SlideShare a Scribd company logo
1 of 12
PSIHOANALIZA
Psihoanalizu je utemeljio austrijski
lekar Sigmund Frojd početkom
dvadesetog veka
Sigmund Frojd
(1856-1939)
Sigmund Frojd je roĎen 6. maja 1856. godine u Frajbergu, u Moravskoj.
Potiče iz jevrejske građanske porodice srednje klase. Imao je samo četiri
godine kada se njegova porodica nastanila u Beču.
Već kao dvadesetjednogodišnjak 1876. godine u laboratoriji fiziologa Brikea
počeo je istraživanja u vezi sa anatomskom patologijom i fiziologijom
nervnog sistema čoveka i tada se upoznaje sa J. Brojerom.
Nakon studija medicine, 1883, stupa u psihijatrijsku službu. Radeći studiju o
kokainu, godinu dana kasnije otkriva njegova analgetska svojstva, a
predoseća i njegova anasteziološka svojstva, što isprobava na sebi.
Stipendija koju je dobio 1885. godine omogućava mu da ode u Pariz gde
stažira kod profesora Šarkoa. Tamo posmatra manifestacije histerije i
efekte hipnoze i sugestije.
Sa privatnom praksom počinje 1886. godine, a u oktobru iste godine ženi se
Martom Bernajs, sa kojom je bio veren od 1882. Ona će mu roditi šestoro
dece, meĎu kojima Anu, roĎenu 1895, koja će ga celi život pratiti i
specijalizovati se za dečiju psihoanalizu.
Frojd sebi stvara klijentelu meĎu ljudima obolelim uglavnom od histerije,
koje leči u to vreme uobičajenim metodama - elektroterapijom i hipnozom.
Kasnije prelazi na originalnu metodu slobodnih asocijacija i utemeljuje
osnove psihoanalitičke teorije.
FROJDOVO SHVATANJE
STRUKTURE LIČNOSTI
• ID (ono) uroĎeni motivi (nagoni,
instinkti) koji teže neposrednom zadovoljenju.
• Ego (Ja) deo ličnosti koji se bavi
kontrolom neposrednog zadovoljenja nagona
vodeći računa o realnosti.
• Super-ego (Nad-ja) deo
ličnosti u kome se nalaze pravila
ponašanja ljudske zajednice. Jedinka
preuzima ono što upravlja društvene
odnose, društvene norme i vrednosti.
Frojd je otkrio nesvesno.
Njegova teorija se zasnivala na svesnom, predsvesnom i nesvesnom.
Frojd razlikuje tri komponente ličnosti:
SVESNO
PREDSVESNO
NESVESNO
Frojdova teorija se zasniva na uvažavanju dva
osnovna motiva (nagona):
1. seksualni motiv (motiv ljubavi) – polni
motiv koji se naziva Eros, njegova energija
se naziva libido.
2. motiv smrti - motiv uništavanja, koji se
naziva Tanatos, a njegova energija mortido.
Ovaj motiv smrti ima ispoljavanje u
agresivnosti.
FROJDOVO SHVATANJE
DINAMIKE LIČNOSTI
PSIHOANALITIČKO SHVATANJE
RAZVOJA LIČNOSTI
„Dete je otac čoveka“ govorio je Frojd.
Po njegovom shvatanju sve se dešava od roĎenja do 5 godine. Za to
vreme dolazi do zrenja nagona, nagona ljubavi i nagona smrti.
Nagoni se razvijaju tako što se libido seli po telu. To premeštanje zavisi
od interakcije sa okolinom i može da bude uspešno ili neuspešno.
Ukoliko interakcija sa okolinom nije uspela libido se zadržava u
odreĎenoj zoni i nastaju FIKSACIJE.
Faze razvoja po psihoanalitičarima:
1. Nulta faza - Kada se dete rodi libido je rasporeĎen po celom telu.
2. Oralna faza (1. godina života) – U ovom stadijumu libido je skoncentrisan
na zonu usta. Dete nalazi zadovoljstvo u hranjenju. Majka može različito
da se ponaša, može više ili manje da zadovoljava detetove potrebe. Od
toga zavisi da li će doći do fiksacije libida u oralnoj fazi ili ne. Ako je sve u
redu fiksacije nema, ali ako postoji frustracija onda dolazi do fiksacije, koja
je praćena odgovarajućim osobinama ličnosti.
Osoba fiksirana za ovu fazu ima sledeće
karakteristike
Zavisnost – preterano se oslanja na druge,
zavisi od mišljenja drugih
Pasivnost
Nesamostalnost – očekuje da prima od drugih
Bezrazloţni optimizam
Bezrazlozni pesimizam – stalno je zabrinuta
za svoje zdravlje
Lakoverna
3. Analna faza (2. godina života) – Libido se seli sa zone oko usta na zonu oko
