛУЧЕЊА TRH КОРТИЗОЛ ГЛУКАГОН ПРОГЕСТЕРОН ПРОЛАКТИН ВАЗОПРЕСИН АДРЕНАЛИН МЕЛАТОНИН ЕСТРОГЕН КАЛЦИТОНИН КОРА НАДБУБРЕГА ЕПИФИЗА ЖУТО ТЕЛО ЈАЈНИКА ПАНКРЕАС ТИРЕОИДЕА АДЕНОХИПОФИЗА СРЖ НАДБУБРЕГА АДЕНОХИПОФИЗА ХИПОТАЛАМУС ФОЛИКУЛ ЈАЈНИКА
  28. 29. АСОЦИЈАЦИЈЕ ХИПОФИЗА ДВОДЕЛНОСТ КРВНИ СИСТЕМ ГЛАВА МЕЂУМОЗАК ДАБЛ-ДЕК ВЕЛИКИ УСТА ГЛАД Две половине јабуке МАЛИ ОЧИ СИТОСТ Женски костим КАПИЛАРИ КОСА III КОМОРА ТРЕНЕРКА СРЦЕ КАПА Осморегулација
  29. 30. АСОЦИЈАЦИЈЕ СТРЕС НАЧИН ЖИВОТА ХИПЕРГЛИКЕМИЈА АДРЕНАЛИН ТАХИКАРДИЈА РАЗУЗДАНИ “ Шећерна водица ” ХОРМОН Промена фреквенце ХЕДОНИСТИЧКИ “ ГУСТА КРВ ” ШИРЕЊЕ ЗЕНИЦА СИМПАТИКУС СПОРТСКИ РАСТ ГЛУКАГОНА Љубавни састанак КОНТРАКЦИЈЕ БОЕМСКИ ПАД ИНСУЛИНА Тест из математике СРЦЕ

×