Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.
Upcoming SlideShare
Endokrini sistem
Next
Download to read offline and view in fullscreen.

2

Share

Download to read offline

Endokrini sistem

Download to read offline

Sistem žlezda sa unutrašnjim lučenjem

Related Books

Free with a 30 day trial from Scribd

See all

Related Audiobooks

Free with a 30 day trial from Scribd

See all

Endokrini sistem

  1. 1. ENDOKRINI SISTEM SISTEM ŽLEZDA SA UNUTRAŠNJIM LUČENJEM
  2. 2. ХИПОТАЛАМУС ХИПОФИЗА ЕПИФИЗА ПАРАТИРЕОИДЕА ТИРЕОИДЕА ТИМУС НАДБУБРЕГ БУБРЕГ СРЦЕ ЦРЕВНИ СИСТЕМ ПАНКРЕАС ГОНАДЕ
  3. 3. • Просторно удаљени делови тела морају међусобно да комуницирају, • како би тело складно функционисало
  4. 4. Електрични и хемијски Неуротрансмитери (неурохормони) Близу места лучења Иста група ћелија Брзо Кратко Пренос путем крви Хормони Удаљено од места лучења Различита ткива Споро Дуго НЕРВНИ СИСТЕМ ЕНДОКРИНИ СИСТЕМ Тип деловања Гласници Место деловања Циљне ћелије Брзина Трајање деловања
  5. 5. хормони – течне хемијске супстанце које регулишу процесе унутар тела • МЕТАБОЛИЗАМ • РАСТ • РАЗВОЈ • РЕПРОДУКЦИЈУ • По хемијском саставу могу бити: • ПРОТЕИНИ (АДХ , инсулин ) • СТЕРОИДИ(претходник је холестерол (хормони коре и полни хормони) • АМИНИ(хормони штитне ,сржи надбубрежне жлезде)
  6. 6. • Хормони ендокриних жлезда • се излучују у крвоток и долазе до циљних органа, • где делују • Циљни орган и циљне ћелије хормон препознају по рецептору
  7. 7. 3 načina regulacije izlučivanja hormona 1.KONTROLA POVRATNOM SPREGOM hormoni iz hipotalamusa -----> vežu se na receptore u adenohipofizi -----> adenohipofiza luči tropne hormone --------> tropni hormoni krvlju putuju do receptora u drugim žlezdama----> žlezde reagujuju lučenjem svojih hormona--------> hormoni krvlju dolaze do hipotalamusa koji “očitava” nivo hormona-----> hipotalamus luči faktore koji pospešuju ili inhibiraju hormone adenohipofize -----> 2.NERNA REGULACIJA 3.HRONOTROPNA(Npr.Sposobnost srca da adekvatno poveća tj.menja frekvencu u odgovoru na fiziološki stres.)
  8. 8. ХИПОТАЛАМУС Део мозга који је преко нервне петељке повезан са ендокрином жлездом ХИПОФИЗОМ У хипоталамусу се стварају две групе хормона од којих зависи рад хипофизе: 1.ослобађајући-рилизинг хормони (GHRH, CRH, TRH, GnRH) и 2.кочећи хормони. Управо та веза MEHANIZAM POVRATNE SPREGE ХИПОТАЛАМУС – ХИПОФИЗА – ПОДРЕЂЕНА ЖЛЕЗДА представља осовину нервне и ендокрине контроле процеса у телу Хипофиза је повезана са већином ендокриних жлезда
  9. 9. HIPOFIZA Smeštena je u udubljenju, turskom sedlu, klinaste kosti. Spojena je pomoću infundibuluma sa hipotalamusom. Sastoji se, kod čoveka, iz tri režnja: prednjeg (adenohipofiza), srednjeg (intermedijarni) i zadnjeg (neurohipofiza).
  10. 10. ХИПОФИЗА • Налази се у лобањи, са доње стране међумозга. • Хипофизу чине Предњи режањ – АДЕНОХИПОФИЗА Аденохипофиза лучи хормоне STH, ACTH, TSH, пролактин, FSH, LH STH Соматотропни хормон (хормон раста) подстиче раст тела, делујући директно на хрскавичаво и коштано ткиво, а утиче и на раст ћелија у организму. ACTH Адренокортикотропни хормон стимулише стварање кортикостероидних хормона у кори надбубрега ТSH Тиреотропни хормон стимулише стварање тиреоидних хормона T3 и T4 Пролактин изазива раст и развој млечних жлезда, као и производњу и лучење млека. FSH Фоликулостимулирајући хормон утиче на стварање сперматозоида и јајних ћелија. LH Лутеинизирајући хормон стимулиће ендокрино ткиво јајника и семеника да луче одговарајуће полне хормоне.
  11. 11. Задњи режањ - НЕУРОХИПОФИЗА Хормони који су пореклом из хипоталамуса, али се депонују у неурохипофизи су окситоцин и антидиуретички хормон (ADH). ОКСИТОЦИН - изазива лучење млека код породиље. - изазива грчење мишића материце, чиме утиче на порођај. -у мушком телу обезбеђује избацивање сперме. ADH - омогућава задржавање воде у организму (спречава диурезу) - повећава крвни притисак
  12. 12. POVEĆAN LUČENJE STH GIGANTIZAM
  13. 13. Robert Pershing Wadlow (Alton, Illinois, 1918. - Manistee, Michigan, 1940.) je prema Guinessovoj knjizi rekorda najviši čovek u istoriji medicine. Kada je umro Wadlow je bio visok 272 cm i težak 200 kg. Rast 4 godine - 163 cm 8 godina - 188 cm 10 godina - 198 cm
  14. 14. Sultan Kösen 26god.251 cm He Pingpingom 21 GOD 74,61 centimetara.