anusa. Za ovu fazu je od velikog značaja toalet trening. Glavne frustracije i
fiksacije proističu iz neadekvatnog toalet treninga. Ako se dete uči pre nego što je
ono spremno dolazi do fiksacije i kao posledica se javlja Analni karakter.
Osoba fiksirana za ovu fazu ima sledeće karakteristike
Tvrdoglavost – tvrdi da su njegovi postupci jedini ispravni
Preterana pedantnost – neprestano usisava stan i briše
prašinu...
Tačnost – uvek stiţu na vreme
Urednost
Škrtost - štedljivost
Odlaganje zadataka
Kolekcionisanje stvari – razne sakupljačke delatnosti
Preterana čistoća
4. Uretralna faza. Ova faza nastaje kada se dete uči toaleti u
mokrenju.
Osoba fiksirana za ovu fazu ima sledeće karakteristike
Preterana ambicioznost
Snaţna teţnja da se stid prevaziđe
Zavidljivost
Laţljvost
Egzibionizam
Edip i Sfinga
5. Falusna faza – (od 3. do 5. godine)
na početku ove faze libido se seli na seksualne organe, ali tu je još uvek narcističke
prirode (sam sebe zadovoljava). Do zadovoljstva se dolazi masturbacijama, ali to društvo
ne prihvata i može da doĎe do fiksacije.
Pri kraju faze libido se premešta sa sebe na druge. Libido se premešta na roditelja
suprotnog pola. Muško dete se zaljubljuje u majku a žensko u oca, ali otac ima majku i
majka ima oca. Muškom detetu tako postaje otac rival, a ženskom detetu majka. To je
početak Edipalne faze
Mit o Edipu
Laj – Edip – Jokasta
Sfinga (u Tebi)
1. Etokle
2. Polinik
3. Antigona
4. Ismena
Kreont
Delfi
Osoba fiksirana za ovu fazu ima sledeće karakteristike
Preterana hvalisavost
Slavoljubivost
Samoisticanje
Nerazrešen Edip
Muškarci
Teţnja da se omalovaţavaju ţene
Mačizam
Ţene
Teţnja da se omalovaţavaju muškarci
Teţnja da se ponašaju ţenstvenije
Dete zna da ta ljubav prema roditelju suprotnog pola nije dozvoljena
ljubav i da u tome ima snažnog rivala. Tu se javlja i osećaj krivice. Ova
faza je izvor osobina sklonosti ka povećanom osećanju krivice. U
istom ovom kompleksu se javlja i strah od kastracije kod muške
(Edipov kompleks) dece i penisna zavist kod ženske
dece(Elektrin kompleks).
Edipov kompleks se rešava sublimacijom
(pretvaranje neprihvatljive ljubavi u
prijateljsku ljubav) i identifikacijom (sa
roditeljem istog pola)
Primer falusno fiksirane osobe – Onore de Balzak:
Hvalisavost – Hvalio je svoja dela pre nego što ih je napisao.
Reklamirao ih je preko svake razumne mere i nije prestajao
sve dok ljudi nisu zatražili da je pročitaju. Na jednoj
književnoj večeri je čitao svojim prijateljima odlomak iz svog
dela, zaneo se i u jednom trenutku pogledao u prisutne i
rekao „ala je ovo dobro“ i nastavio dalje sa čitanjem.
Slavoljubivost – Sam sebi je dodelio plemićku odrednicu „de“
iako je bio iz graĎanskog staleža. Celog života se borio da
bude primljen u Akademiju francuskih pisaca.
Samoisticanje – napao je svog kolegu, manje poznatog
mladog pisca, samo zato što je ovaj počeo rečenicu sa “Mi,
pisci bi trebali da...“. Burno je reagovao sa rečima „Šta vi
mislite s kim sedite ovde? Vi pisac? Jeste li vi svesni da su
ovde prisutni najveći francuski književnici.“ Sa ovim rečima je
ponižavajući drugog isticao sebe. Jednom prilikom je
razgovarao sa svojim prijateljem koji mu se žalio da mu je
otac u bolnici i da mu je jako teško, jer je lečenje skupo.
Balzak je odgovorio sa rečenicom „Sve je to u redu nego da
mi pričamo o „Evgeniji Grande“. Na javnim mestima je delio
bogate napojnice i redovno je napadno isticao svoje ime -
Onore de Balzak.
6. Faza mirovanja traje do onog časa kad počinju da se bude prvi
seksualni hormoni u pubertetu. U ovoj fazi nema interesovanja za
osobe suprotnog pola, dečaci se druže sa dečacima, devojčice sa
devojčicama.
7. Genitalna faza – libido prestaje da bude narcistički i počinje da se
vezuje za suprotni pol.

