SlideShare a Scribd company logo
1 of 126
DIGESTIVNI SISTEM
• Ingestija obuhvata unošenje hrane u usnu
duplju, žvakanje i gutanje.
• Digestija podrazumeva dalje usitnjavanje
hrane i degradaciju makromolekula uz pomoć
enzima do jedinjenja male molekulske mase
koja mogu da se transportuju u krv. Ugljeni
hidrati se razlažu do monosaharida, proteini
do aminokiselina, a masti do monoglicerida i
slobodnih masnih kiselina.
• Apsorpcija uključuje transport svarenih
hranljivih materija iz lumena GIT u krv ili limfu.
ŽVAKANJE
• Žvakanjem se hrana u usnoj duplji sitni i melje. Žvakanje
se sastoji u kombinovanom delovanju poprečno prugastih
mišića vilica, obraza i jezika. Ono je najvećim delom
refleksna radnja koordinisana signalima iz centra u
produženoj moždini. Pokreti žvakanja traju sve dok se ne
formira kompaktan zalogaj hrane (bolus) koji može da se
proguta.
• Žvakanje ima nekoliko uloga:
• Usitnjavanje hrane i olakšavanje gutanja
• Mešanje hrane sa pljuvačkom, čime započinje varenje
skroba, a pljuvačka deluje i lubrikantno
• Dovođenje hrane u kontakt sa receptorima za ukus i miris.
• Zubi
• organska materija
dentin
• spolja su pokriveni
slojem tvrde gleđi.
• Unutrašnjost zuba je
ispunjena zubnom
pulpom (vezivno tkivo) u
kojoj se nalaze krvni
sudovi (ishranjuju zub) i
nervi.
• Koren zuba je pokriven
slojem cementa
(koštano tkivo)
gleđ
dentin
pulpa
cement
Jezik
• .
Jezik
Pljuvačne žlezde
• Razvijene su
• podjezične, podvilične i zaušne.
• Njihov sekret sadrži enzim ptijalin koji vari
ugljene hidrate.
zaušne.
podviličnepodjezične
Pljuvačne žlezde ( glandulae salivarie )
Pljuvačne žlezde luče pljuvačku ( saliva )
Mogu biti male ( gl. salivarie minores ) I velike ( gl. salivarie
majores )
Velike pljuvačne žlezde su :
Podjezična ( gl. sublinqualis )
Podvilična ( gl. submandibularis )
Doušna ( gl. parotis )
PLJUVAČKA
• Pljuvačku luče tri para glavnih pljuvačnih
žlezda i veći broj malih pljuvačnih žlezda
rasutih po usnoj duplji. Dnevno se izluči 0.5-
1 litar pljuvačke.
• Pljuvačka je hipotoničan vodeni rastvor, sa
manje natrijumovih i hloridnih, a više
kalijumovih i bikarbonatnih jona u odnosu na
plazmu. Glavni organski sastojci su enzim
alfa-amilaza (ptijalin) i mucini.
Uloge pljuvačke:
• Zaštitna uloga
• Uloga u varenju skroba
• Lubrikantna uloga
1. Zaštitna uloga pljuvačke ogleda se u tome
što ona hladi toplu hranu, ispira usnu duplju,
čisti zube i deluje baktericidno zbog prisustva
enzima lizozima.
2. Zahvaljujući ptijalinu, u usnoj duplji započinje
varenje skroba i ono je ograničeno zbog
kratkog zadržavanje hrane u ustima i
inaktivacije ptijalina u kiseloj sredini želuca.
3. Lubrikantna uloga pljuvačke sastoji se u
podmazivanju zalogaja i olakšavanju gutanja,
vlaženju usana i olakšavanju funkcije govora.
GUTANJE
• Gutanjem se sažvakan i pljuvačkom natopljen zalogaj
hrane brzo sprovodi iz usne duplje kroz ždrelo u jednjak
i želudac.
• Gutanje može da se izazove voljno,međutim kad se
hrana nađe u blizini ždrela, nastaje refleksni odgovor
koji ne može da se kontroliše.
• Tokom gutanja, disanje je nakratko inhibirano, a ulaz u
grkljan zatvoren, da bi se sprečio prelazak hrane u
dušnik. Hrana se kroz jednjak potiskuje peristaltičkim
pokretima čija je snaga srazmerna veličini zalogaja.
Hrana kroz jednjak putuje oko 10 sekundi, a tečnost
znatno brže.
• Refleks gutanja je složeni refleks koji započinje
stimulacijom mehanoreceptora usne duplje i ždrela
prisutnom hranom. Centar se nalazi u produženoj
moždini.
Ždrelo
• Usna duplja se nastavlja na ždrelo koje
prelazi u jednjak.
• preko pukotinastog otvora u vezi sa
dušnikom,
• preko Eustahijeve tube sa srednjim
uhom
• i preko unutrašnjih nosnih otvora (hoana)
sa nosnom dupljom.
Jednjak
Jednjak je dugačak 22-25 cm, počinje nastvaljanjem
na ždrelo i završava se u želudačnom otvoru za jednjak
(lat: cardia).Prečnik jednjaka je oko 2 cm
na mestu kontakta sa drugim organima gradi
odgovarajuća suženja (lat: angustitiae esophagi).
1.Gornje suženje se zove još i krikoidno (lat: angustitia
cricoidea)prečnik je ovde oko 14 mm.
U srednjem delu jednjaka nalazi se drugo suženje,
aortikobronijalno suženje (lat: angustitia
aorticobronchialis), kalibar jednjaka oko 16-17 mm.
U donjem delu jednjaka prilikom prolaska kroz
dijafragmu (prečagu), nastaje i treće suženje jednjaka,
dijafragmatično suženje (lat: angustitia diaphragmatica).
Jednjak je ovde širok oko 15-17 mm.
Želudac
• Predstavlja prošireni deo creva u kome se
hrana nagomilava i započinje varenje da bi se
zatim postepeno propuštala u crevo.
• Na želucu se razlikuju dva dela:
• kardijalni (deo gde jednjak prelazi u želudac) i
• pilorični (graniči se sa crevom).
• Želudačne žlezde produkuju HCl i enzim
pepsin koji započinje varenje belančevina.
Row 1 Row 2 Row 3 Row 4
0
2
4
6
8
10
12
Column 1
Column 2
Column 3
MOTILITET ŽELUCA
• Mišićni sloj zida želuca izgradjen je od tri sloja
longitudinalno, cirkularno i koso postavljenih
glatkih mišićnih ćelija .
• Zahvaljujući motilitetu:
• Želudac služi kao rezervoar hrane
• Omogućeno je sitnjenje hrane i mešanje sa
želudačnin sokom
• Pražnjenje želuca kontrolisanom brzinom.
• Hrana uobičajenog sastava zadržava se u
želucu 2-6h. Za to vreme mehaničkim
usitnjavanjem i delovanjem enzima pretvara se
u masu konzistencije paste koja se zove himus.
• Pražnjenje želuca se vrši potiskivanjem male
količine himusa (2-7 ml) kroz pilorusni sfinkter.
SEKRETNA AKTIVNOST ŽELUCA
• Želudačni sok je produkt sekrecije nekoliko
tipova egzokrinih žlezda sluzokože želuca. G
ćelije sluzokože luče i jedan hormon-gastrin.
• Sastav:
• Glavni sastojci želudačnog soka, pored vode,
su:
• Hloridna kiselina (HCl)
• Pepsinogeni
• Unutrašnji faktor
• pH čistog sekreta je 1-2
• HCl luče parijetalne ćelije žlezda sluzokože.
• HCl želudačnog soka ima višestruke uloge:
• Pomaže varenje proteina na više načina:
denaturiše proteine hrane i olakšava delovanje
pepsina, vrši aktivaciju pepsinogena u pepsin i
obezbeđuje optimalan pH za delovanje pepsina
• Visoka koncentracija HCl deluje baktericidno
• HCl rastvara soli kalcijuma i gvožđa iz hrane i
omogućava apsorpciju ovih elemenata.
• Pepsini su proteaze želudačnog soka. Sintetišu se u
glavnim (peptičnim) ćelijama želudačnih žlezda kao
neaktivni prekursori pepsinogeni. Aktivaciju u pepsine
vrši vodonikov jon u lumenu želuca. Pepsini započinju
varenje proteina u digestivnom traktu i hidrolizuju ih do
polipeptida različite dužine.
• Unutrašnji faktor sintetišu parijetalne ćelije.To je
glikoprotein neophodan za apsorpciju vitamina B 12.
Unutrašnji faktor je jedini produkt sekrecije želuca
neophodan za život.
• Mukus debljine oko 1 mm, pokriva sluzokožu želuca i
štiti je od mehaničkih oštećenja grubljom hranom ili
hemijskog oštećenja sa HCl ili enzimima. Mukus luče
mukozne (peharaste) ćelije žlezda i epitelne ćelije
slobodne površine sluzokože. Epitelne ćelije luče i
vodenastu tečnost bogatu i bikarbonatom koji daje
alkalitet mukusu.
Crevo se sastoji od dva dela:
1. tankog creva;
2. debelog creva.
• Granica između njih je obeležena jednim slepim
izraštajem – slepim crevom.
TANKO CREVO
Može da bude dugačko oko 6 m.
Početni deo tankog creva je dvanaestopalačno crevo (duodenum) koje je u obliku "C",a
koji se ulivaju odvodi jetre i pankreasa, pričvrćcen je za abdomen pomoću trbušne
maramice.
U zidu tankog creva nalaze se žlezde koje luče velike količine sluzi i enzime. Sluz kao
omotač štiti crevnu sluzokožu od dejstva enzima.
COLON
Gross Anatomy of Large Intestine
Figure 22.22a
Defecation Reflex
Figure 22.23
SEKRETNA AKTIVNOST TANKOG CREVA
• Produkt čiste egzokrine sekrecije tankog creva
teško je izolovati jer se u duodenumu izlivaju i
žuč i pankreasni sok.
• Sekret tankog creva je vodeni rastvor elektrolita
koji sadrži brojne enzime, ali oni najverovatnije
potiču iz deskvamiranih enterocita.
• Tanko crevo ima važnu endokrinu ulogu.
