SlideShare a Scribd company logo
1 of 22
ZAVISNOST OD
KANABINOIDA
• BOJANA STOJANOVIĆ
IV-4
• Aktivni, dejstvujući sastojak konoplje je tetrahidrokanabinol
(THC-9).
• Iz indijske konoplje (Canabis sativa) dobija se hašiš, a iz
meksičke konoplje (Canabis mexicana) – marihuana.
• Postotak THC-a veći je u indijskoj nego u meksičkog konoplji
(veći je u hašišu-do 15%,nego u marihuani-3%),dok kanabisovo
ulje, koje se pojavljuje na ilegalnom tržištu sadrži do 35% THC-
a.
• Pri upotrebi kanabisa razvijaju se psihička zavisnost, porast
tolerancije i relativno blag apstinencijalni sindrom. Poslednjih
godina izvestan broj stručnjaka ističe postojanje i fizičke
zavisnosti na kanabis.
• Dejstvo kanabisa na organe i organske sisteme ispoljava se u
obliku lupanja srca i ubrzanja srčanog ritma, povećanog krvnog
pritiska, bronhodilatacije, emfizema pluća, zapaljenskih i
prekancerogenih promena u respiratornim putevima (posebno
su ugroženi strasni pušači duvana), potenciranja alergijskih
tendencija organa, smanjenja količine sperme i smanjenje
pokretljivosti spermatozoida kod muškaraca, kao i do
remećenja ovulacionog ciklusa kod žena.
HAŠIŠ
• Opisuju se 4 faze dejstva hašiša.
1. U prvoj fazi posle pet do deset minuta, javljaju se strah,
zabrinutost, podozrivost i pogrešno opažanje spoljašnjih
draži.
2. Početkom druge faze javljaju se simptomi iznurenosti i
dobrodušnosti, posle kojih nastaju poremećaji opažanja,
svesti i mišljenja, uz mnoge telesne nelagodnosti. Mentalni
poremećaji zavise od sklopa i nekih drugih potencijala
ličnosti. Pogrešno se opažaju prostor (pa su moguća zadesna
samoubistva), vreme, zvuci, sopstveno telo, što može da bude
uznemirujući doživljaj.
• Treća faza odlikuje se paradoksalnošću
percepcija i emocionalnom sputanošću.
Zbog straha i halucinacije nastaju
paranoidne ,,kreacije“, uz ubeđenje da su
progonjeni. Mogu se javiti prisilni afekt,
ponavljanje tuđih reči i pokreta. Češće je
crvenilo nego bledilo kože, sjaj očiju, široke
zenice, žeđ, povećanje apetita. Mogu se još
javiti trnjenja po koži, glavobolje, šumovi u
ušima i glavi i govorne smetnje.
• Četvrta faza, do koje retko dolazi, karakteriše se bledilom,
opštom hipotonijom, gašenjem pulsa. Svest se bistri, osobe
postaju pribrane, ali usporenje i apatične. San traje 10-20
časova, a posle buđenja osećaju se intenzivna glad i žeđ. U
slučajevima akutnog trovanja izuzetno retko nastupa smrt.
• Kod predoziranosti može doći do kolapsa i kome, a na
psihičkom planu moguće je izbijanje duševne bolesti. Dolazi do
delirantnih epizoda i halucinatorne zbrkanosti. Osobe su
pričljive, govore nepovezano, živo haluciniraju,neobuzdano su
v e s e l e . M o g u s e j a v i t i e p i l e p t i č k i n a p a d i .
MARIHUANA
• Marihuanu su prihvatili hipici da bi uz njen omamljujući dim
propovedali alturizam i misticizam, poštenje, radost, iskazujući
na taj način protest protiv dehumanizovanog društva. Mladi
marihuanu koriste da bi postigli neke nove senzacije i iskustva.
Pop-muzičari, slikari i pisci traže veštačku stimulaciju, nove
kreativne prostore, najčešće zbog nedostatka sopstvenih
unutrašnjih podsticaja.
• Marihuana se najčešće puši spravljena u obliku cigareta, koje se
u žargonu narkomana nazivaju ,,džointi“. Može da se puši
pomoću lule.
• Dim marihuane ima snažan i oštar miris, sličan mirisu
zapaljene suve trave ili konopca koji gori. Ovaj miris dugo se
zadržava u odelu.