More Related Content

What's hot (20)

Organske osnove psihickog zivota
Organske osnove psihickog zivotaOrganske osnove psihickog zivota
Organske osnove psihickog zivota
 
Ucenje
UcenjeUcenje
Ucenje
 
Mетоде и технике психолошког истраживања
Mетоде и технике психолошког истраживањаMетоде и технике психолошког истраживања
Mетоде и технике психолошког истраживања
 
Predmet i grane psihologije
Predmet i grane psihologije Predmet i grane psihologije
Predmet i grane psihologije
 
Ličnost gim
Ličnost gimLičnost gim
Ličnost gim
 
Emocije, druga godina gimanzije
Emocije, druga godina gimanzijeEmocije, druga godina gimanzije
Emocije, druga godina gimanzije
 
Percepcija gimnаzija
Percepcija gimnаzijaPercepcija gimnаzija
Percepcija gimnаzija
 
Frustracije i konflikti
Frustracije i konfliktiFrustracije i konflikti
Frustracije i konflikti
 
Fenotip, fenotipska plastičnost
Fenotip, fenotipska plastičnostFenotip, fenotipska plastičnost
Fenotip, fenotipska plastičnost
 
Motivacija
MotivacijaMotivacija
Motivacija
 
Licnost
LicnostLicnost
Licnost
 
54a
54a54a
54a
 
Opazanje za ttk
Opazanje za ttkOpazanje za ttk
Opazanje za ttk
 
Ucenje psihologija
Ucenje   psihologijaUcenje   psihologija
Ucenje psihologija
 
Pažnja
Pažnja Pažnja
Pažnja
 
Emocije dajana
Emocije dajanaEmocije dajana
Emocije dajana
 
03 teorije licnosti - psihoanaliticki pristup
03 teorije licnosti - psihoanaliticki pristup03 teorije licnosti - psihoanaliticki pristup
03 teorije licnosti - psihoanaliticki pristup
 