Peptidni hormoni koji produkuju endokrine ćelije
njegove sluzokože imaju uloge u regulaciji
motiliteta, sekrecije i rasta GIT.
Pankreas
• Leži u krivini dvanaestopalačnog creva.
• Kod mnogih riba pankreas je rasut u vidu
mnogobrojnih žlezdanih čvorova u crevnoj
mezenteri.
• Pankreas luči pankreasni sok u kome su
enzimi u neaktivnom stanju (npr.
tripsinogen, himotipsinogen) da bi se
aktivirali dospevanjem u duodenum (postaju
aktivni tripsin i himotripsin).
Sastav pankreasnog soka
• Pankreasni sok je tečnost alkalne reakcije
koja je posledica velikog sadržaja bikarbonata.
Dnevno se izluči 1-1.5 l pankreasnog soka.
• Vodenastu komponentu bogatu bikarbonatom
produkuju epitelne ćelije zidova pankreasnih
kanala.
• Enzimsku komponentu sintetišu acinusne
ćelije. Enzimska komponenta sadrži enzime
za varenje svih važnih sastojaka hrane.
• Proteaze pankreasnog soka
su:
• Tripsin
• Himotripsin
• Karboksipeptidaza A i B
• Elastaze
• Proteaze pankreasnog soka
su:
• Tripsin
• Himotripsin
• Karboksipeptidaza A i B
• Elastaze
• One se u soku nalaze u neaktivnom obliku, kao
tripsinogen, himotripsinogen,
prokarboksipeptidaze i proelastaze.
• Aktivacija se vrši u tankom crevu.
• Tripsinogen se specifično aktivira u tankom crevu
pod uticajem enzima enterokinaze koji potiče iz
enterocita.
• Nastali tripsin autokatalitički aktivira tripsinogen, a
vrši i aktivaciju himotripsinogena i
karboksipeptidaze.
• Tripsin i himotripsin su endopeptidaze koje
skraćuju polipeptidne lance do manjih peptida, a
• karboksipeptidaze su egzopeptidaze koje
odvajaju aminokiseline sa C-terminalnog kraja
peptida.
• Pankreasni sok sadrži i alfa-amilazu koja je
identična ptijalinu pljuvačke. Ona cepa skrob
do maltoze.
• U pankreasnom soku su prisutne lipaze,
enzimi koji razgrađuju masti hrane i njihove
degradacione produkte.
• To su:
• Pankreasna lipaza
• Pankreasna esteraza
• Fosfolipaza A
Jetra
• To je najveća žlezda u organizmu
• Jetrin sekret je žuč koja se sakuplja u žučnoj
kesi, a odatle kroz žučni kanal izliva u
duodenum.
• Žuč ne sadrži enzime, ali omogućava varenje
masti tako što vrši njihovu emulgaciju (razbija ih
na sitne kapljice).
• Pored toga jetra obavlja još niz značajnih
funkcija: u njoj se glikoza pretvara u glikogen,
predstavlja skladište vitamina i gvožđa,
transformiše otrovne materije u neotrovne (sva
krv iz creva prvo prolazi kroz jetru pa zatim ulazi
u opšti krvotok) i dr
• Glavna uloga jetre u varenju
ostvaruje se putem sekrecije žuči.
• Žuč stvaraju hepatociti i epitelne
ćelije sluzokože zidova žučnih
kanala.
• Žuč se iz jetre izlučuje kontinuirano,
ali se između obroka deponuje u
žučnoj kesi. U tanko crevo žuč se
izliva samo tokom obroka.
SASTAV ŽUČI
• Hepatociti produkuju žučne soli, holesterol,
lecitin, žučne boje i izotonični rastvor elektrolita.
• Žučne kiseline su najzastupljeniji sastojak suve
materije žuči. One nastaju oksidacijom
holesterola. Molekul žučne kiseline je izrazito
polaran i zato žučne kiseline već u žuči stvaraju
agregate sa holesterolom i lecitinom koji se zovu
micele.
• Osnovne uloge žučnih kiselina u varenju i
apsorpciji masti su:
• Emulgovanje masti unetih hranom u sitne
kapljice, čime se olakšava delovanje lipaza
• Formiranje mešovitih micela rastvorljivih u vodi
sa produktima varenja masti, čime se olakšava
apsorpcija produkta varenja masti.
Debelo crevo
• Do debelog creva dospeva nesvareni deo hrane, voda i
soli.
• U njemu se nalazi mnoštvo bakterija koje imaju
sposobnost sinteze vitamina koje organizam apsorbuje.
U debelom crevu se vrši apsorpcija vode i soli i
prikupljanje nesvarenih ostataka pre njihovog
izbacivanja.
Debelo crevo
• Do debelog creva dospeva nesvareni deo hrane, voda i
soli.
• U njemu se nalazi mnoštvo bakterija koje imaju
sposobnost sinteze vitamina koje organizam apsorbuje.
U debelom crevu se vrši apsorpcija vode i soli i
prikupljanje nesvarenih ostataka pre njihovog
izbacivanja.
PROCESI U DEBELOM CREVU
• Glavna uloga mu je da apsorbuje vodu i
elektrolite i formira, transportuje i evakuiše
feces. Sluzokoža debelog creva ima i sekretnu
ulogu; u lumen se sekretiraju mukus,
bikarbonatni i kalijumov jon.
• Fekalna masa se formira apsorpcijom vode.
Mukus, koga luče mnoge peharaste ćelije
sluzokože debelog creva, pomaže vezivanje
fekalne mase i ima lubrikantno delovanje.
• Čvrste materije u fecesu uključuju celulozu i
druge nesvarljive sastojke hrane,
deskvamirane ćelije crevne sluzokože, mucine,
nešto masti i neorganske sastojke. Feces
sadrži i ogromnu količinu živih i mrtvih
bakterija, kao i vitamine u čijoj sintezi učestvuju
bakterije kolona.
• Pražnjenje debelog creva se vrši refleksnim
putem (refleks defekacije).
VARENJE I APSORPCIJA
• Varenje glavnih sastojaka hrane se
sastoji u čitavom nizu hemijskih
procesa koji se odigravaju određenim
redosledom i uključuju veliki broj
enzima poreklom iz sekreta
pljuvačnih žlezda, želuca i egzokrinog
pankreasa.
• Delovanje enzima potpomažu HCl iz
želudačnog soka i žuč iz jetre.
• Varenje je najintezivnije u tankom
crevu.
UGLJENI HIDRATI
• Ugljeni hidrati prisutni u ljudskoj ishrani
su polisaharidi, disaharidi i
monosaharidi. Od polisaharida se vare
samo amilopektin (biljni skrob) i
glikogen (životinjski skrob).
• Varenje skroba počinje u usnoj duplji
pod uticajem alfa-amilaze pljuvačke,
ptijalina, ali se prekida u želucu zbog
inaktivacije enzima u kiseloj sredini.
• Varenje ugljenih hidrata se nastavlja u tankom crevu
pod uticajem pankreasne alfa amilaze.
• Ona, kao i ptijalin, razlaže skrob od maltoze, maltotrioze
i alfa-graničnih dekstrina.
• Nastali monosaharidi, pre svega glukoza, apsorbuju se
u početnim delovima tankog creva.
PROTEINI
• Za razliku od ugljenih hidrata,
proteini moraju da se unose hranom.
Normalno se celokupna količina
hranom unetih proteina svari i
apsorbuje.
• Varenje započinje u želucu pod
uticajem pepsina koji cepa molekule
proteina do peptida različite dužine.
• Glavnu ulogu u varenju proteina imaju
proteaze pankreasnog soka: tripsin,
himotripsin, karboksipeptidaze i
elastaze.
• One razgrađuju proteine i peptide do
malih peptida.
• Postoje i peptidaze koje dalje
razgrađuju male peptide do
aminokiselina, dipeptida, tripeptida i
tetrapeptida.
• Završna digestija proteina odigrava se
u:
• lumenu tankog creva,
• četkastom pokrovu enterocita i
• citoplazmi enterocita.
• Za aminokiseline postoji nekoliko
transportnih mehanizama, ali za sve je
zajedničko da se kotransportuju sa
natrijumovim jonom.
MASTI
• Glavne masti u prosečnoj ishrani su trigliceridi.
• Masti se vare u duodenumu pod uticajem
lipolitičkih enzima pankreasnog soka.
• Da bi ovi enzimi mogli da deluju, masti moraju
da se emulguju pomoću žučnih kiselina.
• Najvažniji lipolitički enzim je pankreasna lipaza
koja hidrolizuje trigliceride do dve slobodne
masne kiseline i monoglicerida.
• Iz produkata digestije masti i micela žučnih kiselina
formiraju se mešovite micele.
• Micele su hidrosolubilne i ulaze u nepokretni vodeni sloj
između crevnih resica. Sastojci micela difunduju u vodeni
sloj, a onda, kao liposolubilni, lako difunduju kroz
membranu četkastog pokrova.
• U enterocitu produkti varenja masti odlaze na
glatki endoplazmin retikulum gde se vrši
reesterifikacija monoglicerida do triglicerida. Iz
novosintetisanih lipida se obrazuju
hilomikroni.
• To su sferne lipidne kapljice različite veličine
• Hilomikroni se procesom egzocitoze izbacuju
iz enterocita u intersticijelni prostor i ulaze u
limfne kapilare čiji endotel ima dovoljno velike
međućelijske prostore.
VODA I ELEKTROLITI
• U normalnim uslovima 99% vode i jona se
apsorbuje iz lumena digestivnog trakta.
• Dnevno se u creva unese oko 2 l vode u
obliku tečnosti i hrane, a još 7 l se izluči u
obliku sekreta egzokrinih žlezda digestivnog
trakta i iz jetre.
• Ako se fecesom eliminiše oko 200 ml, oko
8800 ml se reapsorbuje pasivno na osnovu