Efekti marihuane prolaze kroz 4 faze:
1. Faza euforičnog uzbuđenja-traje jedan do dva časa, a
karakteriše se telesnom i moralnom lagodnošću, radošću,
neodređenim spokojstvo, nekontrolisanom i zaraznom
egzaltacijom, iluzionim fenomenima. U ovoj fazi mogu se
javiti depresije, mentalna zbrka, halucinacije, teskoba i
agresivnost.
2. Faza senzoričke egzaltacije tipična je po preosetljivosti
subjekta, povećanoj izoštrenosti percepcija, sugestibilnosti,
napadima zebnje i neodređene napetosti, agresivnost i
nasilja, kao i poremeća orijentacije.
3. Faza pasivne ekstaze karakteristična je po neizrecivo
ekstatičkom doživljaju, koji je isprekidan vizijama. Osobe su u
ovoj fazi lucidne ali nemoćne.
• Intoksikacija marihuanom ima talasast tok, a zbog dejstva na
koru mozga naziva se „otrovom razuma“.
• Mogu se javiti napadi delirantne uznemirenosti, napetosti,
individualni i grupni kriminalitet, kao i divlja agresivnost. Sliku
duševne poremećenosti karakterišu depresije.
• Kod hroničnih korisnika marihuane karakteristična je pojava
tzv. amotivacionog sindroma, za koji je tipičan gubitak volje za
radom.
• Među psihičkim poremećajima najčešći su:reakcije panike,
toksične psihoze i naknadne psihotične reakcije.
Zablude i istine o marihuani
• Kanabis je najčešće zloupotrebljavana droga u svetu. U SAD je
koristi 42,2% mladih. Kanabis je pri tome druga droga o kojoj
postoji najviše zabluda.
• Kanabis je tzv. ulazna droga, droga koja se prvo proba i sa koje
se u većini slučajeva prelazi na tzv. adiktivne droge (one koje
stvaraju izuzetnu metaboličku zavisnost).
Zablude:
• Marihuana je bezopasna „bebi
droga“
• Manje je opasna od duvana i
alkohola
• Povećava kreativnost
• Ona je afrodizijak
• Nije most ka drugim drogama
• Lekovita je
• Ne stvara zavisnost
• Ne utiče na sposobnost
upravljanja vozilom
Istine:
Dejstvo ove droge počinje posle
nekoliko minuta, svoj maksimum
dostiže posle pola sata i traje 4-5
časova.
Psihički simptomi:euforija,
nekontrolisani smeh, govorljivost do
brbljivosti, druželjubivost i lažno
osećanje bliskosti, osetljivost na
zvukove, boje i svetlost, poremećaj
upamćivanja, halucinacije,
derealizacija, sumanute ideje,
poremećaj doživljavanja prostora.
• Telesni simptomi:suvoća usta, hiperemija
konjuktiva, ubrzan rad srca, povećan
apetit i potreba za unošenjem slatkiša,
zatim poremećaj hormonalne ravnoteže
(impotencija, ginekomastija kod dečaka,
privremeni sterilitet, pobačaj,
hromozomska oštećenja, pad imuniteta.
• Apstinencijalni sindrom:razdražljivost,
umor, malaksalost, muka, nesanica,
tremor, prolivi, bolovi u mišićima.
• Talasast tip intoksikacija: karakteriše se
smenjivanjem budnosti i gubitkom svesti.
• Prema Konvenciji od 1961. godine kanabis je svrstan u red
droga, a u poslednjoj, Desetoj međunarodno klasifikaciji, to je
„zavisnost od kanabinoida“
• Farmakodinamski aktivni princip konoplje tetrahidrokanabinol
otkriva izvesne receptore u mozgu i u njegovim delovima koji
kontrolišu raspoloženja. Ti receptori su uključeni u specijalni
neuromedijator. Taj „molekul“ nazvan je „anandamid“ i navodno
dovodi do popravljanja apetita.
• Kanabis izaziva iluzije i halucinacije koje u početku mogu biti
prijatne, zavodljive, ali kasnije i košmarne. Opisane su i
encefalopatije sa pretećim intelektualnim oštećenjem. THC-u
se pripisuju kancerogena svojstva. Najteži poremećaji su
„kanabis psihoze“.
HVALA NA PAŽNJI!

