Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija

12,453 views

Published on

Published in: Health & Medicine
  • Be the first to comment

Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija

  1. 1. ENDOKRINI SISTEM SISTEM ŽLEZDA SA UNUTRAŠNJIM LUČENJEM
  2. 2. ХИПОТАЛАМУС ХИПОФИЗА ЕПИФИЗА ПАРАТИРЕОИДЕА ТИРЕОИДЕА ТИМУС НАДБУБРЕГ БУБРЕГ СРЦЕ ЦРЕВНИ СИСТЕМ ПАНКРЕАС ГОНАДЕ
  3. 3. • Просторно удаљени делови тела морају међусобно да комуницирају, како би тело складно функционисало
  4. 4. Електрични и хемијски Неуротрансмитери (неурохормони) Близу места лучења Иста група ћелија Брзо Кратко Пренос путем крви Хормони Удаљено од места лучења Различита ткива Споро Дуго НЕРВНИ СИСТЕМ ЕНДОКРИНИ СИСТЕМ Тип деловања Гласници Место деловања Циљне ћелије Брзина Трајање деловања
  5. 5. Ендокрини систем функционише захваљујући лучењу хормона – течних хемијских супстанци које регулишу процесе унутар тела • МЕТАБОЛИЗАМ • РАСТ • РАЗВОЈ • РЕПРОДУКЦИЈУ По хемијском саставу могу бити: • ПРОТЕИНИ • СТЕРОИДИ • АМИНИ 1 hipotalamus; 2 držak (infundibulum); 3 stražnji režanj hipofize (neurohipofiza); 4 prednji režanj hipofize (adenohipofiza); 6 glomeruli bubrega; 7 i 10 mliječne žlijezde; 8 glatki mišići maternice; 9 kosti, tkiva; 11 testis; 14 jajnik; 15 štitna žlijezda; 16 nadbubrežna žlijezda
  6. 6. • Хормони ендокриних жлезда се излучују у крвоток и долазе до циљних органа, где делују • Циљни орган и циљне ћелије хормон препознају по рецептору
  7. 7. ХИПОТАЛАМУС Део мозга који је преко нервне петељке повезан са ендокрином жлездом ХИПОФИЗОМ Хипофиза је повезана са већином ендокриних жлезда Управо та веза ХИПОТАЛАМУС – ХИПОФИЗА – ПОДРЕЂЕНА ЖЛЕЗДА представља осовину нервне и ендокрине контроле процеса у телу У хипоталамусу се стварају две групе хормона од којих зависи рад хипофизе: • ослобађајући-рилизинг хормони (GHRH, CRH, TRH, GnRH) и • кочећи хормони.
  8. 8. HIPOFIZA Smeštena je u udubljenju, turskom sedlu, klinaste kosti. Spojena je pomoću infundibuluma sa hipotalamusom. Sastoji se, kod čoveka, iz tri režnja: prednjeg (adenohipofiza), srednjeg (intermedijarni) i zadnjeg (neurohipofiza).
  9. 9. ХИПОФИЗА • Налази се у лобањи, са доње стране међумозга. • Хипофизу чине Предњи режањ – АДЕНОХИПОФИЗА Аденохипофиза лучи хормоне STH, ACTH, TSH, пролактин, FSH, LH STH Соматотропни хормон (хормон раста) подстиче раст тела, делујући директно на хрскавичаво и коштано ткиво, а утиче и на раст ћелија у организму. ACTH Адренокортикотропни хормон стимулише стварање кортикостероидних хормона у кори надбубрега ТSH Тиреотропни хормон стимулише стварање тиреоидних хормона T3 и T4 Пролактин изазива раст и развој млечних жлезда, као и производњу и лучење млека. FSH Фоликулостимулирајући хормон утиче на стварање сперматозоида и јајних ћелија. LH Лутеинизирајући хормон стимулиће ендокрино ткиво јајника и семеника да луче одговарајуће полне хормоне.