osmotskog gradijenta.
• Natrijumov jon se apsorbuje celom dužinom
creva, ali najintenzivnije u tankom crevu.
Apsorpciju u tankom crevu stimuliše hormon
aldosteron.
• Kalijumov jon se apsorbuje u tankom crevu,
dok se u debelom crevu i apsorbuje i sekretira,
pri čemu je sekrecija intenzivnija. Sekreciju
stimuliše aldosteron.
• Bikarbonatni jon koji potiče iz pankreasnog
soka i žuči do kraja jejunuma se uglavnom
reapsorbuje. U ileumu i kolonu bikarbonatni jon
se sekretira u zamenu za hloridni jon koji se
apsorbuje.
• Kalcijumov jon se apsorbuje u proksimalnom
delu tankog creva. Transport kroz luminalnu
membranu se vrši olakšanom difuzijom preko
nosača čiju sintezu stimuliše vitamin D hormon.
VITAMINI
• Vitamini su organska jedinjenja koje
sintetišu biljke i mikroorganizmi.
• U organizmu čoveka nastaju samo
vitamini D3 i PP.
• Izvor vitamina su namirnice biljnog i
životinjskog porekla.
• Hrana sadrži ili vitamine ili njihove
prekursorne oblike provitamine koji se
u organizmu pretvaraju u vitamine.
• Podela vitamina je izvršena
na osnovu njihove
rastvorljivosti na:
• liposolubilne vitamine:
• A, D, E i K i
• hidrosolubilne:
•vitamin C i vitamine B grupe.
• Liposolubilni vitamini mogu da se
deponuju u većoj količini, naročito u
jetri.
• Hidrosolubilni vitamini su prisutni u ECT
i brzo se izlučuju preko bubrega.
• Od hidrosolubilnih vitamina deponuje
se uglavnom vitamin B12.
• U cirkulaciji se liposolubilni vitamini
nalaze kompleksovani sa proteinima
plazme, što im povećava rastvorljivost i
stabilnost.
• Količina vitamina u
organizmu određena je
intenzitetom:
•apsorpcije u digestivnom
traktu,
•konverzije provitamina,
•aktivacije i
•ekskrecije.
LIPOSOLUBILNI VITAMINI
VITAMIN A
• Vitamin A se u organizmu nalazi u obliku
alkohola (retinol), aldehida (retinal) i kiseline
(retinoinska kiselina).
• Svi oblici su aktivni.
• U digestivnom traktu vitamin A se apsorbuje
olakšanom difuzijom, a u enterocitima se
ugrađuje u hilomikrone, pa preko limfe prelazi
u cirkulaciju. U krvi se vezuje za retinoil-
vezujući protein.
• Vitamin A je neophodan za:
 Normalan rast organizma
 Formiranje kostiju
 Obnovu epitelnih tkiva
 Normalno funkcionisanje retine
 Normalnu reproduktivnu sposobnost oba pola
 Sintezu kortikosteroida
 Sintezu mukopolisaharida mukoznih sekreta
epitela.
• Mehanizam delovanja vitamina
A:
•modulacija genske aktivnosti,
slično steroidnim hormonima
•Ekstranuklearna delovanja,
odnosno deluje kao red-oks
sistem.
• Prirodni izvori vitamina A:
•šargarepa
•spanać
•džigerica
•riblje ulje
•mlečni proizvodi
•voće
• Avitaminoza
•Kokošije slepilo
•kseroftalmija
VITAMIN D
• Vitamin D obuhvata grupu srodnih
steroidnih jedinjenja od kojih najveći
značaj imaju vitamini D2 i D3.
• Oni nastaju iz provitamina pod uticajem
UV zraka. Konverzija provitamina D3 u
vitamin D3 vrši se u koži.
• Deponuje se u masnom tkivu i mišićima.
U plazmi se nalazi vezan za globuline
plazme.
• Vitamin D se u organizmu konvertuje u vitamin D
hormon.
• Njegova glavna uloga da pomaže transport
kalcijuma u organizmu.
• Vitamin D hormon deluje na brojna tkiva, ali glavna
delovanja su mu u
• tankom crevu, gde pomaže apsorpciju kalcijuma i
• u kostima, gde deluje na osteoblaste i osteocite i
stimuliše sintezu transportera za kalcijumov jon.
• Ako se vitamin D, što je slučaj i sa vitaminom A,
unosi u velikim dozama ima toksične efekte.
• Prirodni izvori vitamina D:
•Džigerica
•Žumance
•Riblje ulje
•Mlečni proizvodi
• Avitaminoza
• rahitis
VITAMIN K
• Vitamin K je neophodan za
koagulaciju krvi jer učestvuje u
sintezi protrombina, VII, IX i X
faktora koagulacije.
• Prirodni izvori vitamina K:
•Zeleno povrće
VITAMIN E
• Vitamin E je zajedničko ime za grupu jedinjenja
tokoferola, od kojih je najvažnije alfa-tokoferol.
• Delovanje vitamina E:
• Kao antioksidans sprečava oksidaciju masnih
kiselina, vitamina A i C i tiolske grupe određenih
enzima
• Ima dokaza o njegovoj ulozi u metabolizmu
nukleinskih kiselina, eritropoezi i sintezi koenzima
Q.
HIDROSOLUBILNI VITAMINI
VITAMIN C
• Vitamin C je najčešće redukciono sredstvo u
organizmu i na toj osobini mu se zasniva
uloga.
• Nalazi se u svim tkivima i telesnim tečnostima,
ali ga najviše ima u nadbubrežnoj žlezdi,
hipofizi, žutom telu jajnika i timusu.
• Ovako široka rasprostranjenost ukazuje na
njegov izuzetan fiziološki značaj.
•
• Vitamin C deluje kao kofaktor u brojnim
biološkim procesima:
• značajan za očuvanje strukturnog integriteta
vezivnih tkiva, kostiju i bazalnih membrana.
• Potreban je za nastajanje noradrenalina.
• Potreban je za sinteze steroida kore nadbubrega.
• Potreban je za sintezu purina i timina, odnosno
DNK.
• Neophodan je za inkorporaciju gvožđa u feritin.
• Redukuje gvožđe i prevodi ga u oblik koji se lakše
apsorbuje iz digestivnog trakta.
• Potreban je za integritet celularnog trakta.
VITAMIN B1
• Vitamin B1 sadrži sumpor u svom molekulu.Lako se
resorbuje u tankom crevu. U crevnoj sluzokoži se
pretvara u aktivan oblik tiamin pirofosfat ( TPP).
• Uloge vitamina B1:
• TPP učestvuje u velikom broju metaboličkih procesa
kao koenzim najmanje 24 enzima. Kofaktor je u
reakcijama dekarboksilacije alfa-keto kiselina
(pirogrožđana, alfa–ketoglutarna kiselina), prenošenja
fragmenata od 2 ugljenikova atoma sa jednog ugljenog
hidrata na drugi, u reakcijama pentozofosfatnog puta i
dr. Iz ovoga proizilazi da je TPP neophodan za
normalan metabolizam ugljenih hidrata i ishranu svih
tkiva.
• TPP ima važnu ulogu u mehanizmima uključenim u
sprovođenje akcionih potencijala u perifernim nervima i
u nervno-mišićnoj transmisiji.
VITAMIN B2
• Vitamin B2 ulazi u sastav koenzima FMN i FAD, aktivnih
grupa flavoproteina koji su važni enzimi tipa
dehidrogeneza.
• Vitamin B2 je uključen u procese oksidativne fosforilacije
koji su od vitalnog značaja.
VITAMIN PP
• Vitamin PP se nalazi u obliku
nikotinske kiseline (niacin) i njenog
amida, nikotinamida (niacinamid).
• Aktivni oblici su NAD i NADP koji su
koenzimi ili kosupstrati brojnih
dehidrogeneza.
• Kao sastavni delovi ovih koenzima
učestvuju u biološkim oksidacijama.
VITAMIN B6
• Vitamin B6 se javlja u tri oblika: piridoksin,
piridoksamin i piridoksal.
• Vitamin B6 je koenzim u velikom broju
metaboličkih procesa:
• U obliku piridoksal fosfata koenzim je enzima koji
katalizuju oko 40 tipova enzimskih reakcija u koje
spadaju: dezaminacije, transaminacije,
dekarboksilacije, desulfhidracije i dr.
• Piridoksal fosfat je koenzim nekoliko enzima
uključenih u metabolizam triptofana.
• Neophodan je za sintezu GABA u CNS.
FOLNA KISELINA
• Folna kiselina ima ključnu ulogu u
metabolizmu jer je kofaktor enzima
uključenih u biosintezu prekursora
nukleinskih kiselina.
• Potrebna za sintezu timina; baze
koja ulazi u sastav DNK, za sintezu
purinskih baza i za redukciju
ribonukleotida u
deoksiribonukleotide.
VITAMIN B12
• Ovaj vitamin se resorbuje u terminalnom delu ileuma.
• U digestivnom kanalu se vezuje za unutrašnji faktor koji ga
štiti od degradacije. Pri resorpciji se vitamin odvaja od
unutrašnjeg faktora.
• U cirkulaciji se vitamin B12 nalazi vezan za proteine
transkobalamine.
• Deponuje se u jetri. Kao i većina vitamina B grupe i B12 se
aktivira u tkivima
• Vitamin B12 je neophodan za:
• Normalnu eritropezu
• Održavanje integriteta mijelinskog omotača nervnih
vlakana
• Obnavljanje epitela u digestivnom kanalu
• Direktno ili indirektno je uključen u metabolizam
nukleinskih kiselina, proteina i ugljenih hidrata.
VITAMIN H
• Funkcioniše kao koenzim u reakcijama
karboksilacije.
PANTOTENSKA KISELINA
• Pantotenska kiselina je zastupljena u svim
biljnim i životinjskim tkivima.
• Ulazi u sastav koenzima A (CoA).
• Ovaj koenzim ima ključnu ulogu u
metabolizmu ugljenih hidrata, masti i proteina.
• U obliku acetil-CoA uključen je u sintezu
masnih kiselina, holesterola, steroida, Ach i dr.
jedinjenja.