More Related Content

What's hot (20)

Kicmena mozdina
Kicmena mozdinaKicmena mozdina
Kicmena mozdina
 
Histologija - tkiva
Histologija - tkivaHistologija - tkiva
Histologija - tkiva
 
Krvni sistem (1)
Krvni sistem (1)Krvni sistem (1)
Krvni sistem (1)
 
Nervni sistem čoveka
Nervni sistem čovekaNervni sistem čoveka
Nervni sistem čoveka
 
Sistem organa za izlucivanje
Sistem organa za izlucivanjeSistem organa za izlucivanje
Sistem organa za izlucivanje
 
Polno prenosive bolesti std
Polno prenosive bolesti stdPolno prenosive bolesti std
Polno prenosive bolesti std
 
Полно преносиве болести
Полно преносиве болестиПолно преносиве болести
Полно преносиве болести
 
Gradja biljaka
Gradja biljakaGradja biljaka
Gradja biljaka
 
Akcioni potencijal
Akcioni potencijalAkcioni potencijal
Akcioni potencijal
 
Organizacija tela životinja
Organizacija tela životinjaOrganizacija tela životinja
Organizacija tela životinja
 
Sistem organa za razmnožavanje
Sistem organa za razmnožavanjeSistem organa za razmnožavanje
Sistem organa za razmnožavanje
 
Prednji mozak
Prednji mozakPrednji mozak
Prednji mozak
 
33. Endokrina regulacija i termoregulacija
33. Endokrina regulacija i termoregulacija33. Endokrina regulacija i termoregulacija
33. Endokrina regulacija i termoregulacija
 
Endokrini sistem za 3. razred Gimnazije
Endokrini sistem za 3. razred GimnazijeEndokrini sistem za 3. razred Gimnazije
Endokrini sistem za 3. razred Gimnazije
 
Sistem organa za varenje
Sistem organa za varenjeSistem organa za varenje
Sistem organa za varenje
 
3. Prokariotska i eukariotska celija
3. Prokariotska i eukariotska celija3. Prokariotska i eukariotska celija
3. Prokariotska i eukariotska celija
 
Sistem organa za varenje
Sistem organa za varenjeSistem organa za varenje
Sistem organa za varenje
 
31. Ekskretorni sistem
31. Ekskretorni sistem31. Ekskretorni sistem
31. Ekskretorni sistem
 
32. Zivot na kopnu - uslovi zivota i adaptacije
32. Zivot na kopnu - uslovi zivota i adaptacije32. Zivot na kopnu - uslovi zivota i adaptacije
32. Zivot na kopnu - uslovi zivota i adaptacije
 
Receptorno-efektorni sistem
Receptorno-efektorni sistemReceptorno-efektorni sistem
Receptorno-efektorni sistem
 

Similar to 22.zavisnost od kanabinoida

Bolesti zavisnosti
Bolesti zavisnostiBolesti zavisnosti
Bolesti zavisnostissdositej
 
Izmenjena stanja svesti
Izmenjena stanja svestiIzmenjena stanja svesti
Izmenjena stanja svestiProfpsiholog
 