  10. 10. Задњи режањ - НЕУРОХИПОФИЗА Хормони који су пореклом из хипоталамуса, али се депонују у неурохипофизи су окситоцин и антидиуретички хормон (ADH). ОКСИТОЦИН - изазива лучење млека код породиље. - изазива грчење мишића материце, чиме утиче на порођај. -у мушком телу обезбеђује избацивање сперме. ADH - омогућава задржавање воде у организму (спречава диурезу) - повећава крвни притисак
  11. 11. ШТИТНА ЖЛЕЗДА Nalaze se priljubljena uz prednju i bočne strane grkljana i dušnika. Na rad štitne žlezde utiče adenohipofiza preko TSH. Tiroidea luči tiroksin, trijodotironin i tirokalcitonin, hormone za čiju je sintezu neophodan jod.
  12. 12.  PARATIREOIDNA ŽLEZDA
  13. 13. ПАРАШТИТНЕ ЖЛЕЗДЕ • Четири мале ендокрине жлезде у нивоу штитне жлезде, али на леђној страни врата • Стварају хормон ПАРАТХОРМОН ПАРАТХОРМОН • Заједно са хормоном штитне жлезде – тиреокалцитонином, учествује у регулацији јона калцијума и фосфата у крви • Паратхормон повећава концентрацију јона калцијума у крви (у случају његовог пада), тако што мобилише калцијум из костију и усмерава га у крв • Подстиче, помоћу витамина Д, појачану апсорпцију калцијума из хране у танком цреву • Тиреокалцитонин смањује присутност јона калцијума у крви (у случају његовог пораста), тако што усмерава калцијум у кости.
  14. 14. ДЕЈСТВО ПАРАШТИТНЕ ЖЛЕЗДЕ
  15. 15. ПАНКРЕАС • Смештен је на левој страни горњег трбуха, испод желуца • Учествује у регулацији концентрације глукозе у телесним течностима. • Лучи два хормона: Смањује количину шећера у крви, тако што усмерава шећер из крву у ткива и убрзава улазак глукозе у ћелије. У јетри и скелетним мишићима стимулише претварање глукозе у резервну материју гликоген. Смањује количину шећера у крви, тако што усмерава шећер из крву у ткива и убрзава улазак глукозе у ћелије. У јетри и скелетним мишићима стимулише претварање глукозе у резервну материју гликоген.Остварује ефекат супротан инсулину - утиче на разградњу гликогена до глукозе и њен улазак у крв Битан је у условима гладовања. Остварује ефекат супротан инсулину - утиче на разградњу гликогена до глукозе и њен улазак у крв Битан је у условима гладовања. ИНСУЛИН ГЛУКАГОН
  16. 16. НАДБУБРЕЖНЕ ЖЛЕЗДЕ парне жлезде смештене у масном ткиву изнад бубрега Граде је два ембрионално, анатомски и функционално, различита дела – кора и срж
  17. 17. НАДБУБРЕЖНЕ ЖЛЕЗДЕ • У кори настају две групе кортикостероидних хормона У сржи, која је измењена симпатичка ганглија, • настају хормони катехоламини, међу којима је најпознатији Осим из сржи надбубрега, адреналин се лучи и у аутономном нервном систему. Један је од важних хормона стреса, јер на виши ниво подиже спремност тела да реагује на промене у средини. Под његовим утицајем убрзава се рад срца као пумпе, интензивира се размена гасова, шире се зенице, повећава присутност глукозе у крви итд. Осим из сржи надбубрега, адреналин се лучи и у аутономном нервном систему. Један је од важних хормона стреса, јер на виши ниво подиже спремност тела да реагује на промене у средини. Под његовим утицајем убрзава се рад срца као пумпе, интензивира се размена гасова, шире се зенице, повећава присутност глукозе у крви итд. МИНЕРАЛОКОРТИКОИДИ ГЛУКОКОРТИКОИДИ АДРЕНАЛИН
  18. 18. Hormoni kore nadbubrežne žlezde Kora luči sledeće grupe hormona: 1. mineralokortikoide: aldosteron, kortikosteron, koji regulišu promet minerala (posebno Na i K) i vode, čime održavaju homeostazu; nazivaju se ''hormoni koji čuvaju život''; 2. glikokortikoide: među njima je najaktivniji kortizol; regulišu promet ugljenih hidrata, proteina i lipida; 3. androgene i estrogene hormone koji utiču na razvoj polnih organa u dečijem uzrastu.