More Related Content

What's hot (20)

3. Prokariotska i eukariotska celija
3. Prokariotska i eukariotska celija3. Prokariotska i eukariotska celija
3. Prokariotska i eukariotska celija
 
SRCE
SRCE SRCE
SRCE
 
Mišićni sistem
Mišićni sistemMišićni sistem
Mišićni sistem
 
Celijske organele- mitohondrije hloroplasti
Celijske organele- mitohondrije hloroplastiCelijske organele- mitohondrije hloroplasti
Celijske organele- mitohondrije hloroplasti
 
Pasivni transport kroz ćelijsku membranu
Pasivni transport kroz ćelijsku membranuPasivni transport kroz ćelijsku membranu
Pasivni transport kroz ćelijsku membranu
 
Sistem organa za izlučivanje
Sistem organa za izlučivanjeSistem organa za izlučivanje
Sistem organa za izlučivanje
 
Gradja i funkcija digestivnog trakta
Gradja i funkcija digestivnog traktaGradja i funkcija digestivnog trakta
Gradja i funkcija digestivnog trakta
 
GRADJA SRCA
GRADJA SRCAGRADJA SRCA
GRADJA SRCA
 
Histologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistemHistologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistem
 
Sistem organa za disanje
Sistem organa za disanjeSistem organa za disanje
Sistem organa za disanje
 
Endokrini sistem Nikola Cekicevic
Endokrini sistem Nikola CekicevicEndokrini sistem Nikola Cekicevic
Endokrini sistem Nikola Cekicevic
 
Osobine živih bića
Osobine živih bićaOsobine živih bića
Osobine živih bića
 
Lizozomi, vakuola, mitohondrije
Lizozomi, vakuola, mitohondrijeLizozomi, vakuola, mitohondrije
Lizozomi, vakuola, mitohondrije
 
Čulni sistem
Čulni sistemČulni sistem
Čulni sistem
 
Mozak
MozakMozak
Mozak
 
Žlezde sa unutrašnjim lučenjem
Žlezde sa unutrašnjim lučenjemŽlezde sa unutrašnjim lučenjem
Žlezde sa unutrašnjim lučenjem
 
Biocenoza
BiocenozaBiocenoza
Biocenoza
 
Srce
SrceSrce
Srce
 
Krv
KrvKrv
Krv
 
Osnovni pojmovi i principi ekologije i zaštite životne sredine
Osnovni pojmovi i principi ekologije i zaštite životne sredineOsnovni pojmovi i principi ekologije i zaštite životne sredine
Osnovni pojmovi i principi ekologije i zaštite životne sredine
 

Similar to Digestivni sistem

Digestivni sistem
Digestivni sistemDigestivni sistem
Digestivni sistemdr Šarac
 
Sistem organa za varenje - "muzikanti":)
Sistem organa za varenje - "muzikanti":)Sistem organa za varenje - "muzikanti":)
Sistem organa za varenje - "muzikanti":)plavaplaneta
 
Fiziologija varenja
Fiziologija varenjaFiziologija varenja
Fiziologija varenjadr Šarac
 
Fiziologija varenja
Fiziologija varenjaFiziologija varenja
Fiziologija varenjaJovan Šarac
 
Систем за варење
Систем за варењеСистем за варење
Систем за варењеLjubica Lalic
 
Панкреас Kовачевић A.
Панкреас  Kовачевић A.Панкреас  Kовачевић A.
Панкреас Kовачевић A.Violeta Djuric
 
Систем органа за варење
Систем органа за варењеСистем органа за варење
Систем органа за варењеVioleta Djuric
 
Танко и дебело црево - Петровић М.
Танко и дебело црево - Петровић М.Танко и дебело црево - Петровић М.
Танко и дебело црево - Петровић М.Violeta Djuric
 
Sistem organa za varenje
Sistem organa za varenjeSistem organa za varenje
Sistem organa za varenjeMaja Simic
 
Genadij Petrovic Malahov - Ishrana i hrana
Genadij Petrovic Malahov  - Ishrana i hranaGenadij Petrovic Malahov  - Ishrana i hrana
Genadij Petrovic Malahov - Ishrana i hranaPACE Kiprovska
 
Genadij Petrovic Malahov- Ishrana i hrana
Genadij Petrovic Malahov-  Ishrana i hranaGenadij Petrovic Malahov-  Ishrana i hrana
Genadij Petrovic Malahov- Ishrana i hranaUgo Carbo
 
varenjetijebem
varenjetijebemvarenjetijebem
varenjetijebemEuroTruck1
 
Sistem organa za varenje
Sistem organa za varenjeSistem organa za varenje
Sistem organa za varenjeNatalija Simić
 
Varenje, disanje, krvni sistem kicmenjaka
Varenje, disanje, krvni sistem kicmenjakaVarenje, disanje, krvni sistem kicmenjaka
Varenje, disanje, krvni sistem kicmenjakaDanijela Djordjevic
 
Јетра - Н. Марчетић
Јетра - Н. МарчетићЈетра - Н. Марчетић
Јетра - Н. МарчетићVioleta Djuric
 

Similar to Digestivni sistem (20)

Digestivni sistem
Digestivni sistemDigestivni sistem
Digestivni sistem
 
Sistem organa za varenje
Sistem organa za varenjeSistem organa za varenje
Sistem organa za varenje
 
Sistem organa za varenje - "muzikanti":)
Sistem organa za varenje - "muzikanti":)Sistem organa za varenje - "muzikanti":)
Sistem organa za varenje - "muzikanti":)
 
Fiziologija varenja
Fiziologija varenjaFiziologija varenja
Fiziologija varenja
 
Fiziologija varenja
Fiziologija varenjaFiziologija varenja
Fiziologija varenja
 
Digestivni trakt
Digestivni traktDigestivni trakt
Digestivni trakt
 
Систем за варење
Систем за варењеСистем за варење
Систем за варење
 
Панкреас Kовачевић A.
Панкреас  Kовачевић A.Панкреас  Kовачевић A.
Панкреас Kовачевић A.
 