Izmenjena stanja svesti
Izmenjena stanja svestiIzmenjena stanja svesti
Izmenjena stanja svestiProfpsiholog
 
врсте дрога и њихово дејство Za posao
врсте дрога и њихово дејство Za posaoврсте дрога и њихово дејство Za posao
врсте дрога и њихово дејство Za posaomarijapsiholog83
 
Droga razredni cas
Droga razredni casDroga razredni cas
Droga razredni casVera Lazic
 
Sveobuhvatni tretman psihotičnih poremećaja provociranih upotrebom PAS
Sveobuhvatni tretman psihotičnih poremećaja provociranih upotrebom PASSveobuhvatni tretman psihotičnih poremećaja provociranih upotrebom PAS
Sveobuhvatni tretman psihotičnih poremećaja provociranih upotrebom PASOlivera Vukovic
 
Narkomanija
Narkomanija Narkomanija
Narkomanija dr Šarac
 
Antipsihotici 2010
Antipsihotici 2010Antipsihotici 2010
Antipsihotici 2010MLADY RASIC
 
Zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
Zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copyZavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
Zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copydr Šarac
 
Zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
Zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copyZavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
Zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copydr Šarac
 
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copyAnatomija dr Šarac
 
Droga i psihofizičko zdravlje
Droga i psihofizičko zdravljeDroga i psihofizičko zdravlje
Droga i psihofizičko zdravljeSimonida Vukobrat
 
Narkomanija
NarkomanijaNarkomanija
NarkomanijaTamara
 
Bolesti zavisnosti
Bolesti zavisnostiBolesti zavisnosti
Bolesti zavisnostidinekmek
 
L179 - Psihologija - Droga - Kristina Paunović - Vesna Pešić
L179 - Psihologija - Droga - Kristina Paunović - Vesna PešićL179 - Psihologija - Droga - Kristina Paunović - Vesna Pešić
L179 - Psihologija - Droga - Kristina Paunović - Vesna PešićNašaŠkola.Net
 
Shizofrenija
ShizofrenijaShizofrenija
Shizofrenijadr Šarac
 
Болести зависности - Златановић Милан
Болести зависности - Златановић МиланБолести зависности - Златановић Милан
Болести зависности - Златановић МиланVioleta Djuric
 
Mentalne nasledne bolesti
Mentalne nasledne bolestiMentalne nasledne bolesti
Mentalne nasledne bolestiMina Obradovic
 

Similar to 22.zavisnost od kanabinoida (20)

Bolesti zavisnosti
Bolesti zavisnostiBolesti zavisnosti
Bolesti zavisnosti
 
Izmenjena stanja svesti
Izmenjena stanja svestiIzmenjena stanja svesti
Izmenjena stanja svesti
 
Izmenjena stanja svesti
Izmenjena stanja svestiIzmenjena stanja svesti
Izmenjena stanja svesti
 
врсте дрога и њихово дејство Za posao
врсте дрога и њихово дејство Za posaoврсте дрога и њихово дејство Za posao
врсте дрога и њихово дејство Za posao
 
Droga razredni cas
Droga razredni casDroga razredni cas
Droga razredni cas
 
Sveobuhvatni tretman psihotičnih poremećaja provociranih upotrebom PAS
Sveobuhvatni tretman psihotičnih poremećaja provociranih upotrebom PASSveobuhvatni tretman psihotičnih poremećaja provociranih upotrebom PAS
Sveobuhvatni tretman psihotičnih poremećaja provociranih upotrebom PAS
 
Narkomanija
Narkomanija Narkomanija
Narkomanija
 
21.narkomanija stepanic-tijana1
21.narkomanija stepanic-tijana121.narkomanija stepanic-tijana1
21.narkomanija stepanic-tijana1
 
Antipsihotici 2010
Antipsihotici 2010Antipsihotici 2010
Antipsihotici 2010
 
Zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
Zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copyZavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
Zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
 
Zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
Zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copyZavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
Zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
 
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
 
Droga i psihofizičko zdravlje
Droga i psihofizičko zdravljeDroga i psihofizičko zdravlje
Droga i psihofizičko zdravlje
 
Narkomanija
NarkomanijaNarkomanija
Narkomanija
 
Bolesti zavisnosti
Bolesti zavisnostiBolesti zavisnosti
Bolesti zavisnosti
 
L179 - Psihologija - Droga - Kristina Paunović - Vesna Pešić
L179 - Psihologija - Droga - Kristina Paunović - Vesna PešićL179 - Psihologija - Droga - Kristina Paunović - Vesna Pešić
L179 - Psihologija - Droga - Kristina Paunović - Vesna Pešić
 
Tim za zastitu zdravlja
Tim za zastitu zdravljaTim za zastitu zdravlja
Tim za zastitu zdravlja
 
Shizofrenija
ShizofrenijaShizofrenija
Shizofrenija
 
Болести зависности - Златановић Милан
Болести зависности - Златановић МиланБолести зависности - Златановић Милан
Болести зависности - Златановић Милан
 
Mentalne nasledne bolesti
Mentalne nasledne bolestiMentalne nasledne bolesti
Mentalne nasledne bolesti
 

More from Anatomija dr Šarac (20)

Vene
Vene Vene
Vene
 
gornjaidonjaupljavena
gornjaidonjaupljavenagornjaidonjaupljavena
gornjaidonjaupljavena
 
Aorta drugi deo
Aorta    drugi deoAorta    drugi deo
Aorta drugi deo
 
Arterijskahipertenzija
Arterijskahipertenzija Arterijskahipertenzija
Arterijskahipertenzija
 
Unutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
UnutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganijUnutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
Unutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
 
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
 
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
 
Jetra
Jetra Jetra
Jetra
 
Digestivni sistem
Digestivni sistemDigestivni sistem
Digestivni sistem
 
Ishrana
Ishrana Ishrana
Ishrana
 
Kosti-lobanje-
Kosti-lobanje-Kosti-lobanje-
Kosti-lobanje-
 
25.zavisnost od-halucinogena
25.zavisnost od-halucinogena25.zavisnost od-halucinogena
25.zavisnost od-halucinogena
 
24.zavisnost od-opijata1289570690
24.zavisnost od-opijata128957069024.zavisnost od-opijata1289570690
24.zavisnost od-opijata1289570690
 
19.alkoholizam11 1
19.alkoholizam11 119.alkoholizam11 1
19.alkoholizam11 1
 
17.reaktivna stanja1
17.reaktivna stanja117.reaktivna stanja1
17.reaktivna stanja1
 
Histologija cirkulatorni sistem
Histologija cirkulatorni sistem Histologija cirkulatorni sistem
Histologija cirkulatorni sistem
 
Histologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistemHistologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistem
 
Anatomija mali atlas
Anatomija mali atlasAnatomija mali atlas
Anatomija mali atlas
 
Anatomija pokreta pojedinih segmenata tela
Anatomija pokreta pojedinih segmenata telaAnatomija pokreta pojedinih segmenata tela
Anatomija pokreta pojedinih segmenata tela
 
Anatomija nervnog sistema
Anatomija  nervnog sistemaAnatomija  nervnog sistema
Anatomija nervnog sistema
 