Stres
StresStres
Stres
 
11
1111
11
 
Inteligencija
InteligencijaInteligencija
Inteligencija
 

Viewers also liked

адолесценција
адолесценцијаадолесценција
адолесценцијаAnita Kliment
 
Detinjstvo gabriela-pal
Detinjstvo gabriela-palDetinjstvo gabriela-pal
Detinjstvo gabriela-palAnita Kliment
 
Frojdova teorija ličnosti- Jelena Grujić- Marija Stanojević
Frojdova teorija ličnosti- Jelena Grujić- Marija StanojevićFrojdova teorija ličnosti- Jelena Grujić- Marija Stanojević
Frojdova teorija ličnosti- Jelena Grujić- Marija Stanojevićnasaskolatakmicenja
 
Bihejvioristicke teorije
Bihejvioristicke teorijeBihejvioristicke teorije
Bihejvioristicke teorijeguestab1b0c
 
4 teorije socijalnog ucenja, kognitivne teorije ucenja, kako organizirati vla...
4 teorije socijalnog ucenja, kognitivne teorije ucenja, kako organizirati vla...4 teorije socijalnog ucenja, kognitivne teorije ucenja, kako organizirati vla...
4 teorije socijalnog ucenja, kognitivne teorije ucenja, kako organizirati vla...Magdalena Houška
 
Frustracije i konflikti
Frustracije i konfliktiFrustracije i konflikti
Frustracije i konfliktiProfpsiholog
 
опажање особа форимирање утиска о људима
опажање особа форимирање утиска о људимаопажање особа форимирање утиска о људима
опажање особа форимирање утиска о људимаAnita Kliment
 
ciljevi i grane psihologije
ciljevi i grane psihologijeciljevi i grane psihologije
ciljevi i grane psihologijeAnita Kliment
 
Mišljenje osterman monika ii-1 (1)
Mišljenje   osterman monika ii-1 (1)Mišljenje   osterman monika ii-1 (1)
Mišljenje osterman monika ii-1 (1)Anita Kliment
 

Viewers also liked (16)

Adolescencija 1
Adolescencija 1Adolescencija 1
Adolescencija 1
 
адолесценција
адолесценцијаадолесценција
адолесценција
 
Detinjstvo
DetinjstvoDetinjstvo
Detinjstvo
 
Detinjstvo gabriela-pal
Detinjstvo gabriela-palDetinjstvo gabriela-pal
Detinjstvo gabriela-pal
 
Frojdova teorija ličnosti- Jelena Grujić- Marija Stanojević
Frojdova teorija ličnosti- Jelena Grujić- Marija StanojevićFrojdova teorija ličnosti- Jelena Grujić- Marija Stanojević
Frojdova teorija ličnosti- Jelena Grujić- Marija Stanojević
 
Bihejvioristicke teorije
Bihejvioristicke teorijeBihejvioristicke teorije
Bihejvioristicke teorije
 
4 teorije socijalnog ucenja, kognitivne teorije ucenja, kako organizirati vla...
4 teorije socijalnog ucenja, kognitivne teorije ucenja, kako organizirati vla...4 teorije socijalnog ucenja, kognitivne teorije ucenja, kako organizirati vla...
4 teorije socijalnog ucenja, kognitivne teorije ucenja, kako organizirati vla...
 
54a
54a54a
54a
 
Frustracije i konflikti
Frustracije i konfliktiFrustracije i konflikti
Frustracije i konflikti
 
опажање особа форимирање утиска о људима
опажање особа форимирање утиска о људимаопажање особа форимирање утиска о људима
опажање особа форимирање утиска о људима
 
53
5353
53
 
ciljevi i grane psihologije
ciljevi i grane psihologijeciljevi i grane psihologije
ciljevi i grane psihologije
 
predmet psihologije
predmet psihologijepredmet psihologije
predmet psihologije
 
Hipnoza
HipnozaHipnoza
Hipnoza
 
Inteligencija
InteligencijaInteligencija
Inteligencija
 
Mišljenje osterman monika ii-1 (1)
Mišljenje   osterman monika ii-1 (1)Mišljenje   osterman monika ii-1 (1)
Mišljenje osterman monika ii-1 (1)
 