Систем органа за варење
Систем органа за варењеСистем органа за варење
Систем органа за варење
 
Sistem organa za varenje coveka
Sistem organa za varenje covekaSistem organa za varenje coveka
Sistem organa za varenje coveka
 
Танко и дебело црево - Петровић М.
Танко и дебело црево - Петровић М.Танко и дебело црево - Петровић М.
Танко и дебело црево - Петровић М.
 
Sistem organa za varenje
Sistem organa za varenjeSistem organa za varenje
Sistem organa za varenje
 
Genadij Petrovic Malahov - Ishrana i hrana
Genadij Petrovic Malahov  - Ishrana i hranaGenadij Petrovic Malahov  - Ishrana i hrana
Genadij Petrovic Malahov - Ishrana i hrana
 
Genadij Petrovic Malahov- Ishrana i hrana
Genadij Petrovic Malahov-  Ishrana i hranaGenadij Petrovic Malahov-  Ishrana i hrana
Genadij Petrovic Malahov- Ishrana i hrana
 
varenjetijebem
varenjetijebemvarenjetijebem
varenjetijebem
 
Sistem organa za varenje
Sistem organa za varenjeSistem organa za varenje
Sistem organa za varenje
 
Varenje, disanje, krvni sistem kicmenjaka
Varenje, disanje, krvni sistem kicmenjakaVarenje, disanje, krvni sistem kicmenjaka
Varenje, disanje, krvni sistem kicmenjaka
 
Obezbeđivanje energije.pdf
Obezbeđivanje energije.pdfObezbeđivanje energije.pdf
Obezbeđivanje energije.pdf
 
Gastrointestinalni
GastrointestinalniGastrointestinalni
Gastrointestinalni
 
Јетра - Н. Марчетић
Јетра - Н. МарчетићЈетра - Н. Марчетић
Јетра - Н. Марчетић
 

More from Anatomija dr Šarac

More from Anatomija dr Šarac (20)

Vene
Vene Vene
Vene
 
gornjaidonjaupljavena
gornjaidonjaupljavenagornjaidonjaupljavena
gornjaidonjaupljavena
 
Aorta drugi deo
Aorta    drugi deoAorta    drugi deo
Aorta drugi deo
 
Arterijskahipertenzija
Arterijskahipertenzija Arterijskahipertenzija
Arterijskahipertenzija
 
Unutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
UnutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganijUnutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
Unutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
 
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
 
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
 
Jetra
Jetra Jetra
Jetra
 
Ishrana
Ishrana Ishrana
Ishrana
 
Kosti-lobanje-
Kosti-lobanje-Kosti-lobanje-
Kosti-lobanje-
 
25.zavisnost od-halucinogena
25.zavisnost od-halucinogena25.zavisnost od-halucinogena
25.zavisnost od-halucinogena
 
24.zavisnost od-opijata1289570690
24.zavisnost od-opijata128957069024.zavisnost od-opijata1289570690
24.zavisnost od-opijata1289570690
 
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
 
22.zavisnost od kanabinoida
22.zavisnost od kanabinoida22.zavisnost od kanabinoida
22.zavisnost od kanabinoida
 
21.narkomanija stepanic-tijana1
21.narkomanija stepanic-tijana121.narkomanija stepanic-tijana1
21.narkomanija stepanic-tijana1
 
19.alkoholizam11 1
19.alkoholizam11 119.alkoholizam11 1
19.alkoholizam11 1
 
17.reaktivna stanja1
17.reaktivna stanja117.reaktivna stanja1
17.reaktivna stanja1
 
Histologija cirkulatorni sistem
Histologija cirkulatorni sistem Histologija cirkulatorni sistem
Histologija cirkulatorni sistem
 
Anatomija mali atlas
Anatomija mali atlasAnatomija mali atlas
Anatomija mali atlas
 
Anatomija pokreta pojedinih segmenata tela
Anatomija pokreta pojedinih segmenata telaAnatomija pokreta pojedinih segmenata tela
Anatomija pokreta pojedinih segmenata tela
 