  15. 15. Prekomjerno izlučivanje STH u odrasloj dobi - akromegalija rast kostiju u širinu, a povećavaju se i meka tkiva donja čeljust se obično izbočuje, čelo se iskosi, a nos se značajno povećava prsti ruku jako zadebljaju, povećava se stopalo dolazi i do nekih promjena na kralježnici, što najčešće rezultira grbavošću.
  16. 16. AKROMEGALIJA Prekomerno izlučivanje STH u odraslom dobu - akromegalija rast kostiju u širinu, a povećavaju se i meka tkiva donja vilica se obično izbočuje, čelo se iskosi, a nos se značajno povećava prsti ruku jako zadebljaju, povećava se stopalo dolazi i do promena na kicmi, što najčešće rezultira grbavošću.
  17. 17. ШТИТНА ЖЛЕЗДА Nalaze se priljubljena uz prednju i bočne strane grkljana i dušnika. Na rad štitne žlezde utiče adenohipofiza preko TSH. Tiroidea luči tiroksin, trijodotironin i tirokalcitonin, hormone za čiju je sintezu neophodan jod.
  18. 18. -HIPERTIREOZA Basedovljeva bolest: štitnjača je povećana i nastaje guša povećan je bazalni metabolizam → dolazi do gubitka težine usprkos dobrom apetitu pojačano znojenje i ubrzan puls emocionalna labilnost i razdražljivost često egzoftalmus (izbuljene oči)
  19. 19. Hipofunkcija štitnjače – hypotireoza povećanje štitnjače i gušavost smanjen bazalni metabolizam pospanost mišićna tromost usporen rad srca povećanje telesne težine podbuli izgled (miksedem) zbog nakupljanja tečnosti u potkožnom tkivu. Hipotireoza nekad vrlo raširena u područjima u kojima u tlu nema dovoljno joda - endemska guša (alpski krajevi). Danas rijetko zbog jodiranja kuhinjske soli. Nedovoljna produkcija hormona štitnjače utječe na razvoj SŽS-a - može dovesti do kretenizma (npr. kongenitalni kretenizam kod djece rođene bez štitnjače) Endemski kretenizam u krajevima gdje nema dovoljno joda ili je ishrana neadekvatna –
  20. 20. Hipotireoza u područjima u kojima u tlu nema dovoljno joda - endemska guša . Danas retko zbog jodiranja kuhinjske soli. Nedovoljna produkcija hormona utiče na razvoj CNS-a - može dovesti do kretenizma (. kongenitalni kretenizam) – danas je Afrika endemsko područje. Hipotireoza nekad vrlo raširena u područjima u kojima u tlu nema dovoljno joda - endemska guša ( ranije alpski krajevi). Danas retko zbog jodiranja kuhinjske soli. Nedovoljna produkcija hormona štitnjače utiče na razvoj CNS-a - može dovesti do kretenizma (Endemski kretenizam) u krajevima gde nema dovoljno joda ili je ishrana neadekvatna – danas Afrika.
  21. 21.  PARATIREOIDNA ŽLEZDA
  22. 22. ПАРАШТИТНЕ ЖЛЕЗДЕ • Четири мале ендокрине жлезде у нивоу штитне жлезде, али на леђној страни врата • Стварају хормон ПАРАТХОРМОН ПАРАТХОРМОН • Заједно са хормоном штитне жлезде – тиреокалцитонином, учествује у регулацији јона калцијума и фосфата у крви • Паратхормон повећава концентрацију јона калцијума у крви (у случају његовог пада), тако што мобилише калцијум из костију и усмерава га у крв • Подстиче, помоћу витамина Д, појачану апсорпцију калцијума из хране у танком цреву • Тиреокалцитонин смањује присутност јона калцијума у крви • (у случају његовог пораста), тако што усмерава калцијум у кости.
  23. 23. HIPERPARATIREOIDIZAMHIPERPARATIREOIDIZAM  UZROCIUZROCI:adenom je najčešći uzrok ,:adenom je najčešći uzrok ,  redje hiperplazija sve 4 žlezde .redje hiperplazija sve 4 žlezde .  Hipersekrecija PTH dovodi do povećanog oslobadjanjaHipersekrecija PTH dovodi do povećanog oslobadjanja Ca iz kostiju i hiperkalcemije i smanjene reapsorpcije P uCa iz kostiju i hiperkalcemije i smanjene reapsorpcije P u tubulimatubulima  pa se javlja hipofosfatemija .pa se javlja hipofosfatemija .  Renalna forma hiperparatireoidizma nastaje zbogRenalna forma hiperparatireoidizma nastaje zbog povećane kalciurijepovećane kalciurije  i deponovanja ca u bubrezima i fibrozne degeneracije.i deponovanja ca u bubrezima i fibrozne degeneracije.  Ispoljava se poliurijom , hematurijom ,hipertenzijom ,Ispoljava se poliurijom , hematurijom ,hipertenzijom , azotemijom.azotemijom.  Zbog povećanog lučenja PTH nastaje razgradnjaZbog povećanog lučenja PTH nastaje razgradnja matriksa kosti ,matriksa kosti ,  osteoporoza sa pojavom cistaosteoporoza sa pojavom cista ..
  24. 24. HIPOPARATIREOIDIZAMHIPOPARATIREOIDIZAM  UZROCI :UZROCI : zračenje,zapalenje , resekcijazračenje,zapalenje , resekcija  Zbog smanjenog lučenja PTHZbog smanjenog lučenja PTH  smanjena je aktivnost osteoklasta ,smanjena je aktivnost osteoklasta ,  ispoljava se hipokalcemija , hipomagnezijemija,ispoljava se hipokalcemija , hipomagnezijemija,  hiperfosfatemija.hiperfosfatemija.  KLINIČKA SLIKAKLINIČKA SLIKA : tetanija ,: tetanija ,  čemu prethode bolovi u mišićima i parestezije,čemu prethode bolovi u mišićima i parestezije,  suva i gruba koža ,suva i gruba koža ,  krti nokti ,krti nokti ,  paralitički ileus..paralitički ileus..  TERAPIJATERAPIJA : preparati Ca i vit D3: preparati Ca i vit D3
