1. Шеста Београдска гимназија
Систем органа за варење
Ученици: Ментор:
Саша Грбовић и Љубица Лалић
Миљана Стојић
Београд,март 2012.
2. Систем органа за варење је заступљен код појединих бескичмењака,а
карактеристичан је за кичмењаке.
Хетеротрофни организми који се одликују присуством дигестивног или
цревног система су :
• Биљоједи-хербивори
• Месоједи-карнивори
• Сваштоједи-омнивори
3. Улога система за варење
Компоненте које је неопходно обезбедити организму и које
представљају “припрему”за даљи процес варења су :
Угљени хидрати → Глукоза
Липиди → Масне киселине
Протеини → Амино киселине
,где глукоза и масне киселине представљају извор енергије (АТП), а
амино киселине градивни материјал протеина.
Улога система за варење је да се угљени хидрати,липиди и масти
доведу до облика који ћелија може да искористи – глукозе, масних
киселина и амино киселина.
Молекули прелазе у крв и циркулацијом долазе до ћелија које су
огромни потрошаћи енергије и градивних молекула.
4. •Систем органа за варење чини
низ узастопних делова у којима
се одвијају поједине фазе
варења и апсорпције
Систем органа за варење се
састоји од :
Усне дупље
Ждрела
Једњака
Желуца
Танког црева
Слика 1.- Систем за варење и делови Дебелог црева
система за варење
5. Усна дупља
Усна дупља има функцију примања и уношења хране на најекономичнији
начин.
У усној дупљи се налазе помоћни органи за варење:
• зуби
• језик
• пљувачне жлезде
• крајници (само код сисара)
Зуби су чврсте творевине саграђене од дентина.
Механички обрађују храну.
Корен зуба је покривен слојем цемента (коштаног ткива).
Унутрашњост зуба је испуњена зубном пулпом у којој се налазе крвни
судови и нерви.
Код сисара постоје само 2 зубне генерације – млечни и стални.
Човек у свакој вилици има по 16 зуба.
6. Језик је мишићни орган смештен у усној дупљи који меша храну и
помаже при гутању и жвакању.
Садржи квржице које омогућавају пријем хемијских сигнала
хране,односно помоћу којих учествује у препознавању укуса.
Када постанемо свесни укуса хране,пријатног или непријатног,активира
се центар за лучење пљувачке.
Пљувачне жлезде се налазе испод језика,доње вилице и поред ушију.
Преко изодних канала луче пљувачку у усну дупљу.
Пљувачка помаже у говору, омогућава певање, олакшава гутање и
жвакање,штити усну дупљу и једњак и има батерицидно својство.
Пљувачка човека садржи ензим амилазу,који започиње варење угљених
хидрата већ у устима.
7. круница
дентин
десни
корен
Нервни и крвни судови зуба
Слика 1.- Шематски приказ Слика 2.- Места распознавања
пресека зуба свих врста укуса на језику
•Храна киселог укуса највише
стимулише лучење пљувачке,за
разлику од хране горког укуса.
9. Ждрело,једњак и желудац
Храна натопљена пљувачком пролази кроз ждрело до једњака.
Једњак је цевасти орган који повезује усну дупљу са желуцем.
o Једњак са оба краја има специјалне прстенасте мишиће – сфинктере.
o Горњи сфинктер се отвара када храна долази из ждрела,а затим се затвара,док
перисталтика гура храну низ једњак до желуца.
o На дну једњака, сфинктер желудачних уста контролише улаз у желудац.
Желудац је кесасто,мишићно проширење средњег црева у којем се храна
складишти,меша са желудачним соком и делимично вари.
o Важну улогу у варењу у желуцу имају покрети желудачних зидова.
o Желудачне жлезде продукују хлороводоничну киселину и ензим пепсин који
започиње варење беланчевина.
o Слузокожа желуца лучи велике количине слузи које штите зид желуца од киселог
желудачног сока.
o Када је храна спремна да оде из желуца,она је у облику млечне течности коју
називамо каша.
10. Код преживара (биљоједа,нпр. крава),желудац
је сложен.
Издељен је на 4. дела :
Бураг -
резервоар хране
ту се налазе бактерије које производе ензим
целулазу која вари целулозу.
Капуља механичка улога
Листавац или литоња у варењу
Сириште – прави желудац где се врши
варење
Слика 1.- Желудац
11. Варење у цреву
• Најважнији део варења.
Храна у мањим количинама прелази у црево
↓
За разградњу хране учествују :
цревни сок – стварају га жлездане ћелије
↓
јетра – ствара жуч
жлезде ; немају улогу
само у варењу
↓
панкреас – ствара панкреасни сок
↓
дебело црево
12. Црево се састоји из два дела : предњег,танког црева,
задњег,дебелог црева .
Жуч – секрет који се прикупља уз јетру.
Складишти се у жучној кеси.
Не садржи ензиме,већ жучне соли које механички разбијају масти на капљице
процесом емулгације .
Панкреасни сок – ствара га панкреасна жлезда.
Улива се преко изводног канала у почетни део танког црева,
дванаестопалачно црево или дуоденум ( назив је добило због своје дужине).
Ензими панкреасног сока разлажу :
•угљене хидрате до дисахарида,
•беланчевине до дипептида,
•масти до мономера масних киселина и глицерола .
14. Дебело црево
•Хранљиве материје које се не
разграде у танком
цреву,разградњу довршавају у
дебелом.
•Дебело црево не учествује у
варењу и апсорпцији хране.
• Не ствара и не лучи ензиме.
•Има улогу у труљењу целулозе.
• Такође, из желуца се у дебелом
цреву апсорбују вода,минералне
соли (сем сулфата) и алкохол
глицерин.
•Из желуца се у дебелом цреву
апсорбују : алкохол ,лекови и
наркотици.
Слика 1.- Дебело црево
15. Литература :
• www.biologija.rs
• www.wikipedia.org
• www.slideshare.com
• Биологија за трећи разред гимназије друштвено-језичког смера, Завод за
уџбенике и наставна средства,Београд,2004