  19. 19. Oдговор на стрес Kако тело реагује на стресне ситуације? Постоје три фазе • фаза узбуне, • фаза отпора • фаза пада система *Фаза узбуне моментална, краткотрајна реакција на кризу 1. повећано енергетско искоришћење у свим ћелијама тела 2. мобилизација гликогенских и липидних резерви 3. утишавање активности црева и мокраћне бешике 4. промена у протоку периферне и централне крви 5. повећано знојење 6. убрзање рада срца и размене гасова *Фаза отпора дуготрајнo метаболичкo прилагођавање 1. мобилизација преосталих извора енергије (ослобађање липида из масног ткива и аминокиселина из скелетних мишића) 2. одржање складишта глукозе - периферна ткива (осим нервног) разлажу липиде да би добила енергију 3. увећање концентрације глукозе у крви (јетра синтетише глукозу из других угљених хидрата, аминокиселина и липида) 4. очување воде и соли у телесним течностима *Фаза пада система урушавање функција виталних система Узроци су: - исцрпљивање липидних резерви - неспособност стварања глукокортикоида - отказивање равнотеже електролита - функционално оштећење виталних органа
  20. 20. ENDOKRINI PANKREAS Između žlezdanih meškova egzokrinog pankreasa raspoređena su Langerhansova ostrvca koja se sastoje od 3 tipa ćelija α, β i γ, od kojih β ćelije luče insulin (insula = ostrvo), α luče glukagon.
  21. 21. Između žlezdanih meškova egzokrinog pankreasa raspoređena su Langerhansova ostrvca koja se sastoje od 3 tipa ćelija α, β i γ, od kojih β ćelije luče insulin (insula = ostrvo), a α luče glukagon. pankreas
  22. 22. Hormoni endokrinog pankreasa 1. Insulin 2. Glukagon Ova dva hormona deluju antagonistički na metabolizam glikoze – insulin smanjuje, a glukagon povećava koncentraciju glikoze u krvi. Pri nedostatku insulina dolazi do hiperglikemije (povišen nivo šećera u krvi) što izaziva šećernu bolest.
  23. 23. ПОЛНЕ ЖЛЕЗДЕ
  24. 24. ПОЛНЕ ЖЛЕЗДЕ • Луче стероидне полне хормоне • Најпознатији мушки (андрогени) хормон је • Женски полни хормони су ТЕСТОСТЕРОН ЕСТРОГЕНИ Битан за исказивање примарних и секундарних полних одлика мушкарца. Примарне полне карактеристике су анатомско обликовање полних органа. Секундарне полне одлике су интензиван раст тела, увећање мишићне масе, промена боја гласа, маљавост тела, стварање сперме, интересовање за супротни пол, израженија агресивност ... Битан за исказивање примарних и секундарних полних одлика мушкарца. Примарне полне карактеристике су анатомско обликовање полних органа. Секундарне полне одлике су интензиван раст тела, увећање мишићне масе, промена боја гласа, маљавост тела, стварање сперме, интересовање за супротни пол, израженија агресивност ... Утичу на исказивање примарних и секундарних полних одлика жене. Примарне полне карактеристике су анатомско обликовање полних органа. Секундарне полне карактеристике су полно сазревање, тј. раст дојки, маљавост тела, формирање женских облина, успостављање менструалних циклуса, интересовање