Digestivni sistem

  • 2.
  • 3.
  • 4.
  • 5. • Ingestija obuhvata unošenje hrane u usnu duplju, žvakanje i gutanje. • Digestija podrazumeva dalje usitnjavanje hrane i degradaciju makromolekula uz pomoć enzima do jedinjenja male molekulske mase koja mogu da se transportuju u krv. Ugljeni hidrati se razlažu do monosaharida, proteini do aminokiselina, a masti do monoglicerida i slobodnih masnih kiselina. • Apsorpcija uključuje transport svarenih hranljivih materija iz lumena GIT u krv ili limfu.
  • 6.
  • 7.
  • 8.
  • 9. ŽVAKANJE • Žvakanjem se hrana u usnoj duplji sitni i melje. Žvakanje se sastoji u kombinovanom delovanju poprečno prugastih mišića vilica, obraza i jezika. Ono je najvećim delom refleksna radnja koordinisana signalima iz centra u produženoj moždini. Pokreti žvakanja traju sve dok se ne formira kompaktan zalogaj hrane (bolus) koji može da se proguta. • Žvakanje ima nekoliko uloga: • Usitnjavanje hrane i olakšavanje gutanja • Mešanje hrane sa pljuvačkom, čime započinje varenje skroba, a pljuvačka deluje i lubrikantno • Dovođenje hrane u kontakt sa receptorima za ukus i miris.
  • 10.
  • 11.
  • 12.
  • 13.
  • 14.
  • 15.
  • 16.
  • 17.
  • 18.
  • 19.
  • 20.
  • 21.
  • 22.
  • 23. • Zubi • organska materija dentin • spolja su pokriveni slojem tvrde gleđi. • Unutrašnjost zuba je ispunjena zubnom pulpom (vezivno tkivo) u kojoj se nalaze krvni sudovi (ishranjuju zub) i nervi. • Koren zuba je pokriven slojem cementa (koštano tkivo) gleđ dentin pulpa cement
  • 24.
  • 26.
  • 27. Pljuvačne žlezde • Razvijene su • podjezične, podvilične i zaušne. • Njihov sekret sadrži enzim ptijalin koji vari ugljene hidrate. zaušne. podviličnepodjezične
  • 28. Pljuvačne žlezde ( glandulae salivarie ) Pljuvačne žlezde luče pljuvačku ( saliva ) Mogu biti male ( gl. salivarie minores ) I velike ( gl. salivarie majores ) Velike pljuvačne žlezde su : Podjezična ( gl. sublinqualis ) Podvilična ( gl. submandibularis ) Doušna ( gl. parotis )
  • 29. PLJUVAČKA • Pljuvačku luče tri para glavnih pljuvačnih žlezda i veći broj malih pljuvačnih žlezda rasutih po usnoj duplji. Dnevno se izluči 0.5- 1 litar pljuvačke. • Pljuvačka je hipotoničan vodeni rastvor, sa manje natrijumovih i hloridnih, a više kalijumovih i bikarbonatnih jona u odnosu na plazmu. Glavni organski sastojci su enzim alfa-amilaza (ptijalin) i mucini.
  • 30. Uloge pljuvačke: • Zaštitna uloga • Uloga u varenju skroba • Lubrikantna uloga 1. Zaštitna uloga pljuvačke ogleda se u tome što ona hladi toplu hranu, ispira usnu duplju, čisti zube i deluje baktericidno zbog prisustva enzima lizozima. 2. Zahvaljujući ptijalinu, u usnoj duplji započinje varenje skroba i ono je ograničeno zbog kratkog zadržavanje hrane u ustima i inaktivacije ptijalina u kiseloj sredini želuca. 3. Lubrikantna uloga pljuvačke sastoji se u podmazivanju zalogaja i olakšavanju gutanja, vlaženju usana i olakšavanju funkcije govora.
  • 31. GUTANJE • Gutanjem se sažvakan i pljuvačkom natopljen zalogaj hrane brzo sprovodi iz usne duplje kroz ždrelo u jednjak i želudac. • Gutanje može da se izazove voljno,međutim kad se hrana nađe u blizini ždrela, nastaje refleksni odgovor koji ne može da se kontroliše. • Tokom gutanja, disanje je nakratko inhibirano, a ulaz u grkljan zatvoren, da bi se sprečio prelazak hrane u dušnik. Hrana se kroz jednjak potiskuje peristaltičkim pokretima čija je snaga srazmerna veličini zalogaja. Hrana kroz jednjak putuje oko 10 sekundi, a tečnost znatno brže. • Refleks gutanja je složeni refleks koji započinje stimulacijom mehanoreceptora usne duplje i ždrela prisutnom hranom. Centar se nalazi u produženoj moždini.
  • 32. Ždrelo • Usna duplja se nastavlja na ždrelo koje prelazi u jednjak. • preko pukotinastog otvora u vezi sa dušnikom, • preko Eustahijeve tube sa srednjim uhom • i preko unutrašnjih nosnih otvora (hoana) sa nosnom dupljom.
  • 33.
  • 34.
  • 35.
  • 36. Jednjak Jednjak je dugačak 22-25 cm, počinje nastvaljanjem na ždrelo i završava se u želudačnom otvoru za jednjak (lat: cardia).Prečnik jednjaka je oko 2 cm na mestu kontakta sa drugim organima gradi odgovarajuća suženja (lat: angustitiae esophagi). 1.Gornje suženje se zove još i krikoidno (lat: angustitia cricoidea)prečnik je ovde oko 14 mm. U srednjem delu jednjaka nalazi se drugo suženje, aortikobronijalno suženje (lat: angustitia aorticobronchialis), kalibar jednjaka oko 16-17 mm. U donjem delu jednjaka prilikom prolaska kroz dijafragmu (prečagu), nastaje i treće suženje jednjaka, dijafragmatično suženje (lat: angustitia diaphragmatica). Jednjak je ovde širok oko 15-17 mm.
  • 37.
  • 38.
  • 39.
  • 40.
  • 41.
  • 42. Želudac • Predstavlja prošireni deo creva u kome se hrana nagomilava i započinje varenje da bi se zatim postepeno propuštala u crevo. • Na želucu se razlikuju dva dela: • kardijalni (deo gde jednjak prelazi u želudac) i • pilorični (graniči se sa crevom). • Želudačne žlezde produkuju HCl i enzim pepsin koji započinje varenje belančevina.
  • 43.
  • 44. Row 1 Row 2 Row 3 Row 4 0 2 4 6 8 10 12 Column 1 Column 2 Column 3
  • 45.
  • 46. MOTILITET ŽELUCA • Mišićni sloj zida želuca izgradjen je od tri sloja longitudinalno, cirkularno i koso postavljenih glatkih mišićnih ćelija . • Zahvaljujući motilitetu: • Želudac služi kao rezervoar hrane • Omogućeno je sitnjenje hrane i mešanje sa želudačnin sokom • Pražnjenje želuca kontrolisanom brzinom. • Hrana uobičajenog sastava zadržava se u želucu 2-6h. Za to vreme mehaničkim usitnjavanjem i delovanjem enzima pretvara se u masu konzistencije paste koja se zove himus. • Pražnjenje želuca se vrši potiskivanjem male količine himusa (2-7 ml) kroz pilorusni sfinkter.
  • 47. SEKRETNA AKTIVNOST ŽELUCA • Želudačni sok je produkt sekrecije nekoliko tipova egzokrinih žlezda sluzokože želuca. G ćelije sluzokože luče i jedan hormon-gastrin. • Sastav: • Glavni sastojci želudačnog soka, pored vode, su: • Hloridna kiselina (HCl) • Pepsinogeni • Unutrašnji faktor • pH čistog sekreta je 1-2
  • 48. • HCl luče parijetalne ćelije žlezda sluzokože. • HCl želudačnog soka ima višestruke uloge: • Pomaže varenje proteina na više načina: denaturiše proteine hrane i olakšava delovanje pepsina, vrši aktivaciju pepsinogena u pepsin i obezbeđuje optimalan pH za delovanje pepsina • Visoka koncentracija HCl deluje baktericidno • HCl rastvara soli kalcijuma i gvožđa iz hrane i omogućava apsorpciju ovih elemenata.
  • 49. • Pepsini su proteaze želudačnog soka. Sintetišu se u glavnim (peptičnim) ćelijama želudačnih žlezda kao neaktivni prekursori pepsinogeni. Aktivaciju u pepsine vrši vodonikov jon u lumenu želuca. Pepsini započinju varenje proteina u digestivnom traktu i hidrolizuju ih do polipeptida različite dužine. • Unutrašnji faktor sintetišu parijetalne ćelije.To je glikoprotein neophodan za apsorpciju vitamina B 12. Unutrašnji faktor je jedini produkt sekrecije želuca neophodan za život. • Mukus debljine oko 1 mm, pokriva sluzokožu želuca i štiti je od mehaničkih oštećenja grubljom hranom ili hemijskog oštećenja sa HCl ili enzimima. Mukus luče mukozne (peharaste) ćelije žlezda i epitelne ćelije slobodne površine sluzokože. Epitelne ćelije luče i vodenastu tečnost bogatu i bikarbonatom koji daje alkalitet mukusu.
  • 50. Crevo se sastoji od dva dela: 1. tankog creva; 2. debelog creva. • Granica između njih je obeležena jednim slepim izraštajem – slepim crevom.
  • 51. TANKO CREVO Može da bude dugačko oko 6 m. Početni deo tankog creva je dvanaestopalačno crevo (duodenum) koje je u obliku "C",a koji se ulivaju odvodi jetre i pankreasa, pričvrćcen je za abdomen pomoću trbušne maramice. U zidu tankog creva nalaze se žlezde koje luče velike količine sluzi i enzime. Sluz kao omotač štiti crevnu sluzokožu od dejstva enzima.
  • 52.
  • 53.
  • 54.
  • 55.
  • 56.
  • 57.
  • 58. COLON
  • 59. Gross Anatomy of Large Intestine Figure 22.22a
  • 60.
  • 61.
  • 62.