22.zavisnost od kanabinoida

  • 2. • Aktivni, dejstvujući sastojak konoplje je tetrahidrokanabinol (THC-9). • Iz indijske konoplje (Canabis sativa) dobija se hašiš, a iz meksičke konoplje (Canabis mexicana) – marihuana. • Postotak THC-a veći je u indijskoj nego u meksičkog konoplji (veći je u hašišu-do 15%,nego u marihuani-3%),dok kanabisovo ulje, koje se pojavljuje na ilegalnom tržištu sadrži do 35% THC- a.
  • 3.
  • 4. • Pri upotrebi kanabisa razvijaju se psihička zavisnost, porast tolerancije i relativno blag apstinencijalni sindrom. Poslednjih godina izvestan broj stručnjaka ističe postojanje i fizičke zavisnosti na kanabis. • Dejstvo kanabisa na organe i organske sisteme ispoljava se u obliku lupanja srca i ubrzanja srčanog ritma, povećanog krvnog pritiska, bronhodilatacije, emfizema pluća, zapaljenskih i prekancerogenih promena u respiratornim putevima (posebno su ugroženi strasni pušači duvana), potenciranja alergijskih tendencija organa, smanjenja količine sperme i smanjenje pokretljivosti spermatozoida kod muškaraca, kao i do remećenja ovulacionog ciklusa kod žena.
  • 5.
  • 6. HAŠIŠ • Opisuju se 4 faze dejstva hašiša. 1. U prvoj fazi posle pet do deset minuta, javljaju se strah, zabrinutost, podozrivost i pogrešno opažanje spoljašnjih draži. 2. Početkom druge faze javljaju se simptomi iznurenosti i dobrodušnosti, posle kojih nastaju poremećaji opažanja, svesti i mišljenja, uz mnoge telesne nelagodnosti. Mentalni poremećaji zavise od sklopa i nekih drugih potencijala ličnosti. Pogrešno se opažaju prostor (pa su moguća zadesna samoubistva), vreme, zvuci, sopstveno telo, što može da bude uznemirujući doživljaj.
  • 7. • Treća faza odlikuje se paradoksalnošću percepcija i emocionalnom sputanošću. Zbog straha i halucinacije nastaju paranoidne ,,kreacije“, uz ubeđenje da su progonjeni. Mogu se javiti prisilni afekt, ponavljanje tuđih reči i pokreta. Češće je crvenilo nego bledilo kože, sjaj očiju, široke zenice, žeđ, povećanje apetita. Mogu se još javiti trnjenja po koži, glavobolje, šumovi u ušima i glavi i govorne smetnje.
  • 8. • Četvrta faza, do koje retko dolazi, karakteriše se bledilom, opštom hipotonijom, gašenjem pulsa. Svest se bistri, osobe postaju pribrane, ali usporenje i apatične. San traje 10-20 časova, a posle buđenja osećaju se intenzivna glad i žeđ. U slučajevima akutnog trovanja izuzetno retko nastupa smrt. • Kod predoziranosti može doći do kolapsa i kome, a na psihičkom planu moguće je izbijanje duševne bolesti. Dolazi do delirantnih epizoda i halucinatorne zbrkanosti. Osobe su pričljive, govore nepovezano, živo haluciniraju,neobuzdano su v e s e l e . M o g u s e j a v i t i e p i l e p t i č k i n a p a d i .
  • 9. MARIHUANA • Marihuanu su prihvatili hipici da bi uz njen omamljujući dim propovedali alturizam i misticizam, poštenje, radost, iskazujući na taj način protest protiv dehumanizovanog društva. Mladi marihuanu koriste da bi postigli neke nove senzacije i iskustva. Pop-muzičari, slikari i pisci traže veštačku stimulaciju, nove kreativne prostore, najčešće zbog nedostatka sopstvenih unutrašnjih podsticaja.
  • 10. • Marihuana se najčešće puši spravljena u obliku cigareta, koje se u žargonu narkomana nazivaju ,,džointi“. Može da se puši pomoću lule. • Dim marihuane ima snažan i oštar miris, sličan mirisu zapaljene suve trave ili konopca koji gori. Ovaj miris dugo se zadržava u odelu.
  • 11.