за супротни пол ... Утичу на исказивање примарних и секундарних полних одлика жене. Примарне полне карактеристике су анатомско обликовање полних органа. Секундарне полне карактеристике су полно сазревање, тј. раст дојки, маљавост тела, формирање женских облина, успостављање менструалних циклуса, интересовање за супротни пол ... Утиче на овулацију, функционално обликовање дојки, припрему тела за трудноћу, као и одржање саме трудноћеУтиче на овулацију, функционално обликовање дојки, припрему тела за трудноћу, као и одржање саме трудноће ПРОГЕСТЕРОН
  25. 25. Остали органи са ендокрином улогом Многи органи у нашем телу имају, поред основне и додатну, ендокрину улогу, јер стварају течне регулаторне материје, хормоне. Такви су, на пример, •ЕПИФИЗА •ЋЕЛИЈЕ У ЗИДОВИМА КРВНИХ СУДОВА •ОРГАНИ ЗА ВАРЕЊЕ ХРАНЕ •СРЦЕ •БУБРЕГ •ТИМУС Тимус (грудна жлезда) се налази испод грудне кости, близу њеног краја. Са нашим одрастањем умањује се волумен ове жлезде. Лучи хормоне тимозине, који имају важну улогу у одбрамбеним моћима нашег тела. Тимус (грудна жлезда) се налази испод грудне кости, близу њеног краја. Са нашим одрастањем умањује се волумен ове жлезде. Лучи хормоне тимозине, који имају важну улогу у одбрамбеним моћима нашег тела.
  26. 26. Тимус (грудна жлезда) се налази испод грудне кости, близу њеног краја. Са нашим одрастањем умањује се волумен ове жлезде. Лучи хормоне тимозине, који имају важну улогу у одбрамбеним моћима нашег тела. Тимус (грудна жлезда) се налази испод грудне кости, близу њеног краја. Са нашим одрастањем умањује се волумен ове жлезде. Лучи хормоне тимозине, који имају важну улогу у одбрамбеним моћима нашег тела.
  27. 27.  Epifiza ili pinealna žlezda (lat. Glandula pinealis) je mala endokrina žlezda u mozgu, locirana između moždanih hemisfera. Kod čoveka ova žlezda je veličine zrna graška. Epifiza luči melatonin koji reguliše budnost i spavanje. Kod životinja melotonin je zadužen za funkciju polnog nagona, ponašanje, rast krzna, kamuflažu i zimski san. Glavne ćelije u epifizi koje luče hormon se zovu pinealociti
  28. 28. У ткивима многих органа луче се тзв. ткивни хормони. Делују обично на месту, или близу места где су излучени. Пример је материја хистамин, коју луче ћелије епитела уз крвни суд, као одговор тела на улазак страних материја. Хистамин је заслужан за бурне алергијске реакције тела. У ткивима многих органа луче се тзв. ткивни хормони. Делују обично на месту, или близу места где су излучени. Пример је материја хистамин, коју луче ћелије епитела уз крвни суд, као одговор тела на улазак страних материја. Хистамин је заслужан за бурне алергијске реакције тела. Хормони бубрега утичу на лучење алдостерона (ренин, на пример), на стварање еритроцита и стање крвних судова. Хормони бубрега утичу на лучење алдостерона (ренин, на пример), на стварање еритроцита и стање крвних судова. Хормони цревног система утичу на временску припремљеност органа