  25. 25. Količina kalcijuma u krvi utiče na iritabilnost nervnog tkiva (što je nivo niži, iritabilnost je veća). Prekomerno smanjenje količine Ca - grčenje mišića (tetanija), Uključujući I respiratorne mišiće , što može rezultirati i smrću. Hipokalcemijska tetanija
  26. 26. GUŠTERAČA (PANKREAS) Kao egzokrina žlezda: luči enzime u duodenum Endokrina – luči inzulin i glukagon
  27. 27. ENDOKRINI PANKREAS I Gušteraču garde dve glavne vrste tkiva koje obavljaju dvostruku ulogu: acinusi izlučuje sokove potrebne za preradu hrane u crevima, koji se mešaju sa žuči iz jetre - egzokrina funkcija; Langerhansova ostrvca, koja luče hormone u krv; hormoni deluju u drugim delovima tela (tzv. ciljna mesta), što predstavlja endokrinu funkciju. Langerhansova ostrvca(insule). su razbacana po egzokrinom pankreasu i smeštena su između njegovih meškova. Sastoje se iz tipova ćelija: alfa-ćelije ili A-ćelije luče glukagon beta-ćelije ili B-ćelije luče insulin delta-ćelije ili D-ćelije -luče hormon somatostatin koji koči lučenje insulina i glukagona, PP-ćelije- hormon pankreasni polipeptid koji koči lučenje pankreasnog soka.
  28. 28. ПАНКРЕАС • Учествује у регулацији • концентрације глукозе у телесним течностима. • Лучи два хормона: Смањује количину шећера у крви, тако што усмерава шећер из крву у ткива и убрзава улазак глукозе у ћелије. У јетри и скелетним мишићима стимулише претварање глукозе у резервну материју гликоген. Смањује количину шећера у крви, тако што усмерава шећер из крву у ткива и убрзава улазак глукозе у ћелије. У јетри и скелетним мишићима стимулише претварање глукозе у резервну материју гликоген.Остварује ефекат супротан инсулину - утиче на разградњу гликогена до глукозе и њен улазак у крв Битан је у условима гладовања. Остварује ефекат супротан инсулину - утиче на разградњу гликогена до глукозе и њен улазак у крв Битан је у условима гладовања. ИНСУЛИН ГЛУКАГОН
  29. 29. ćelija Смањује количину шећера у крви, тако што усмерава шећер из крви у ткива и убрзава улазак глукозе у ћелије. У јетри и скелетним мишићима стимулише претварање глукозе у резервну материју гликоген. INZULIN
  30. 30. Diabetes tip 1 Autoimunim procesom, B ćelije pankreasa su uništene, insulina u cirkulaciji nema, glukagon je povišen. Najčešće se javlja kod mlađih osoba ( osobe mlađe od 18) - početak bolesti: poliurija, polidipsija i polifagija - hiperglikemija dovodi do glukozurije→osmotska diureza i -poliurija,→polidipsija Poremećaj proteina prevaga kataboličkih nad anaboličkim procesima→polifagija, →gubitak telesne mase i mišićna slabost . Diabetes mellitus (Šećerna bolest) Šećerna bolest je grupa metaboličkih poremećaja koje obiežava stanje povišenog nivoa glukoze u krvi (hiperglikemije) (vrednosti veće od 6,66 mmol/l)nastale zbog poremećaja u izlučivanju i/ili delovanju inzulina (apsolutnog ili relativnog manjka inzulina).
  31. 31. Oko 90% svih obolelih od dijabetesa čine oboleli od dijabetesa tipa 2.(inzulinu nezavisan tip šećerne bolesti), ili po starijoj klasifikaciji adultni (starački) dijabetes, inzulin može biti potreban za metaboličku kontrolu u kasnijem razvoju bolesti, ali većinom se može regulirati pravilnom ishranom, redovnim vežbama i tabletama. Smanjena osetljivost na insulini povezuje se sa nekoliko faktora: 1.genetskim faktorom (još nedefinisanim), koji vremenom (starenjem) dobija na značenju, 2.sedeternim načinom života, 3.abdominalnom visceralnom gojaznošću i td. Postoje dve osnovne grupe pacijenata sa tipom 2 dijabetesa: gojazni i negojazni tip 2 dijabetičari. Diabetes mellitus tip 2
  32. 32. KOMPLIKACIJE DIJABETESAKOMPLIKACIJE DIJABETESA  AKUTNE KOMPLIKACIJEAKUTNE KOMPLIKACIJE ::  1.1.KETOACIDOZAKETOACIDOZA  koja se vidja do 30% novotkrivenih DM I . Vidjakoja se vidja do 30% novotkrivenih DM I . Vidja se hiperglikemija,se hiperglikemija,  lipoliza sa stvaranjem SMK,lipoliza sa stvaranjem SMK,  Ketonurija ,Ketonurija ,  metabolička acidoza miris na aceton ,metabolička acidoza miris na aceton , nedovoljna neutralizacija kiselina bikarbonatima)nedovoljna neutralizacija kiselina bikarbonatima)  TERAPIJA : Insulin krist.iv . Nadoknada tečnostiTERAPIJA : Insulin krist.iv . Nadoknada tečnosti i elektrolita , bikarbonati , antibiotici .i elektrolita , bikarbonati , antibiotici .