  • 12. Efekti marihuane prolaze kroz 4 faze: 1. Faza euforičnog uzbuđenja-traje jedan do dva časa, a karakteriše se telesnom i moralnom lagodnošću, radošću, neodređenim spokojstvo, nekontrolisanom i zaraznom egzaltacijom, iluzionim fenomenima. U ovoj fazi mogu se javiti depresije, mentalna zbrka, halucinacije, teskoba i agresivnost. 2. Faza senzoričke egzaltacije tipična je po preosetljivosti subjekta, povećanoj izoštrenosti percepcija, sugestibilnosti, napadima zebnje i neodređene napetosti, agresivnost i nasilja, kao i poremeća orijentacije. 3. Faza pasivne ekstaze karakteristična je po neizrecivo ekstatičkom doživljaju, koji je isprekidan vizijama. Osobe su u ovoj fazi lucidne ali nemoćne.
  • 13. • Intoksikacija marihuanom ima talasast tok, a zbog dejstva na koru mozga naziva se „otrovom razuma“. • Mogu se javiti napadi delirantne uznemirenosti, napetosti, individualni i grupni kriminalitet, kao i divlja agresivnost. Sliku duševne poremećenosti karakterišu depresije. • Kod hroničnih korisnika marihuane karakteristična je pojava tzv. amotivacionog sindroma, za koji je tipičan gubitak volje za radom. • Među psihičkim poremećajima najčešći su:reakcije panike, toksične psihoze i naknadne psihotične reakcije.
  • 14. Zablude i istine o marihuani • Kanabis je najčešće zloupotrebljavana droga u svetu. U SAD je koristi 42,2% mladih. Kanabis je pri tome druga droga o kojoj postoji najviše zabluda. • Kanabis je tzv. ulazna droga, droga koja se prvo proba i sa koje se u većini slučajeva prelazi na tzv. adiktivne droge (one koje stvaraju izuzetnu metaboličku zavisnost).
  • 15. Zablude: • Marihuana je bezopasna „bebi droga“ • Manje je opasna od duvana i alkohola • Povećava kreativnost • Ona je afrodizijak • Nije most ka drugim drogama • Lekovita je • Ne stvara zavisnost • Ne utiče na sposobnost upravljanja vozilom
  • 16. Istine: Dejstvo ove droge počinje posle nekoliko minuta, svoj maksimum dostiže posle pola sata i traje 4-5 časova. Psihički simptomi:euforija, nekontrolisani smeh, govorljivost do brbljivosti, druželjubivost i lažno osećanje bliskosti, osetljivost na zvukove, boje i svetlost, poremećaj upamćivanja, halucinacije, derealizacija, sumanute ideje, poremećaj doživljavanja prostora.
  • 17. • Telesni simptomi:suvoća usta, hiperemija konjuktiva, ubrzan rad srca, povećan apetit i potreba za unošenjem slatkiša, zatim poremećaj hormonalne ravnoteže (impotencija, ginekomastija kod dečaka, privremeni sterilitet, pobačaj, hromozomska oštećenja, pad imuniteta. • Apstinencijalni sindrom:razdražljivost, umor, malaksalost, muka, nesanica, tremor, prolivi, bolovi u mišićima. • Talasast tip intoksikacija: karakteriše se smenjivanjem budnosti i gubitkom svesti.
  • 18.
  • 19. • Prema Konvenciji od 1961. godine kanabis je svrstan u red droga, a u poslednjoj, Desetoj međunarodno klasifikaciji, to je „zavisnost od kanabinoida“ • Farmakodinamski aktivni princip konoplje tetrahidrokanabinol otkriva izvesne receptore u mozgu i u njegovim delovima koji kontrolišu raspoloženja. Ti receptori su uključeni u specijalni neuromedijator. Taj „molekul“ nazvan je „anandamid“ i navodno dovodi do popravljanja apetita. • Kanabis izaziva iluzije i halucinacije koje u početku mogu biti prijatne, zavodljive, ali kasnije i košmarne. Opisane su i encefalopatije sa pretećim intelektualnim oštećenjem. THC-u se pripisuju kancerogena svojstva. Najteži poremećaji su „kanabis psihoze“.
  • 20.
  • 21.