варења за надолазећу храну, чиме се обезбеђује њено оптимално разлагање: - присутна храна у желуцу стимулише, преко нервног система, лучење желудачног хормона гастрина, који изазива појачано лучење желудачног сока; - слузокожа 12-палачног црева лучи хормон секретин, који стимулише секрецију базног панкреасног сока. Такође лучи хормон холецистокинин, који стимулише ослобађање жучи. Хормони цревног система утичу на временску припремљеност органа варења за надолазећу храну, чиме се обезбеђује њено оптимално разлагање: - присутна храна у желуцу стимулише, преко нервног система, лучење желудачног хормона гастрина, који изазива појачано лучење желудачног сока; - слузокожа 12-палачног црева лучи хормон секретин, који стимулише секрецију базног панкреасног сока. Такође лучи хормон холецистокинин, који стимулише ослобађање жучи. Епифиза је, уз хипофизу, друга мождана жлезда. Налази се на крову међумозга. Код човека се у потпуности не зна њена улога. Лучи хормон мелатонин, битан у нашем прилагођавању на ноћно-дневни ритам и смену сна и будног стања. Епифиза је, уз хипофизу, друга мождана жлезда. Налази се на крову међумозга. Код човека се у потпуности не зна њена улога. Лучи хормон мелатонин, битан у нашем прилагођавању на ноћно-дневни ритам и смену сна и будног стања. Срце продукује активну супстанцу која регулише концентрацију соли у телу, тиме укупне телесне воде, што за последицу има и утицај на висину крвног притиска Срце продукује активну супстанцу која регулише концентрацију соли у телу, тиме укупне телесне воде, што за последицу има и утицај на висину крвног притиска
  29. 29. МЕХАНИЗАМ ПОВРАТНЕ СПРЕГЕ Рад ендокриног система почива на механизму повратне спреге и то у највећој мери НЕГАТИВНЕ ПОВРАТНЕ СПРЕГЕ Мозак Ендокрине ћелије Циљне ћелије Биолошки одговор Повратнаспрега
  30. 30. УЉЕЗ У СКУПУ ГЛУКАГОН АДРЕНАЛИН ПАРАТХОРМОН КОРТИЗОЛ ИНСУЛИН
  31. 31. УЉЕЗ У СКУПУ STH FSH LH ПРОЛАКТИН ADH
  32. 32. СПАРИВАЊЕ ПОЈМОВА ХОРМОН Циљна структура ПАРАТХОРМОН ОКСИТОЦИН ТИРОКСИН ВАЗОПРЕСИН АЛДОСТЕРОН TSH ACTH FSH АДРЕНАЛИН ТЕСТОСТЕРОН МАТЕРИЦА БУБРЕГ ЈАЈНИК МИШИЋИ МИТОХОНДРИЈЕ БУБРЕГ СРЦЕ ТИРЕОИДЕА КОСТ КОРА НАДБУБРЕГА
  33. 33. TRH КОРТИЗОЛ ГЛУКАГОН ПРОГЕСТЕРОН ПРОЛАКТИН ВАЗОПРЕСИН АДРЕНАЛИН МЕЛАТОНИН ЕСТРОГЕН КАЛЦИТОНИН КОРА НАДБУБРЕГА ЕПИФИЗА ЖУТО ТЕЛО ЈАЈНИКА ПАНКРЕАС ТИРЕОИДЕА АДЕНОХИПОФИЗА СРЖ НАДБУБРЕГА АДЕНОХИПОФИЗА ХИПОТАЛАМУС ФОЛИКУЛ ЈАЈНИКА СПАРИВАЊЕ ПОЈМОВА ХОРМОН МЕСТО ЛУЧЕЊА
  34. 34. ХИПОФИЗА ДВОДЕЛНОСТ КРВНИ СИСТЕМ ГЛАВА МЕЂУМОЗАК ДАБЛ-ДЕК ВЕЛИКИ УСТА ГЛАД Две половине јабуке МАЛИ ОЧИ СИТОСТ Женски костим КАПИЛАРИ КОСА III КОМОРА ТРЕНЕРКА СРЦЕ КАПА Осморегулација АСОЦИЈАЦИЈЕ
  35. 35. СТРЕС НАЧИН ЖИВОТА ХИПЕРГЛИКЕМИЈА АДРЕНАЛИН ТАХИКАРДИЈА РАЗУЗДАНИ “Шећерна водица” ХОРМОН Промена фреквенце ХЕДОНИСТИЧКИ “ГУСТА КРВ” ШИРЕЊЕ ЗЕНИЦА СИМПАТИКУС СПОРТСКИ РАСТ ГЛУКАГОНА Љубавни састанак КОНТРАКЦИЈЕ БОЕМСКИ ПАД ИНСУЛИНА Тест из математике СРЦЕ АСОЦИЈАЦИЈЕ

×