More from Anita Kliment

More from Anita Kliment (13)

Psihoza monika osterman ii-1
Psihoza   monika osterman ii-1Psihoza   monika osterman ii-1
Psihoza monika osterman ii-1
 
Psihoze
PsihozePsihoze
Psihoze
 
Neorganski poremećaji spavanja
Neorganski poremećaji spavanjaNeorganski poremećaji spavanja
Neorganski poremećaji spavanja
 
Spavanje i poremećaji spavanja
Spavanje i poremećaji spavanjaSpavanje i poremećaji spavanja
Spavanje i poremećaji spavanja
 
Spavanje i poremećaji spavanja
Spavanje i poremećaji spavanjaSpavanje i poremećaji spavanja
Spavanje i poremećaji spavanja
 
Spavanje, snovi i hipnoza
Spavanje, snovi i hipnozaSpavanje, snovi i hipnoza
Spavanje, snovi i hipnoza
 
Filogenetski razvoj-zivih-bica
Filogenetski razvoj-zivih-bicaFilogenetski razvoj-zivih-bica
Filogenetski razvoj-zivih-bica
 
Psihologija filogeneza
Psihologija   filogenezaPsihologija   filogeneza
Psihologija filogeneza
 
8a
8a8a
8a
 
8
88
8
 
Aids
AidsAids
Aids
 
tehnike
tehniketehnike
tehnike
 
organska osnova
organska osnovaorganska osnova
organska osnova
 

Recently uploaded (6)