  33. 33.  2.HIPERGLIKEMIJSKA , NEKETONSKA2.HIPERGLIKEMIJSKA , NEKETONSKA HIPEROSMOLARNA KOMAHIPEROSMOLARNA KOMA  vidja se kod starijih pacijenata koji neredovno uzimajuvidja se kod starijih pacijenata koji neredovno uzimaju terapiju ili u sklopu infekcije .terapiju ili u sklopu infekcije .  Ne postoji poremećaj acidobaznog stanja .Ne postoji poremećaj acidobaznog stanja .  Postoji hipotenzija , dehidratacija .Postoji hipotenzija , dehidratacija .  Neurološki znaci i koma .Neurološki znaci i koma .  3.HIPOGLIKEMIJSKA KOMA3.HIPOGLIKEMIJSKA KOMA  (znojenje, poremećaj vida, glad, slabost , konfuzno(znojenje, poremećaj vida, glad, slabost , konfuzno ponašanje i koma ) .ponašanje i koma ) .  TERAPIJA :Glikoza Iv, Manitol, Glukagon IvTERAPIJA :Glikoza Iv, Manitol, Glukagon Iv..
  34. 34.  HRONIČNE KOMPLIKACIJE DMHRONIČNE KOMPLIKACIJE DM 1.DIJABETIČNA MAKROANGIOPATIJA1.DIJABETIČNA MAKROANGIOPATIJA:: hipertenzija,hipertenzija, Koronarna bolest ,Koronarna bolest , bolest krvnih sudova CNSa i donjih ekstremiteta ,bolest krvnih sudova CNSa i donjih ekstremiteta , dijabetesno stopalo .dijabetesno stopalo . 2.DIJABETIČNA MIKROANGIOPATIJA2.DIJABETIČNA MIKROANGIOPATIJA ( retinopatija ,( retinopatija , Neuropatija ,Neuropatija , nefropatija ,nefropatija , gastroenteropatija )gastroenteropatija ) 3.3.SKLONOST ka infekcijama ,SKLONOST ka infekcijama , polna disfunkcija (impotencija )polna disfunkcija (impotencija )
  35. 35. НАДБУБРЕЖНЕ ЖЛЕЗДЕ парне жлезде смештене у масном ткиву изнад бубрега Граде је два ембрионално, анатомски и функционално, различита дела – кора и срж -5 cm; 1.5-2.5g Korteks – 90% Medula – 10%
  36. 36. 3 Hormoni kore nadbubrežne žlezde ili kortikosteroidi su derivati holesterola, steroidni hormoni koji se mogu grupisati na: 1.glikokortikoide, koji regulišu promet glikoze (hiperglikemijski faktori) i kojima pripadaju: kortizol (hidrokortizon) kortikosteron kortizon, koji je otkriven kod primata 2.mineralokortikoide, regulišu promet vode i elektrolita i pripadaju im: aldosteron kortikosteron dezoksikortikosteron 3.grupa seksualnih hormona koji se izlučuju u malim količinama: estradiol progesteron testosteron Lučenje ovih hormona je pod kontrolom adenokortikotropnog hormona (ACTH) adenohipofize koja se ostvaruje po principu negativne povratne sprege.
  37. 37. Glukokortikoidi Glukokortiokoidi deluju na metabolizam masti, ugljenih hidrata i proteina. Deluju na jetru, masno i mišićno tkivo i na kosti, kožu, limfno tkivo, centralni nervni sistem i druge organe Kortizol +povećava koncentraciju glukoze u krvi +U mišićima potiče razgradnju proteina +Deluje na redistribuciji naslaga masti (odlaganje u lice, stražnji deo vrata u trbuh) + Deluje katabolički na kosti, na koštani matriks i uzrokuje povećanu lomljivost kosti. Nivo glukokortikoda se povećava tokom reakcije na stres bilo koje etiologije (fizčki, psihički, trauma, infekcija, operativni zahvat).
  38. 38. Glukokortikoidi imaju protuupalno, antialergijsko i imunosupresivno delovanje. U kliničkoj praksi se koriste sintetički spojevi koji imaju glukokortikoidnu aktivnost za sprečavanje upalnih i alergijskih reakcija. Glikokortikoidi uzrokuju atrofiju limfatičnog tkiva, inhibiraju limfocitnu aktivaciju i zato se koriste za sprečavanje odbacivanja organa kod transplantacije.
  39. 39. Dva su važna fiziološka faktora koja utiču na sekreciju glukokrtikoida: normalni cirkadijalni ritam i stres. Nivo kortizola ne ostaje stalan tokom normalnog 24 satnog ciklusa budnosti i spavanja. Pokazuje cirkadijalni ritam sa najvećim nivoom u ranim jutarnjim satima i smanjenjem tokom noći.. Promene dnevnih aktivnosti, ritma spavanja i budnosti mogu promijeniti vrhunac lučenja što ukzuje da nervni signali imaju značajnu ulogu u regulaciji glukokrtikoidne sekrecije.
  40. 40. Mineralokortikoidi neposredno spašavaju život. Aldosteron pokazuje najsnažniju mineralokortikoidnu aktivnost, Ali i glukokortikoidi,kortizol u velikim količinama mogu pokazati mineralokortikoidni efekat. Mineralokortikoidi kontrolišu promet jona Na i K. Glavno mesto delovanja je bubreg, ali deluju i u pljuvačnim žlezdama, znojnim žlezdama i u gastrointestinalnom traktu. Stimuliraju aktivnu reapsorpciju natrija iz distalnih tubula nefrona, sekreciju jona kalija i osmotsku reapsorpciju vode. (regulacija volumena ECT i vrednosti arterijskog krvnog pritiska )
