Učenje i viši kognitivni procesi 9. Simboličke funkcije, V Deo: Rezonovanje u Vosonovom zadatku selekcije

1. UČENJE I VIŠI KOGNITIVNI PROCESI
Prolećni semestar 2013.
Predavač: Goran S. Milovanović
Predavanje 12 – vežbe
SIMBOLIČKE FUNKCIJE – Deo V: Suđenje, heuristike i rezonovanje
(Rezonovanje u Vosonovom zadatku selekcije)

2. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Mišljenje, Deo V – Predavanje 12b - vežbe 2
REZONOVANJE U VOSONOVOM ZADATKU
Zadatak selekcije (zadatak sa 4 karte)
A Z 4 7
„Karta koja na jednoj strani ima samoglasnik, na drugoj strani ima paran broj“.
Pitanje: koje karte treba okrenuti da bi se proverilo da li ovo pravilo važi?

3. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Mišljenje, Deo V – Predavanje 12b - vežbe 3
REZONOVANJE U VOSONOVOM ZADATKU
Zadatak selekcije (zadatak sa 4 karte)
A Z 4 7
„Karta koja na jednoj strani ima samoglasnik, na drugoj strani ima paran broj“.
Modus ponens: P  Q
P ne-P ne-QQ

4. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Mišljenje, Deo V – Predavanje 12b - vežbe 4
REZONOVANJE U VOSONOVOM ZADATKU
Zadatak selekcije (zadatak sa 4 karte)
„Karta koja na jednoj strani ima samoglasnik, na drugoj strani ima paran broj“.
Modus ponens: P  Q
Sir Karl Popper
(1902-1994)
U najstrožem smislu reči, hipoteze nikada nije moguće dokazati.
Možemo, svakako, pokušati da ih opovrgnemo: kriterijum falsifikacije
u određenju ma koje tvrdnje kao tvrdnje neke naučne teorije (tvrdnja
koja ne može da se falsifikuje nije tvrdnja naučne teorije; Popper,
1935/2002).
A Z 4 7
P ne-P ne-QQ Izbor P je informativan
(ako je ne-Q na drugoj
strani, pravilo pada).
Izbor ne-Q je takođe
informativan (ako je P na
drugoj strani, pravilo
pada).Selekcija P i ne-Q je normativno rešenje Vosonovog zadatka.

5. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Mišljenje, Deo V – Predavanje 12b - vežbe 5
REZONOVANJE U VOSONOVOM ZADATKU
Zadatak selekcije (zadatak sa 4 karte)
„Karta koja na jednoj strani ima samoglasnik, na drugoj strani ima paran broj“.
Eksperimentalni rezultati, međutim... (Votson i Džonson-Lerd, 1972)
A Z 4 7
P ne-P ne-QQ
46% ispitanika bira P i Q karte.
A Z 4 7
P ne-P ne-QQ
33% ispitanika bira samo P kartu.
A Z 4 7
P ne-P ne-QQ
Tek 4% ispitanika bira P i ne-Q karte.
Tendencija traganja za pozitivnim indikatorima

6. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Mišljenje, Deo V – Predavanje 12b - vežbe 6
REZONOVANJE U VOSONOVOM ZADATKU
Zadatak selekcije (zadatak sa 4 karte)
Apstraktna forma zadatka: „Karta koja na jednoj strani ima samoglasnik, na drugoj strani ima
paran broj“ – koriste se apstraktni simboli (slova, brojevi).
Konkretna forma zadatka: koristi se sadržaj koji je ispitanicima poznat  potvrđeno vodi bolji
rezultatima!
50 20
„Zapečaćen koverat mora da ima veći apoen na drugoj strani“
Džonson-Lerd, Legrenci & Legrenci, 1972: većina ispitanika okreće zapečaćenu kovetu (P-karta) i
kovertu sa manjim apoenom (ne-Q) karta  većina daje normativno adekvatan odgovor.
Napomena: istraživanje je sprovedeno u Italiji, gde ovo pravilo zaista važi. Pitanje je kakvi bi bili
rezultati da je ovaj eksperiment izveden u nekoj sredini u kojoj ne važi ovakvo pravilo – ili važi neko
drugo pravilo.

7. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Mišljenje, Deo V – Predavanje 12b - vežbe 7
REZONOVANJE U VOSONOVOM ZADATKU
Zadatak selekcije (zadatak sa 4 karte)
Čeng i Holiuk (1985): Pragmatske sheme zaključivanja i zadatak selekcije
„Ako na karti piše ULAZ, na drugoj strani mora piše KOLERA“
Indukovanje sheme dozvole: ispitanicima u jednoj grupi je objašnjeno da ako putnik ostaje u zemlji,
on mora da bude vakcinisan protiv kolere; druga grupa ispitanika proverava da li pravilo važi bez
ikakvih dodatnih instrukcija.
Rezultati:
• 60% ispitanika iz grupe u kojoj nije indukovana shema dozvole daje normativne odgovore, i
• 90% ispitanika iz grupe u kojoj je indukovana shema dozvole daje normativne odgovore.
ULAZ TRANZIT KOLERA
OSTALE
BOLESTI

8. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Mišljenje, Deo V – Predavanje 12b - vežbe 8
REZONOVANJE U VOSONOVOM ZADATKU
Zadatak selekcije (zadatak sa 4 karte)
Leda Kosmidis (1985, 1989): Darvinijanski algoritmi
Evoluciono-psihološko objašnjenje pragmatskih shema zaključivanja
Oko 99% svoje istorije naši evolucioni preci proveli su u uslovima Pleistocena (aproksimativno, od pre
oko dva i po miliona do pre oko 11.700 godina), u lovačko-sakupljačkim zajednicama; tek pre oko
10.000 godina nalaze se prvi tragovi poljoprivrede.
Leda Kosmidis iznosi argumente prema kojima je evolucija kognitivnih modula koji vrše funkcije
rezonovanja morala da se odvija u kontekstu socijalne kooperacije između pojedinačnih pripadnika
ljudske vrste, jer je upravo socijalna kooperacija predstavljala ono što je njih markantno izdvajalo u
odnosu na druge vrste kojima su bili okruženi u rešavanju adaptivnih problema (Cosmides, 1985,
1989).
Značaj socijalnih ugovora, i metoda da se proveri njihovo važenje - metoda koje je ljudski kognitivni
sistem mogao da evoluira pred selekcionim pritiscima da uspešno učestvuje u socijalnoj kooperaciji -
prema Kosmidisovoj predstavlja osnovu na kojoj je procesom evolucije izgrađena ljudska sposobnost
rezonovanja.
Pragmatske sheme u zaključivanju su posledica aktivacije specifičnog, evolucijom oblikovanog
kognitivnog modula za detekciju prevaranata (cheater detection) – onih pripadnika grupe koji neće
ispuniti uslove koje im nameće relevantni socijalni ugovor.

9. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Mišljenje, Deo V – Predavanje 12b - vežbe 9
REZONOVANJE U VOSONOVOM ZADATKU
Zadatak selekcije (zadatak sa 4 karte)
I za kraj, nešto predivno: Hempelov paradoks („Paradoks gavrana“, Hempel, 1945)
Karl Gustav Hempel
(1905-1997)
Svi gavrani su crni - zar ne?
Ok. Iskaz „Svi gavrani su crni“ je logički
ekvivalentan iskazu:
„Sve ne-crne stvari su ne-gavrani“ – zar ne?
Zbog logičke ekvivalencije dva iskaza, susret
sa ma kojim od ovih ne-crnih ne-gavranova 
predstavljaja empirijsku evidenciju da su
„Svi gavrani crni“, eto.

10. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Mišljenje, Deo V – Predavanje 12b - vežbe 10
REZONOVANJE U VOSONOVOM ZADATKU
Zadatak selekcije (zadatak sa 4 karte)
Hipoteza retkosti i Hempelov paradoks („Paradoks gavrana“)
• Crni gavran je retkost u našem opažanju: u odnosu na sud o tome da li je „Svi su gavrani crni“
tačan iskaz, empirijski crni gavran je zato veoma informativan (prisetite se teorije informacija
Kloda Šenona).
• S druge strane, ne-crni ne-gavrani, kojih ima na sve strane, nisu mnogo informativni (njihova
informativnost je zanemarljiva; McKenzie & Mikkelsen, 2000).
U odnosu na sud o tome da li
je iskaz „Svi gavrani su crni“
tačan, evidencija koja se
bazira na opažanju crnog
gavrana je veoma retka: mi
ogromnu proporciju vremena
u opažanju srećemo ne-crne
ne-gavrane, a veoma malu
proporciju vremena - crne
gavrane.