2. *Spavanje i snovi su izmenjena stanja svesti.
*Tokom spavanja nismo ni svesni događaja u spoljnoj
realnosti.
-Dok spavamo, doživljavamo san. (priča u slikama čiji
sadržaj jeste često nerealan i čiji smisao nije jasan)
Spavanje i budno stanje rezultat su različitog ritma u radu
mozga.
-Uloga spavanja i snevanja veoma važna i zato naučnici
mnogo istražuju o tome, mada nisu potpuno objašnjeni
snovi.

3. Glavna svrha spavanja jeste da se
organizanm odmori i psihički i fizički.
Psihički se organizan odmara od
napetosti usled svakodnevnih
problema i stresova, dok se tokom
fizičkog odmora oslobađa od toksina
koji se gomilaju za vreme pojačanih
metaboličkih procesa u budnom
stanju.
* Spavanje je važno za aktiviranje
novih sinapsi u mozgu za proces rasta .
Naučnici smatraju da upravo zbog
toga bebe dugo spavaju budući da im
se za to vreme razvija mozak i luči
hormon rasta.

4. Usled neispavanosti slabe svi psihički procesi, a naročito kognitivni.
Neispavana osoba gubi sposobnost koncentarcije,
mišljenja, pamćenja, učenja, postaje
razdražljiva,rasejana i td.
Uz to, hronična neispavanost može dovesti i do
poremećaja kao što su hormonski poremećaji ili pad
imuniteta.

5. Postoje generalno dve vrste spavanja, razlikovano na osnovu
toga da li se može videti pomeranje očiju iza zatvorenih
kapaka. To su:
REM (poznato i kao paradoksalno) i
NREM, ili neREM spavanje (sporotalasno).
Osoba koja se probudi za vreme NREM spavanja retko se
seća da je sanjala, ali je dokazano da se i tokom NREM
spavanja sanja. No, dok su snovi u REM spavanju nadrealni
i apstraktni, snovi koji se javljaju u NREM spavanju su jasni
i svrsishodni.

6. Hipnoza je ekstreman vid sugestije. Sugestija je postupak
navođenja osobe da nekritički a dobrovoljno prihvati
određenu ideju ili ponašanje.
Pod sugestijom hipnotizera osoba upada u stanje slično
snu. Smatra se da hipnotičko stanje odlikuje ekstremno
sužena pažnja, tako da u svesti postoji samo nalog, tj.
sugestija hipnotizera.
Za vreme hipnotičkog stanja može doći do bioloških
promena ( u disanju, radu srca i td.), do pojave halucinacija,
gubljenja kontrole nad voljenim pokretima.

7. Hipnoza može ući u praktično svaki vid našeg
života.
-Možemo promeniti sve one sitnice koje nam
smetaju, a one koje su dobre možemo pojačati.
*U svakodnevnom radu hipnoterapeut nailazi
na ljude koji žele poboljšati kvalitet svog
života ili rešiti se nekih problema (Npr.:
fobije).
Početkom prošlog veka hipnoza se koristila u psihoterapiji,
ali se se pokazalo da nije dovoljno efikasna, tako da danas
ima više istorijski značaj u psihologiji.

8. Stanje laganog transa:
-Osoba je fizički opuštena.
-Kapci osobe obično drhte i mrdaju se.
-Zvukovi mogu biti bolni.
Stanje laganog do srednjeg transa:
-Delovi tela osobe se čine teškim.
-Dah osobe postaje sporiji i dublji.
-Intenzivan osećaj duboke opuštenosti (osobi se ne kreće, ne priča
ili razmišlja).
-Osoba se oseća odstranjeno od svoje okoline.
Stanje srednjeg transa:
Osoba je svestna transa, ali ne može da ga opiše.
Sugestivno stanje (Na primer, operator kaže osobi da ima mrava
na ruci).
Katalepsija: Nedostatak osetljivosti na spoljašnja stimulisanja i
ukočenost mišića, tako da delovi tela ostaju u kom god ih položaju
postavite.

9. Stanje dubokog transa:
-Osoba može otvoriti oči bez da utiče na trans.
-Nepokretan pogled i širenje zenica kada su oči otvorene.
-Potpuna amnezija.
-Sistematizovana post-hipnotička amnezija.
-Nekontrolisani pokreti očinih jabučica.
-Osećaj lakoće, lebdenja, ljuljanja ili padanja.
-Osoba doživljava izobličenje zvuka.
-Osoba može kontrolisati svoje nenamerne telesne funkcije (Brzina srca, krvni
pritisak).
-Oživljavanje izgubljenih sećanja.
-Regresija godina.
-Vizualne halucinacije.
-Zvučne halucinacije.
-Potpuna anestezija.

10. Kakvi su snovi u REM a kakvi u NREM fazi?