  41. 41. Najsnažniji podsticaj za sekreciju aldosterona je hiperkalijemija pad arterijskog krvnog pritiska potiče sekreciju aldosterona jer se pri tom se iz stanica jukstataglomerularnog aparata bubrega luči renin koji djeluje na agiotenzinogen u plazmi prevodi ga u angiotenzin I. Na njega u plućima djeluje enzim i prevodi ga u angiotenzin II. Porast nivoa angiotenzina II u krvi stimulira sekreciju aldosterona. Pad koncentracije jona Na takoñe stimulira sekreciju aldosterona.
  42. 42. ADRENALNI ANDROGENI Kora nadbubrežne žlezde neprekidno luči, posebno u fetalno doba, nekoliko umereno aktivnih muških polnih hormona. Najvažniji među njima je dehidroepiandrosteron. Luče se i ženski polni hormoni , progesteron i estrogeni , ali u neznatnim količinama. Učinci androgena kore su slabi. Ogovorni su za rast pubičnih i pazušnih dlaka. Neki se androgeni uperifernim tkivima pretvaraju u testosteron , pa odatle potiče njihova androgenska aktivnost.
  43. 43. Fiziološko djelovanje androgena Isto je kao i onih proizvedenih u testisima. Sekrecija androgena iz kore nadbubrega u poređenju sa proizvodnjom testosterona iz muških polnih žlezda kod muškaraca je zanemarljiva, ali je kora glavni izvor androgena kod žena. Sekrecija androgena iz zone reticularis kore nadbubrežne žlijezde je pod kontrolom ACTH.
  44. 44. Hormoni srži nadbubrežne žlezde Hormoni srži nadbubrežne žlezde su kateholamini: dopamin (DA), noradrenalin (NA) i adrenalin (ADR). Sintetišu se i na završecima simpatikusnih postganglijskih vlakana. Polazno jedinjenje za njihovu sintezu je aminokiselina tirozin. Noradrenalin i adrenalin deluju na tkiva i organe slično kao simpatička inervacija: 1.povećavaju metabolizam 2.povećavaju količinu slobodnih masnih kiselina u krvi 3.omogućavaju razlaganje glikogena (glikogenoliza) u jetri i skeletnim mišićima 3.povećavaju nadražljivost srca i šire njegove krvne sudove Delovanje kateholamina na metabolizam zavisi od prisustva tiroksina i hormona kore nadbubrežne žlezde. Na efektorne ćelije deluju, inhibitorno i ekscitatorno, zahvaljujući vezivanju za dve vrste receptora na ćelijskoj membrani: alfa adrenergički receptori beta adrenergički receptori.
  45. 45. Fiziološki efekti kateholaminina “downregulacija” receptora – agonisti u lečenju astmeǀ “upregulacija” receptora – glukokortikoidi, tiroidni hormoni, -ǀ Posredovani BETA-adrenalinskim receptorima Posredovani ALFA-adrenalinskim receptorima Vazokonstrikcija Vazodilatacija Dilatacija irisa (midrijaza) Kardioakceleracija Relaksacija intestinuma Povećanje snage otkucaja srca Kontrakcija sfinktera intestinuma Relaksacija intestinuma i zida bešike Pilomotorna kontrakcija Relaksacija uterusa Kontrakcija sfinktera bešike Bronhodilatacija Bronhokonstrikcija Kalorigeneza Kontrakcija glatkih mišića uterusa Glikogenoliza Kontraktilnost srca Lipoliza Ejakulacija Sekrecija renina Produkcija glukoze u jetri
  46. 46. ADISONOVA BOLESTADISONOVA BOLEST  Hronično smanjenje lučenja svih hormona koreHronično smanjenje lučenja svih hormona kore nadbubrežnih žlezdi .nadbubrežnih žlezdi .  UZROCIUZROCI: infekcije ,TBC , autoimune bolesti ,: infekcije ,TBC , autoimune bolesti , metastazemetastaze  KLINIČKA SLIKAKLINIČKA SLIKA::  pacijenti su mršavipacijenti su mršavi  adinamični , hipotenzivni (gubitak mineralokortikoida),adinamični , hipotenzivni (gubitak mineralokortikoida),  umor zbog hipoglikemija (glikokortikoidi) ,umor zbog hipoglikemija (glikokortikoidi) ,  gubitak na telesnoij masi ,gubitak na telesnoij masi ,  redukcija sekundarnih seksualnih karakteristika (sek.redukcija sekundarnih seksualnih karakteristika (sek. androgeni) i hiperpigmentacijeandrogeni) i hiperpigmentacije  TERAPIJATERAPIJA:doživotna supstitucija hormonima .:doživotna supstitucija hormonima .
  47. 47. Morbus Adisoni – mrke pigmentacije jezika i bukalne mukoze
  48. 48. KUŠINGOVA BOLESTKUŠINGOVA BOLEST  Karakteriše je povećano lučenje glikokortikoidaKarakteriše je povećano lučenje glikokortikoida zone fascikulate .zone fascikulate .  UZROCIUZROCI ::  adenom hipofize i povećano lzučenje ACTH ,adenom hipofize i povećano lzučenje ACTH ,  adenom ili Ca kore nadbubrežnih žlezdiadenom ili Ca kore nadbubrežnih žlezdi  ili difuzna hiperplazija .ili difuzna hiperplazija .  Povećana je sinteza glikoze i iz belančevina paPovećana je sinteza glikoze i iz belančevina pa se javlja atrofija kože i mišića .se javlja atrofija kože i mišića .  Nagomilava se masno tkivo pojasno,Nagomilava se masno tkivo pojasno,  zadržava se Na, Cl i voda (hipertenzija )zadržava se Na, Cl i voda (hipertenzija )