OIR11-L1.pptx
OIR11-L1.pptxOIR11-L1.pptx
OIR11-L1.pptx
 
OIR11-L3.pptx
OIR11-L3.pptxOIR11-L3.pptx
OIR11-L3.pptx
 
OIR11-L2.pptx
OIR11-L2.pptxOIR11-L2.pptx
OIR11-L2.pptx
 
OIR-V9.pptx
OIR-V9.pptxOIR-V9.pptx
OIR-V9.pptx
 
OIR11-L4.pptx
OIR11-L4.pptxOIR11-L4.pptx
OIR11-L4.pptx
 
OIR-V8.pptx
OIR-V8.pptxOIR-V8.pptx
OIR-V8.pptx
 

Frojd

  • 1. PSIHOANALIZA Psihoanalizu je utemeljio austrijski lekar Sigmund Frojd početkom dvadesetog veka
  • 2. Sigmund Frojd (1856-1939) Sigmund Frojd je roĎen 6. maja 1856. godine u Frajbergu, u Moravskoj. Potiče iz jevrejske građanske porodice srednje klase. Imao je samo četiri godine kada se njegova porodica nastanila u Beču. Već kao dvadesetjednogodišnjak 1876. godine u laboratoriji fiziologa Brikea počeo je istraživanja u vezi sa anatomskom patologijom i fiziologijom nervnog sistema čoveka i tada se upoznaje sa J. Brojerom. Nakon studija medicine, 1883, stupa u psihijatrijsku službu. Radeći studiju o kokainu, godinu dana kasnije otkriva njegova analgetska svojstva, a predoseća i njegova anasteziološka svojstva, što isprobava na sebi. Stipendija koju je dobio 1885. godine omogućava mu da ode u Pariz gde stažira kod profesora Šarkoa. Tamo posmatra manifestacije histerije i efekte hipnoze i sugestije. Sa privatnom praksom počinje 1886. godine, a u oktobru iste godine ženi se Martom Bernajs, sa kojom je bio veren od 1882. Ona će mu roditi šestoro dece, meĎu kojima Anu, roĎenu 1895, koja će ga celi život pratiti i specijalizovati se za dečiju psihoanalizu. Frojd sebi stvara klijentelu meĎu ljudima obolelim uglavnom od histerije, koje leči u to vreme uobičajenim metodama - elektroterapijom i hipnozom. Kasnije prelazi na originalnu metodu slobodnih asocijacija i utemeljuje osnove psihoanalitičke teorije.
  • 3. FROJDOVO SHVATANJE STRUKTURE LIČNOSTI • ID (ono) uroĎeni motivi (nagoni, instinkti) koji teže neposrednom zadovoljenju. • Ego (Ja) deo ličnosti koji se bavi kontrolom neposrednog zadovoljenja nagona vodeći računa o realnosti. • Super-ego (Nad-ja) deo ličnosti u kome se nalaze pravila ponašanja ljudske zajednice. Jedinka preuzima ono što upravlja društvene odnose, društvene norme i vrednosti. Frojd je otkrio nesvesno. Njegova teorija se zasnivala na svesnom, predsvesnom i nesvesnom. Frojd razlikuje tri komponente ličnosti: SVESNO PREDSVESNO NESVESNO
  • 4. Frojdova teorija se zasniva na uvažavanju dva osnovna motiva (nagona): 1. seksualni motiv (motiv ljubavi) – polni motiv koji se naziva Eros, njegova energija se naziva libido. 2. motiv smrti - motiv uništavanja, koji se naziva Tanatos, a njegova energija mortido. Ovaj motiv smrti ima ispoljavanje u agresivnosti. FROJDOVO SHVATANJE DINAMIKE LIČNOSTI
  • 5. PSIHOANALITIČKO SHVATANJE RAZVOJA LIČNOSTI „Dete je otac čoveka“ govorio je Frojd. Po njegovom shvatanju sve se dešava od roĎenja do 5 godine. Za to vreme dolazi do zrenja nagona, nagona ljubavi i nagona smrti. Nagoni se razvijaju tako što se libido seli po telu. To premeštanje zavisi od interakcije sa okolinom i može da bude uspešno ili neuspešno. Ukoliko interakcija sa okolinom nije uspela libido se zadržava u odreĎenoj zoni i nastaju FIKSACIJE.
  • 6. Faze razvoja po psihoanalitičarima: 1. Nulta faza - Kada se dete rodi libido je rasporeĎen po celom telu. 2. Oralna faza (1. godina života) – U ovom stadijumu libido je skoncentrisan na zonu usta. Dete nalazi zadovoljstvo u hranjenju. Majka može različito da se ponaša, može više ili manje da zadovoljava detetove potrebe. Od toga zavisi da li će doći do fiksacije libida u oralnoj fazi ili ne. Ako je sve u redu fiksacije nema, ali ako postoji frustracija onda dolazi do fiksacije, koja je praćena odgovarajućim osobinama ličnosti. Osoba fiksirana za ovu fazu ima sledeće karakteristike Zavisnost – preterano se oslanja na druge, zavisi od mišljenja drugih Pasivnost Nesamostalnost – očekuje da prima od drugih Bezrazloţni optimizam Bezrazlozni pesimizam – stalno je zabrinuta za svoje zdravlje Lakoverna