  • 64. SEKRETNA AKTIVNOST TANKOG CREVA • Produkt čiste egzokrine sekrecije tankog creva teško je izolovati jer se u duodenumu izlivaju i žuč i pankreasni sok. • Sekret tankog creva je vodeni rastvor elektrolita koji sadrži brojne enzime, ali oni najverovatnije potiču iz deskvamiranih enterocita. • Tanko crevo ima važnu endokrinu ulogu. Peptidni hormoni koji produkuju endokrine ćelije njegove sluzokože imaju uloge u regulaciji motiliteta, sekrecije i rasta GIT.
  • 65. Pankreas • Leži u krivini dvanaestopalačnog creva. • Kod mnogih riba pankreas je rasut u vidu mnogobrojnih žlezdanih čvorova u crevnoj mezenteri. • Pankreas luči pankreasni sok u kome su enzimi u neaktivnom stanju (npr. tripsinogen, himotipsinogen) da bi se aktivirali dospevanjem u duodenum (postaju aktivni tripsin i himotripsin).
  • 66.
  • 67.
  • 68.
  • 69. Sastav pankreasnog soka • Pankreasni sok je tečnost alkalne reakcije koja je posledica velikog sadržaja bikarbonata. Dnevno se izluči 1-1.5 l pankreasnog soka. • Vodenastu komponentu bogatu bikarbonatom produkuju epitelne ćelije zidova pankreasnih kanala. • Enzimsku komponentu sintetišu acinusne ćelije. Enzimska komponenta sadrži enzime za varenje svih važnih sastojaka hrane.
  • 70.
  • 71. • Proteaze pankreasnog soka su: • Tripsin • Himotripsin • Karboksipeptidaza A i B • Elastaze
  • 72. • Proteaze pankreasnog soka su: • Tripsin • Himotripsin • Karboksipeptidaza A i B • Elastaze
  • 73. • One se u soku nalaze u neaktivnom obliku, kao tripsinogen, himotripsinogen, prokarboksipeptidaze i proelastaze. • Aktivacija se vrši u tankom crevu. • Tripsinogen se specifično aktivira u tankom crevu pod uticajem enzima enterokinaze koji potiče iz enterocita. • Nastali tripsin autokatalitički aktivira tripsinogen, a vrši i aktivaciju himotripsinogena i karboksipeptidaze. • Tripsin i himotripsin su endopeptidaze koje skraćuju polipeptidne lance do manjih peptida, a • karboksipeptidaze su egzopeptidaze koje odvajaju aminokiseline sa C-terminalnog kraja peptida.
  • 74. • Pankreasni sok sadrži i alfa-amilazu koja je identična ptijalinu pljuvačke. Ona cepa skrob do maltoze. • U pankreasnom soku su prisutne lipaze, enzimi koji razgrađuju masti hrane i njihove degradacione produkte. • To su: • Pankreasna lipaza • Pankreasna esteraza • Fosfolipaza A
  • 75. Jetra • To je najveća žlezda u organizmu • Jetrin sekret je žuč koja se sakuplja u žučnoj kesi, a odatle kroz žučni kanal izliva u duodenum. • Žuč ne sadrži enzime, ali omogućava varenje masti tako što vrši njihovu emulgaciju (razbija ih na sitne kapljice). • Pored toga jetra obavlja još niz značajnih funkcija: u njoj se glikoza pretvara u glikogen, predstavlja skladište vitamina i gvožđa, transformiše otrovne materije u neotrovne (sva krv iz creva prvo prolazi kroz jetru pa zatim ulazi u opšti krvotok) i dr
  • 76.
  • 77.
  • 78.
  • 79. • Glavna uloga jetre u varenju ostvaruje se putem sekrecije žuči. • Žuč stvaraju hepatociti i epitelne ćelije sluzokože zidova žučnih kanala. • Žuč se iz jetre izlučuje kontinuirano, ali se između obroka deponuje u žučnoj kesi. U tanko crevo žuč se izliva samo tokom obroka.
  • 80.
  • 81. SASTAV ŽUČI • Hepatociti produkuju žučne soli, holesterol, lecitin, žučne boje i izotonični rastvor elektrolita. • Žučne kiseline su najzastupljeniji sastojak suve materije žuči. One nastaju oksidacijom holesterola. Molekul žučne kiseline je izrazito polaran i zato žučne kiseline već u žuči stvaraju agregate sa holesterolom i lecitinom koji se zovu micele. • Osnovne uloge žučnih kiselina u varenju i apsorpciji masti su: • Emulgovanje masti unetih hranom u sitne kapljice, čime se olakšava delovanje lipaza • Formiranje mešovitih micela rastvorljivih u vodi sa produktima varenja masti, čime se olakšava apsorpcija produkta varenja masti.
  • 82.
  • 83.
  • 84. Debelo crevo • Do debelog creva dospeva nesvareni deo hrane, voda i soli. • U njemu se nalazi mnoštvo bakterija koje imaju sposobnost sinteze vitamina koje organizam apsorbuje. U debelom crevu se vrši apsorpcija vode i soli i prikupljanje nesvarenih ostataka pre njihovog izbacivanja.
  • 85. Debelo crevo • Do debelog creva dospeva nesvareni deo hrane, voda i soli. • U njemu se nalazi mnoštvo bakterija koje imaju sposobnost sinteze vitamina koje organizam apsorbuje. U debelom crevu se vrši apsorpcija vode i soli i prikupljanje nesvarenih ostataka pre njihovog izbacivanja.
  • 86. PROCESI U DEBELOM CREVU • Glavna uloga mu je da apsorbuje vodu i elektrolite i formira, transportuje i evakuiše feces. Sluzokoža debelog creva ima i sekretnu ulogu; u lumen se sekretiraju mukus, bikarbonatni i kalijumov jon. • Fekalna masa se formira apsorpcijom vode. Mukus, koga luče mnoge peharaste ćelije sluzokože debelog creva, pomaže vezivanje fekalne mase i ima lubrikantno delovanje.
  • 87. • Čvrste materije u fecesu uključuju celulozu i druge nesvarljive sastojke hrane, deskvamirane ćelije crevne sluzokože, mucine, nešto masti i neorganske sastojke. Feces sadrži i ogromnu količinu živih i mrtvih bakterija, kao i vitamine u čijoj sintezi učestvuju bakterije kolona. • Pražnjenje debelog creva se vrši refleksnim putem (refleks defekacije).
  • 89. • Varenje glavnih sastojaka hrane se sastoji u čitavom nizu hemijskih procesa koji se odigravaju određenim redosledom i uključuju veliki broj enzima poreklom iz sekreta pljuvačnih žlezda, želuca i egzokrinog pankreasa. • Delovanje enzima potpomažu HCl iz želudačnog soka i žuč iz jetre. • Varenje je najintezivnije u tankom crevu.
  • 90. UGLJENI HIDRATI • Ugljeni hidrati prisutni u ljudskoj ishrani su polisaharidi, disaharidi i monosaharidi. Od polisaharida se vare samo amilopektin (biljni skrob) i glikogen (životinjski skrob). • Varenje skroba počinje u usnoj duplji pod uticajem alfa-amilaze pljuvačke, ptijalina, ali se prekida u želucu zbog inaktivacije enzima u kiseloj sredini.
  • 91. • Varenje ugljenih hidrata se nastavlja u tankom crevu pod uticajem pankreasne alfa amilaze. • Ona, kao i ptijalin, razlaže skrob od maltoze, maltotrioze i alfa-graničnih dekstrina. • Nastali monosaharidi, pre svega glukoza, apsorbuju se u početnim delovima tankog creva.
  • 92. PROTEINI • Za razliku od ugljenih hidrata, proteini moraju da se unose hranom. Normalno se celokupna količina hranom unetih proteina svari i apsorbuje. • Varenje započinje u želucu pod uticajem pepsina koji cepa molekule proteina do peptida različite dužine.
  • 93. • Glavnu ulogu u varenju proteina imaju proteaze pankreasnog soka: tripsin, himotripsin, karboksipeptidaze i elastaze. • One razgrađuju proteine i peptide do malih peptida. • Postoje i peptidaze koje dalje razgrađuju male peptide do aminokiselina, dipeptida, tripeptida i tetrapeptida.
  • 94. • Završna digestija proteina odigrava se u: • lumenu tankog creva, • četkastom pokrovu enterocita i • citoplazmi enterocita. • Za aminokiseline postoji nekoliko transportnih mehanizama, ali za sve je zajedničko da se kotransportuju sa natrijumovim jonom.
  • 95. MASTI • Glavne masti u prosečnoj ishrani su trigliceridi. • Masti se vare u duodenumu pod uticajem lipolitičkih enzima pankreasnog soka. • Da bi ovi enzimi mogli da deluju, masti moraju da se emulguju pomoću žučnih kiselina. • Najvažniji lipolitički enzim je pankreasna lipaza koja hidrolizuje trigliceride do dve slobodne masne kiseline i monoglicerida.
  • 96. • Iz produkata digestije masti i micela žučnih kiselina formiraju se mešovite micele. • Micele su hidrosolubilne i ulaze u nepokretni vodeni sloj između crevnih resica. Sastojci micela difunduju u vodeni sloj, a onda, kao liposolubilni, lako difunduju kroz membranu četkastog pokrova.
  • 97. • U enterocitu produkti varenja masti odlaze na glatki endoplazmin retikulum gde se vrši reesterifikacija monoglicerida do triglicerida. Iz novosintetisanih lipida se obrazuju hilomikroni. • To su sferne lipidne kapljice različite veličine • Hilomikroni se procesom egzocitoze izbacuju iz enterocita u intersticijelni prostor i ulaze u limfne kapilare čiji endotel ima dovoljno velike međućelijske prostore.
  • 98. VODA I ELEKTROLITI • U normalnim uslovima 99% vode i jona se apsorbuje iz lumena digestivnog trakta. • Dnevno se u creva unese oko 2 l vode u obliku tečnosti i hrane, a još 7 l se izluči u obliku sekreta egzokrinih žlezda digestivnog trakta i iz jetre. • Ako se fecesom eliminiše oko 200 ml, oko 8800 ml se reapsorbuje pasivno na osnovu osmotskog gradijenta.