  49. 49.  KLINIČKA SLIKAKLINIČKA SLIKA Kušingove bolesti :Kušingove bolesti :  žene 4 puta češće obolevaju .žene 4 puta češće obolevaju .  Umor , glavobolja ,Umor , glavobolja ,  okruglo lice ,okruglo lice ,  nagomilavanje masti pojasno,nagomilavanje masti pojasno,  strije po koži trupa ,strije po koži trupa ,  hipertenzija ,žedjanje, glad,hipertenzija ,žedjanje, glad,  amenoreja, virilizam , glas dublji , maljavostamenoreja, virilizam , glas dublji , maljavost muškog tipa , infekcije ..muškog tipa , infekcije ..  DIJAGNOZADIJAGNOZA : laboratorija ( hormoni) CT,: laboratorija ( hormoni) CT, EHO, kraniogramEHO, kraniogram
  50. 50. Kušingova bolest Adenom nadbubrega, CT nalaz
  51. 51. HIPERALDOSTERONIZAMHIPERALDOSTERONIZAM  Tumor zone glomeruloze –ALDOSTERONOMTumor zone glomeruloze –ALDOSTERONOM kod muškaraca 4 dec. dovodi do povećanogkod muškaraca 4 dec. dovodi do povećanog lučenja mineralokortikoida . Oni zadržavaju Na ,lučenja mineralokortikoida . Oni zadržavaju Na , Cl i vodu a gube K.Cl i vodu a gube K.  KLINIČKA SLIKAKLINIČKA SLIKA :hipertenzija , glavobolja ,:hipertenzija , glavobolja , parestezije , poliurija , polidipsija ..parestezije , poliurija , polidipsija ..  TERAPIJATERAPIJA :Hirurška terapija tumora:Hirurška terapija tumora
  52. 52. MULTIHORMONSKE BOLESTIMULTIHORMONSKE BOLESTI  MEN IMEN I ( multipla endokrina neoplazija )( multipla endokrina neoplazija )  obuhvata udruženost neoplazmi paratireoidneobuhvata udruženost neoplazmi paratireoidne žl.,žl.,  hipofize i endokrinog pankreasa –insulinomhipofize i endokrinog pankreasa –insulinom  MEN IIMEN II a :a :  Ca štitne žlezde-medularni,Ca štitne žlezde-medularni,  Tu paratireoidne žl., feohromocitomTu paratireoidne žl., feohromocitom  (tu. srži nadbubrežnih žl.)(tu. srži nadbubrežnih žl.)  MEN II bMEN II b ::  uz medularni Ca štitne žl., feohromocitom iuz medularni Ca štitne žl., feohromocitom i neurinomi mukoze ..neurinomi mukoze ..
  53. 53. Hiperfunkcija nadbubrežne žlijezde Cushingov sindrom Sindrom suviška mineralokortikoida • Primarni i sekundarni hiperaldosteronizam • Pseudohiperaldosteronizam Sindrom suviška androgena Kongenitalna adrenalna hiperplazija
  54. 54. Hiperfunkcija nadbubrežne žlijezde Izraz prekomjerne aktivnosti zone fascikulate i retikularis, zone glomerulose ili tumora koji stvaraju i luče steroidne hormone Prekomjerna aktivnost zone fascikulate i zone retikularis posljedica je visoke razine ACTH-a u krvi Prekomjerna aktivnost zone glomeruloze osobitost je hiperaldosteronizma i posljedica je aktivacije sustavom renin-angiotenzin
  55. 55. CUSHINGOV SINDROM
  56. 56. Definicija i podela Cushingov sindrom Zavisan od ACTH Nezavisan o ACTH Eutopično lučenje (Cushingova bolest) Ektopično lučenje (razni tumori) Primarni hiperkortizolizam
  57. 57. Cushingova bolest – klinička slika Poseban tip debljine s nagomilavanjem masti na licu, vratu, trupu i trbuhu Atrofija mišića i slabost ekstremiteta Pletorično lice Tanka koža s pojavom spontanih modrica Plavičaste strije Mentalni simptomi Može doći do pojačane pigmentacije kože (više kod ektopičnog lučenja) Pojačane lanugo – dlačice na licu Hirzutizam s aknama i seborejom Hipertenzija Diabetes u 25% bolesnika osteoporoza
  58. 58. Rano ujutru sekrecija CRH, ACTH i kortizola je velika, a kasno uvece mala. Nivo kortizola u plazmi se krece od oko 200 mikrograma/L, jedan sat pre budjenja, pa do samo 50 mikrograma oko ponoci. To nastaje zato sto se hipotalamusni signali koji izazivaju lucenje kortizola ciklicno (kruzno) menjaju tokom 24 casa u skladu sa Suncem i Zemljom.
  59. 59. НАДБУБРЕЖНЕ ЖЛЕЗДЕ • У кори настају две групе кортикостероидних хормона У сржи, која је измењена симпатичка ганглија, • настају хормони катехоламини, међу којима је најпознатији Осим из сржи надбубрега, адреналин се лучи и у аутономном нервном систему. Један је од важних хормона стреса, јер на виши ниво подиже спремност тела да реагује на промене у средини. Под његовим утицајем убрзава се рад срца као пумпе, интензивира се размена гасова, шире се зенице, повећава присутност глукозе у крви итд. Осим из сржи надбубрега, адреналин се лучи и у аутономном нервном систему. Један је од важних хормона стреса, јер на виши ниво подиже спремност тела да реагује на промене у средини. Под његовим утицајем убрзава се рад срца као пумпе, интензивира се размена гасова, шире се зенице, повећава присутност глукозе у крви итд. МИНЕРАЛОКОРТИКОИДИ ГЛУКОКОРТИКОИДИ АДРЕНАЛИН