  • 7. 3. Analna faza (2. godina života) – Libido se seli sa zone oko usta na zonu oko anusa. Za ovu fazu je od velikog značaja toalet trening. Glavne frustracije i fiksacije proističu iz neadekvatnog toalet treninga. Ako se dete uči pre nego što je ono spremno dolazi do fiksacije i kao posledica se javlja Analni karakter. Osoba fiksirana za ovu fazu ima sledeće karakteristike Tvrdoglavost – tvrdi da su njegovi postupci jedini ispravni Preterana pedantnost – neprestano usisava stan i briše prašinu... Tačnost – uvek stiţu na vreme Urednost Škrtost - štedljivost Odlaganje zadataka Kolekcionisanje stvari – razne sakupljačke delatnosti Preterana čistoća
  • 8. 4. Uretralna faza. Ova faza nastaje kada se dete uči toaleti u mokrenju. Osoba fiksirana za ovu fazu ima sledeće karakteristike Preterana ambicioznost Snaţna teţnja da se stid prevaziđe Zavidljivost Laţljvost Egzibionizam
  • 9. Edip i Sfinga 5. Falusna faza – (od 3. do 5. godine) na početku ove faze libido se seli na seksualne organe, ali tu je još uvek narcističke prirode (sam sebe zadovoljava). Do zadovoljstva se dolazi masturbacijama, ali to društvo ne prihvata i može da doĎe do fiksacije. Pri kraju faze libido se premešta sa sebe na druge. Libido se premešta na roditelja suprotnog pola. Muško dete se zaljubljuje u majku a žensko u oca, ali otac ima majku i majka ima oca. Muškom detetu tako postaje otac rival, a ženskom detetu majka. To je početak Edipalne faze Mit o Edipu Laj – Edip – Jokasta Sfinga (u Tebi) 1. Etokle 2. Polinik 3. Antigona 4. Ismena Kreont Delfi
  • 10. Osoba fiksirana za ovu fazu ima sledeće karakteristike Preterana hvalisavost Slavoljubivost Samoisticanje Nerazrešen Edip Muškarci Teţnja da se omalovaţavaju ţene Mačizam Ţene Teţnja da se omalovaţavaju muškarci Teţnja da se ponašaju ţenstvenije Dete zna da ta ljubav prema roditelju suprotnog pola nije dozvoljena ljubav i da u tome ima snažnog rivala. Tu se javlja i osećaj krivice. Ova faza je izvor osobina sklonosti ka povećanom osećanju krivice. U istom ovom kompleksu se javlja i strah od kastracije kod muške (Edipov kompleks) dece i penisna zavist kod ženske dece(Elektrin kompleks). Edipov kompleks se rešava sublimacijom (pretvaranje neprihvatljive ljubavi u prijateljsku ljubav) i identifikacijom (sa roditeljem istog pola)
  • 11. Primer falusno fiksirane osobe – Onore de Balzak: Hvalisavost – Hvalio je svoja dela pre nego što ih je napisao. Reklamirao ih je preko svake razumne mere i nije prestajao sve dok ljudi nisu zatražili da je pročitaju. Na jednoj književnoj večeri je čitao svojim prijateljima odlomak iz svog dela, zaneo se i u jednom trenutku pogledao u prisutne i rekao „ala je ovo dobro“ i nastavio dalje sa čitanjem. Slavoljubivost – Sam sebi je dodelio plemićku odrednicu „de“ iako je bio iz graĎanskog staleža. Celog života se borio da bude primljen u Akademiju francuskih pisaca. Samoisticanje – napao je svog kolegu, manje poznatog mladog pisca, samo zato što je ovaj počeo rečenicu sa “Mi, pisci bi trebali da...“. Burno je reagovao sa rečima „Šta vi mislite s kim sedite ovde? Vi pisac? Jeste li vi svesni da su ovde prisutni najveći francuski književnici.“ Sa ovim rečima je ponižavajući drugog isticao sebe. Jednom prilikom je razgovarao sa svojim prijateljem koji mu se žalio da mu je otac u bolnici i da mu je jako teško, jer je lečenje skupo. Balzak je odgovorio sa rečenicom „Sve je to u redu nego da mi pričamo o „Evgeniji Grande“. Na javnim mestima je delio bogate napojnice i redovno je napadno isticao svoje ime - Onore de Balzak.
  • 12. 6. Faza mirovanja traje do onog časa kad počinju da se bude prvi seksualni hormoni u pubertetu. U ovoj fazi nema interesovanja za osobe suprotnog pola, dečaci se druže sa dečacima, devojčice sa devojčicama. 7. Genitalna faza – libido prestaje da bude narcistički i počinje da se vezuje za suprotni pol.