  • 99. • Natrijumov jon se apsorbuje celom dužinom creva, ali najintenzivnije u tankom crevu. Apsorpciju u tankom crevu stimuliše hormon aldosteron. • Kalijumov jon se apsorbuje u tankom crevu, dok se u debelom crevu i apsorbuje i sekretira, pri čemu je sekrecija intenzivnija. Sekreciju stimuliše aldosteron. • Bikarbonatni jon koji potiče iz pankreasnog soka i žuči do kraja jejunuma se uglavnom reapsorbuje. U ileumu i kolonu bikarbonatni jon se sekretira u zamenu za hloridni jon koji se apsorbuje. • Kalcijumov jon se apsorbuje u proksimalnom delu tankog creva. Transport kroz luminalnu membranu se vrši olakšanom difuzijom preko nosača čiju sintezu stimuliše vitamin D hormon.
  • 101. • Vitamini su organska jedinjenja koje sintetišu biljke i mikroorganizmi. • U organizmu čoveka nastaju samo vitamini D3 i PP. • Izvor vitamina su namirnice biljnog i životinjskog porekla. • Hrana sadrži ili vitamine ili njihove prekursorne oblike provitamine koji se u organizmu pretvaraju u vitamine.
  • 102. • Podela vitamina je izvršena na osnovu njihove rastvorljivosti na: • liposolubilne vitamine: • A, D, E i K i • hidrosolubilne: •vitamin C i vitamine B grupe.
  • 103. • Liposolubilni vitamini mogu da se deponuju u većoj količini, naročito u jetri. • Hidrosolubilni vitamini su prisutni u ECT i brzo se izlučuju preko bubrega. • Od hidrosolubilnih vitamina deponuje se uglavnom vitamin B12. • U cirkulaciji se liposolubilni vitamini nalaze kompleksovani sa proteinima plazme, što im povećava rastvorljivost i stabilnost.
  • 104. • Količina vitamina u organizmu određena je intenzitetom: •apsorpcije u digestivnom traktu, •konverzije provitamina, •aktivacije i •ekskrecije.
  • 105. LIPOSOLUBILNI VITAMINI VITAMIN A • Vitamin A se u organizmu nalazi u obliku alkohola (retinol), aldehida (retinal) i kiseline (retinoinska kiselina). • Svi oblici su aktivni. • U digestivnom traktu vitamin A se apsorbuje olakšanom difuzijom, a u enterocitima se ugrađuje u hilomikrone, pa preko limfe prelazi u cirkulaciju. U krvi se vezuje za retinoil- vezujući protein.
  • 106. • Vitamin A je neophodan za:  Normalan rast organizma  Formiranje kostiju  Obnovu epitelnih tkiva  Normalno funkcionisanje retine  Normalnu reproduktivnu sposobnost oba pola  Sintezu kortikosteroida  Sintezu mukopolisaharida mukoznih sekreta epitela.
  • 107. • Mehanizam delovanja vitamina A: •modulacija genske aktivnosti, slično steroidnim hormonima •Ekstranuklearna delovanja, odnosno deluje kao red-oks sistem.
  • 108. • Prirodni izvori vitamina A: •šargarepa •spanać •džigerica •riblje ulje •mlečni proizvodi •voće
  • 110. VITAMIN D • Vitamin D obuhvata grupu srodnih steroidnih jedinjenja od kojih najveći značaj imaju vitamini D2 i D3. • Oni nastaju iz provitamina pod uticajem UV zraka. Konverzija provitamina D3 u vitamin D3 vrši se u koži. • Deponuje se u masnom tkivu i mišićima. U plazmi se nalazi vezan za globuline plazme.
  • 111. • Vitamin D se u organizmu konvertuje u vitamin D hormon. • Njegova glavna uloga da pomaže transport kalcijuma u organizmu. • Vitamin D hormon deluje na brojna tkiva, ali glavna delovanja su mu u • tankom crevu, gde pomaže apsorpciju kalcijuma i • u kostima, gde deluje na osteoblaste i osteocite i stimuliše sintezu transportera za kalcijumov jon. • Ako se vitamin D, što je slučaj i sa vitaminom A, unosi u velikim dozama ima toksične efekte.
  • 112. • Prirodni izvori vitamina D: •Džigerica •Žumance •Riblje ulje •Mlečni proizvodi
  • 114. VITAMIN K • Vitamin K je neophodan za koagulaciju krvi jer učestvuje u sintezi protrombina, VII, IX i X faktora koagulacije.
  • 115. • Prirodni izvori vitamina K: •Zeleno povrće
  • 116. VITAMIN E • Vitamin E je zajedničko ime za grupu jedinjenja tokoferola, od kojih je najvažnije alfa-tokoferol. • Delovanje vitamina E: • Kao antioksidans sprečava oksidaciju masnih kiselina, vitamina A i C i tiolske grupe određenih enzima • Ima dokaza o njegovoj ulozi u metabolizmu nukleinskih kiselina, eritropoezi i sintezi koenzima Q.
  • 117. HIDROSOLUBILNI VITAMINI VITAMIN C • Vitamin C je najčešće redukciono sredstvo u organizmu i na toj osobini mu se zasniva uloga. • Nalazi se u svim tkivima i telesnim tečnostima, ali ga najviše ima u nadbubrežnoj žlezdi, hipofizi, žutom telu jajnika i timusu. • Ovako široka rasprostranjenost ukazuje na njegov izuzetan fiziološki značaj. •
  • 118. • Vitamin C deluje kao kofaktor u brojnim biološkim procesima: • značajan za očuvanje strukturnog integriteta vezivnih tkiva, kostiju i bazalnih membrana. • Potreban je za nastajanje noradrenalina. • Potreban je za sinteze steroida kore nadbubrega. • Potreban je za sintezu purina i timina, odnosno DNK. • Neophodan je za inkorporaciju gvožđa u feritin. • Redukuje gvožđe i prevodi ga u oblik koji se lakše apsorbuje iz digestivnog trakta. • Potreban je za integritet celularnog trakta.
  • 119. VITAMIN B1 • Vitamin B1 sadrži sumpor u svom molekulu.Lako se resorbuje u tankom crevu. U crevnoj sluzokoži se pretvara u aktivan oblik tiamin pirofosfat ( TPP). • Uloge vitamina B1: • TPP učestvuje u velikom broju metaboličkih procesa kao koenzim najmanje 24 enzima. Kofaktor je u reakcijama dekarboksilacije alfa-keto kiselina (pirogrožđana, alfa–ketoglutarna kiselina), prenošenja fragmenata od 2 ugljenikova atoma sa jednog ugljenog hidrata na drugi, u reakcijama pentozofosfatnog puta i dr. Iz ovoga proizilazi da je TPP neophodan za normalan metabolizam ugljenih hidrata i ishranu svih tkiva. • TPP ima važnu ulogu u mehanizmima uključenim u sprovođenje akcionih potencijala u perifernim nervima i u nervno-mišićnoj transmisiji.
  • 120. VITAMIN B2 • Vitamin B2 ulazi u sastav koenzima FMN i FAD, aktivnih grupa flavoproteina koji su važni enzimi tipa dehidrogeneza. • Vitamin B2 je uključen u procese oksidativne fosforilacije koji su od vitalnog značaja.
  • 121. VITAMIN PP • Vitamin PP se nalazi u obliku nikotinske kiseline (niacin) i njenog amida, nikotinamida (niacinamid). • Aktivni oblici su NAD i NADP koji su koenzimi ili kosupstrati brojnih dehidrogeneza. • Kao sastavni delovi ovih koenzima učestvuju u biološkim oksidacijama.
  • 122. VITAMIN B6 • Vitamin B6 se javlja u tri oblika: piridoksin, piridoksamin i piridoksal. • Vitamin B6 je koenzim u velikom broju metaboličkih procesa: • U obliku piridoksal fosfata koenzim je enzima koji katalizuju oko 40 tipova enzimskih reakcija u koje spadaju: dezaminacije, transaminacije, dekarboksilacije, desulfhidracije i dr. • Piridoksal fosfat je koenzim nekoliko enzima uključenih u metabolizam triptofana. • Neophodan je za sintezu GABA u CNS.
  • 123. FOLNA KISELINA • Folna kiselina ima ključnu ulogu u metabolizmu jer je kofaktor enzima uključenih u biosintezu prekursora nukleinskih kiselina. • Potrebna za sintezu timina; baze koja ulazi u sastav DNK, za sintezu purinskih baza i za redukciju ribonukleotida u deoksiribonukleotide.
  • 124. VITAMIN B12 • Ovaj vitamin se resorbuje u terminalnom delu ileuma. • U digestivnom kanalu se vezuje za unutrašnji faktor koji ga štiti od degradacije. Pri resorpciji se vitamin odvaja od unutrašnjeg faktora. • U cirkulaciji se vitamin B12 nalazi vezan za proteine transkobalamine. • Deponuje se u jetri. Kao i većina vitamina B grupe i B12 se aktivira u tkivima • Vitamin B12 je neophodan za: • Normalnu eritropezu • Održavanje integriteta mijelinskog omotača nervnih vlakana • Obnavljanje epitela u digestivnom kanalu • Direktno ili indirektno je uključen u metabolizam nukleinskih kiselina, proteina i ugljenih hidrata.
  • 125. VITAMIN H • Funkcioniše kao koenzim u reakcijama karboksilacije.
  • 126. PANTOTENSKA KISELINA • Pantotenska kiselina je zastupljena u svim biljnim i životinjskim tkivima. • Ulazi u sastav koenzima A (CoA). • Ovaj koenzim ima ključnu ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i proteina. • U obliku acetil-CoA uključen je u sintezu masnih kiselina, holesterola, steroida, Ach i dr. jedinjenja.