  60. 60. Oдговор на стрес Kако тело реагује на стресне ситуације? Постоје три фазе • фаза узбуне, • фаза отпора • фаза пада система *Фаза узбуне моментална, краткотрајна реакција на кризу 1. повећано енергетско искоришћење у свим ћелијама тела 2. мобилизација гликогенских и липидних резерви 3. утишавање активности црева и мокраћне бешике 4. промена у протоку периферне и централне крви 5. повећано знојење 6. убрзање рада срца и размене гасова *Фаза отпора дуготрајнo метаболичкo прилагођавање 1. мобилизација преосталих извора енергије (ослобађање липида из масног ткива и аминокиселина из скелетних мишића) 2. одржање складишта глукозе - периферна ткива (осим нервног) разлажу липиде да би добила енергију 3. увећање концентрације глукозе у крви (јетра синтетише глукозу из других угљених хидрата, аминокиселина и липида) 4. очување воде и соли у телесним течностима *Фаза пада система урушавање функција виталних система Узроци су: - исцрпљивање липидних резерви - неспособност стварања глукокортикоида - отказивање равнотеже електролита - функционално оштећење виталних органа
  61. 61. ПОЛНЕ ЖЛЕЗДЕ
  62. 62. Mali Mujica u pubertetu Sretnu se Mujo i Haso u gradu i Haso kaže Muji: - Jarane, vidio sam ti malog Mujicu danas, ušao je u pubertet, je li? Mujo ljutito odvrati: - Kakav bolan pubertet, pa posl'o sam ga u pekaru!
  63. 63. ● TINEJDŽER U KUĆI Želite preživeti detetov pubertet?
  64. 64. ПОЛНЕ ЖЛЕЗДЕ • Луче стероидне полне хормоне • Најпознатији мушки (андрогени) хормон је • Женски полни хормони су ТЕСТОСТЕРОН ЕСТРОГЕНИ Битан за исказивање примарних и секундарних полних одлика мушкарца. Примарне полне карактеристике су анатомско обликовање полних органа. Секундарне полне одлике су интензиван раст тела, увећање мишићне масе, промена боја гласа, маљавост тела, стварање сперме, интересовање за супротни пол, израженија агресивност ... Битан за исказивање примарних и секундарних полних одлика мушкарца. Примарне полне карактеристике су анатомско обликовање полних органа. Секундарне полне одлике су интензиван раст тела, увећање мишићне масе, промена боја гласа, маљавост тела, стварање сперме, интересовање за супротни пол, израженија агресивност ... Утичу на исказивање примарних и секундарних полних одлика жене. Примарне полне карактеристике су анатомско обликовање полних органа. Секундарне полне карактеристике су полно сазревање, тј. раст дојки, маљавост тела, формирање женских облина, успостављање менструалних циклуса, интересовање за супротни пол ... Утичу на исказивање примарних и секундарних полних одлика жене. Примарне полне карактеристике су анатомско обликовање полних органа. Секундарне полне карактеристике су полно сазревање, тј. раст дојки, маљавост тела, формирање женских облина, успостављање менструалних циклуса, интересовање за супротни пол ... Утиче на овулацију, функционално обликовање дојки, припрему тела за трудноћу, као и одржање саме трудноћеУтиче на овулацију, функционално обликовање дојки, припрему тела за трудноћу, као и одржање саме трудноће ПРОГЕСТЕРОН
  65. 65. Остали органи са ендокрином улогом Многи органи у нашем телу имају, поред основне и додатну, ендокрину улогу, јер стварају течне регулаторне материје, хормоне. Такви су, на пример, •ЕПИФИЗА •ЋЕЛИЈЕ У ЗИДОВИМА КРВНИХ СУДОВА •ОРГАНИ ЗА ВАРЕЊЕ ХРАНЕ •СРЦЕ •БУБРЕГ •ТИМУС Тимус (грудна жлезда) се налази испод грудне кости, близу њеног краја. Са нашим одрастањем умањује се волумен ове жлезде. Лучи хормоне тимозине, који имају важну улогу у одбрамбеним моћима нашег тела. Тимус (грудна жлезда) се налази испод грудне кости, близу њеног краја. Са нашим одрастањем умањује се волумен ове жлезде. Лучи хормоне тимозине, који имају важну улогу у одбрамбеним моћима нашег тела.
  66. 66. Тимус (грудна жлезда) се налази испод грудне кости, близу њеног краја. Са нашим одрастањем умањује се волумен ове жлезде. Лучи хормоне тимозине, који имају важну улогу у одбрамбеним моћима нашег тела. Тимус (грудна жлезда) се налази испод грудне кости, близу њеног краја. Са нашим одрастањем умањује се волумен ове жлезде. Лучи хормоне тимозине, који имају важну улогу у одбрамбеним моћима нашег тела.
  67. 67.  Epifiza ili pinealna žlezda (lat. Glandula pinealis) je mala endokrina žlezda u mozgu, locirana između moždanih hemisfera. Kod čoveka ova žlezda je veličine zrna graška. Epifiza luči melatonin koji reguliše budnost i spavanje. Kod životinja melotonin je zadužen za funkciju polnog nagona, ponašanje, rast krzna, kamuflažu i zimski san. Glavne ćelije u epifizi koje luče hormon se zovu pinealociti
  68. 68. У ткивима многих органа луче се тзв. ткивни хормони. Делују обично на месту, или близу места где су излучени. Пример је материја хистамин, коју луче ћелије епитела уз крвни суд, као одговор тела на улазак страних материја. Хистамин је заслужан за бурне алергијске реакције тела. У ткивима многих органа луче се тзв. ткивни хормони. Делују обично на месту, или близу места где су излучени. Пример је материја хистамин, коју луче ћелије епитела уз крвни суд, као одговор тела на улазак страних материја. Хистамин је заслужан за бурне алергијске реакције тела. Хормони бубрега утичу на лучење алдостерона (ренин, на пример), на стварање еритроцита и стање крвних судова. Хормони бубрега утичу на лучење алдостерона (ренин, на пример), на стварање еритроцита и стање крвних судова. Хормони цревног система утичу на временску припремљеност органа варења за надолазећу храну, чиме се обезбеђује њено оптимално разлагање: - присутна храна у желуцу стимулише, преко нервног система, лучење желудачног хормона гастрина, који изазива појачано лучење желудачног сока; - слузокожа 12-палачног црева лучи хормон секретин, који стимулише секрецију базног панкреасног сока. Такође лучи хормон холецистокинин, који стимулише ослобађање жучи. Хормони цревног система утичу на временску припремљеност органа варења за надолазећу храну, чиме се обезбеђује њено оптимално разлагање: - присутна храна у желуцу стимулише, преко нервног система, лучење желудачног хормона гастрина, који изазива појачано лучење желудачног сока; - слузокожа 12-палачног црева лучи хормон секретин, који стимулише секрецију базног панкреасног сока. Такође лучи хормон холецистокинин, који стимулише ослобађање жучи. Епифиза је, уз хипофизу, друга мождана жлезда. Налази се на крову међумозга. Код човека се у потпуности не зна њена улога. Лучи хормон мелатонин, битан у нашем прилагођавању на ноћно-дневни ритам и смену сна и будног стања. Епифиза је, уз хипофизу, друга мождана жлезда. Налази се на крову међумозга. Код човека се у потпуности не зна њена улога. Лучи хормон мелатонин, битан у нашем прилагођавању на ноћно-дневни ритам и смену сна и будног стања. Срце продукује активну супстанцу која регулише концентрацију соли у телу, тиме укупне телесне воде, што за последицу има и утицај на висину крвног притиска Срце продукује активну супстанцу која регулише концентрацију соли у телу, тиме укупне телесне воде, што за последицу има и утицај на висину крвног притиска
  69. 69. МЕХАНИЗАМ ПОВРАТНЕ СПРЕГЕ Рад ендокриног система почива на механизму повратне спреге и то у највећој мери НЕГАТИВНЕ ПОВРАТНЕ СПРЕГЕ Мозак Ендокрине ћелије Циљне ћелије Биолошки одговор Повратнаспрега
  70. 70. УЉЕЗ У СКУПУ ГЛУКАГОН АДРЕНАЛИН ПАРАТХОРМОН КОРТИЗОЛ ИНСУЛИН
  71. 71. УЉЕЗ У СКУПУ STH FSH LH ПРОЛАКТИН ADH
  72. 72. СПАРИВАЊЕ ПОЈМОВА ХОРМОН Циљна структура ПАРАТХОРМОН ОКСИТОЦИН ТИРОКСИН ВАЗОПРЕСИН АЛДОСТЕРОН TSH ACTH FSH АДРЕНАЛИН ТЕСТОСТЕРОН МАТЕРИЦА БУБРЕГ ЈАЈНИК МИШИЋИ МИТОХОНДРИЈЕ БУБРЕГ СРЦЕ ТИРЕОИДЕА КОСТ КОРА НАДБУБРЕГА
  73. 73. TRH КОРТИЗОЛ ГЛУКАГОН ПРОГЕСТЕРОН ПРОЛАКТИН ВАЗОПРЕСИН АДРЕНАЛИН МЕЛАТОНИН ЕСТРОГЕН КАЛЦИТОНИН КОРА НАДБУБРЕГА ЕПИФИЗА ЖУТО ТЕЛО ЈАЈНИКА ПАНКРЕАС ТИРЕОИДЕА АДЕНОХИПОФИЗА СРЖ НАДБУБРЕГА АДЕНОХИПОФИЗА ХИПОТАЛАМУС ФОЛИКУЛ ЈАЈНИКА СПАРИВАЊЕ ПОЈМОВА ХОРМОН МЕСТО ЛУЧЕЊА
  74. 74. ХИПОФИЗА ДВОДЕЛНОСТ КРВНИ СИСТЕМ ГЛАВА МЕЂУМОЗАК ДАБЛ-ДЕК ВЕЛИКИ УСТА ГЛАД Две половине јабуке МАЛИ ОЧИ СИТОСТ Женски костим КАПИЛАРИ КОСА III КОМОРА ТРЕНЕРКА СРЦЕ КАПА Осморегулација АСОЦИЈАЦИЈЕ
  75. 75. СТРЕС НАЧИН ЖИВОТА ХИПЕРГЛИКЕМИЈА АДРЕНАЛИН ТАХИКАРДИЈА РАЗУЗДАНИ “Шећерна водица” ХОРМОН Промена фреквенце ХЕДОНИСТИЧКИ “ГУСТА КРВ” ШИРЕЊЕ ЗЕНИЦА СИМПАТИКУС СПОРТСКИ РАСТ ГЛУКАГОНА Љубавни састанак КОНТРАКЦИЈЕ БОЕМСКИ ПАД ИНСУЛИНА Тест из математике СРЦЕ АСОЦИЈАЦИЈЕ
  • VesnaStojic

    May. 29, 2020
  • ssuserd86cc8

    Sep. 4, 2016

Sistem žlezda sa unutrašnjim lučenjem

Views

Total views

1,855

On Slideshare

0

From embeds

0

Number of embeds

8

Actions

Downloads

26

Shares

0

Comments

0

Likes

2

×